Књижевне новине
•.. Очекујем да ће рат трајати све док су Нигеријци па нашој земљи, све Аок их империјалисти помажу, дају им модерно оружје за уништавање и држе их у убеђењу да су „џепни наполеони". Најзад, мислим да бисмо, ако би све земље обуставиле војну помоћ, кончали овај сукоб.
„.. Нас је, на жалост, неупоредиво мање него оних са друге стране. Само, нема никаквих драматичних догађаја.
ПОЛИТИКА" 23. ХГ 1968.
жкхж
БИЈАФРИ прети глад какву савремено човечанство још није видело каже представник Шведске у Међународном првеном крсту. — Настаће, ако свет не подигне глас у одбрану живота овог народа, масовно умирање као у нацистичким логорима за време рата.
„ПОЛИТИКА", 25. ХТ 1968.
жки
СУДИЈЕ ње седети, уштогљени на високим столицама и тражити одговор'на питање; „Како се десило једно такво дивљаштво2"
... У октобру ове године (1968.) око 200.000, а у новембру 300.000 Ибоса издахнуло је од глади. У децембру, јануару, фебруару очекује се још два милиона лешина с тим што су први на реду деца, труднице...
Да је избио негде рат, у коме је погинуло у једном дану шест хиљада људи, састали би се Савет безбедности и Генерална скупштина УН.
... Пред Бијафром постали смо свесни своје немоћи да преовладамо политике влада, линије граница, удаљености, предрасуда, невероватну индиферентност отромни океан без обала — у коме плива сваки чо-
~
век за себе. „ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ", 16. ХП 1968.
жкхж
ТРЕЋИ ДАН ПЕТЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ШЕФОВА ДРЖАВА И ВЛАДА АФРИЧКИХ ЗЕМАЉА: и Пре свега.на основу извештаја Комитета · једанаесторице за помоћ антиколонијалним покре тима (подвукао Д;јЈ.) и на основу препоруке Министарског припремног састанка прихваћено је да се прошири и мало промени (подвукао Д. Ј.) листа организација које заслужују помоћ ОАЈ и у материјал. ном, а не само у моралном смислу. Тако су, изгледа, признате као антиколонијалне снаге, које ће добијати помоћ ОАЈ, и три организације које досад нису биле на тој листи: Фронт за ослобођење Сомалијске обале, По. крет Џибутија и Покрет за неза висност Канарских острва (подвукао Д. Ј.) „БОРБА", 16. 1Х 1968.
"оку
ЗАРОБЉЕНИ војници (Бијафре) потврђују да Бијафра нема довољно ни ја, ним је. МЕ Замета бе не могу пожалити на. наоружање (Нигеријске федералне трупе). На прилазима Аби видео сам британска оклопна кола 5 : наоружана топовима ОА 76 мм, о че од 81 мм и хаубице од 105 мм бриске производње.
У федерална армија такође има млазних ловаца „миг". Према ријечима пуковника Адекунлеа, „митови“ не бомбардирају противничке положаје, већ их само ДАНЕ у ниском лету подвукао А. Ј.).
| У а вриједност као псизо, дошког оружја за застрашивање пр | тивника. носијеви ва — каже Адекун
вукао . ~.
ЈЕ пола о ЕОРИИОН", пуковник прославио је шампањцем Његови су војници
>» Адекунле, прс освајањем Абе.
за то вријеме гасили жеђ пивом. Су
ећи по тисућама празних пивских бе с обје стране пута према. Аби, они су прославу почели нешто раније. Омамљени пивом и умором феде рални војници пуцају као да су му“ ницију набавили на БЕНИН „ВЈЕСНИК". 1. Х 1968.
' ки ж
НИГЕРИЈСКЕ присталице чврсте ди није победиле су У важној Пол кој дебати у Лагосу и пинеРНА и резултат тога ће верозатно ити смр стотине хиљада невиних Људи, пве. тежно деце, У Олокираној Ба Бијафре. Масовно умирање Од - ди је сигурно, уколико се и даме 59 м спречавало упућивање помоди вазду: шним мостом, створеним захваљују. ћи Међународном комитету Првен крста и помоћи свих цркава. ћа Латос каже да ће дозвољавати.
даље испоруке Бијафри које аи за. циљ да јој дају помоћ У па : али он савршено зна да ће а услови које је наметнуо, на " 5 ничено време, блокирати офу помоћ, Било би поштеније репи
Бија
име за савест човечанства
за два месеца о.
»
Наставак са 1. стране
што је поглавица Аволово — истакпуту цивил у Савезној влади (под: вукао Д. Ј.), прошле недеље изјато „У рату је све дозвољено, а моње глађу је једно о, 'ж] он у је јед А оружја У Нова нигеријска тактика бомбарАовања, која ужива подршку једног совјетског шпијунског брода, угрожава ваздушни мост преко кога се Бијафри упућује храна и помоћ. . Истовремено путници изјављују да један совјетски брод, за који се сматра да је шпијунски брод, патролира између афричког копна и португалског острва Сан Томе, са кога већином крећу авиони који до-
носе помоћ.
·.. Летови за пружање помоћи. су успорени. Црвени крст је често пребацивао ноћу до 60 тона, а сада пребадује једну трећину те количине. АП., 22. Ш 1969.
