Књижевне новине
MAJAK
| SKI bi Povodom 7 5-godišnjice i | rođenja velikog pesnika
na prostoru pesničke satire
OKRUTNIM, GUSTIM SENKAMA prekrilieni poslednji dani Vladimira Majakovakoa nje: gov raskid sa životom, ali uprkos tome, i iznad toga, grandiozno pesnikovo delo traje kao slavlje neuništve revolucionarne volje, borbenog humaniteta, prodorne satire koja je težila da ubrza tokove društvene stvarnosti i da ih očisti od mulja.
Ako na području pesništva i sudova o pesništvu postoji stub sramote, on je svakako rezervisan za pojedince koji su tvrdili ili tvrde da su stihovi Majakovskog nepoetični, teško pristupačni, lišeni melodičnosti, čak jednosmerni,. I da su — naročito u oblasti pesničke satire — upravljeni »dnevnim«, »kratkoročnim« temama. Svu bedu i besmislenost takvog postavljanja prema delu Majakovskog, napose prema njegovoj satiričkoi poeziji, razobličuje svojim obuhvatnim revolucionarnim smislom i genijalnom izvornošću samo stvaralaštvo ovog pesnika. Njegova satira nikad ne robuje konkretnom podatku kao takvom, pukoj kon: stataciji ili dnevnoj hronici, mada polazi upravo od tog materijala. Kao satiričar, Majakovski je sijaset puta otkrio, pod slojevima fakata svakodnevice, određene pojave, negativne tendencije, čak spletove takvih tendencija. Pesnikov »stepenasti« stih je sazdan od zračenja i zahvata jednog džinovskog tempera menta, gromovit, svojevrsno emocionalan, pun jarkih boja, izuzetno upečatljiv u organskom međusobnom prožimanju revolucionarnog ubeđenja i vizionarstva s ostvarenjima pesničke satire čija su koplja pogađala tačno uočene cijjeve,
*
Kao revolucionarna i pesnička oporuka Majakovskog deluje bezmalo četiri decenije njegova poema »Na sav glase — u stvari, prvi uvod u široko zamišljenu, tek započetu poemu. Kroz blistave ı ponorne stihove tog poslednjeg dela Majakovskog celovito se ocrtava i njego: vo višegodišnje prisno drugovanje sa pesničkom satirom, uvek borački i stvaralački angažovanom, Na sav glas, i svom snagom ube·đenja što ostaje neslomljeno i nesalomljivo do kraja, progovorili su tada ovi stihovi Vladimira, Maiakovskog o njegovoj poeziji, o njegovoj satiri:
Ja uhu mazne reči
ne darujem, uvence curilo
da nežno bukne rujem zbog poluskaredne —
pod loknama u roju.
__ČEHOSLOVAČKO· VRELO LETO
KAO ŠTO JE UOBIČAJENO leto donosi vrućine i odmore. Ovoga leta u Čehoslovačkoj nije tako. Tzv. čehoslovačko proleće istom zahuktalošću nastavlja svoju aktivnost i u ovim Vvrelim letnjim mesecima nagoveštavajući u jescnjim i zimskim mesecima još veću živos: polemika, sporova i događaja. Iz dnevne štampe nam je poznato da se neumorno radi na pripremi novih zakona, donošenju brojnih rešenja u svim oblastima političkog, društvenog i kulturnog života, koje veoma odlučno zahteva movonastala situacija u zemlji. Tek kraj leta predstavljaće i kraj prve faze tzv. čehoslovačkog eksperimenta, iako se njegovim krajem donee može smatrati i odlazak Novotnog sa mesta predsednika republike. Odlazak Novotnog znaČi novi stadijum, stadijum koji je više nego ikada ranije politički aktivirao čehoslovačke građane, »Čehoslovaci više ne čitaju novine od poslednje strane« šali se jedan novinar. Da, to je tačno. Čehoslovaci.imaju šta da čitaju u svojim novinama. U periodu posle povlačenja Novotnog i grupe funkcionera porasla je aktivnost. komunista. Poklonjeno im je poverenje naroda. Na njima je da ga ne iznevere i time onemoguće sprovođenje projekta