Књижевне новине

WET vo BB NAĐIMO KNJIZI PRAVO MESTO

Povodom akcije „Mesee dana knjige

| | i „Mesec dana knjige“, jedam i od majšire prihvaćenih i majbolje primenjenih, oblika delatnosti ma polju popularisa- : nja knjige, već ima svoje mesto u obimnoj ražznovrsmosti : našeg kultuynog života. Čitao- 5 cima, i onima koji knjigu vo- i le, i među kojima je ona po- 5 pularma, kao i među onima š čiji su dodiri s mjom, povre- * meni i retki, ali koji su svesni mjemog postojanja i nje- * nog značaja, poynate sw akcije * koje ovih dama poduzimaju s institucije, orgamizacije i u~ = stanove čiji je prevashodanw = cilj širenje knjige, mastojamje ;š da ona uđe što je više moguć“ s no u život svakoga od, mas. s Bez obzira što su već ustaljeni program i oblici rada u toj oblasti kulturnog delovba- : nja stekli svoju potpunu afir- s maciju, što. su se pokazali kao = korisni, što deluju u skladu sa 5 onim što se očekivalo od ta- i koih akcija, činjenica je đa se problem, me popularisamja me- : go popularnost knjige, takvom * akcijom, me može čak mi delimičmo rešiti. Koliko god, knji- * ga kod mas, među mama, bila * popularna (a nama se' čini da = se dosta čita), koliko god broj * čitalaca u, bibliotekama rastao, jasno je da se o knjizi, kao s široko prihvaćemom, i primenjivanom, vidu kulturnog života, ne može govoriti dok ona 3 ne uđe u maše domove kao ma 5 sušna svakidašnja potreba, a me kao pritođom, poklon, kao deo mašeg života bez koga se osećamo mepotpuwni i wrazni, ı dok se knjiga me bude ku- 5 povala ređoomo i ustrajno. Bez obzira ma svoju svrTsishodmost i Rkorismost, Yrazme : svečane akademije, susreti Di- i saca sa čitaocima. izložbe. na- * građivanje biblioteka koje su pridobile najviše čitalaca maj- i savršenijim oblicima rađa, tek i su drugostepem, periferam, na s najosetljivije mesto meusme- 5 rem, oblik rađa. Rasprodaje i s mašari knjiga, u stvari, najbo- s Ulje ocrtavaju potrebu čitalaca s za knjigom i wpućčuju na za- s ključak. da je veyovamje u me- : popularnost knjige žabluda. s Trazujući đe, glavni problem % : vezi sa knjigom mile pitonje njeme mepopularmosti mi meza- * interesovamosti za mju, mego njema skupočća, smesni smo da s mne goborimo mišta WO9O. is njemica Je, isto tako, đa 50 je tina knjiga. uvek i svuađde bila mnogo „čitama i prihvaćena. Nesumnjio je da wisoke ce- : me koje delbuijt odbijaiuće i ponekad gotobDO zastrašujuće, * kad ih gledomo i, mašim, kni- 5 žarskim, izlozima. misu nosle- 3 đica nečijea hira ili toydonlave upornosti. Mislimo. među tim. da iskust»a, mekih drunih : zemalja ma blam, izdavačke s ·delatnosti još misu, u molitici : naših izdavačkih mpredzeća naišla ma đovolino široku, i : našim, potrebama iziskipamu : primenu. Govoreći obO imamo na umu mnogobrojne Viblio= teke jevtinih, džeonih izdamja, * štampanih ma običnoj hartif, vezanih. u tamlci kartonski ı povez. One me samo da su priBuwaćeme :među, čitalačkom pu- s blikom, zemalja u kojima se izdaju mego su i 20 maše čitaoce, zmalce stranih, jezika, lorisna poslastica. lIstini :G : wolju treba priznati da je kod : nas u tom pogleđu beć meštO : učinjeno (primeri „Džepne · Tonjige" sarajevske „Svjetlo“ šti“. biblioteka „Beč i misao“ : _ beograđskog „Rada“. neki po- s kušaji u Novom Sadu). Ali 596 s su to više pokušaji mego Ye zultati, pošto su izdavači išli, : što se izbora fiče, utabanim 3 stazama, ograničavajući se uglavnom, ma beletristiku.. : U sklopu ovakve jedme ak cije, kakva je „Mesec dana s TLonjige“, trebalo bi orgamizo- s ' vati amkete i javme diskusije sa čitaocima. i kroz mjih videti šta čitaoci očekuju da se ZG : njih učini. šta žele da čitaju. šta izdavački planovi naših, iz : davačkih kuća treba da predvide i koliko, visoke ceme doprinose stvavamju lažnog ui: ska o nepopularnosti knjige. : s

