Књижевне новине

KOREL ATIV”"”

kaže, jer: više nego itko drugi, on

Tomislav Sabljak

mora znati đa i: mate>

Me mentalni i imaginativni, bilo koje vrste koji se odnose na objektivne situacije, jesu dio pjesnikova materisla, Ja naginjem sumnji da će historijska istraga pokazati ako ga dikotomija — ovdje izrečena od strane Kliota, svr» staya baš u poetsku tradiciju, koju smo, čitajući njegove

kritike, „naučili

omalovažavati. Ali ostavimo to &« vra=

timo sena prve citirane retke do aluzije na XV pjevanje, gdje Eliot govori s jedne strane o pjesniku, o osjećajima i emocijama koje su za njega nerazdvojive od riječi + slika j, s druge strane, o čitaocu, On izgleda nije svjestan po»

teškoća koje ova alternativa sadrži. Izgledalo bi, dakle, da .

su osjećaji nerazdvoini za pjesnika u frazi ili slici koju on izabire, istih kvalitet& i za čitaoca. Ali nam nije re> čeno da li se za čitaoca nerazdvoinost sastoji u činienici što slika pobuđuje u njemu isti osjećaj koji je pobudila u

pjesnihku;

ili ako je osjećaj shvaćen kao objektivno svoj-

stvo slike, koia može biti uzeta kao nerazdvoinost u slici ili frazi, premđa nema potrebe đa bude pobuđena subjek» tivno u čitocu, pitamo se da li ju je čitalac stvarno mo» gao - Pi Mogu je da jedna fraza ili slika pobuđi emo>

cije.i osjećaje i

vierojatno -se to često događa, čak i u

slučaju kada su čitaoci više zainteresirani poezijom nego li emotivnim iskustvom. Ali događa se da jedna pjesma ili bilo koji.drugi umjetnički objekt sadrži između svojih objektivnih osobina i vrednote emociia i osjećaja, koje su njemu „nerazdvojna“ neovisno od naših reakcija. Nije jasno da li Eliot misli na jednu ili druqu alternativu, ili na obje, Bli razlika ie bitna, U drugom slučaju ono što može tačno označiti jeđam osjećaj prirastao jednoj frazil ili slici, sve je samo ne očiglednost, Zbom toga su | potrebna objašnje» nja.. Ali. ovo nije jedina teškoča koiu susrećemo w ovom pasusu, pošto u rečenicama. koje sliijeđe, aluziiu na XV pie=

. vanje, izgleda da autor đlene emocije u pjevanju

ravi razliku između fino izraefekta na čitaoca, koji je bos-

tignut pomoću .kompleksnosti detalja koje je Dante unio u jevanje.. Ali tvrđnja da emocija može biti obrađemn u ednom Pjevaniu.je — onziko kako je dana — neshvatliiva,

pošto ne može biti prihvaćena. doslovno. Nemoguće je miie>

njati emociju u pjesmi na isti način kao što stolar miienia daske:u stolu. Tvrdnje koje prate izlaganie o wosliedniim stihovima sadrže jednu neuvjerlimwu emigmu. Osječaji po» hranjeni u duhu ili umu piesnika, koji je. u· stvari sklo= nište riječi kojih osjećaji čekaju da im se pridruže u mo>

menmtu komponiranja; na koji način se mogu osjećaii, dakle ·

mešto sasvim subjektivno, povezati sa slikama, nečim što

je obiektivno? Niie Pliot prvi pisac koji brani teoriju eks» presije: mnogi estetičari — priie niega — pokušali su to.

Rili svaki put kađn se pokwšnmlo to obšiasniti:

nm koi se

način emociie | osjećail „slijeoliuju” s frazama ili „neraz»

dvojivo spajaiu“

s istim, nnmuka o ekspresii mnilazila je

uviiek na poteškoće. Kao đokez htin bih citirati samo dva emineninn estetičara, koii predstavliaiu dva suprotna filn>

sofska gledišta. D,. W. Prsl u svoioi kniizi

Judđement“,

„The Aesthetic

piše da umjetnost izrmžava Šuvstva i emocije,

Ali kad nam pokušava reći „kako“ mnastaie izraz, om.se gadovoljava tvrdniom đa umjetnosti stvnvno ipvažnvalu Sav” stva i emociie, Teto se to doepđa i Th. M. Greene,

nieeovoj idealjetičizoj raspravi „The Arts and the Art of Ce

ticism“. ·

On nigdie ne kaže "kojim sredstvom 1 na koji

nečin jedna umšietmonst izražava čuvstva. To ie omo što este» tičari nisu osvjietlili i to je baš ono što čini teoriiu. „eb-= jektiyno” kovelet'va“, Trebalo bi već biti jesmo da se Wiot · koleba Tameđn tih dviju rečenjenm, ili bile bi možda bote reći da om niže mzeo w obzir važmu rpm>zliku Wola posteni

ipmeđu nijih' I) Poezija pobuđuie: emorniju u čitaocu: Piesman: izrežava: emociju: u