demokratskog „socijalizma, koji u savremenoj čehoslovačkoj istoriji predstavlja svojevrsni fenomen. d | Na putu realizacije tog projek:a stoje brojne prepreke i problemi. Jedan od glavnih je, kao što nam je poznato, oblast, međunarodnih odnosa, jer čeboslovački komunisti moraju dokazati komunističkim partijama bratskih socijalističkih zemalja opravdanost demokratskog procesa u svojoj zemlji. Ništa manJe težak zadalak je ne izneveriti poverenje svoga naroda. Savremen demokratski proces mora biti put kon:inuirane, demokratije a ne samo način da se jedni ljudi na rukovodećim položajima zamene drugima i da se vremenom njihove mcetode rada i njihovo mišljenje mnogo Ne razlikuju od mišljenja i metoda njihovih prethodnika. Stvarne demokratske forme češki narod vidi i u tome da javnost o svemu mora biti detaljno informisana. Zašto? Zato što je isti taj narod iz prošlosti izneo gorka iskustva. 1957. a zatim 1963. postojale su slične siluacije. 1957. je značila rušenje staljinizma u Čehoslovačkoj, ali se pokazalo da odlaskom šačice ljudi sa sukovodećih položaja nije došlo do potpune liberalizacije. 1963. Je *akođe donela promene i takođe proglašena za godinu potpunč likvidacije staljinizma, ali sve do 1968. do suštinskih promena nije došlo. Zato se gorkom iskustvu čehoslovačkog naroda u 1968. godini ne mogu podmetnuti kvantitativne promene umesto kvalitativnih. Druga faza razvoja određenog Akcionim programom čehoslovačke komunističke partije na aprilskom plenumu KC KPČ predstavljaće proveru datih obećanja, realizaciju smernica. Prva faza je morala da bude faza promena u partiji i rukovodećim kadrovima zemlje. KPČ se kao prvo izjasnila za političku i privrednu reformu. Time joj je otvoren kredit i povraćeno izgubljeno povere-
KNJIŽEVNE NOVINE ,
Sad vojsku svojih knjiga . posvećujem i vršim smotru stihova u stroju. Olovno teška, stoji vojska gusta, spremna i da umre i da živi kroz slavlja. Poeme — topovi, sve sama čelik — usta, već prete cilju hicima zaglavlja. Oružja rod od koga dražeg nema konjica šale, invektive britke, s kopljima tankim rim4A već se sprema da jurne, a oštro klikćući, u bitke. Sve borce, preko zuba. oružane, dvadeset leta kroz pobede i lete ja ti predajem do poslednje strane, *.čuj, proleteru čitave planete.
Govoreći o vremenu i o sebi, Majakovski je sagledao, dakle, svoju pesničku misiju kao čin revolucionarne borbe u kojoj je satira mnezamenljivo, pouzdano oružje. Još u predoktobarskim godinama, kao saradnik petrogradskog »Novog satirikona« (čiji je glavni urednik ATkadij Averčenko nastojao, po svemu sudeći, da osveži stranice svoga lista stihovima mladog Ppesnika), pokazao je Majakovski da su oni to oružje stvoreni jedno za drugo. Briljantnim ciklusom »himni«, a pmnaročito providno alegoričnom »Himnom sudiji«, u kojoj se tobože govori O Peruu i Peruancima, jurišao je Majakovski, 1915. godine, na zidine i kule nepravednog, sputavajućeg. carističkog poretka već osuđenog da iščezne sa drušiveno-istorijske pozornice. Prizvucima tragične, groteskne satire ispunjena je pesma »Ja i Napoleon« (1915), jedno od na]boljih predoktobarskih ostvarenja Majakovskog, poetski krik nad bojištima, nad grobljima, nad stravičnim letopisom prvog svetskog rata... Neosporna je unutarnja srodnost te esme ne samo sa poemom »Rat i svet« (1915—1916) nego i sa delom koje obeležava najviši pesnikov domet pre Oktobarske revolucije; reč je o poemi »Oblak u pantalonama«.
