Књижевне новине
,
ja veo ONA nacionalnom ključu. (Br. 299, Karakteristična je »kritika »Književnih movina« na pisanje Slobodana Novakovića u
'»Mladosti« i Miće Danojlića u »Borbi«:
ı — »Ova narodna poslovica može izvrsno da se primeni na članak »Jezik i jezičarenjc« koji je Slobodan Novaković objavio u »Mladostie od 8. marta ove godine. Ne ulazeći u raz:loge koji su naveli ovog filmskog stručnjaka da počne da se bavi pitanjima jezičkih varijanti, ali ne prihvatajući poziciju sa koje on o jeziku govori, tim pre što smo, iako ne direktno, apostrofirani izvrtanjem smisla našeg teksta, ne zbog Slobodana Novakovića, nego zbog zabluda u čije ime on govori, treba reći' nekoliko reči, Njegova osnovna teza o nedavnim raspravama o jeziku koje su se vodile na stranicama »Telegrama« i »Književnih novina« je da narečja i varijante nisu važne, nego da je važna ideologija koja iz određenih napisa izbija, Da vidimo koja ideologija izbija iz Novakovićevog članka? Ako se zna da je Franjo Tuđman za velikosrpske šoviniste proglasio, pored Rankovićeve grupe i predratnih šestojanuaraca Vuka Karadžića i Jliju Garašanina, i to upravo po uzoru na Mladena Lorkovića, i da od završetka drugog svetskog rata i revolucije u našoj zemlji nismo imali prilike da čitamo izrazitije nacionalistički obojen tekst od članka Miroslava Vaupotića »Sablast Pavla Popovića kruži Jugoslavijom«, a da je ideje o Skerlićevoj sablasti Dalibor Brozović direktno pozajmio iz Krstić·Guberinine knjige o razlikama između srpskog i hrvatskog jezika — onda je bilo jedino normalno na sve to reagovati onako kako se raagovalo. A ako Novaković u svojoj svesti borbu protiv ovakvog pisanja identifikuje se »Ccepidlačenjem« oko jezičkih varijanti i ,to naziva »jezičarenjem«, onda sa njegovom ideologijom ili sa njegovim načinom mišljenja nešto duboko nije u ređu. Jer mi smo upravo govorili protiv ideologije koja iz kritikovanih tekstova izbija, a ne protiv varijanti hrvatsko-srpskog ili srpskohrvatskog jezika za koje su se oni zalagali. ) .• Uostalom, možda ovaj mladić iz »Mladosti« misli da je najbolja (i najkomotnija) pozicija oHmpijska i »pedagoška« (tj. »poučitelna«). Ako je: tako neka i dalje poučava ako ima koga! (15. DANA — GOVORITE USTA DA NISTE PUSTA. Broj 297 od 18. III. 67).
· — »Poslednji podvig teoretičara Miće Danojlića, predstavlja tekst objavljen u »Borbi« od 7. ovog meseca pod naslovom »pitanja otvorena, ali dokle?«
Izlažući, po hiljadu puta već izložene varijacijena temu famozne »Deklaracije«, Mića Danojlović se ne zadovoljava onim što je rečeno i slavom koju je tom prilikom pokupio svojim pravilno zauzetim stavom. On i dalje nastavlja da čeprka po još nezalečenoj rani, očigledno želeći nove, pohvale.
Napisavši još jedanput šta on misli o celoj stvari Danojlović u stilu Savonarole zaključuje:
»Lingvisti koji ne deluju u ovom smislu nisu naučnici nego politikanti«.
Optuživši tako unapred sirote lingviste koji se, možda, neće u potpunosti složiti sa njegovim stavovima, naš novi stručnjak za lingvistička pitanja, Mića, očekuje sa nestrpljenjem da li će ga sedokosi akademici poslušati« (Broj 301 — 15 DANA).