31) Ttjiesmji.i kroz piesmu:: Prvoj

rečenici :je potrebna -jedna.Wlpsifikaciia, ali.ne i obiašnie=· pie -drumoši:: međutimr-neonhodna--&t obipšmiemšn, ·'Moyhe0, de??e, uzeti na Yezmatrmnie ove rečemiee |} vidleti na 'koil. način može. nojedinma rečenica biti podržannm, Nema sumnje đa nes poeziia može stvamo, a to se i vrlo često dosnđa,

Yeebvžšiži,

rayzrmnieviti. pobuditi u mmamn spPmilost. ili smnžmo

yeđehmbiHe, Onn mož» evoeirti il. pobuditi determinirzme, ali ipo složene emocišie, PI ih je teškm adekvpfne smecoifi= zirati. Ali na. osmovu oblPrića u psihologiji u vosTiedniih ·pe> ·. deset pođina, ne znam da li le moguće nodržnti misnan* da umšetmost uviiek i u svprom čitoen pobđuie emocije. To u prvom ređu ovisi o vrsti umiefmosti, zntijim eo Mtaocu | vrsti

nieenvih inferesa.,

Nisu svi

čifnoci diominiieWi rasnmmožemi ·

niti:to žete biti. Ali malnr i orihvntili ide da nomeiia wvie jek mohuđićde emoeHe, mi ćemo ge iedmpikn mori niteti,

da. }i ih poeziia zašetn mora pohwdti,

budući wu ovom mo>

menfu ne monžemo brEnti nove deskr'mtivno mifnnje s normotivnim. Alo hismn podeža?i migspo dn opemiša mora: onbn~ ·

diti emnectiu.

octpo bi *oš uvišek mroeblem: dn li ie moecnće

postnviši razlirn izme umiefnosti i nečer.drevena, vm egteehe fypmspelie } koleq den nakita {etietym, Paola , moše ment i nm dei nožimnn iovieefi amanetin .Pinsm!MXin Ao mTenže trofienti šednn daeonmni ilj preda, {il gernnm ili -jnmvreninhilnn wdrenžem, bile nriradmn jli hemveneitonnlna, 8 emanoiiom, Tn je meždn jed'minrenvi | ipemi. gmieno Woedng

mežemao nmpveti

„fvioliivni koveleftiv“,

Ml w fem cWiAniq

levmim znnši — ipannstevmn — da se nnneiin npintente emo ciii, ne, pomo .inmpnq direkinog verbalnog odnosa, Već.

preko piesme u cjelini.

sw» Plietmnm, . Ala 449 ALLLILAVAC) kor-teftinn knđ PR SU ri sali St. Simić i A. Šeabon, š+ IT. Slamm'n, ustımpn. Proi roi da PUnt napio” „občehtiomši koretntho“ sn belšann sYenđekon: one sfvari, prilike i dooeđađe om hndih, pienpih setvi „TfoY~» my) %a stoje oedočnio i 2% amnie mis, pm sniiet bei a mo tiče a |H] ep: 14. Jom (vadim #80 nihen?m TT. S. 'otofeo, odo

0 osi „Ham! ol hiq Probh!eme“,

de bi pre poznali 8

| koncepcijom „objoktivnog korelativa“. Primj. brev.

WIEROBLAV BTEFANIĆ

Glagoliski ruko »isi oloka 'Krka

(„fugoslayenska akademija“, Zagreb 1961)

Poslije „Hrvatske Elagolj ske biogra?ije“ (Starine, 933} 00 Ivana Milčetića | „Naj starijeg hrvatsko-glagoljWkog misala s bibliografswim opisima svih hrvatsko •glagojjskih misala* (Djela 38) od dJosefa VWVajsa i drugih' manjih rasprava o našem -glagolizmu, . izdala je MJugoslavenska akađemi-

ja znanosti i umjetnosti u

Zagrebu značajno djelo zaslužnoga istraživača, stare waše kulture, profesora Vje koslava. Štefanića, „Glagoli sk} rukopisi otoka Krka“. Profesor Štefanić iznio je u dosađašnjim svojim ras» pravama obilje nepoznatih Wultarnoistorijskih podata Wa iz naše prošlosti, vezane %a glagolizam.