Jedna korenita, suštinska promena utisnula je svoj pečat celoj poeziji Majakovskog, a napose njegovoj satiri. Dok je ranije, pre Velikog oktobra, pesnikova satirička negacija kazivala
KO Biserka
RAJČIĆ
nje u narodu. U proteklom periodu, kao što nam je dobro poznato, mnogi elementi dobre čehoslovačke tradicije bili su zapostavljeni. Čehoslovačka je bila zemlja visoko razvijene industrije i privrede, zemlja sa brojnom i starom radničkom „klasom i komunističkom partijom, „zemlja čuvena po solidnoj. demokratskoj tradiciji, čije je temelje posle 1918, udario njen veliki političar Tomaš Masarik, Ali, tradicije parlamentarizma je poništio centralističko-birokratski sistem, u kome nije bilo mesta za kritiku rađa članova partije i rukovodećih organa. Nepoštovanje tradicija demokratije i parlamentarizma dovelo je i do problema na nacionalnom planu. Dovoljno je spomenuti, radi ilustracije, likvidaciju tzv. buržoaskog slovačkog nacionalizma i u vezi s tim procese V. Klementisu, |L. Novomeskom, G. Husaku. |
U poslednje vreme za Slovake je problem federacije postao problem broj jedan. Zašto? Zato što ni u prošlosti ni u sadašnjosti češka javnost nije obraćala dovoljno pažnje niti imala razumevanja za slovački problem. Milan Hibl u »Literarnim listima« br. 3 veoma objektivno daje analizu izv. slovačkog nacionalizma pre i posle rata, Hibl govori o procesima Klementisu, Okaliju, Novomeskom, Husaku u kojima su Ovi OŠtro osuđeni za »neprijateljstvo prema češkom narodu i kulturi«. Posmatrano iz današnje perspektive to predstavlja jedan od najvećih apsurda moderne češke istorije. Opš:epoznato je da je upravo pomenuta osuđena grupa intelektualaca više od ma koje „druge grupe bila povezana sa češkim kulturnim i politićkim životom. Hibl kaže da se ne može poricati da slovački nacionalizam apsolutno ne postoji, ali se ne sve zaboraviti da ga i na Včeškoj strani nalazimo i to ponekad u veoma primitivnoj formi. Češki narod, s obzirom na svoju brojnost i mogućnosti kulturnog razvoja u prošlosti, morao je da ima više razumevanja za problem slovačkog »nacionalizma«, jer danas stvari stoje tako da Slovaci zbog log nerešenog pitanja, zanemaruju i usporavaju sprovođenje mnogih progresivnih ideja. Hibl to pitanje posma'ra i u prošlosti i nalazi da ono predstavlja veliki minus demokratije prve češke republike, a posebno politike Edvarda Beneša, Od njenog nastanka do danas to pitanje se postavljalo bezbroi puta i uvek ostajalo bez pravog rešenja. Velika nada se polagala u tzv. Košički program (1945) a zatim 1948. i 1960. Danas postoje dva moguća rešenja: prvo, tzv. asimetrično, koje bi značilo političku autonomiju Slovačke, jer je ova dosad imala uglavnom kulturnu autonomiju. I drugo rešenje tzv. simetrično, federaciiu, Slovaci žele federaciju. Za šta će se odlučiti Česi uskoro ćemo videti. Unutrašnja situacija Čehoslovačke je komplikovana i zbog privredne situacije. Taa
Rekli smo da specijalne komisije punom parom rade na BrOgrajnii „privredne reforme. Stanje „čehoslovačke privrede je, kako nas
VLADIMIR MAJAKOVSKI
dotrajalom svetu — čas posredno, čas OtvoOreno — da su njegovi dani već izbrojani i da je na vidiku novo doba, drugačijim putem kretala se satira Majakovskog posle revolucije, što je svakako bilo najdublje opravdano. Iz osnova su se promenile svrha i usmerenost satiričke poezije Vladimira Vladimiroviča: valjalo je sudelovati i satirom u stvaranju nOVOg, pravednijeg sveta. Tako je pesnikovu predoktobarsku rušilačku satiru zamenila graditeljska. Ili, tačnije kazano, satira čiji se graditeljski, novatorski, revolucionarni duh ogledao
baš u pesnikovoj težnji da ogromno gradilište,
očisti od korova, prljavštine i ruševina,..
