Књижевне новине

- postojeceg dyuštva“, O „mer

tribina tribina -

SlDEOLOŠKI O.

> MONO

'POZITIVNI rezultati i odjeci VIII kongresa SKJ mogu se uočiti preko štampe koja nas obaveštava o sve jažem izbijanju na površinu doskora prigušivanih strujanja u različitim oblastima našeg društvenog života i o.sve smelijoj orijentaciji na borbu stavova i mišljenja, kako u pitanjima koje nameće praksa u radnim. organizacijama, tako i u shvatanjima koja se izražavaju u teoriji i nauci. Ali, podstaknuti ovakvom klimom, · istinske konstruktivne borbe mišljenja, iza ko-

jih se krije sasvim suprotna tendencija — pre

tenzija na ideološki. monopol, kome nije potrebno da dokazuje i argumentuje, već da diskvalifikuje suprotno mišljenje. Takva tendencija ispoljila se u poslednje vreme u nekoliko navrata; između ostalog ona se očituje i u napisu M. Komatine od 21. I. 1965 u „Komunistu“, a u nešto drukčijem, mnogo autoritativnijem obliku ponavlja se u predavanju M. Tripala na Fakultetu Političkih nauka u Zagrebu, objavljenom u „Vjesniku“ od 7. IL. 1965. Autoi pomenutih napisa polemišu sa shvatanjima koje sam ja iznela u članku „Socijalizam i humanizam“ („Praxis“, br. 1/65) u ime jednog jedino mogućeg shvatanja marksizma, koje oni zastupaju, pretendujući da su jedini istinski interpretatori Marksove misli, ·i da je sve drugo „nerazumevanje marksizma“, „neshvatanje SUštine socijalizma“, itd. Oni, dakle ne polaze od pretpostavke da se možda radi o dve moguće koncepcije humanizma, što bi ih obavezivalo da argumentovanije „dokažu u čemu je predmost one koju oni zastupaju i zašto je Ona više marksistička. Naprotiv, oni nastoje da otvoreniju orijentaciju SKJ na razvijanje. borbe mišljenja realizuju na starim osnovama -—— na shvatanju da je i dalje moguć ideološki monopol, i da se, samim tim, pokazuje a, priori kao vrednija ona koncepcija iza koje stoji autoritet jednog lista, partijskog ioruma ili rukovodioca. A tendencije ka ideološkom monopolu, kao što se konstatuje u Programu SKJ, uvek su predstavljale prepreku razvitku socijalističke i marksističke misli i bile su izvor dogmatizma, te se na toj osnovi ne može razvijati istinska borba mišljenja. :

"Da se pošlo sa drugog „stanovišta, da se prvoj (mojoj) koncepciji suprotstavi druga i dokažu njene prednosti, ne bi se desilo da se ostane na praznim konstatacijama o „herazumevanju suštiie politižkog i ekonomskog Oslcbođenja radničke klase“, O „utopijskoj kritici azumevanju suštine BOVOR položaja čoveka“,..o „plediranju. za \kidanje robno-novčanih odmosa i raspodele dohotika prema radu“, o apstraktnom humanizmu, koji „kuca na kriva, nepostojeća vrata“, itd. itd. Nijedna od pomenutih tvrdnji nije u odštampanom predavanju M. 'Tripala, dokazana, a pažljivi čitalac bi se lako mogao uveriti da bi teško i mogla biti dokazana ha OSnOVU teksta koji sam napisala, |

Trepa, dakle, otvoreno Priznati, da se želi prva (moja) koncepcija a priori odbaciti bez dokaza, samim tim što se ne slaže sa onom koju zastupa arug JTripalo, a ova, po, mom mišijenju, iako nije jasno deiinigana, već se više naslućuje preko kritički izraženih primedaba, nije sasvim u skladu sa stavovima formulisanim u Programu SKJ i sa Marksovim, mnogo dubljim humanizmom, jer se implicite brani teorijski prevaziđeni sociologizam u socijalističkoj teoriji. Ali da ne ostanem na metodološkom nivou onih koji vode ideološku pojemiku bez pretenzija da je naučno argumentuju, nastojaču da pokažem šta opravdaya ovakvu moju tvrdnju.