Profesor Štefanić već če» tir uaecenije proučava kul» turme spomenike svoga rod mog otoka Krka | u svom manovijem djelu iznio je rezultate svoga radđn. Krik še sačuvao najbogatiju na• uenu građu za studij hrvat uskog: glagolizma, Mnogi gla goljski rukopisi, rariteti s etoka MKırha, dospjeli su wbop: nemara naših ljudi w svietske „biblioteke, #& mnoge je Wništlo i wub wremena. Zahvaljujući Šte faničevom diečlu naša malu ha. 4 time |I svietska nau» ka, dobila jie brižno i metoedičhi izrađem. s'ntetički i pregledam katalog i opis sviju glagolskih rukopisa 8#B Ostrva Krka. Na temelju

ORBAN. BHANČERLIOGLU

Mi

(„Progres”, Novi Sad 1961; preveo Saša Guito)

Savremena – turska Mmjl-.

Šševnost zauzima danas ie” dno od vođećih mesta me• đu literaturama Azije. DoK se u većimi zemalja toga po dručja književno stvarala= štvo još prelama trađicionalno-nacionalnog i

opšteg, bvetskog, mastalog pod evropskim uticajem, u Turskoj je takav proces o» davno završen. Uzrok to» me mosli bismo tražiti u relativno manjoj optcreće»

nosti trzđicilom, usled dru .

gorazrečne ulone turske literature m prošlosti; izves+ tan uticaj na mnapnli razvoj turske književnosti posleđniih decenija imali su, sva hako, | istoriiski wslovi,

Hančerlogluova povost o .

Aliiu zasnovana, je na fa» buli o sacijalnim uslovima formiranja ličnosti i taj

· abecednog · dt) mjesta gdje se čuvaju rukopisi) Btefanić je opi• sao sve glagoljske rukopise · koji imaju ' karakter knji• ge. U svoj katalog nije u= '

između

ređa nalazišta

noslo pojeđinačne Wwnlo je I one glagoliske rukopise za koja se zna da su bili" na tom mjestu, a đanas su pohranjeni u javmim bibliotekama i arhiva= ma. MJvrstio je samo one vukopise koji se po izvori»

ma i literaturi đaju sigur»..· „no identifikovati.

Stefanić je u svom djelu osvišetlio rukopise u pogle du funkcionalnosti i stvar mog sadržaja. Naijprije je dao istorijsko-politički pre-

| gled o razvitku ostrva Kr- ka od dolaska Slovena (Hr-· vata) na Krk (7. i 8. vijek)

đo maših dana. Opisao je, ma temeliu „dokumenata, bratovštine na Krku, usta» nove marodnog javnog žŽi-

wota W kojima se iživlja»

vac građanski ! seljački svijeb w kojima sm surađi vali a&aveštenici sa laicima.

Knjizi je đođan linđeks l» mena i stvari, te popis sli-

'ha hronološkim ređom, po»

čevši od faksimila jednog

listine . . (isprave) i različna pisma,

dokumenta iz Vrbnika iz ·

13. vileka, pa đo takozva= mih vječnih misa iz 1850. gO

dine.

az Btefanićeva djela doRkumenti nam rječito govo= re kako je na Krku cvao bujan narodni život | ka» Ko su naši ljuđi protiv uti eaia Rima ili Carigrađa raz viiali bogatu autohtonu sta reslovensku kulturu | kako su u narodnom jeziku VYšili svoje Rkulturme i soci» šajho-privnedne lo

(L E

Via U

ta DM; areogggyYi

problem đominira „delom, koje obuhvata veoma .mzli vwremenski razmak, pošto 56 Bva zbivanja odvijaju goftovo istovremeno. Sa puno efektnih, , đobro „uočenih

đetalta, ispričanih tečno i

jednostavno (što je u prevodu sačuvano) pisac krož wišestruku .projekciju lč--

nosti glavnog junaka Alija ostvaruje·noe samo sliku ize vesnih viđova života savremene. Turske. već m poje» dđinim odinmcima ·mwspeva đa postime čitave male stuđije karaktera. Modernoi kompoziciii odmovarao je i mođeran tretman. modđerni rekviziti prozne teh> nike: Mančerlioshu mnmaive>

MILO DIMITRIJEVIĆ: LAMPA.

