Књижевне новине

otajaš

LIST ZA_KNJI

Predlog Zakona o novom oporezivanju autorskih honorara za naučna i umetnička dela rečibo pokazuje koliko je naš poreski sistem u celini neadekvatan i prevaz'đen, tako da njegova primena, sem u prvom i kratkotrajnom trenutku, i. to pod uslovom da zakon dob:je retroaktivnu moć, neće stvarno obogatiti društvenu kasu, ali će zato trajno i nepopravljivo štetiti kulturnoj i umetničkoj delatnosti.

U čemu je stvar?

Ono što predstavlja osnovni nedostatak ovog zakona nije visma procenta kojim se kulturna delatnost oporezuje, nego pravno shvatanje i društveno tretiranje stvaraoca i stvaralaštva, iz čega zakon i proizlazi, kao i mehanički, merkant.lni i fiskalni način na koji se on primenjuje. .

Naime, od svake poreske politike očekui se da bude efikasna, društveno konisna i individualno stimulativna. Naše poresko zakonodavstvo lišeno je ovih atributa.

Ono nije efikasno ni društveno korisno zato što pod udar efikasne društvene kontrole prihoda padaju samo oni građani čiji se glavni deo prihoda, ili pak čitav prihod, ostvaruje preko žiro-računa. A javna je tajna da se daleko najveći prihodi, na način koji je većinom zasnovan na korišćenju tuđe radne snage, ostvaruje upravo van domašaja knjigovodstvenog bilansa žiro-računa. U tom sm'slu, povećavanje poreske stope na autorske honorare predstavlja prećutno priznanje poraza naše poreske pol'ike i njene operative, jer ta opDerativa, ovakva kakva je, sa nestručnim kadrovima i neefikasnom terenskom službom i telnikom, nije u staniu da kontrol'še one famozne prihode koji se ostvaruju mimo žiro-računa, pa je prinuđena da {ieret svoje ·neefikasnošti svali na onaj deo građanstva, čiji je skoro svaki dinar primanja tačno i savesno evidentovan i stoji na uviđu svakoj društvenoj kontroli.

Nije teško maslutiti da će nastojania pore- „

sk'h organa u pravcu otkr'vanja kriminalnih mahinacija sa utajom prihoda još više ozrlabiti, jer je ovim povećanjem poreske stope ne samo omogućen novi priliv dažbina nego je ı dat društveni akcenat i pravac pol:bci oporezivanja: umesto da svoj aparat usavršava i stručno osposobljava za borbu sa onim licima koja primenjuju sve rafinovanije metode prikrivanja svojih eksploatatorski stečen:h prihoda, adm“ćnistraciia ie kremula lakšim i ODOTtunijim putem: putem opterećivania onih koji eksploatišu sami sebe a plodove te eksploatacije, izražene kao društvena naknada, i da hoće ne mogu prikriti.

Ono nije stimulativno, jer može dovesti do smanjivanja delatnosti u oblasti kulture, gde su ind vidualni troškovi ionako mnogo viši nego što je poreski organ spreman, da ih prihvati u v:du priznavanja materijalnih izdataka učinjenih u procesu stvaranja.

Ono nije društveno celishodno, jer ako se stvaralac odluči da ostane na n vou svojih pr hoda, onda on to može postići na nekoliko načina od kojih nijedan n.je društveno koristan. On će ili iznuditi od poslođavca povećanje ho: norara, čime će mu _ drušivo posredno vrati ono što mu je povećanjem poreske stope oduzelo, ili će neprekidno produžavati SVOJČ radno vreme, kradući od samog, sebe sam i odmor, ili će pribeći hiperprodukciji, ıli će smanjili sopstvene izdatke ı ulagamja u pomoćna sredstva i literaturu, a to SVE, bilo koja varijanta da je u ptanju, neminovno „vodi snižavaniu naučne i stvaralačke vrednosti autorskih dela ili hiperprodukciji kvazi-kulture.

Predlog za povećavanje poreza na autorska dela bOkveće, Brema tome, fundamentalna pitanja pravne i moralne valjanosti našeg poreskog sistema u cel'ni. On drast.čno ukazuje na njegovu pravolinijsku krutost. Poreski sistem ne sme da udara na standard, radnu sposobnost i radni kapacitet onoga koga OPOTeZUJE, jer inače postaje besmislen. Ne mogu sč če: ljudske potrebe oporezivati istom poreskom stopom. :

Novac koji štedim za to da bih finansirao svoj put u inostranstvo radi specijalizacije (umesto da za to koristmm društvena sredstva) ne moŽe se oporezivati na isti način i istom stoponi kao i novac koji štedim za to da bih na njemu lihvario. da bih ga ulagao u rentabilne poslove ili njime na drugi način špekulisao.