"U čemu se ogleda prenaglašeni sociologizam u shvatanju suštine socijalizma, koje zastupa. drug Tripalo? 1 da li Savez komunista treba doista da se bori za jedno takvo shvatanje, odnosno da li je sociologizam pozitivna „negacija apstraktnog humanizma? · Če ; | Drug Tripalo me optužuje · za „„utopijsku 'kritiku postojećeg društva“ i za „apstraktni hu'manizam“. Takve zaključke on izvodi na OšnOWu onoga što sam ja napisala, u pomenutom ičlanku o potrebi preispitivanja socijalističkih "principa sa jednog dubljeg: humanističkog sta\novišta, koje nameću "uslovi savremenog života. Da bi čitalac mogao da oceni koliko su ti zahtevi koje ja postavljam utopijski i apstraktni 'rezimiraću najkraće zašta se. ja zalažem U pomenutom članku: |

(1) Da se odnos između kapitalizma i socijalizma definiše s obzirom na promene nastale u kapitalizmu i savremenom svetu i s obzirom na nove probleme pred kojima se našlo čovečanstvo i čovek, da bi se jaše. podcrtala pred-

nost socijalističkog sistema kao humanističke zajednice; i i

(3) Da se jasnije definišu principi (koji sU u Programu SKJ i Ustavu SFRJ zapisani, ali

često odsutni iz naše dnevne politike i prakse)

i izgrade mehanizmi “kojima će se omogućiti

da proces političkog. i ekonomskog oslobođenja

bude permanentno praćen stvaranjem. novih

međuljudskih odnosa u društvenoj sferi i Te-

· alizacijom novih viših ljudskih potreba U sferi

same ličnosti (Ja nigde ne poričem da je bor ltiško i ekonomsko'oslobođenje primaran zada-

fak, pogotovo u jednoj zaostaloj zemlji kao Što

je naša, ali se zalažem, za shvatanje da se ni | ekonomsko ni političko oslobođenje ne mogu

odvijati izolovano od

cijom ljudskih potreba), ·

borbe za humanizaciju čoveka, koja je samo delimična ako se ostane na političko-cekonomskom · oslobođenju, te mora biti dopunjena humanizacijom: rada i humaniza" (8) Da se samoupravljanje kao 'oblik političke emancipacije ne pretvori. u borbu za vlast i u

KNJIŽEVNE NOVINE

javljaju se i neki prividi

'oslobađanje ličnosti kroz oslobođenje

podsticaj lokalnom birokratizmu, a da "se proceši ekonomskog oslobođenja ne zaustave u sferi zadovoljavanja materijalnih potreba, a u vezi sa tim, da. se vaspodela prema radu ne pretvori u raspirivanje fatišizacije novca (Dakle, ja ne odbacujem političko i ekonomsko oslobođenje kao pretpostavke potpunog oslobođenja čoveka, već govorim o tome čime ono treba da bude dcpunjeno, jer deformacije u našem socijalistiIZkom sistemu i Sistemu radničkog samoupravljanja pokazuju da nedostaju neke druge komponente, izvan političko-ekonomske sfere, koje bi sprečavale da se socijalistički principi izrode u svoju suproinost).