ĐURO ĐURAŠKOVIC, BRANKO PRNJAT

Komandant Sava („Narodna knjiga“, Beograd 1961)

Novija istorija „darovala, je još jednu već. legendu:

- ona se zove i uvek će se

<

· vom životu i „putu. NO zvučnih: res -

nsine „posli.

tako zvati: komandant Sava, ili još osobitije reljefnije „komandant Sutjeske. Već tim zna• menžjem narod je obcležio još jedno, intuitivno i EOtovo taino, đa je čovek pobedio i bitku i stihiju, i

wodu i godine. i đa je on, čovek po imcnu Sava Ko» vačović, postao i ostao sim bol velike bitke i pobedmik. iako 'mrtav, smrti, neprijatelja i sudbi» me. O toj sudbini i tom čo veku, u toj bici i smrti, o gođinama koie su obo*ene crvenim slovima — priča o va Wnjima, ovaj životopis, Prvi pnt, kađn se govori o Savi Wovačeviću, o n? tero”

bom patetični

reke |

vacije i retorike. Sve je re” . čeno mirno i jednostnvno, .

Mao ispovest, bez, velikih reči Ono što je bilo veliko time ije.više potencirnno i zato baš'izbila u prvi plan.

' Branko :Prni"t i. Đuro:Đbu»

ćim delom ispunjava ovaj ~

zahtev, Mako hez ukrasa, njegov stil pritom ne de> Muje suvo, nego pre svega, sveđoči o stvaralačkom na=

poru autora oslobođeno Bvakog

sentimentalizma, bog toga se ova knjiga či ta lako, a pruža zmatno viŠe nego što, na prvi po>

Bled, nepretencionzno obe» čava. (E. Š,

#2 „FRANKFURTSKE BELEŽMICE“ • IZ „FRANKFURTSKE

N emački pisci...

(Rra 020 0870 1MTE

slušala smrinom tišinom. A kad je završila, bez ikawxe naroči'e kretn;e, bez ı najmnb)je recil»=

- torske patetike, zamiš:.ena je, u

najvećoj tišini, otišla + bne kuko:·je na njiu bila. cošla, Kb) da je svima gaslao ch ~ nišxo nie zaplie"kao, Tek kvrda se pri bližila stepenicama koje su je vod:le natrag u dvoranu, neMu se ohrabrio i zapl)esk8o, pov'" kavši tako još neka Za sobem

ali ipak aplauz nije ci izdaleka ·-

bio onzko ž'v i burvan kao dcćnije izazivačkom. JonostnDu,

~Sve o čemu- pripnvcoda u BVO* me romanu videla e } sama dn živela, iako događaj nije auto

MIIŽEVNE NOVINS

"Biogbdžeki. Sve to šlo ie idoives la ne čita se samo:·u njenom: da. lu, već i sa njenog biedog. ica

ı očiju koje gledaju prep'ršenu oko sebe kao-da se i.š uvek b vw, ji sveta i ljudi, biografiji piše da |!» posle siri» hota koje je doživeia za vreme nacizma našla mir u krugu: dru» štva, u drugom zakmpDu Prvoga

muža, dr Paula Ber"šlajnm, ko, ·

je bio socijalista i do 1953, godine. docent. na beri:nsškoj visokoj političkoi školi, abili su pre. sam kraj rata. Pošto se Arijka zauzimala za socijaiis*u ı Jevre-

ja (dvostruki greh za Nemjcu pod Hitlerom), i samoj JOj je

1944, počelo goreti :lu pod n. | gama. U očaianju i» pograbila

svoie dvoje dece i hežala pred ž nacist' ma sve do sunetske obli-

st, Tumarala je iz wrsje "u kraj tražeći utočište kod dubrih lUju''.

Nikome se. niie smela poveritj. Smatrali su 'ie žerena: voinike, kola je izgubila krov , kuću, ”%

begunca ss. istoka. :KwyvJ je _zwvre ~

šio rat, klonula je, Bila je već sama kost i koža, Punih pet me>

inho u njenci .

Tek, "ih je muž Godine 1946=-·47, izdavala je w LaipciFu

seci nalazila. se u bulnici, tada ie saznula da završio u Osvijencinu.