.»Književne novine« objavljuju otvoreno Ppismo .Dr Žarka Vidovića, koji povodom jednog predavanja Kire Hadži-Vasileva u Zagrebu piše između ostalog:
· »... Predavač je htio da dokaže kako društveno samoupravljanje stavlja nacionalnost u posebnu (originalnu) situaciju, a macionalno pitanje osvetljava na poseban način. ] koja je to posebnost? Za vrijeme etatizma i birokratske vlasti nacionalnosti nisu mogle da manifestuju ono što je u njima tinjalo. U etatizmu smo mi gajili iluzije kako ne postoje nikakvi nacionalni problemi. Međutim, sa samoupravljanjem RAVNOPRAVNOST IZMEĐU NACIJA SE RAZVIJA I BIVA SVE VEĆA (doslovce tako, pred oko stotinu svjedoka) »Ravnopravnost se razvija«. To je isto kao kad bi se jednakost između. brojke dva i brojke, opet, dva — razyvijala! .
TI na kraju pitamo mi slušaoci: Ravnopravnost se razvija? — Da. Biva sve veća? — Da. Znači bila je manja — da. Nije je bilo u tolikoji meri? — Nije. Čak je u vrijeme rata među borcima bilo više, nego u »izvjesnim situacijama« poslije rata. Ako ravnopravnošti među nacijama nije bilo u »tolikoj« mjeri, onda ic neka nacija u »tolikoj« mjeri bila povlaštena! Molimo Vas da nam otvoreno kažete koja ic to nacija u Jugoslaviji od 1945. do danas bila povlaštena ili u »izvjesnoi« meri povlaštena?! Drug član IK CK SKJ jc odbio da odgovori na to pitanje, rekavši: »neću da se upuštam u takvo. raspravljanje problema!« Drug Hadži-Vasilev ima pravo da odbije. No drug Hadži-Vasilev kao član CK SKJ je javno lice, on je ustanovaion nema pravo da dobija odgovor. Inače pravi zbrku za koju snosi odgovomost tijelo kojem pripada (ao OSIROtG SBdBlno ie ustanova i to je ljudski!), :
Dipovornbst i 16P članovi SKJ ...« (25. 11. 1967).
U zadniem broju (od 23. 12. 1967) u rubrici 15 dana pod naslovom »Lov na VeŠtICĆ ili kako se kod nas vode: javne polemike« na Yeagovamie Fakulteta političkih nauka u Zagrebu povodom obiavljivania pisma Dr Žarka Videa kao i na pisanic »Komunista« povođom e M. revačkog slučaja«, članka o slovenačkim tum | cionerima i ovog pisma — »Književne novineč“ u podužem komentaru na kraju teksta, gde po sebno odgovaraju i redakcijskom komentaru, »Komupista«,!) pišu: m
»... Uz sva izvinienja koja dugujemo, PIC svega. svoiim čitaocima i svim dobro mislećim i čestitim liudima ove naše zemlie, koii se bore za ostvarenje istinskih sociialističkih. odnosa, moramo da izjavimo, bez dvoumlienja, sledeće: ove reči mogao ie da napiše ili jnspiriše samo mrovereni organizator lnva na veštice, čovek kome ništa niie sveto, čiii ie liudski mora! izopačen, čovek koji svoi »uspeh« gradi grejući se na tuđim lomačama! .
Iz vremena kneza Miloša sačuvala se jedna anegdofa, za koiu kažu da ić istinita. Kada je Miloie Đak podigao bunu oko Smederevske Pa. lanke vrotiv kneževe samovolje i despotizma, knez Miloš je hitno mobilisao sve raspoložive snage i u krvi, no svom običaiu. slomio otboT buntovnika. Tada mu ie neki vrli vođanik TLapovac (rodom iz sela Lapova) predložio: »Go-
ıl „Komunist« od 7. XII 1967.
KNJIŽEVNE NOVINE
spodaru, ako želiš da u zemlji imaš: mir —
' pobij sve pismene ljudel« Savremeni Lapovac
koji, na žalost, piše u visokotiražnom listu rekao bi: »Druže ili prijatelju, ućutkajmo sve one koji nisu potpuno zadovolini postignutim, koji se bune zbog ovoga ili zbog onoga i kritikuju, pa ćemo živeti blaženo u najlepšem od svih svetova«... (Broj 317 — 15 dana).
II
Stavovi »Književnih novina« o društveno-političkom sistemu
Manir je »Književnih novina« da sve podvode pod sumnju. Toga nije pošteđena ni privredna reforma:
— »U privredi će opet biti novih mera.