Pored toga, u članku se i eksplicitno, govori o Tim društveno-ekonomskim pretpostav-

kama i o izmenjenom položaju čoveka:

_„Neosporno je da sistem samoupravljanja predstavlja najadekvatniji okvir u kome se može izvršiti rada Wu SaVlemoenim uslovima. Takav sistem sadrži u sebi sleđeće elemente za rešavanje problema otuđenja čoveka i rađa: (1) menjanjem položaja i u'oge radnika u radmom procesu kroz. participaciju u upravljanju i donošenju odluka, ukida se jedna komponenta otuđenog rađa — razdvajanje proizvodnog rađa od upravljanja; (2). raspodela, prema radu kao sastavni deo dosledno sproveđenog principa samoupyravljanja rešava u iz“ vesnoj meri problem otuđenja proizvoda rađa (mađa u uslovima robno-novčane proizvođnje ona ne predstavlja potpuno rešenje); i (3) samoupravljanje se m:iože efikasno ostvariti samo ako podstiče radnike na svestranije obrazovanje, a io predstavlja khombpenzaciju za opadanje značaja stručnosti i kvalifikacije wu uslovima tehničke civilizacije, koja zahteva sve većn pracijalizaciju radnog procesa, Ali sistem samovpravljania, ne predstavijja sam bpo sebi dezalijenaciju čoveka i njegovog: rada. Takav sistem pruža mogućnosti, na osnovu kojih treba dalje razviti principe mnogo kompleksnijeg procesa oslobođenja rađa i .emancipacije ličnosti, U našoj praksi ti pojmovi misu razgraničeni, pa se često ono što je uslov uzima kao rešenje.“ (str. 10—11).

Podsetimo se u ovom kontekstu šta se u programu SRJ kaže o socijalizmu:

„Sogijalizam nije samo „politika u Korist masa? + borba ,za veći komad hieba', mada je podizanje blagostanja građana karakteristika socijalističke privređe. Socijalizam se ne izjednačava sa ostvarivanjem principa jednakosti i slobode, mađa je iežnja za jednakošću i, slobodomi, DilaiL elemenat njegove ideoio-

· .gije. Suština socijalizma. sć ne ogleda samo U uate-

rijalnom, ekonomskom shaženju društva, mađa ,je razvitak materijalnih proizvodnih snaga” jeđan od osnovnih preduslova socijalizma, jer se takav visoko razvijeni društveni poredak me može ostvariti u uslovima ekonomske nerazvijenosti“ (VI glava).

U čemu je u napred iznetom shvatanju u mom članku utopijska kritika i apstraktni humanizam drug Tripalo nije pokazao. Naime, on smatra da se to može dokazati verbalnim iskazima, kao što su: „ne razume. suštinu političkog i ekonomskog oslobođenja“, „ne razume u čemu se sastoji osnovna i suštinska razlika između kapitalizma i socijalizma“, „ne razume u čemu je suština novog položaja čoveka“, itd, U stvari, radi se o tome, đa je shvatanje druga 'Tripala o suštini socijalizma i novog položaja čoveka sociologistički određeno, isključujući potrebu da se antropološki dopuni i modifikuje u skladu sa razvitkom čoveka i njegovih potreba...

Drug Tripalo naziva utopijskim plediranje za totalnom ljudskom emancipacijom, zahtev da se ono što je uslov ne pretvori u svrhu, jer SVrha je oslobođenje čoveka od svih vidova njegovog otuđenja, skučenosti, parcijalizovanosti i u onim najdubljim regionima njegove ličnosti, koji su skriveni od pogleda drugih, a koji često

a e O a i a Ir ca ua ein opa a Sei opa aj paaa aaa a a a

SAMO OSLOBOĐENI PRETENZIJA ZA MONOPOLISANJEM ISTINE MOŽEMO RAZŠLJENJA T MEĐU FILOZOPIMA IT SA NJIMA,. A NA BAZI ARGUMENTOVANIH DOKAZA DA JB SUPROTAN STAV KOJI SE PREDLAŽE OPRAVDANIJI I NAUČNIJI