časopis. „Mart“ („Me“) koji ie staljinska vojna upi-va obusta> vila, God'me 1950. p.bepla je u zapadni Berlin i neko vreme ži”e la s decom. WE DrvJJe druzim mužem od ıadne poib = re. Pre romana Newenan. izdala ie wbirku pesama Vatre» ni život, neko!ha novela i još tri romana, Kni'ževnik Her» man Kasak iu je monmovo pob stakao na pisanie i s#vosim mnmo> vim romanom je »»61 obratila pažniu na sebe, Prcčje godine u jun navršila: je deset godina. Nijedon časopis njle zabsležio niem iub'"ei, kak, nišs Ver» mete WE O OeoMe — eoi žici „Dichten und Trachten“, Teško je plzud st istini i poruci njonmmen romsna Dr Bratko KREPT :*

(Sa slovenačkog Tode ČOLAK)

braka i '

knji- |

rašković oct"li:su dosledni

u svajoi očitoi nameri: da”

šivot · save Kovačćvića pre» nesu'na hartiju' savesno istinito, bez 'đoterivan?*a, 'bez nelih ·literarnih pre= 'tensila., ~

Tiiscipiinovan. odem, Darftiji. ponnvrnd nmorzeit i prek, Što · nastožhi da odstroni. mMBio hrabar. iskren i samohritičan. Brzo se snolavio'm teškim”"sitnak eišama. Priča “se dalie na» stavlja u duhu legende: pr vi Đut skakao na fačističke 'enkove 26. novembra 1061, u borbi na Vilusima. Tako je počela lemenda o meustraživom: bitke za Prczof, Neretvu, Sutiesku fo su potvrđivnle još upočrtivi·je. To su dokumenti, pis-

ma, sećanja, priče boraća,

· nnrođa.

'Rorira i Womesara, priče neprek'dnw .'ispovest. Ođ togn sM.-Prnžet Đurvrašković imatkali ovm kniiru, koin se čita kao 74 nimliiv đokumenat. Mogu še više. pomlavlja. izdvojiti kao uspelita: „Sava.u Trep či”, „Crveni „Za njesa nema prepreke“, „Na pad 'mn tenkove“, „Mthlijhni traže prenovore“, „Bastnak sa proletorimah“, „Savina sa meovolin“, „Poslednji „urik“,

Vodio ie i predvođio pro letere, „jurišao i osvajao, bio srećan i tužan i opet samo kompndant. I onda, Sutjeska: 'Rolona svu moć prelazi reku. 'išina koja preti Samo po Moji zalutali vrisak 'remeti zloslutni mir. Nažjeđdnom.,. iz skrivemib mitraljeskih gnezda po čela je wraganska Tada se odlučivala bitka.

dosije“,.

„Sıvine suze“ i

vatra. '

Sve se mutilo u tutnju: pu enjave. Bava jJe' bio pribran. Kuriri | prateća četa sa mnom, rekao je i pojurio napred. Juriš,. prolete«

vri, vikao je. To je blo i poslednji: put: ma nemače

kom bunkeru komandant LIJ Waukta1oy” pogođen, mrtav. woljenike. Autori su uspeli

đa ostvare'želiu: da jeđ- ·

mnostnavno jispričaju jednu istinitu lemondu. Blažo Jo> vanović piše u predyovoru• „Jer Sava še bio na mo mente mzlo čudna i pro» ftivrečna ličnost, F:evolucio naar ı humznist, strogi komanđant i nježan drug» a. iznađ svenma komunist, ko ji je partijski zađatak sma trno svetom · đužnošću sve se to stapnlo u' Savinoj ličnosti na jedan nnčin koji mu je još za života'obezbijeđio ~cegendnrnost..o Sava je zaista biov veliki čovileck | veliki TRkomunist, TĐio je | veliki junak i ve\ihi komandant. Njegov ži votni put i dalje će inspiyYisati mnosa pera. Stoga ova knjiga — prva WM po» kuša!ima: đa"se osviletli 53 vina politička. biografiia vaslužuje' pažnju naše či• taoca“. Autori i misu Miteli

više od toga. (R. V.)

MILO DIMITRIJEVIĆ: . JLUSTRACIJA

Može se reći, đa će O wa Knjiga imati čitaoce i.

