Књижевне новине

АРХИТЕКТУРА У СТРИПУ

ПЕБА РИСТИЋ

Да бисмо поткрепили наше тезе из чланка „Архитектура. 2000" ш да бисмо се прикључили емисијама београдске Телевизије „У 2000. 20дини" по сценарију Станета Станића, покушали смо, чисто новинарски, да успоставимо везу са неким центром у свету где се овакве идеје већ прихватају и практично примењују. Недавно се у Београд вратила наша млада, архитекткиња Мирјана Лукић, која је неколико година провела на раду у Француској, у Атељеу архитекте Клода Парена. И у његовом атељеу се експериментише архитектуром. Наиме, теоретски и практично се покушава да се архитектура развије у простору. Решења се налазе у системима рампи и подеста, који прожимају све, од стана до урбанизма, од неба до земље. Овај наш свет још хода само по једној земљиној равни, лифтови су у ствари само вештачко умножавање ове површине у веома ограниченим размерама. Овај систем дијагоналног сажимања, вертикалног и хоризонталног кретања архитекте Парена дао би овом нашем пренасељеном свету још једну неограничену могућност распростирања. Дакле, то су експерименти у архитектури, а не у грађевинарству.

Друга теза коју смо заступали јесу пророчанства која прави архитекти користе више од већ стереотипних анализа економско-на-

,

рамо признати да је наша уобичајена стварност и сама сачињена од трикова и да, од како смо ступили у индустријско доба, живимо у свету психо-хипнозе, и, често, колективне хипнозе. Пеихолошки ратови и рекламерске кампање нам то обилно доказују.

Значајно је открити да литература из стрипова служи као храна електронским мозговима у институтима као што су Лембергов или Ранд корпорејшн, одређеним да предвиде и опомену на евентуалне догађаје једној врло скорој и врло стварној будућности. Али да бисмо, у нашем свакодневном животу, открили присуство архитектонских чињеница које непосредно учествују у домену фобија, неопходно је издвојити из стрипова главне теме, а затим их поново оживети, У таквој једној битној теми град је посматран као средство да се остане у животу. Он је у свом општем смислу СВОЈСТВО „опстанка у које се удобност, са свим облицима свакодневног живота, уклапа у надприродне оквире као што су подземни градови, градови у ваздуху, традови који лебде у бесконачном простору, пустињски градови и градови у ватри или у леду.

У таквим оквирима архитектура се идентификује са средствима која омогућавају да се остане; она је, дакле, увек механизована, електрификована, аутоматизована. Град је сасвим условљен једном енергетском силом, воденом или атомском, климатском или гравитационом. Свет стрипова је технолошки потпуно решен. Да бисмо се у то уверили довољно је упоредити га са „утопијама" од ХМТ до ХУПТ века, од Кампанеле до Ледуа,

=== СОММЕ ИМЕ ЕЏЗЕЕ, КОгУ РА5БЕ А ТКАУЕКУ (Е

СНУМР РЕ СКАМТЕ АРТЕ!

ЏЕЗ АВЕПЦЈЕ5 ОМТ СЕСОЏУЕКТ СМЕ П'ЦН ОПСАМТЕЗОЏЕ 6А-

___Убрзање времена може се сматрати „дАРУ: том темом“; у многобројним сценаријима наилазимо на велика скраћења у развоју Од рођења, мирног рођења и смрти града. Таква скраћења сусрећемо и код савремених историчара као што су Шпенглер и Тојнби. Супротност између сјајне будућности, квази раја, који, узгред буди речено, подсећа на Тајара, и неминовност једне опште катаклизме трећа је тема.

Што се тиче власти и моћи, такође постоје супротности између монархије и диктатуре. Њих понекад мири неки савет научника или мудраца, демократичност која никад није заступљена, док је народ присутан само зато да увелича тријумф хероја, или да буде прогањан за време великих катастрофа.

Из овога су произишла два основна типа архитектуре. У првом мирнодопском периоду просперитета, јавља се архитектура оптерећена реминисценцијама, носталгијом, повратком стиаова. Присутан је романтизам, оријентализам, главичасти звоници, готске стреле, вертикално бујање као и утицај немачког експресионизма и архитеката као што су Бруно Таут и Финстерлин. Други период, ко. јим доминира историјско убрзање и технологија, позајмљује своје форме из света фабрикованих предмета, алатки и машина. Град који се тада јавља је град метала, надмоћног материјала. Свуда се запажају истакнуте и уједињене форме, има много завојница, зглобова; једном речју, геометријско упрошћавање и повратак једноставним формама, призми и цилиндру, који откривају утицај Баухауса, али и динамичке школе, нарочито архитекте Менделсона. Енергетске централе

С'ЕЗТ ЕХТСАОДр!НАПЕЋ ' МА!5 СЕ М'ЕбТ РАБ СЕМАМТ ! мОб ВАТТЕ«165 УОМТ А!БЕМЕМТ РАСЕ БАЏТЕФ

СТЕЦСЕ РЕ | ЦЕ Е.2. |

неимаретво

снабдевају градмашину и у исто прене Ини

стављају и извор живота и извор а Зла

грађана. То је време кад граду пре ушао е, што се одражава сам

МИ Неки формама: огромне заштитне ку.