Međutim, Majakovski je svojom posleok tobarskom satirom čupao iz tla ne samo one stare, još preostale zle biljke. Uočavao je, isto tako, i one što su nikle sasvim nedavno, Uuprkos. volji i duhu Velikog oktobra. Ne malim deJom hranile su se takve biljke otrovnim sokovima prošlosti, ali se nailazilo i na korov »pod svežim datumima, tj. na devijacije i izopačenja koji su drsko, samodopadljivo tražili za sebe mesto u životu. Satira MaJakovskog nije se nijednog trenutka obazirala na »umirujuća« uveravanja onih što su obeležavali ovakve Dpojave kao skoro izuzetne, sasvim malobrojne itd. Vladimir Vladimirovič je osećao i uviđao da su tu neophodni duboki zahvati satirom. Izvršio je stotine i stotine takvih zahvata, počev od proslavljene . pesme »Konferencijaši«
izveštavaju poznati čehoslovački stručnjaci, veoma zabrinjavajuće. Pre rata najrazvijenija zemlja u srednjoj Evropi danas zauzima jedno od poslednjih mesta. Godinama se podizala teška industrija, koja je bila iznad ekonomskih mogunosti 1 POB:SBA OBRA Pre ia OI ula;
lo u sirovine. Nepotrebno su se štvarale zalihe svih mogućnih vrsta proizvoda. Sve je to dovelo do ozbiljnog sniženja standarda čehoslovačkog građanina, Čehoslovački političari su najzad morali da priznaju da sve to nije beznačajno i da je itekako neophodan ne samo politički već:i ekonomski preobražaj zemlje. Teoretski u oblasti privrede stvar stoji ovako: mora se, pre svega, likvidirati »monopolistički ekonomski podmet-država« i uvesti »pluralistički model« upravljanja privredom. Jer je taj »ekonomski podmet« podredio i industriju i građane, posebno građane, Oni su bili podređeni i kao radnici ·i kao konzumenti. U sledecoj fazi neophodna je kon:irola produkcije, koja će se orjjentisati prema tržištu i rentabilnosti. Ukinuće se dotacije a to će dovesti i do likvidacije nerentabilnih fabrika i preduzeća. I bu-, džet će se drugačije raspodeljivati nego dosad. O ovom problemu veoma detaljno piše doc. dr Jirži Slama u 17. broju »LiteramiH lista«. On govori o tome da je socijalistička revolucija dokazala da nije dovoljno srušiti buržoaziju kao nosioca'i predstavnika kapitalističkih odnosa i kapitala, jer ona stvara Jednog jedinog kapitalistu — državu. Država je poistovetila ekonomsku i političku moć, odvojila se od društva nametnuvši mu svoju apsolutnu vlast. Jedino tzv. pluralistički socijalizam može je sru-
šiti time što će društveni kapital raspoređiva'i ·
po đrugačijem ključu i putem raspodele vršiti kontrolu rada. »Pluralistički politički sistem, kaže Slama, pri tom se tretira šire a ne samo kao borba političkih partija za vlast, kako je to uobičajeno u parlamentarnim demokratijama«. ı
Uloga pisaca u događajima koji su iz temelja potresli Čehoslovačku nije bila mala i neprimetna. Njihova borba je započela još prošle godine sa glasnim IV kongresom pisaca. Ukidanjem orpana Saveza pisaca »Li:erame novini« misu postignuti željeni rezultati da se pisci onemoguće. dalje da istupaju i da se kao organizacija razbiju. Umesto »Literarnih novi
·na« bez dotacija su pokrenuti «Literarne listi«.