Dragoslav STOJANOVIĆ.SIP

MASINA

IPI ORGANSKA FOBRBMA PESNIK U 5YOM . VREMENU

Nedavno je, na međunarodnom kongresu industrijskih umetika u Veneciji, Herbert Rid, u svoni govoru na svečanoj večeri, parafrazirajući poznate stavove iZ svojih radova o industrijskoj metnosti, naglasio jedno pitanje koje ranije nije bilo šire komen tarisano i naročito naglašavano iako je imalo svoje značajne protagoniste. U stvari, na svetlo da na i puteve razvoja Ove nove umetnosti, Rid je isturio nekoliiko originalnih misli iz razmatramja svog učitelja Uiljema Morisa, koji je, kao i njegov pravi sledbenik, poznati arhitekt Prenk Lojd Rajt, rasvetljavao pojmove organska forma, odnosno orgamska arhitektura.

Razume se da je ponovnim oživ ljavanejm jedne teorije, koja SVo jedobno nije imala uslova da se afirmira, ovaj put postupljeno mnogo obazrivije i da je pažljivo oslobođena mnogih primesa i naslaga efemerne vrednosti. Ali, pitanje samo po sebi interesanino i vanredno tačno uočeno, ne bi dobilo na snazi i aktuelnosti da nije rečeno u vremenu vrlo nas= ceninom za nova istraživanja + pred skupom koji zaista očekuje nove ođgovore na niz filozofskih zagonefki. Naime, sve više i sve Ćešče reči mašina i kuliura stoje jedna pored druge izazivaju ći niz pitanja, nastojeći istodobno da budu i odgovor.

Morisova pobuna romantčarske žalosti za jednim |humanizmom koji je morao nestati, bila je, kao i secesija, poslednji napor da 5e sačuva narušeno jedinstvo. Njegov krik i grčevit potez odbrane formulom organske forme protiv opasnosti koja dolazi sa mašinotn, bili su zabluda i utopija sanjara. Upravo, kao što su praktično bile i sve zablude onih humanista koji su hteli da novo mašinsko doba ignorišu verom u neprolaznost vrednošti svojih principa i snaga tradicije. Međutim, Moris je ipak kao korifej jedne ideje i pasionirani promatrač stvari, nešto primetio. U mnogim slojevima svojih istraživanja i akcija „Spasavanja”, nailazio ie i zaustavljao se na jednoj osobini koja je, po svemu, nosila kao zajedničku karakteristiku svoje organsko ĐO reklo. To je svakako, kao Opservacija bilo vrio pozitivno. Ali, u isto vreme, Uiljem Moris je i n fom mestu svoje borbe za, očuva nje kulture bio istorijski ograničen. Naime, paralelno sa promenama u načinu proizvodnje poče le su i promene u društvenoj stru kturi koja takođe ima svoje Vrlo određene organske osobine. On ic doduše uočavao značajnu pove zanost i uslovljenost ovih organskih karakteristika i, preciznijb rečeno uočio je čak i zavisnost organske osobine predmeta od organske osobine društvenog ustrojstva, Ali dalje, oslonjen na klasična shvatanja o društvu i društvenim promenama, nije mo gao prodreti. Uostalom, u to Vreme to se nije ni moglo sagledati.

Ne mogavši da reši, isto tako.

mi mnoga druga pitanja i pored realističke hrabrosti da uđe u sre dinu problema, Moris je ostao ne shvaćen i nepotvrđen jguu celosti. Ono što je posle došlo, nastanak prave industrijske umetnosti industrijskog dizanja, moralo se, od početka već, oslanjati na sas vim drugu osnovu. Ali, promašivši smisao i megiran razvojem koji je svojom novom zakonitošću na stupao, Moris je za sobom ostavio, pored autentične dokumen= ftacije jedne borbe za humanizam, na sebe skretati pažnju. Među ovima nalazi se u nerazvijenom obliku i pojam organska forma.