Verujemo da će biti dobre. I verovaćemo u to, ukoliko nam Kiro Gligorov posle godinu dana ne objasni zašto nisu valjale«.
(Onako uzgred« — 311/67.).
— »I ČOVEK KOGA nevolja tera da traži posao izvan zemlje postao je predmet naše brige. Umesto da po svetu luta kao guska po magli, on Jepo svoju sudbinu preda u ruke svome mesnom zavodu za zapošljavanje, pa ga oval nudi kapitalistima širom sveta. Ali to isto radi i drupi mesni zavod, nudi i on svoga čoveka, 1 to ·jeftinije no prvi. Treći zavod jeftinije. nego drugi...
Hoćemo da se uključimo u mečunarodnu podelu rada. Ali, ovako rađeći, ukliučujemo se u međunarodnu eksploataciju čoveka po čoveku«. (»Onako uzgred« — 299).
Povodom Desete sednice CK SKS, komentarišući jedan govor u kome je rečeno da su radnici pred otkazom nastojali da budu primljeni u SK, da im to bude štit, navođeći da je taj odnos kvalifikovan kao špekulantski, piše se:
»Ko je špekulisao? ; ·
Radnici pred otkazom! .
Šta sad? Da se zgrozimo pred jednom špekulacijom? Ili, možda bolje u političkim razgovorima učiti i da biramo reči«.
Povođom rotacije kaže se između ostalog: »... kad ne znaju šta će sa okrenutim drugom stave ga na platni spisak Saveza komunista. Jer ljudi nisu krivi. Savez komunista je prema nJjima u dubokoj obavezi«. Pravi se paralela. sa otpuštenim ruđarskim radnicima »koji takode nisu krivi« prema. kojima je »Savez komunista takođe duboko obavezan« ali koji ne mogu na spisak SK. ier »nažalost nema toliko mesta na. spisku«. (»Onako uzgred« — 296/68).
Ili;
— »I bi Revolucija. Veliki poduhvat, zalio ga i pišemo velikin slovima. .
Koliki snovi, koliko isčekivanja...
Padaće pečene ševe.
Bogami dogodilo se čudo. Nisu svima ali ponekom su pečene ševe doista padale. Ruke su ostale van svake vatre, od pepela daleko, ali pečene ševe ie koje s neba padaju, ptice iz bajke i iz snova, našle su se na jelovniku, sa sosom. Drugi se kuva u znoju, goreo u vatri rada, pekao se. Svejedno pečenu ševu nije video. Video je samo — sos (sa renom), (»Onako uzgred« — 306/67).
— »Naš čovek koji radi jednim okom prati rad mašine, da mu nožem ne otfikari prste. Drugo oko mu je na pijaci, gde je žagor ljudski: ovo hoću, ovo neću! Jer tek ako proizvod ide, i radniku iđe. Onda ima šta da se raspodeljuje. Kako?
Prema radu. —
— Ja više radim!
— Ja bolje!
— Ja drugovi, čelik štedim, vi ga svi rasipate. :
Najzađ se ljudski sporazumemo. Ili raziđemo se kao vuci, pa, umesto da merimo imperijaliste, mi mržnji ne damo da iziđe iz naše radne jedinice, iz drugarskog kolektiva.
Život prema rezultatima rađa, sve kroz borbu za pravilnu vaspodelu. Radi uspešnijeg hoda našeg socijalizma, dogovorili smo se da se svi pečemo na takvoj vatri.
Ali ne pečemo sc svi. |
Iz Zaključaka o nekim aktuelnim, idejnim i političkim problemima reforme vidi se da postoje izuzeci. U bankama, komorama, igrama na sreću i još kojegde, mnogo se dohotka nakupi nezavisno od rezultata rada. Tako se raspoređuje više nego kod drugih, onih sa tekuće trake života, što, prirodno, stvara ekscese, političke probleme. 1 date su sada odlučne preporuke da se oni otklone, u čemu treba da prednjače tamošnji komunisti. ura
Poznato je, opet, da u centralnim komitetima raspodela prema radu nije baš razvijena. Stvar tek treba i tu da krene, možda uz dijalog: — Ja razrešavam ...
— Đavola, ti si zamrsio!
— Ja, drugovi, reči štedim, a vi se rečima razbacujete, drugovi!