VIJATI, KONSTRUKTIVNU BORBU MI

BEZ POLITIČKIH DISKVALIFIKACIJA,

Zagorka PRBŠIĆ GOLUBOVIĆ

bina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tr

izvaninezavisno od političkog i ekonomskog oslobođenja) i da se eksplicitnije i u feoiijji i u praksi razviju humanistički principi revalorizacije ljudske ličnosti, ljudskog rada i ljudskih potreba, znači neshvatanje suštine marksizma, koji se i odlikuje time, što kao vizionarska filozofija ne stremi samo ostvarenju, nego treba da učini da sama stvarnost stremi prema misli, tj. da se praksa. koriguje podsticana teorijskom kritikom i procenjivana sa stanovišta huma nističkih ideala. Drug Tripalo čini se odbacuje više bumanisfičke ideale kao apsurdne samo zato što ne odgovaraju „paroli današnjeg dana“ (on je pogrešno razumeo da se zahtevi koji su u mom članku istaknuti postavljaju. kao parole današnjeg dana; naprotiv, oni su postavljeni kao idealiu kojima praksa treba da se ogleda i proccnjuje, sa stanovišta zahteva za ostvarivanje totalne ljudske emancipacije). U svojoj drugoj iniervenciji (odgovor D. Pejoviću, „Vjesnik“ 21. IL. 64) drug Tripalo to još eksplicitnije ističe, konstatujući da se osnovna zabluda sastoji i tome „da se borba za oslobođenje rada i za dezalijenaciju prebacuje na teren gdje se ona u sađašnjim uslovima ne može dobiti. A teren gdje se ta bitka može dobiti jeste sfera proizvodnih ođ-

at i O O e O lu U a a Sa

predstavljaju ,uzrok deformacije · socijalističkih principa u praksi. A zahtev za takvom sveobuhvatnom ljudskom emancipacijom (koja se ne može deliti vremenski na faze, već se mora sinbhronizovano odvijati u svim oblastima), implicira ostvarenje onih društvenih uslova, koji takvu emancipaciju omogućuju, jer: „čovjek nije apstrakino biće koje čuči izvan svijeta. Čovjek. to je čovjekov svet, država, društvo“. (Marx, Prilog kritici Hegelove fi}ozofije prava, Rani radovi, Kultura, Zagreb 1961, str. 81). A· fe materijalne uslove Marks naziva bpasivnim elementom: „Revolucijama je, nain, potreban pasivan elemenat materijalna osnova. Teorija se u jednom narođu uvijek samo utoliko ostvaruje ukoliko je ostvarivanje njegovih potreba... Da li će teoretske potlrebe biti neposredno praktičke potrebe? Nije dovolino da misao stremi ostvarenju, samo stvarnost mora stremiti prema misli“. (kurziv moj, Isto, str, 90).

* Nazivati apstraktnim i Mutlopijskim jedno shvatanje koje se zalaže za to da se ciljevi SOcijalizma definišu šire nego što obuhvata poli-

ye tičko,,i, ekonomsko oslobođenje (“a;:f0, nevznači

BORBA MIŠLJENJA, A NE „LOV NA VEŠTICE“

nosa“ (kurziv moj). Znači postavljanje zah> teva koje sam i ovde i u članku obrazložila, da se humariizaciji rada i čoveka, u ovoj borbi za stvaranje novih proizvodnih odnosa, i uz njih, posveti veća pažnja, nije za današnje uslove prihvatliiv zadatak, i moraće da pričeka dok ne rešimo sve probleme u sferi proizvodnih odnosa. A ako!se već pozivamo na Marksa, podsetimo se da je on isticao da se prizvodni odnosi ne mogu deliti od proizvodnih snaga, te da se nerešeni problemi čoveka, a on je suštinska snaga pro= izvodnog procesa (je? u proizvodne snage ne spada samo tehnika), reperkutuju i na proizvodne odnose i koče celokupni proces razvitka. Shvatanje teorijske i filozofske misli samo kao tumača sadašnjeg stanja i onoga što se iz sadašnjeg izvodi kao najneposrednija budućnost, znači poricanje onog što je suština filozofske misli, a što je vidno prisutno u Marksovoj filozofiji — da je to vizija onoga što čovek treba da ostvari i sa stanovišta toga „treba da“ procenjivanje onoga što jeste i ukazivanje na ograničenosti i uskogrudosti postojećeg. Stoga, kucanje na „nepostojeća vrata“ je u izvesnom smislu uslov da se postojeće prevaziđe, jer se ono nikako ne