Danas, tako reći posle sto godi.

na i, u svetu zahul:talom od rada miliona mašina, rasuđivati o organskoj biti predmeta i oblika nesumnjivo je lakše i pored toga što do najnovijeg doba to mesto i ta osobina nisu posebno In'trigirali naučnu misao. Herbert Rid pokreće danas to pitanje suprotstavljajući ga u izvesnom smi slu funkcionalizmu i utilitarizmu shvatanja na koje, svojim iskustvom analitičara, gleđa sa nes krivenom notom razočaranja. Me đutim, problem organske forme, da je u pitanju samo čisto estetsko nezadovoljstvo ostao bi i dalje u senci drugih problema da u nje mu nisu sadržani i opštiji odgovo ri na neka druga pitanja. Na pr

LJUBOMIR, PAVIĆEVIĆ-FIS:

GRAPIČKA. OPREMA PRODUKATA

vom mestu činjenica da je mašina u međuvremenu, pored ostalog,

postala značajan instrument Kkul-.

ture i, drugo, da zaista više nije onako kako je u početku bilo i kako je izgledalo da će biti, 10 jest da. se stvari, predmeti i TOba ipak ne proizvođe samo kso tehnički mogući, već najvećim delom kao uslovljeni, nužni, pred hodno zamišljeni i opravdani i fo me samo osnovnom funkcijom već i nizom drugih „društvenih dejstava.

To što predmet=proizvod istodo bno sa osnovnom funkcijom vrši miz dejstava i utiče na svest, na organsku osobinu čovekovu, u stvari najviše i upućuje na razmišljanja o organskoj formi i ak tuelizira ovu staru temu. Naročito u novije vreme kada počinje

„da tamni sjaj oko mita apsolutne

forme. Sivilo elektrike, naslonjene ma ideal apsolutnoga iz geome ftrije i matematike, postaje neđo voljno i zatvara krug oko mogu nosti koje su inače beskonačno različite kao i organska materija. Traže se izlazi i prostori za nb vu kulturu, novi humanizam.

Više od mnogih, puteve u tom pravcu pokazuje industrijska umetnost našeg vremena — Skromni, skoro anonimni domen dizajnera. a

PREHRAMBENE INDUSTRIJE,

Živodrag ŽIVKOVIĆ

DVADESET PRVI OKTOBAR

Odredite naš zanos. Poslednjih reči očaj Pretvorismo u beli zavičai na telu

Kad budete kao voda u šum procvetnli Shvatićete, zašto izabrasmo rusva]j,

Za razliku od drugih koji su o suncu pevali..

DOLAZAK PESNIKA

Dolazint tebi sa telom, groma kad umire Sa malom smnti bez imena, u vatri kraj SYca Sa rečima pretvoremim, u, prostrami svod

Ne htedoh zemlju da ljubim šakama. Zato rekoh: Zrače, mala tačko svetlosti u julu Ja sam plove oči imao, mogu li u, ovsu, večno da sanjamovde, ovde Vojnici su bili crmi kao crma vatra ı Sto im teče iz ruku, Slutio sam mjihob jad Odjednom, su zapalili trista lepih mlađića

Odjednom, su, onesvestili, kupu devojčica Crvena travko, ja scv. tebi jako potrebom

Iznad trista lepih mladića bod usnom

Ispod, trista krstača pod, sumcem

Zrelu jabuku ljubavi za tebe mosim hodom Neka ptice u mju sviraju i cede ti krv

Govorin, otvoreno, o kletve, o vodo wu gaju Kanši mi na ruke srce meka svetli kao

Grobnica bola mieđu letnjim čašama, | Neka sumce islazi iz mje i u nju zalazi sa Kome se raduju svi, čije je sTCc pobeglo i?

MEĐU MRTVIM VRŠNJACIMA

Mrtav grad na obali

Ni kad sam zavitlao rukama, mi kad sam U jedan vrt počeo da padam, on se me probudi

A morao sam da legnem, u sam

Smrt se izgovara sada isto kao sloboda

Zato sam, rezao jedam kamen da liči na svetlost Je» znao sam, da zemlja će još dugo da živi

Zato sam. rezao jedmo drvo ma Tuci kamenom, Jer sam, znao da će drvo još dugo da gleda andele Sporost u zlu, ljubav u grobu — sVe Kor moje srce kao zlatna svirala očajd, Nasmejah se; mislio sam, ptica Taj obasjava

um“

znakom, mraka.