; ад и штите га споља,

поле које окружују гр подземни бункери, укопане и полуукопане

форме. У то време се јавља и ОПеРРННЕ центар, у којем су централизоване. ли бројне службе и где је концентриса гр ска власт. 3 Урбанистички готово дам не ПоТоЈ Ра . лике између првог и другог Пери к = инвенције, град је углавном и ишЕ Н центричан, што је логично с СИН ПБ природу власти у њему. Град је о Е: штен или у равници или у каквом кр ру. Што се превозних средстава тиче, возило задржава своју стару форму чак када је и на атомски погон. Блокови за становање су по. везани многобројним међусобним _ пасаре. лима, која ублажују вертикалност објеката. У другом периоду превозна средства Аиче на зграде. Возила и ракете имају облик гра

учних планова и програма. Због тога нам је Мирјана Лукић, по своме избору, припремила делове чланка објављеног у часопису „Уметност и стваралаштво" (Париз, бр. 1, 1968. 2.), из пера урбанисте и психолота Пола Вирилија, једног од сарадника архитекте Парена. Претпоставили смо да је један од модерних видова класичних пророчанстава стрип, који можда вуче своје корене још из сахарских цртежа или фресака из Високих Дечана, и без кота се данас не може ни замислити не само забавни него ни стваралачки живот. Још нико није проучавао стрип без предубеђења. Ниједан од његових критичара није прошао кроз прозоре његових касета са једноставношћу обичног читаоца. Уместо што су се жестили на личности и причу, требало је да запазе амбијент, простор и околину у којој се одиграва сценарио, који би тада добио прворазредну важност: концентричне и механизоване градове у „Флашу Гордону" Алека Рејмонда; подземне, скривене градове п висеће васионске градове у „Лаку Брадеферу"; градове у рушевинама од тоталног рата; драме као последицу технике, рецимо у стрипу „Х—9" из 1930. године од Дашилеје Хемета и Алека Рејмонда, као пророчанства тоталног нестанка струје који ће погодити Њујорк тридесет пет година касније. Пароксизми | индустријске цивилизације су сви ту, иако се, кад је реч о машинама, превозним средствима и предметима, може још говорити о фикцији, то би било погрено у вези са архитектуром и архитектонским декором. Стрип је „журнал“ фобија, страховања, и митова нашег друштва. Не можемо говорити само о фантазији, јер мо-

2ркв

ТЕАЏ СЕ МЕ. !

ЕТ РАВУЈЕМТА БА ЗИВРАСЕ ...

„РААШ ГОРДОН“ 1938.

АРХИТЕКТУРА 1950.

пмска пдила

БРАНИСЛАВ ПЕТРОВИЋ

Да ли је то дар Бескраја човеку који је поранио,

или порука Вечности математичару који ће тек да се ! пробуди 2

Да ли је то због свакодневне радости и грудвања,

или неки виши циљ има творац беле чаролије2

Као да је бела звезда, млада мајка са севера, | заплакала!

Као да је сан лудака о трешњама погинуо!

Као да су и млинари и пекари умешали своје прсте —

такво, ето, бело јутро, освануло, изненада!

Добројутро свима који сте доживели ово јутро!

Храбра браћо изложена немирима и непогодама света!

Лепе сестре са дивним трагедијама срца,

сестре бомбардоване, љубљене и спаљиване на ломачама!

Пријатељи који кроз сва времена трпите терор сопственог ума!

Власници рингишпила, шетачи по жици, гутачи пламена! Проналазачи струје, фотографских апарата, телевизије и других чуда добројутро! Ово је ваше јутро! Ово јутро! Ово је ваше Јутро!

Још једна ноћ прошла је кроз ваш живот. ·

И ви сте живи, гле.

И ви сте живи, проверите, брзо проверите, | удахните ваздух, проверите, попијте кафу, проверите, узмите снег у шаке проверите,

загрлите ово јутро ову светлост проверите! —

ви сте живи.

Ви сте живи као ветар као пламен ви сте живи! Као вода као земља ви сте живи! Проверите,

ви сте живи, свесно живи ко небески светларници ви сте живи!