Jednostavno, kao i mi ostali kada delimo pare. Onda će se, verovatno, na. inicijativu baš ovih iz komiteta, roditi preporuka da raspodelu prema radu ne. treba · kombinovati sa raspodelom šočnih izraza. Takve, političke preporuke do sada nije bilo. Zašto? Valjda zato što najuticajniji drugovi nisu, u tom pogledu, još imali ·'dovolino '(dragocenog) iskustva. (»Onako uzgređ« — 316/67.). · i i
U kritici političkog sistema posebna pažnja obraća se samoupravlianju. više navrata
»Književne novine« nalaze povoda: da ukažu na ·
»janusovsku dvoličnost samoupravljanja kao osnovnog i polaznog načela naše ekonomske politike..« odnosno da se u našoj javnosti uglavnom piše o pozitivnim stranama · samoupravljanja, 'dok se o negativnim ~” svOjStVima, »društveno nekorisne pa i štetne primene
tog: značajnog ekonomsko-političkog principa« '
nedovoljno piše izuzev u nekim _ teoretskim člancima, koji se nazivaju »hipotetičnim«.
U broju. od 4. 2. 67. u uvodniku se.podržava
teza objavljena u jednom članku u NIN-u o
oćevidnoj razlici između samoupravljanja kao
ekonomsko-političkog principa i samoupravlja-
nja u društvenoj praksi privrednih.organizacija .
koje su se, kako vele »Književne novine«,.»snašle u.realnoj situaciji«. Slažu se sa onim ·delom
tog-članka u kome se kaže da »sistem samo-:.
upravljanja omogućuje radnim organizacijama da krše društvene interese. Kassti · Takav, odnos, prema. samoupravljanju prisu-
tan je i u tekstu,»Neki korenj« u. kome. se podvlači da treba da buđe predmet ozbiline anali-
ze to kome je danas dobro, a kome ·rđavo. U tekstu se dalje govori o: »samoupravljanju ko-
je ne otvara vrata mladiću, da mladić do hleba
dođe, demokratiji u kojoj se na raznim ža-
okretima, bolje podvežu nepismeni duduci, dok iz stvaralačkog rada ispadaju inženjeri i smeštaju se na spiskove nezaposlenih, razočarano Sale ove za pasoš« itd. (sOnako uzgrede
Sa poentom da »tamo gde radi nepoštedna ekonomska računica parole o svesti i demokratizmu zvuče smešno« komentariše se projekt Zakona o filmu za koga se kaže da neće biti dugog veka. Uz pitanje kome je on potreban, odgovara se »verovatno administraciji: ona. ga je zamislila i sada ga uporno brani od primedaba čitave kulturne javnosti« (»15 dana« 29667). ~ |
Mišljenje oko samoupravljania saopštava se bez mnogo uvijanja: ».,. ler od šume problema oko finansiranja — ne vidi se drveće. Izgleda da se nameće stara Bekonova istina: mnogozakonie nije isto što i zakonje«. (291. XII 66. »Da li ie samo u pozorištima Zagreba — stanje Kkritično«).
U članku »naše društvo i moralne vrline« nabraiajući razne slučajeve i afere kaže se: »Sve je to posledica jedne određene klime, duha i iednog »sistema« koii se duboko vkorenio u celokupnom našem ekonomsko-društvenom sistemu. »Ststema« koji okfoovatski steže i bDritiska naše dvuštvo, nedozvoliavaitći mu đa ide napred...« Uz objašniavanie da je to zato što maše društvo niie ioš potpuno razradilo i izgradilo svoje moralne norme«, na kraju sc konstatuie da će samompravlianje »bez precizne samounpravne kontrole odozdo do gore....ako se ne preduzmu široke vlaske mere wnstnii Šnstrument odbrane ooraničenih i sebičnih. mteresa poiedieih preduzeća i ustanova .., batavan za knmfliranie jinferesnm fzv. meformalnih grumn« (30867 — rubrika 15 dana). ~ i
»Kniiževne novine« su Dbrotiv birokratije, ali to im ne smeta da »nedosštatak morala i savesti u našem »društvu« fimače kao »brateće voinve samoupravliania«. Oni se bune kad im VUS kaže da su konzervativci i reakcionar. (14. X 1967.).