Sačuvaj mi moje mesretno ime do sretemja Tada ' videh ponova" mrtav grad ma obali

Ali mi kad sam zavitlao rukama, ni kad san, U vrt jedam počeo da padam, on, se me probudi.

III MUZIKA KOJA UBIJA

Ja koji vas poznajem, sve, visoki me stojte tako

Ke što topoljaci stoje zagrljeni u proleće Isto ko što prekinute slike vaše na suncu stoje Ja koji vas poznajem sve, preklinjem, vas gorko Ne stojte tako kao trista pčela na drvetu rojem,

Jer ja slušam muziku koja i kvo wbija

čist od plamena

to prozžuja

Zabovaviće Was b A seća se zvuka, O zaboraviće vas crvemi cvetovi, Jer ja slušam muziku koja i krv ubija.

„________________________, —––——Z–S:1SSS>DČS___-

Zato vas i pažljivo gonim hrabri iz lobanje Gde gorimo ja i voda, a gde i jul gori Gde goyvimo ja i teška zemlja, prosto» jedan cr Visoki ja vam i me dam da goite, da zaspite Jer tako su meke vojske spavale i umivale

4 još strašnije slušam, muziku koja ubija

Ja prosto vas zovem kao šume ma. suncu zaspale . Takoreći ko što živi mrtve dozivaju 2 isoki, ko što voda zaboravlja ruke a seća se smrti žutim kricima zaboraviće svet

Ne znam sve spletove zamršenih pitanja nerazumevanja Vremena za pesnika, ali znam da mu danas, više nego juče, nije dato pravo na poštovanje jednog “ventualnog limesa mogućnosti saznanja. Tu je, dakle, Fliu 78 razumevanje velike avaniure DO ezije koja se javlja u bezbrojnom nizu svojih varijanti ali od koje se tka kontinuitet poetskog sadržaja sveta, upravo bez obzira na sve komponente svih „književnih politika” u svim vremenima, gde nam efemerne vrednosti zamagle prave srazmere odnosa. Naoravno neefikasna su, uglavnom, bila SVA ona brojna pledoajea da se odre di šta su i ko su „prokleti pešnici”, da se definitivno „objasne” toliko pominjani slučajevi Remboa ili Nervala, Bodlera, Jesenjina ili Majakovskog, Disa ili Tina...

. Danas već sasvim sigurno Zna mo da postoje i oni vidovi velike avanture koji nikada nisu docbili neka spoljašnja obeležja, obe ležja „ukletosti”,, a da nikako nisu manje, nego svi đrugi pešnički brođolomi — izraz pesnikovog raspinjanja između koordinata sveta u kome jeste — 74 svet u kome bi &vi hteli da budemo. To je, uostalom, važeće dakle, kreativno — moralna akcija u vremenu.

Biti pesnik — reporter ili pesnik — filozof, ali svakako, neođoljivo, imati svoju poruku za vreme i skup ljuđskog oko sebe, biti pesnik koji zna da pevanje danas više nije liristvujušće cvrkutanje mego akcija u Vremenu, čak ako znamo i to da literatura život ne mora đa prati u stopu i da su retroaktivna dejstva reči dokaz da su iste te reči u vremenu kada su rečene — bile POEZIJA, biti pesnik koji ne ide na svoj čin sa 'stajališta apstrakcije koju često zovemo inspiracija, uglavnom U svome neodređenom nižerazumskom vidu, — to znači biti budno prisutan i raspet između etičkih. komponenti vremena.

'\glatvorena, hermetizovana pO“etska 'avahtidra našega veka ni-

ie uvek samo metafotičnost iza koje vidno strši pomodarstvo pesnika. Uverenje da se pesnik današnjice, .time što je PESNIK obavezuje da buđe kao nbD. Rolan Bart otkrivalac modernih

: mitologija — svakako da iscrD-

ljuje dobar deo niegovih etičkih obaveza; ali možda su jalova naša „nastojanja da dokažemo kako se pesnik naše savremenosti obavezuje da bude Vizion)" budućnosti? Zar dovoljan zahtev u odnosu na ono Što nam DOMlanja, nije, prosto, zahtev da

5 bude najviše informisani i etić-

ki definisan tumač našeg Vremena koji svoju najsubjektivni-

ju poetsku spekulaciju može da podigne do niova svoje lične odbrane od svih zlih volšebnika i vidova savremene dehumanizacije. O“