Трамваји крцати ко вишње у завичају! (Ви сте измислили трамваје измислили вишње!) Присуство нервозе и тамнога зверства ви сте измислили понос измислили зверство. Мирни грађани — ви сте убице у прошлом и р будућем рату потрошачи млека, оружја и гасмаски!

мг Ево дактилографкиња, ево лепих жена! Ево краљица које су будне провеле минулу ноћ! ислужени ратници били су њихова деца, уз јевтина пића, занесена.

Свака изговорена реч део је опште драме.

Трагедије су већ давно за лоша позоришта.

Аутобус према југоистоку града, улицом Народног Фронта, поред

акушерске болнице, препун путника, заплакао је.

Доставите списак деце рођене ове ноћи. Однети цвеће породиљама и бабипама. Наоружати старију браћу и очеве, обновити војне школе,

окречити касарне.

Чуј како се окреће Земља око Сунца! Чуј како цвили око своје осе!

Још траје клсеоник из плућа Старих Грка! Снежна чуда! — понављате се, а увек тако сте нова!

Од борове шуме само усамљен човек лепши је.

Од глечера од изненадне лавине.

Мсамљен човек јутарњу светлост у саксијама негује,

измишља нове мелеме, изворе, чајеве —

усамљен човек у самоћи дивној измишља пренасељене светове

На усамљеног човека личе прастари брегови.

И континенти давно одлетели и потопљени, |

Усамљен човек склон је убиству и револуцијама,

али само заљубљен човек уме да пева

и он је господар свих светова.

СЕТТЕ САСАРАСЕ ЗБЕЕЕР БРЕЏ А МОСОМТЕ ! В—

Ђевина, само што им се димензије разликују. Саобраћајна инфраструктура потпуно ишче зава у корист великих, прекосмичких праз них простора. "

Најпосле, врхунски успех урбанизације остварене технологијом представљен је „пла нетоидом", градом глобусом који лебди у васионском простору као сателит у односу на планету-мајку. Ту се спајају индустријска, механизација и небеска механика.

Средина, град се, значи, прво ипдентификовао са индустријским средством, затим се претворио у град-машину типа Метрополиса . или Шталштата, затим у грал-објекат, и најзад у колективно превозно средство, трад-планетоид. Тај спори процес денатурализације у модерном животу овде је вртоглаво скраћен.

Иста трансформација се јавља и на индивидуалној основи, где бисмо могли поредити односе између, рецимо, виле Ксаналу из „Мандрака" и Хитлерове јазбине у Баварским алпима, или виле „Заточеника простора" Алека Рајмонда са Стаљиновом „дачом", која је имала осам идентичних апартмана. од намештаја па до ваза са цвећем, где је владар Велике Русије живео а да нико није тачно знао у ком је апартману у датом тренутку. Велики пројекти италијанских „футуриста" и руских „конструктивиста"“ могу да се ставе упоредо са архитектуром америчког стрипа истог времена. Могли смо такође да вршимо упоређење са другим светским ратом, али упоређење стрипова и цртежа архитеката побија „фантастичну нереалност" стрипова.

==

Љубави, славна обмано, припремимо се за излазак. Обуцимо крзна опасног звериња које смо, слаби ловци, истребили.

Обујмо чизме од изумрлих животиња,

узмимо се за руке као два бродолома незабележена у поморским енциклопедијама,

изађимо на улице,

као први пут,

као из мајки

или гроба.

Ја не говорим о проклетству — говорим о животу.

Бурек у улици Ратних Војних Инвалида бољи

је од бурека у Краља Милутина.

Саобраћај ће поново поскупети

али ће људском месу пасти цена.

Чистачице припремају највећи штрајк у историји,

чистачице са студентима,

али без џепароша и ратне сирочади

ни један штрајк не може успети.

Снег је изненадио врапце у Караборђевом Парку

али не и старце у Падинској Скели.

Просјаци на улицама нашег града нису незбрипути и

|“ тладни —

они су наша туристичка атракција јер странци не

воле ако нема просјака.

Дивљачке хорде леда опколиле су град. Јата ждралова падају па лед. Службеници Осигуравајућег Завода заловољио трљају руке на осигурање навала, читави редови, ко четрес'пете пл хлеб.

И тако пада снег. И тако путује свет.

Димничари на залеђеним звездама — чувајте се! Чистачи снега, опрезније — то није обичај снег.

То није обичан снег то је дете светлости То није снег што пада у августу, тај снег је сањало једно дете.

Једнога дана неће падати снег.

Једнога јутра шта ћете радити тога јутра једнога јутра када објаве јутарњу вест, | једнога јутра страшну јутарњу вест

да никада више неће падати снег,

да никада више,

пикада пикада никада,

да никада више пеће пасти

па угашену земљу

бели

снег.