U tom broju »Kniiževne novine« hoće da sebe indirektno odrede. Nepiraiući. da su konyzervativci i reakcionari oni vele da su io samo ljudi »koji se svesno bore protiv našeg društvenog uređenja“.
»Kniiževne novine« na karakterističan ma čin daju svoi »doprinos« diskusiii o daliem ražvoju i reorganizaciii Saveza komunista.
"U broju od 8. VIL 1967. »Kniiževne novine« zalažu se za jačanje unutarpartiiske demokratiie (u napisu novodom reorganizacije SK) ako ia će obezbediti ravnopravnost svih mišlienia«. Ne kažu pri tom šta se vodrazumeva pod svim fim mišlieniima. Tndirektno, i to se mo/e VIdeti u broju od 23. decembra, gde kao glavne momente »otvarania procesa borbe za socilalističku demokratiju« navode: -
— »Javnost u radu i to odozdo do gore 1 odozgo do dole, i borba mišlienia usvoiemi šu kao osnovni principi čitavog daljeg društvenog kretanja. . MUN
Komentarišući teze o daliem razvolu ı Ieorganizaciji Saveza komunista u rubrici »Onako uzpred« u tekstu »Za komunistički narod« zaključuie se: art TO »Teze o razvoju i reorganizacii SK su knjiga koju će lako čitati, učitelji. Ali „bila bi neophodna i jedna pesmarica koju bi čitao narod, pa posle pevao što šta na svoi glas. Inače, se drugi, željeni, i ovim Tezarn vrizivani glas narorla neće swviše čuii«. (302/67).
Il iekst »O subjektu obiektivno« 314/67) u kome se između ostalog kaže: i
— »Subiekt ili objekt, dakle, to odavno i nije više nikakvo pitanje. Razume se, hoćemo člana Saveza koji je subjekt, samo takvog, drukčijeg: nipošto nećemo. 0u Pe
Ali, opet, obiekti, oni koji samo čekaju kad će i kako će gore šušnuti, na koju će stranu vetar dunuti, pa da se i oni na tu stranu hitro poviju, ni oni nisu suviše nezgeodni. Koliko slučajeva hoćete da vam navedem u kojima su se baš takvi pokazali veoma fini, žive svoj život kao miljenici. Na protiv, subjekti nisu zgodni za praksu, stvaraju samo komplikacije, bestraga im glava, zgodnijii su za teoriju, koju — tačno je, sasvim tačno — ne smemo da zapuštamo«.
PU istom broju, u tekstu »Da dokument dobije dušu«, pripreme za naredni Kongres Saveza komunista takođe se karakteristično komentarišu: .
— Nacrti rezolucije i kongresnih dokumenata biće izrađeni što skorije, pa stavljeni na uvid članovima i celoj radničkoj klasi. Da narod kaže svoje,
Kao tadin) to nije novo, ali je dobro. Može čak da bude i odlično, pođ uslovom da komunistički narod sivarno iskoristi svoju mogućnost. Do sad on io baš niije mnogo činio, jer je samo pozivan, ali nije bio pokrenut. Sadržina je izostala, više je bila forma. |
Kad sve okolnosti govore da je meko umro to se i formalno sprovede objavljivanjem na sudskoj tabli. Oglasi se za umrlog. „Međutim, događa se da sc takav čovek pojavi živ.
Jedan politički dokument izveša se na SVE table, iznese pred sve skupove, ljudi kažu »da, da«. } - O. VI
- Računamo,živ dokumenat, a vidimo, on brzo odsvirao svoje, jer se, rodio mrtav. o,
- Odnos redakcije ovog lista prema. reorgant zaciji SK. može se videti i iz načina kako ona prati i komentariše rad i stavOvĆ pojedinih foruma SK. STANJA primer je takozvani »Lazarevački slučaj«:
— Šteta je šio ie pomalo ostalo da lebdi hipotetično pitanje kako bi se stvari razvijale da je partijska organizacija bila podjednako i na isti način mobilisana pre oslednjih izbora, kad se videlo da će se kandidovati jedan istak-. nuti borac revolucije, čovek nesumnjivo zaslu-
(broj
žan i popularan. Podjednako je hipotetično i
io kako bi se on dalje ponašao da je bio. prihvaćen od partijske organizacije i Socijalistič: kog: saveza a odvojen od grupe korteša i ljudi s privatnim ambicijama. Tek, sada je bilo potrebno da se mobiliše cela partijska organižacija da se u punoj, meri angažuju radnici Kolubarskog basena, pa da se razreši jedno stanje nezdravo i neodrživo. Kao politička akcija, pokazalo se, to predstavlja dragoceno iskustvo, ali je. možda zato što se zakasnilo plaćena nepotrebno visoka cena, koliko god se moralo istaći da, u krajnjoj.instanci u ovakvim. pitanima jpak' nijedna cena nije previsoka. (315/1967). .