“

VUR:PiLrpovIe" |

Sirma obala

(„feđinstvo“, Priština 1961)

Vuk Filipović sigurno. je imao velike ambicije ·pišu«ći svoj drugi roman „Stra• na obala“, u kome je dao jednu situaciju posleratne Rhosovsko-metohijske oblasti. Odstupajući.od ustaljenosti i' Kliširanosti romansi jer · je . vručom, · grozničavom rečenicom pokušao da ob'rsni i' obolodani taj Još moenbrpđivani' vremensl:i pe vriodđ ovog MWra?a, Međutim, n'ewova anmeažovznost kao pisca, koo savremenom hro' ničara otišla je u jeđnu' dđruvu Kkrajnort: u Krninost poetskog romana po svalu conu. u

Hvnafe vređna je žeHa'Vu: Km Tilipovića 'đa svoje jumake osavremoni, da nmjihov govor i nžihove postu». pike opravda jezikom ne» ohičnim i reskim; ali za ža lenje je što je autor zao» Wišno izvesne Kijučne mo» mente, izbenavajući đa po* stumpke junaka đoveđe ce u lice sa stavrnošću.

Na sto četrđeset strimlea ove Kkniime junnci 'đolaze, govore svoje monologe, svo je patnje, svoje mnobune, sećaju se onoga što je bilo» prorokuju ono što će se dogoditi, traže sebe u tom metežu. Čitav „joeđan niz Mludi i žena Wao da dolazi ma irmišlionu pozornicu s& već unnpređ pripremljenim govorom, iskaže ga i ne» povratno mestaie. · Možda

' je Wuk Yilipović namerno ”

ičao za tom potenecirnnora drnmntikom, možđa „je. za» · ista snnsa icdnc epske, O» rijentelnn, immj'nnsirnne dra, mertike baš tu, wu takvim prilikama i situacijama do Živela i (oživljava svoju kulminaciju. | Govoreći o ovom romanu neophodno je kazati koju reč o uzorima na koje 56 Yilipović wugieđao. Davičo še očinledno Wumovao je» gzičkim Wovanicama, koje su skoro preplavile roman, ta*• ko đa. nam pojeđinim mes• tina smetaju i „usporavaju. mwijegovu dinamiku. Neke straniće: napnđno podsećaju na izvesna mesta iz Davičo vog romana „Beton i sVi• ci“. ı Fokncer je takođe na osta

Yilipoviću . ostavio

tragova. (R. MR.)

c=uinaziii? ii ———

Poezijn ož čk.h _ Srba („Bagđala“, Mruševac 1961;

preveo Miodrag M. Paru» movach·

Listajući ovu malu anto= logiju dirljivog poectskog tkanja zaviruiemo- izbliza u jednu pntničku povest narodn koji nam je srodan. Ova Šaka. Slovena, nekom istorijskom mnužnošću gurmuta daleko na scver, ima• la je izuzetno zanimlživ put Whroz vreme, te je stoga | istina o. 'niimna nalik nn legendu., 'Bolše no iz stuđi» ja | istorijskih ” kazivan?a upoznajemo.ovaiji harod kroz ovu kn?ižicu prevedene po ezije. Čint se da je njihov život jeden ogroman strah i otpor Strah ođ gubl'enia, od pretnpnsnta. a m is te vreme grozničav jak nagon za samoodržanjiem. "Takva im ie i pesma: tuž-

ma. i prkosno-holna elegija i ubojni poklič istovremeno. ,

Među pesnicima u ovom

izboru valja, izdvojiti Ča· činskog, Mata Košika i Mi

nu Vitkojc. Lužički pesni> ci su u isto, vreme učitelji, borci, vođe. Oni,su zaokupljeni istom velikom iđejom nacionalnog bitisa» min i trajanja. Otuda su im na prvi pogled pesme veo-

ma slične. No jedno je sigurno: to je duboka i is krena pnttviotska liriha, set ma | tužna sn te večno pri sutne bojazni od nesta'a• nija. Čašinski mnogom to» plom straofom bodri syoga već pomalo mxnlaksalog su» nmarođdnika U pesmnma Mix" me Vitkoje prisutan je Je dan stalni refren o naro-. du boz suwfrpčnjice, o djezi• ku u komc se svaki dan Bubi po koja reč.

Potraže li se u ovim pe> smama. pesnikove lične- pat, nje i radosti neće se naći, Sve. je stopljeno wu jednu opštu prkosnu želiu da 86 bude i ostane narod,

Prevodilac se trudio da izbor hude dosledan, sa'ak centom na patriotskoj poo siji "Time Wnjiga đobija u celovitosti. te prcdstavlia zanimijivi dodir sa. naro» dom koji nam je blizak i menom i bolom.

Preveđeni tekst je: malo nategnut i težak (V. O.)

een e emu O

PIŠU: IVAN MNSIH, IVAN 'ŠSOP, RADE VOJVO»

DIĆ, RADOMIR RAJ

:! KOVIĆ, VIDOSAVA OGNJENOVIĆ, · ?

9;