ibi moglo prevladati šamo Sa Sstahovišta onoga „wšto.je dato. Samo tako upoređujući postojeće sa

idealom moguće je valorizovati realnost i kritički je prevazilaziti. Zahvaljujući tome, Marksova filozofija nije bila puko pragmatičko oruđe za akcjju, već naučna i humanistička vizija budućnosti, koja nas obavezuje da humanizmu i čoveku podređimo sve druge principe i da sa tog stanovišta procenjujemo vrednost onoga što smo u socijalizmu ostvarili.

Ako se, suprotno ovoj koncepciji, postavi zahtev da se rešavanje problema humanizacije rađa, menjanja položaja čoveka i promene U međuljudskim „odnosima prepuste spontanosti društveno-ekonomskih procesa — a na fo se implicite svodi intervencija druga Tripala —onda se poriču osnove marksistički shvaćenog humanizma. Bez revolučionarne akcije, koju ne mogu izvoditi neprobuđene mase, već samo razvijene i odgovorne ličnosti, socijalizam se ne može realizovati stihijom' dđruštveno-ekonomske nužnosti. A da bi takvu akciju ostvarivali, sam čovek mora mnogo dublje doživljavati transformacije, uporedo sa fransformacijama društvenih odnosa. U tom smislu ne mogu se veštački vazdvajati kao primarni i kao sekuhdarni zadatak društveno-ekonomska od psihičke i mo=ralne revolucije, tj. ne može se u prvi plan stavljati ekonomsko i političko oslobođenje, da bi tek na njegovim 'tekovinama bila omogućena vevalorizacija ljudske ličnosti, jer jedno bez dru= gog ne ide,

__ I na kraju, da završim onim sa čime .sam počela: da li u našem društvu postoji opravđa– nje za pretenzije na ideološki monopol, i da li ćemo tim. putem dospeti do realizacije onoga što je' proklamovao VIII kongres SKJ i što je zapisano u Programu Saveza komunista, u kome se marksizam određuje na sleđeći način:

„Marksizam nije jednom za svagđa utvrđeno uče nje, niti je sistem dogmi, već teorija društvenog procesa, koji se razvija kroz uzastopne istorijske faze, pa, prema tome, pođrazumeva. i stvaralačku primenu teo'rije i njeno dalje razvijanje, pre svega uobštavanjem prakse socijalističkog razvitka i dosliignućima naučne misli čovečanstva. „Mi nikako ne gledamo na Marksovu teoriju kao na nešto završeno i neprikosnoveno. Mi smo, maprotiv, ubeđeni da je ona uđarila samo kamen-temeljac onoj nauci koju socijalisti moraju pokretati dalje u svim pravcima ako ne žele da zaostanu za životom...“ {Lenjin)“. :

A taj stav nije samo dobra argumentacija da je isključen svaki ideološki monopol, bez obzira. koji autoritet stoji iza stava koji se izriče (interesantno je da se smatra da su za istinitost stavova u marksističkoj filozofiji kvalifikovaniji svi drugi nego filozofi); on nas, koji pretenđujemo da smo marksisti, obavezuje da ne dozvolimo da se marksizam pretvori u sterilnu dogmu i da posluži kao opravdavanje anfihumanih ciljeva, što se već jednom desilo u istoriji socijalističkog pokreta, a što i danas predstavlja glavnu opasnost u kineskoj interpretaciji marksizma. Samo oslobođeni fakvih pretenzija (monopolisanja istine) možemo razvijati konstrultivnu borbu mišljenja i među filozofima i sa nji. ma, bez političkih diskvalilikacija, a na bazi argumentovnnih dokaza da je suprotan stav 'koji se predlaže opravdaniji i naučniji. Dok to ne postignemo, naše će polemike više ličiti na „lov. na veštice“ i neće moći da stimuliraju razvoj naše filozofske i naučne misli,