U članku »Briga za ljude« saopštava se je- i dan od »credoa« — rubrike »Onako uzgred«, !
pa i lista:
..-- »Ode nam koža na šiljak ako prcepusiiumo da:brinemo i onim najvažnijim među ljudima. Brinimo, dakle, i o njima. Na taj način šio ćemo im, kao ljudi ljudima, govoriti istinu...“
Otuda i ime borbe protiv fetišizacije:
— »...Na Šestoj sednici Saveza komuniste, Crne Gore Veljko Mahi ović ;je govorio i o fetišizaciji funkcija... dvadesetak dana kasnije, na Šestoj sednici Saveza komunista Slovemije, Edvard, Kardelj je na kraju morao nešto zamoli članove toga Centralnog komiteta... Drugovi, nemojte toliko da mi temenate, da metanišete... nema spora, fetišiziranje. rukovndilaća. postojalo je i postoji. Za fe anje, ako se ne varam, posebna zasluga pripada samim tim našim rukovodiocima. A što je stvar počela da se menja zasluga ni za to ne bi mogla njima da se ospori. Lep gest s njihove strane, očigledan znak njihovog ličnog napretka... samo, živi ljudi, oni mogu da se popišmane. Zato mi.i sa dejstvom sa donjih spratova treba da... (Broj 287 »Demokratizacija teče tokom«). .
· Rubrika »Onako uzgred« se nalazi pozvanonmi da saopšti svoje opservacije i povodom intriga o. pokoinom drugu Krajgeru: ORC
i— »Stvar je u tome što u našem vazduhu ima puno komocije za jednu takvu laž. Prihvatiš :je-prosto zato jer si imao puno buta prilike da vidiš blistave borce revoluciie u nizu novih, u vezi s takvim ličnostima potpuno neočekivanih okolnosti...
w... Svaki takav čovek ı sam treba da na olakšava borbeni položaj. Za svaki slučaj, neka on. ne uvodi kozu u spavaću sobu«. (»Kozie uši i rep« 313/67)..
·'Tendencija je da rubrika »Onako uzgred« izazove konfrontaciju, uznemiri i oneraspoloži:
.— »Slažem se, kad se sve, uzme u obzit, ti zimovnici i ti letnjikovci to nije bilo ništa to su tri- Cigle.
Samo odakle su cigle? Pogledati da nisu iz temelja zgrade. (294/67). .
— »Mladi pauci piju više krvi. Ali to niie preporuka za paike koji su ostareli«. (300/67).
— Žale se cirkuzani — karte im ostaju merasprodate, neće više narod u cirkus. .