Novac koji sam odredio za humane, do: brotvorne i kulturne svrhe ne sme uopšte biti oporezovan ako hoćemo, da razvijamo individualno mecenatstvo, kojim bi se društvo i te kako moglo da rastereti.

Novac koji mi je potreban za stalno usav!Šavanje „tračnih Sanja ne sme biti oporezovan istom stopom kao i novac namenjen luksuzu ili mahinacijama. - |

Kardinalna je zabluda našeg poreskog SIstema it S; obodB ima samo kvantitativna merila: ta fizkalna računica nanos!. društvu štetu koju nikakvo povećanje f.skalnih prihoda ne može da nadoknadi. _:MMR Zoran Gluščević

~

ra TOO rar vr aTZNpI

A,

—

} ON 3 iyyŠ4Y

ST | DRUŠTVENA

VA PI

WP

SOON

SMA

Godina XX Nova serija Broj 342

BEOGRAD, 7. DECEMBAR 1968. List izlazi svake druge subote

Cena primerku 50 para (50 dinara)

Dva pisma beogradskih umetnika, koja objavljujemo u ovom broju, nastala su kao reakcija na Teze zakona o finansiranju kulture i o zajednicama kulture i na nacrte Odluke o uvođenju opštinskih doprinosa i poreza i Odluke o stopama opštinskih doprinosa i poreza za

teritoriju grada Beoeograda. Oba pisma potpisali su, u ime svojih udruženja, istaknuti Kulturni radnici: Udruženje kompozitora Srbije (Radmila Petrović), Udruženje umetnika prim. umetnosti (Milorad Mirković), Udruženje filmskih reditelja i scenarista (žorž Skrigin), Udruženje dramskih umetnika Srbije (Mihailo Farkić), Udruženje književnika Srbije (Radonja Vešović), Udruženje književnih prevodilaca (Jovan Janićijević), Udruženje likovnih umetnika (Vladeta Petrić), udruženje muzičkih umeinika (Dušan Trbojević), Udruženje filmskih radnika (Vlastimir Gavrik), Udruženje filmskih glumaca (Janez Vrhovec) i Udruženje no. vinara Srbije (Slobodan Glumac).

Skupštini grada Beograda i Odboru za kulturu Skupštine grada Beograda

Dragi drugovi,

Nacrti Odluke o uvođenju opštinskih doprinosa i poreza i Odluke o stopama opštinskih doprinosa i poreza za teritoriju grada Beograda, izazvali su uznemirenost među umetnicima Beograda, zbog toga što su dovedeni u pitanje interes i budućnost umetničkog stvaranja i kulture uopšte.

Umetnička udruženia Srbije u svojim organizacijama i na zajedničkom sastanku predstavnika svih udruženia, održanom u Beogradu 19. novembra 1968. godine, razmotrila su svestrano nacrte pomenutih odluka kao i uopšte pitanje opterećenia prihoda od autorskih dela doprinosima, pa su na osnovu ovih diskusija jednodušno došli do zakliučka da pomenute odredbe ne odgovaraiu potrebama i zahtevima autorskog stvaralaštva ni makferijalnim mogućnostima umetnika-stvaralaca kod nas.

U ovom pogledu sva su se udruženia saglasila da na pomenute nacrte daju sledeće

PRIMEDBE

1.— Nije uzet u obzir društveni značai i specifičnost stvaranja umetničkih i naučnih dela kao ni mogućnost za ostvarivanie dohotka od tih dela, Smatramo da se na stvaralaštvo ne mogu primenjivati kriteriji privrednih delatnosti, niti se oporezivanie autorskih prihoda može izjednačiti sa oporezivaniem prihođa od samostalnih zanatskih delatnosti ili sticania dohotka na osnovu posedovanja sopstvenih sredstava za rad.

Nastavak na 2. strani

BEOGRADSKIH UMETNIKA

Odboru za prosvetno-kulturna pitanja Republičkog veća Skupštine SR Srbije

BEOGRAD Maršala Tita 14

Predstavnici udruženja umetnika Srbije, na sastanku održanom 19. XI 1968. godine, razmatrali su u okviru javne diskusije o Tezama za zakon o finansiranju kulture i o zajednicama kulture, društveni status i sadašnji položaj samostalnih umetnika u Srbiji u svetlu novonastalog. problema daljeg obezbeđivanja sredstava za njihovo socijalno osiguranje i predloženog povećanja opštinskog doprinosa na lične dohotke od autorskih prava u Beograđu. .