Danas su to najčitanije i najpoštovanije movine u' zomlji. »Literarnc listi« izlaze jednom nedelino u tiražu neshvatljivom za naše prilike (270 000—300 000 primeraka). U njima naiveća imena čehoslovačke literature, istorije, sociologije, ekonomije u svakom broju pišu o najaktuelnijim pitanjima zemlje: privredna situacija i izlaz iz mje, slovačko pitanje, pitanje slobode izraza, rehabilitacija nevino osuđenih za vreme kulta ličnosti, demokratizacija i dr. »Literarne listi« su nedavno objavile i tekst koji je potpisalo sedamdeset naiprogresivnijih čeških pisaca, umetnika, filozofa, naučnika. Taj tekst je nazvan »2000 reči« i predstavlja zahtev najvišim partijskim i poli:ičkim forumima „da se data obećanja u najskorije vreme dosledno ispune. Zahtev je opravdan kad se imaju u vidu nainoviii događaji, a. posebno varšavsko pismo petorice, O kome je, u našoj dnevnoj štampi, bilo reči.
Posle pomenutog. pisma potpisnici »2000 re-
či« su objavili vanredan broj »Literarnih lista« sa tekstom »Samo nekoliko reči« i izjavama
Tilozofije, .
(1922) pa do komedija »Stenica« i „»Hladan
tuš« (08.i 1929) i stihova nastalih u. završnom
razdoblju njegova života, ERA *
Da bi sjaj čuđesa, tj. sjaj novoga U čovekovim ostvarenjima i težnjama, mogao
| buknuti što lepše i čarovitije, pesnik je izdašno
plaćao i satiri svoj dug. U sklopu satiričkih preokupacija Majakovskog. birokratski parazitizam pojavljuje se kao „prepreka za svetove, želje i potrebe radnih ljudi, kao bacil stare boljke. Kancelarština uzdignuta do stepena nekakve svrhe za sebe, kočoperna, ignorantska, nedoputavno formalistička, uporno bezobzirna, imala je u Majakovskom izvanredno duhovitog i istrajnog neprijatelja.
On je težio da svojim delom i udelom Dpostane zavod, fabrika što proizvodi sreću. Baš u toj svetlosti valja posmatrati i antibirokratsku satiru Majakovskog. Fabrika sreće” htela bi da svojim radom potpuno onemogući! »proizvodnju« na papirnatim konvejerima birokratizma, da likvidira »Fabriku birokrata«. Upravo tako nazvao je Majakovski jednu svoju satiričku pesmu iz 1926. godine.
To su za Majakovskog višespratnice čiji su stanari velikim delom ulizice, mekušci, kukavice bez sopstvenog stava, hronični sledbenici mišljenja šefa ustanova. Antibirokratska satirička panorama Majakovskog obiluje sadržajima koji slikaju osciliranje obirokraćenih između nadmenosti i velikodostojničkih manira — i kukavičke servilnosti, što zavisi kako od »činovničkog ranga«, tako i od konkretne situacije. A u tom znaku nosioci birokratskih navika i metoda vide se na velikom prostoru satire Majakovskog kao ličnosti mentalno bliske malograđanstvu. Štaviše, posredi je neka vrsta birokratsko-malograđanske duhovne sprege, a ona se uobličila i kroz komedije Majakovskog »Stenica« i »Hladan tuš« koje proučavaoci njegovih dela opravdano smatraju svojevrsnom dilogijom.
Upućujući svoje stvaranje, pre svega, mladima i mladosti, Majakovski, sasvim razumljivo, nije mogao da se ogluši o onaj, vid malograđanskog delovanja kojim su najviše bili ugroženi baš pojedini omladinci željni »slatkog života«. Među njima je malograđanstvo tražilo i često nalazilo privrženike, i tako je pokušavalo da se što duže održi. Ovo je tema filmskog scenarija Majakovskog »Zaboravi kamin« i komedije »Stenica«, ali isto tako i tema njegovog saftiričkog pesništva. U pesmi »Manja se otrovala« (1927) Majakovski je parodirao »dirljivu«• malograđansku romansu da bi što upečatljivije naslikao jednog obožavaoca »slatkog života« i tako nagovestio lik onog monumentalnog prostaka Prisipkina iz komedije »Stenica«.
Duhovna beda Vanje-Žana našla se pod Ppesnikovim satirjičkim reflektorom, zajedno sa tolikim drugim motivima koje je Majakovski osećao kao signale života, revolucije i njoj namenjenog pesništva.