Nagleda se valida narod dosta cirkusa iznad šatre. (301/67). ·
'Svoje strele i žaoke ova rubrika. upućuje i novinarima zamerajući pojedincima da ulepšavaju. ili kamufliraju pojedine društvene probleme. Tako na primer zastupa se teza da treba govoriti samo o krupnijim privilegijama. Otuda napad novinara »Borbe« Bajeca, zbog stava da simije privilesije omogućavaju da se one krupnije održe u životu. Te mu postavlia dramatično. pitanje: »U. koji si ti to levi. život odlutao druže Baje
. Oko teme »odgovornosti« saradnja pojedinih rubrika u. »Književnim novinama« je sinhronizovana. U rubrici »15 dana« u više navrata se sovoyilo o »građanima prvog i drugog ređa«. Konsštatuje se da su u pitanju često »vulgarne netrpeljivosti, određene kategorije ljudi, pogođenost javnom kritikom, privrženost ili neprivrženost birokratiji i čitav niz drugih čisto privatnih razloga koji neminovno vode do zloupotrebe funkcija i položaja koje ie društvo dalo pojedincima... Lične ćudi mogle su, dakle, da politički kompromituju ili rehabilituju iednos stvaraoca. i iavnog radnika, a da zato niko ı nikad ne podnese nikakvu odgovornost... Javni radnik koji je po nečijoj proceni, naprvio prekršaj ne objavliuje se tolika i toliko neđeljia ili meseci u zavisnosti od težine »prekršaja«. Zaključujući da se nigde u pozitivnim propisima ne predviđaju takve mete. da je to i lišavanje 1 ustavnog prava na rad kaže se da se ta mera »ipak primeniuje i fo češće nego što bi jednoj demokratskoj sredini moglo da se zamisli«. (307/67 »15 dana). . i
Sledeća rubrika je nešto konkretnija. Povodom problema odgovornosti konstatuje se da su pojedinci »u drugim oblastima života — politika, vlast i administracija — imuni od stvarne odgovormosti...« naglašavajući važnost lične odgovornosti poentira se stavom: »Niie zaista, moguće, da u ovoi zemlji, za preko dve decenije burmmog razvitka, u saveznoi i republičkim vladama, nijedan funkcioner nie bio evidentno nesposoban, nije niko sprovodio pogrešnu politiku, niko nije omanuo na poverenom mu Doiožaju, nije niko bio opozvan« (301/67 — »Oko nas: danas«).
'Posebno se priželjkuje i zagovara drugačiji angažman. novinara. Tako na primer, u broju 302/67 autor se u ponečem slaže a u ponečem ne slaže sa govorima na novinarskim skupštinama i vanrednom kongresu. Slaže se da svi novinarski napori budu okrenuti istini, koja je čcsto neprijatna, i da budu dosledni. Za ilustraciju pominje smenjivanje Obrenovića i Karađorđevića, pa postavlja pitanje zašto su mnovimari u stanju da budu stalno uz jednu vlast, vladu, ne mogu reći »dinastiju da budu odjek »svake naše vlade«. Tendencioznost pojedinih tekstova u rubrici »Onako uzgred« je očigledna:
...--_ı Ko me: je jednom zaveo, neka posle drugoga izvodi .na pravi put«. (308/67). -608
7 2». . „DOŠtO su se u ostavkama vlade, u našem društvu Slovenci plaširali kao prvi, mora biti, da, je. ostavka vlade korisna društvena igra. · , ' :
Ali, ako počnemo da se igramo i obarania vlade, siguran sam da će prvaci ipak morati da budu — Srbi«. (291/66). ak:
| O VI ZAMIŠLJATE modernizaciju političkog: života. a O ;
„ Kao. mini referate. · LM
„Ili, Vidu Tomšič, dr Savku Dabčević-·Kučar i Milku Minić u mini suknjama. :
Ja ne zamišljam samo tako.
«.
. —
. Ako stvarno hoćemo modernizaciju politić-
kog života, osnovno je, mislim, da organizacije Socijalističkog saveza ne primenjuju u budđuć. praksu osiguravajućih zavoda. 3) Nije jasno. . Da .razjasnimo. i i Osiguravajući zavodi tamo gde je vodoplavno rado osiguravaju protiv vatre, neće protiv VOde. Gde je požar a gde voda mne dopire, osigu-
ravajući. zavodi osiguravniu protiv vođe, neće ~
protiv požara. (Broj. 312/67). : Inače evo kako autor rubrike »Onako uz. sreda: saopštava svoi »lični izborni program«. — »A ja, šta ja da obećam? ova Da tucam kamen, izraniaviću ruke, neću posle. moći u skupštini da aplaudiram Milentiju Popoviću. KO ·Da, gradim crkvu, između ostalog, to ne bi. bilo.ni originalho, sem umesto krsta ili molumeseca. da. možda pore nasarlim čekić i srp. Noyo ne. bi bijo čak ni to jer u svebt ima takvih , crkava, saprađenih od, fvrdop (lavog) materijala. Smislih ipak svoj sledeći izborn: proglas: e 1 ; Doenienrice, denovi... · Građani, građanke...