Књижевне новине

ije trajne vizije trajne vizije trajne

usmenih razgovora sa mjime često čuo, Om je, osjećao zadovoljstvo što je članak o mašoj naprednoj poeziji izišao na češkom, da bi ova bratska zemlja i njena javnost bili obaviješteni, o istinskoj revolucionarnoj poetskoj riječi u Jugoslaviji.

Poslednji datum za vrijeme rafa, u 1942. godini, kad sam se vidio s Jovanom Popovićem i zapisao u svoj Dnevnik, bio je 192. oktobar. Proteklo je više od dvije godine, kad smo se pohovo sreli u oslobođenom Beogradu početkom

1945. godine. Još sva zemlja nije bila oslobo-

đena. Bio je direktor drame Narodnog pozorišta, gdje me sa velikom drugarskom pažnjom i ljubaznošću primio, a gdje sam ga vidio prvi put u njegovom životu na zvaničnom mijesfu. To mu je, valjda, i bila mrva državna služba.

Poslije godinu dana dobio sam na Cetinju od njega ovo pismo:

— Dragi Mirko,

obradovao sam, se tvome pismu, jey se dugo nismo videli mi javljali. Milo mi je što saznajem movosti o tvom, životu, u kome čak ima i prinove. Takvom prinovom, ja ne mogu još da se pohvalim, iako sam se i ja ožemio.

. Od mojih sestara i braće Paja je boginuo, a ostali su živi. Jelica se tek prošlog leta vratila iz logora u Nemačkoj, a ostali su bili Dartizani, Inače, za Branku Galogažu valjda zaš da je umnrla, a inače njemo stamje je pre mata bilo beznadmo.

Tvoju pesmu sam brimio. Ona me podseća na dane kada si mi je prvi put pokazivao. Nešto si je doterao, i ona ima lepih stihova. Ali za objavljivanje ne dolazi u obzir, me toliko zbog mekih zamerki vrema samoj pesmi, mego zbog teme. Ne bi bilo zgodmo zasad objavljivati takve deklaracije. Ali ću se jako radovati ako mi i ti, i Janko i Mihailo Lalić šaljete s vremena ma vreme meki prilog, i to ne samo u stihovima, za brigodmi datum, mego i Dprožu za feljton, ili reportažu ili meki članak o kultur„um i prosvetnim prilikama u Crnoj. Gori.

Srdačno te pozdravlja

Beograd, 28. IV 1946. Jovan Popović

Ovo pismo Jovan Popović je potpisao nalivperom. U njemu piše više o intimnim stvarima i široj porodici, jer sam je svu poznavao, ij. njegovu braću i sestre. Čak sam Dejana, njegoOvog brata, sreo u Kolašinu 1944, gdje sam bio u Agit-propu Pokrajinskog komiteta Crne Gore, i dočekao ga što je moguće više drugar= ski i toplo, kao da je bio iz moje kuće.

Kada su 1948. pokrenute „Književne novine“ on radi kao urednik i sad se sjećam, kad ovo pišem o njemu, da mi je, prilikom dolaska za urednika, uputio pismo u kome me je zamolio da budem kao neki predstavnik Crne Gore koji ću mu slati priloge za list. To pismo nijesam do danas pronašao.

Mirko Banjević

POEZI

France PREŠERN

p PESNIK TVOJ Slovencu novi venac spleće, s petnaest soneta tako ti ge bije, da svih drugih skladno veže haymowije magistrale što se triput pevam sYeće.

Izvire iz njega, u mjega poteče, svaki sonet redom, u njega se lije; pesnik liči ovom, vencu Doezžije:

kraj jedne je. pesme početak sledeće ,

Sve misli iz jedne čežnje su mastale i gde zaspu moću bude se kad grame jutro, da (•lagna semke popadale.

Odzvanjaće svuda kad mene mestame, jer života moga ti si muagistYale, Yana, mojih spomen i hwale spevame,

'ANA MOJIH spomem i hale sbevame, kad mi lišaj bude povrh, večne kuće, kad zaspu u grobu i patnje majljuće brujaće Slovencu u buduće dame.

Devojke će gorđe, kada ma sve strane svih, pesama. ovih glasovi žazvuče, zbacifi sa syca guozdeme obuče, poštujući vemmost ljubavi beskyajne.

Kranjcima će vreme srećnije da sine, slavne će im, besme biti ispevame, G& žvežde će lepše sijati s visine;

možda će i ovaj vemac da ostame, možda ovo cveće meće da ugime; 1z srca je klice puštalo tamane.

| Z SRCA JE klice puštalo tamname,

iz srca što ćutke me može da strada; ko pesnik sam što je slavio mekcela, Leonoru kYoz sve pesme ispevame.