Beležim to zato što potraga za lažnom, spoljašniom „velikom avanturom DOeZžije” isto kao i izolovana i distancirana otmena potraga za finesama savremene poetske semantike — još ostaju sasvim udaljene od etičkog definisanja „svetova oko nas, od tragične, ali i perspektivne %ozbiljnosti koju ođ nas traži naša vreme. Možda je ozbiljnost pesnika naših vremena u stvari njegov strah da daje konačne odgovore i da đeklariše ono što nije u domenu fotaliteta naših sumnji? Ali, ako pesnik želi da načne probleme vizije budućno= sti — da li sebi sme da dopusti proklamovanje konačnih zaključaka? Ili je, više od toga, obavezan da stvori svoju sasvim mudru metafiziku pojmova koja je iznad uzora koji su, opet, ako su bili veliki, imali sasvim svoje pojmove i etičke aspekte?

Heroj i bog i apstrakcionističke definicije pravde i srca i ljubavi — sve te kategorije ustupile su mesto budnosti pesmika; Dakle, budnosti onoga koji SVOiom angažovanošću u vremenu ostvaruje jedan životniji san ođ samog života izuzetog od Uuprošćenih Kategorizacija jednog OoFraničenog „pesimizma ili optimizma. Pre svega zbog toga što nepriznavanje totaliteta naše najsloženije Rkontrapunktirane stvarnosti onemogućava pesnika da anticipira onu višu i tragično angažovanu ozbilinost U ime svoga osnovnog pesničkog i etičkog opredeljenja i budnosti savesti.

T tu se, dakle, upravo u Ovoj žiži budnosti savesti razrešuje i neophodnost prihvatanja i afirmacija onih znamenova vremena prema kojima se odnosimo u kontrapunktu zanosa i otpora, beznađa i verovanja, u znaku poimanje složenog smisla življenja gde je nemoguća disfinkcija

optimističkog od pesimištičkog od .

nosa prema vremenu RbigGe naše sve kao nepresušni izvor tema na koje je nemoguće dati poslednju i dopevanu varijaciju. Čak i onda kada prestanemo da se saglašuiemo sa bezobličnom masom vešto napravliene i m0oralno nedeistvene reči formalno prisutnog pesnika. Tog peš= nika što se od sebe danas ižUzima ne svojim nemirom VeĆ, često svojim lonmformizmom. da-– lekim od misli i drame dana 4 ipak za tokove vremena u koima će potpuni anonimitet nekih danas (nekada) prisutnih bili potvrda rađanje jednog MU stinu novog viđenja movog svet2.

Branko PEIĆ

RADENCA SMRTI

Oude, ovde između sedam, pralja. Sedam starih žena Malo: Yuko odsečena, Usno sagorela. Omčo prekorubna Još malo: dupljo oka. Vrežo mesa u snu uhvaćena.

O, ispratite ih bele Šume neba, probuđene senke

U njihovim grudima spavaju božurke i ljubavne trave

između sedam pralja. Sedam, staih žema

Ne daj se oblino usirena. Beleu beznebni, prašimo mozga Još jače: wruća penmo tela, čelo uzemljisamo

O, zapamtite ih, vi vatre VYemena iza brda Jer oni bezimeni me mogu u divljinu, mi u tammi Taj neba

Ouvđe, ovde između, sedam pralja. Sedam stayih žena Izmijaj jagodo od sestre sestrija. Meki omđeli · Izmijaj do vrha: o beshleblje, sunce uYokljibDo Nesnosna, vodo u groblju, poljsko oko među prstima

Otvorite božur u kome može uvek mova zvezda da spavd.

OPOMENA

mrtvim dečacima

Po sto puta optužena sliko sveta

Po sto puta pohvaljena svesti

Dok se radujete, dok lomite školjke

Pod nogama, dokle govorite — o da li vam smeta

Ova pesma od, tristo zlatnih lobanja Izvajdema iz čiste tišine u stpayvima

Iv srea u koje sw legla sba vaša deca Baš zbog čiste ftišime u stvaYvima

Zbog srca u koga su legla sva vaša deca Jer pesmu, od trista zlatnih lobanja

"Trebao, shvatiti kao da je mema

1 da je sad mešto što mije sYce

Ni avgust a kamo li zelemo čelo .906dq Dok se vadujete, dok lomite školjke · Pod nogama, za mešto dok se odlučujete

O da bh m, smeta moguća praznina.

KNJIŽEVNE NOVINE