Lav Zaharov
pisaca (J. Gruša, M. Holub, 1. Klima, M. Kundera, J. Prohaska, D. Pokorni, J. Putik, J. Skacel, O. Sus, J. Frid, L. Aškenazi, J. Škvorecki, K. šiktanc i dr.), filozofa (K. Kosik), filmski režisera (Njemec, Kadar, Krejčik)» Uj}dopunskom. tekstu »Samo nekoliko reči« pisci još jednom se izjašnjavaju javno da će i dalje podržavati KPČ i vladu »koja razume glas svoga naroda«, da će se zauzimati da i nekomunisti (radnici, seljaci, in:elektualci) dođu do svoga glasa, do svojih prava. U ovom broju »Literarnih listas nalazimo pored izjava pisaca ı parole »Imamo vlastitu socijalističku svest!«, »Nemamo zašto da se izvinjavamo!«. »Sve probleme ćemo rešiti sami!«, »Samo slobodni građčani su dostojni socijalizmal«. Pomenute pa-
role Da prvi pogled deluju kao provokacija.
»Sve može „da deluje kao provokacija, pa i istina, posebno ako dolazi posle' dugogodišnje vladavine laži« — kaže Ivan Svitak. Adolf Iofmajster u svojoj izjavi sa žaljenjem konstatuje: »Svi napredni pokreti u ČSR bili su povezani prijateljski sa SSSR... Danas smo prvi put iznenađeni nerazumevanjem i dubokim neshvatanjem od strane svojih prijatelja«. »Ova zemlja se nalazi u položaju. Đordana Bruna... Treba da priznamo da se Sunce okreće i da na vratu imamo kontrarevoluciju... upotrebićemo Brunove reči: »Ipak se okreće« dodaje Miroslav Holub. Jan Kadar govori o tome da konačno ima osećanje da je slobodan građanin suverene države i. da se ne mora stiđeti što je komunista, jer je poslednjih dvadeset godina ne jednom to morao. »Nekoliko puta u istoriji smo bili bačeni na kolena i nekoliko puta u istoriji smo sami — preramo i nepotrebno kapitulirali. Jula 1968. vlada republike i rukovods'vo zemlje ima tako jaku i jednoznačnu potporu naroda da može odbraniti suverenost i dostojanstvo našeg naroda i dokazati da su samo slobodni građani dostojni socijalizma a ne kukavice i robovi« (Karel Kosik). »Reč onih, koji se nazivaju našim prijateljima, saveznicima, braćom i navikli su da nas oslovljavaju 'dragi drugov!i', jeste reč interesa velesile i psihologija velesile, reč čiji povišen generalski ton mora svakoga od nas duboko da vređa ...« (Milan Kundera). Jan Njemec parafrazira reči Aleksandra Nevskog iz istoimenog Ajzenštajnovog filma »Ko mačem u našu zemlju dođe, taj će od mača poginuti«. »Želeo bih, kad to već pišem, nekako da imenujem. De amititia. Teško je to, mili sovjetski prijatelji. Svako prija:eljstvo je teško. Ali, zašto nam to još više otežavate? I zašto uopšte prijatelji pišu pisma? Znate li vi šta smo u ljubav prema vama inveslirali? Mi veoma volimo ljude koji su kod nas okončali rat. — Bilo kao mrtvi ili kao oni koji su voleli. Treba brutalno i s nasiliem. Ali to smo shvatili. Danas ne shvatim. To, što vi pišete čini da se osećam uvređen. Ne zaslužujem to i zato vas molim i upozoravam: ako to nc dokažem, ako vi ne dokaže*e,
, moram biti protiv vas. Jer je socijalizam reč
koja mi nešto znači. Želim veliku tišinu i veliku jednakost« (Jan Skacel). »Jako bih želeo da se uživim u mentalite* ljudi koji stvaraju slične đokumente...« (Ludvik A?'enazi). »Drugovima iz Varšave zahvaljujem za paradoksalnu pomoć,..« (Jirži Fird).
Ovakvim i sličnim citatima mogli bismo nastaviti u beskonačno. Prostor nam to me dozvoljava, a više nije to ni potrebno kao što već rečenom nije potreban ni bilo kakav nzš komentar, mt