O ljubavi usta ćutahu sve dome,

iako je mladost skrila velom, jada, me beše wu skloma mi varljiva mađa, al pesme su krišom otkrile sve tajne.

Oganj se svih želja me smiri, jer mada, iz nogloeda tvoga u SYce me sleće, w Jczik se plaši da ti bol me zada.

Moru. koja srce sve boWnije peče, 1 sve čežnje Sstca otkrivaće sado, mokrorasopetamo pesnikovo cveće.

OKRORASCVETAANO pesmikovo cveće sve što grudi kriju sad otkYviva, lako.

Srce mi je njiva koju je dotako žamos koji w nju elegije meće.

KNJIŽEVNE NOVINE

FRANCE PREŠERN

[73 || | Dj | BB.

'A ti si im, sunce. Uz prozor pred veče, u šetnji po gradu, o ljubavna zrako!

u kolu gde mome igraju polako,

zar te moje oči mikad, sresti meće.

Koliko me buta dosad wu grad ofte čežnja da te velim; ali meni već je bilo skrito lice žuđeme lepote.

Iz oka mi suza w samoći teče, ba sve pesme ove dok sam, slavio te iz krajeva nisu gde sja sunce sreće. / |Z KRAJEVA NISU gde sja sumce sreče, gde tvoj pogled, brige i sve boli krije, gde treperi tvoje oko najmilije, a žaboravp patnje ma usnama teče;

gde duh javost blaži i borbe majuveće, gde po obrazima veselje se lije,

gde vw srcu Yastu slatke melodije, a pesma iz sYca Drepuwnog izleće.

Cele u Svežoj TYosi ljubavi majčišće plemenite klice niču ma sve strame kao kad prolećni dašak budi lišće.

Nisu otud pesme tebi ispevame, u proleće srećno, kad, se sYce stišće, celo vreme žudeć blagi dah, s poljame.

(CELO VREME žudeć blagi dah s poljaome i od tebe, goyde gospođice mile, sirotice misu mikada pYimile pohvalu, da novi život im, udahne.

Zbog tebe i lepih Slovemki što strvame jezike govore, one su slutile,

jer meni su Pavmas vYodme gore bile, da će sa prezrenjem biti *ločekawne.

Za Kamene maše miko znao mije, same i u tuzi živele su dame, > jer KHrYanjci su tuđe slavili vermije.

Ruže sa glečerva gde se bure stane. Postalo je cveće maše poezije; oko njega hYidi stajahu bezdame.

OREO NJEGA hidi stajahu beždame, kao oko strna Orfejevih kada

nmayvod oko Hema i Rodđopa svlada,

pokorivši pesmom surove TYačame.

O. da milost mama sa mebesa grame! Da Kranjcima Srca opet budu mlada

Ilil|

i da dođe jedmom, posle ovih, jada, s Yodnom, pesmom Orfej ı u, naše strane!

Da probudi ljubav prema zavičaju, •la smiri sve svače, okonča mesYeće, da se svi Slovenci zajedno madaju!

Da mjegove besme slatki poj poteče prestao bi Yazdo?Y, ovao bi wu, sjaju, uvrletni zavičaj oluje majveće.

V RLETNI zavičaj oluje majveće

· behu maše zemlje otkako je, Samo, tvoja duša mrtva, a mad, tvojom, jamom već zaboravljenom, seveYac preleće.

Pradeđovske svađe trpesmo suve žešće, a Pipinov,jaram, leđa mam, je slamo, pamtimo od tada ljute bune samo, ustanak Vitovca i turske mesYeće.

I slavnih, vremema sva slava se ?dQdSU, jer junačka dela mestaše vw, moći, a glas slatke pesme zamro je wu glasu.

Nežni cvet kog bu?mo vreme me Yastoči sad, ma nmašem, mladom, izyasta Pavrmnasuı; i suze i uzdah, dali su mu moći.

| SUZE i uzdah dali su mu moći,

ma Pavmasu mome micalo je cveće; a iz otadžbimske ljubavi Doteče suza i zbog tebe, kvaseći mi oči.

Misli, da Slovenmcu majka je u moći, bez ljubavi, sama, mada, se bez sreće, misli, la me mikad zavoleti nećeš ispuniše mohom sYce u samoći.

Iz svih želja mojih i čežnje sve Veće, da s imemom tvojim, moje slave tada domaćih pesama slatki poj Doteče;

iz želje da opet srećno vreme vlada i da Sloveniju probudim, to cveće još uvek je cvalo usred samih jada.