Posle svestrane analize ovih problema učesnici sastanka su jednoglasno zaključili da sc na Teze zakona o finansiranju kulture i o zajednicama kulture stave sledeće primedbe:

Udruženja umetnika SR' Srbije smatraju neopravdanim i nedopustivim izostavljanje 1Z. Teza ovoga zakona obaveze daljeg obezbeđivanja sredstava za socijalno osiguranje samostalnih umetnika, na osnovu sredstava od doprinosa na lične dohotke od autorskih prava, patenata i tehničkih unapređenja, i traže unošenje odgovarajućih stavova u tekst budućeg

zakona.

Obrazloženje ove primedbe i zahteva zasniva se na pravu zagarantovancm čl. 45 Ustava SFRJ, prema kome je društvena zajednica pozvana da obezbeđuje uslove za razvoj umctničkih delatnosti. Neosporno ie da pravo na socijalno osiguranje predstavlja onaj naiminimalniji uslov za rad i razvitak svake delat-

nosti u našem društvu, a tim više za delatnosti od opštedruštvenog značaja, kakav je umetnički rad. i

Samostalni umetnici, tj. umetnički stvaraoci koji nisu u radnom odnosu, izjednačeni su čl. 14. Ustava SFRJ sa svim drugim radnim ljudima naše zemlje u pravima i obavezama prema zajednici i zajednice prema njima. Kako u pogledu socijalnog osiguranja samostalnih umetnika zakon još nije. donet, zajednica je u dosadašnjoj praksi regulisala ovai problem preko odgovarajućeg fonda pri Sekretarijatu za obrazovanje i kulturu SR Srbije putem godišniih ugovora sa Republičkim zavodom za socijalno osiguranje, na osnovu sredstava doprinosa na lične dohotke od autorskih prava tj. od poreza na autorske honora-

re. Valja napomenuti da je ovaj doprinos na.

lične dohotke od autorskih honorara ustanovljen baš s ciljem da se obezbede sredstva za plaćanje socijalnog osiguranja samostalnih umetnika.

Umetničke organizacije ne vide nikakvu potrebu za izmenom ovog načina regulisanja socijalnog osiguranja samostalnih umetnika.

Naše samoupravno društvo je dosad stimulisalo prelazak umetnika u status samostalnih umetnika, opravdano smatrajući taj status mogućnošću za postavlianje umetnika u položaj slobodnog proizvođača kulturnih dobara koji — po, principu nagrađivanja prema” radu stoji u ravnopravnom ugovoračkom odnosu prema čitavoj društvenoj zajednici kao potrošaču tako stvorenih kulturnih ' dobara. Poznato je koliko j» proces umetničkog stvaranja dugotrajan i koliko je lišen garancia da uspeti i da će bi!i moralno i materijalno realizovan u doglednom vremenu. Poznato Je 1710 da ekonomska moć notrošača kulturnih dohara — društvene zajednice — skoro po' pravilu nije u skladu sa potrebama čitavom društva za kulturnim dobrima, ra jedan veliki broj umet-

Satavwu9,7

ničkih tvorevina ostaje nepublikovan, neizložen, neotkupljen, neizvođen. Sve to smanjuje i inače minimalne materijalne uslove za normalan život i stvaralački rad samostalnih umetnika iz svih oblasti umetnosti. Otuda je uplaćivanje doprinosa za socijalno osiguranje ovih umetnika, u stvari, jedino mogućno iz doprinosa na lične dohotke od autorskog prava, tj. od poreza na autorske honorare. Pošto »Teze za zakon o finansiranju kulture i o zajednicama kulture« predviđaju upotrebu ovog doprinosa u druge svrhe, a prenebregavaju Osnovnu namenu tog doprinosa (obezbeđivanje sredstava za socijalno osiguranie samostalnih umetnika), to umetničke organizacije nikako ne mogu prihvatiti ovai oblik ođuzimanja prava na socijalno osiguranje svojim članovima samostalnim umetnicima,

Tražeći unošenje odgovarajućeg teksta o socijalnom osiguranju samostalnih umetnika i odgovarajućem obezbeđivanju sredstava za tu svrhu u novi zakon o finansiranju kulture, umetničke organizacije ukazuju na jedino moguće rešenje: preuzimanje obaveze regulisanja socijalnog osiguranja samostalnih umetnika u tekstu zakona o finansiranju kulture od strane onog fonda, organizacije ili zajednice kulture, koji bude postao korisnik sredstava iz doprinosa od autorskih honorara.

Smatramo đa ovaj naš zahtev predstavlja jedino rešenje za ispuniavanie obaveze društvene zajednice za obezbeđivanje minimalnih uslova za život i rad umetnika-stvaralaca.

O ovim zaključcima obavestićemo takođe Predsedništvo Skupštine SR Srbije, Republičko izvršno veće i Sekretarijat za obrazovanje i kulturu SR Srbije.

U Leogradu, 27. XI 1968.