OŠ UVEK je cvalo usred, samih, jada

ko što byrva ruža Yaste zavarama februoyskim sumcem, koje joj par dama topli osmeh, šalje, sneg topeći fada,

al žalosno klone mjema glava mlada tu. magi što hladnim, vetrom, je dognama,

dok sneg leži iznad gora i poljana,

a otrovno inje sa mebesa pada.

Remek-delo France Prešerna „Bonetni 3 venac“ javlja se u prevođu Kolje Miće-

vića, četvrti put ma srpskohrvaiskom knji-

ževnom jeziku. Objavljujući Mićevićev

prevođ, posle prevoda Gustava Krkleca,

Trifuna Đukića i dr Milana Rakočevića, : „Književne novine“ se rukovode uvere- SL njem da ovaj prevod predstavlja jeđan

novi literarni kvalitet i jedan kvalitativ-

no novi pristup prevođenju Prešernove

/ poezije

a iaialia nga u nai sa iapas n iibadiiiyaina pump uinuniunnnun ani Ko sunce je sjalo to predivmo lice,

sjaj poglela tvoga ispijahu oči, a cueće ljubavi pustilo je klice.

Zavarano sumce, samo ma hladmoći, ostalo je sada, padajući mice . usred, mračnih sila i sumornih moći,

U SRED mračnih, sila i sumovnih, moći tvoj pesnik je svoje provodio dame; lovile su mjega KErinije pjame, gadost ga i očaj pekli u samoći.

. Ali kao Orest što dođe do moći

i zadobi zdravlje wu hramu Dijane, tako bi mi ljubav jedine dragame primirila grudi, ozarila oči,

Ali znam, svi smovi morahu poteći, jedma kratka munja beše mi sva nada, ' al munja kad zgasne mrak postaje veći.

Srce mije bilo veselo od tada: . kako da mi pesme pevaju o sreći! Latice su svele i svaka već p.*la.

ATICE su svele i svaka već pada

i mejako cveće bez pomoći ge, ko ma zidovima puste Yazvalime rastužene Yuže kad wwu pbokatkada,

dok im, divlje cveće sokove potkrada, koprive ih sišu, al s malo topline

da te ruže meko u gredice fime presadi, snaga bi vratila se mlada.

Tako bi kraj tebe, sunca što ih, grije, kraljice mog SsYca, prikupile moći i bujno bi cvale ruže poezije;

kako Kkrasan, cvetak morao bi doći i kako bi glave digle wveselije jednom, samo ma mjih da pbodigneš oči!

EDNOM samo ma mjih da podigneš oči, da ti s lica glelam, svetlost zore TYame! Samo ona može smiriti orkame, samo ona vlada nad KkYaljeostoom, moći.

Zelezo će tvrdo sve da se Yastoči,

a lamci će bola prsmut ma sve strame, i zalečiće se sve mjihove TYame,

'jer ti ćeš 179, svojom, milošću pomoći.

Preveo Kolja MIĆEVIĆ

Na mračnom će. licu sijati sjaj sreće, zazeleniće se u mom sYcu nada

i radosnme reči usnama doneće; oživeće srce posle. ovih jada,

pesama će vedrih da prooveta cueće i radosno krune otvaraće tada.

| RADOSNO krune otvaraće tada, ko ruža kad prođe duga zima ljuta i poleće opet s čudima doluta, a majlepše cveće po drveću pada,

foplo sumce zove pčelu sa liv-*la, pastir Yujno jutro čeka pokryaj puta, a u žbunju slavuj Yazdryagan, cvorkuta, svežinom, odiše sva briroda mlada.

O, znam da ih takvo veselje ne čeka, od straha da ove pesme ti se meće učiniti vrednim, strepim izdaleka.

Nek se milost tvoja pYospe bobput steće

bo pesmama kojim, tražeć bolu leka,

pesnik tvoj Slovencu novi venac spleće. magistyYale

P ss tvoj Slovencu mobi venmas spleće,

Rus mojih spomen i hvale spevane.

z srca je klice buštalo tanane

“ Mo opa eto pesnikovo cveće,

I z krajeva mije gde sja sunce sYeće,

o: j

elo vreme žudeć blagi dah, 5 poljanme

rYletni zavičaj oluje najveće,

ı e i

ko njega hridi stajahu bezdane,

suže i uzdah dali su mu moći, lu uvek je cvalo usred samih, jada, sred mračnih sila i sumornih moći.

atice su svele i svaka već pada;

• nom samo ma njih da podigneš oči

L | I

Yadosno krune olvaraće tada,