жткхж ,
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ НИТЕРИЈСКОГ МИНИСТРА ЗА САОБРАЋАЈ ЏОЗЕФА ТАЛКА:
Талка је рекао на' конференцији за штампу да су вести о оскудици у побуњеној провинцији „велика превара" Бијафре, која на тај начин жели да прикупи новац којим ће да купи оружје да би могла да и даље ратује. Он је изјавио да је влада Бијафре прошле године'потрошила ·седам милиона долара и више да да публицитет наводној невољи народа (подвукао Д.
Талка каже да су цифре које се износе о губицима у току рата 6.000—42.000 мртвих месечно — преувеличане. „Највише 200 лица умире сваког дана", рекао је Талка (подвукао Д. Ј.). .
АП, 22. Ш 1969.
жкхж
ГРУПА америчких конгресмена, коју је предводио. члан Представничког дома Чарлс Дигс вратила се јуче У Котону после дводневне посете тзв, „Бијафри" — територији на истоку земље која се отцепила од Нигерије. У току ове посете, амерички конгре-
мени су се састали са шефом сепаратистичког режима Одумегву
Оџуквуом и другим вођама овог 0т-
цепљеног подручја.
... Морамо истаћи да је то већо
друга посета коју амерички конгресмени. чине Бијафри у последње време. Почетком фебруара ову област су посетили амерички сенатор Чарлс Гудел и члан Представничког дома Ален Ловенштајнер који су водили разговор са лидерима источнонигеријских сепаратиста. .
Као што је познато, влада САД се званично уздржава од изношења свог гледишта о догађајима у Нигерији. Али последње посете америчких представника показују очигледно интересовање владајућих кругова САД
"ва нигеријске ствари и њихове тајне
симпатије према сепаратистичком режиму. Судећи по информацији страних дописника, вођа сепаратиста Опукву рекао је америчким конгресменима да њихову посету сматра за „израз амертчке вере у Бијафру“. Јавна је тајна да САД показују
точљиво интересовање за овај „део
игерије. Мопополистички кругови САД још одавно покушавају да ставе под своју контролу ову ризницу „црног злата" — нафте и да истерају оданде своје конкуренте — Британце и Французе. Радећи на овоме, они желе да буду У добрим односима како са нитеријском савезном владом, тако и са вођама сепаратиста. Не пружајући подршку ни једној страни, а истовремено не осуђујући ни једну страну, влада САД да у међувремену обезбеди уносне услове за инвестирање америчког капитала у источни део ове земље, пошто најпре обезбеди гарантије обе
'
а — за
покушава.
.
стране. У ствари, монополима САД је сасвим свеједно да ли ће се настави-
ти' постојећа подељеност или ће бити ·
обновљен територијални интегритет Нигерије. За њих је важно да стекну упориште у тој земљи ма какав био резултат рата и да обезбеде максималне профите експлоатацијом ни-
теријског природног богатства,
ТАСС, 19.11'1969. ·: 7
жкхж
УПИТАН да ли би он. лично преговарао са Оџпуквуом, Говон понавља: „Само под условом да се Бијафра врати у нигеријску РАНИЈУ
„ПОЛИТИКА", 27. Ш 1969,
жк"
ПОСЕТА британског премијера, која почиње 26. марта, одвијаће се на овој позадини. Ни нигеријска. влада нити Британци: не желе да руски утицај
снимио ДУШАН СТАНИМИРОВИЋ
у овој земљи западне Африке постане СИР велики. |
АП, 15. Ш 1969. .
ж
ПОСЛЕ скоро две-тодине огорченог грађанског рата Бијафранци су и» гледа доказали (подвукао Д. Ј.) да ће и њихово мишљење морати да се
ћ
узме у обзир када се буде расправ-
_љало о њиховом будућем статусу.
КОМЕНТАР, Би-БиеСи о Вилсоновом путу у Лагос од:27. Ш 1969.
ж%х
ВИНАСОН · путује у Латос. Да ли ће британски премијер покушати да посредује у сукобу између Лагоса и Бијафре. ; „ПОЛИТИКА", 27. Ш 1969.
же
БИЈАФРА позива Вилсона. „БОРБА", 27. Ш 1969.
же
ВИЛСОН допутовао у Лагос. „БОРБА", 28. 11 1969.
жжж
СОВЈЕТСКИ САВЕЗ поштује политику несврставања коју води генерална влада Нигерије и тежи развоју равноправних пријатељских односа са том земљом, као и са другим државама. „ПРАВДА", 28. 1 1969.
жи«ж'
САМО демократска Нитерија може бити озбиљан фактор мира и папретка у Африци.
„ДРАВДА", 28. 1 1969.
жуи ко
ОПРОШТАЈ С БИЈАФРОМ
Трагична биланца двадесетмјесечног бијафранског ужаса: милијун погинулих (95 одсто цивила) и око два милијуна рањених, осакаћених и неспособних за рад.
Међу жртвама гладних највише има недужне бијафранске дјеце.
Колико ће још милијуна људи у мрети од глади до краја године» УВЈЕСНИК", 25. Ш 1969.
жтх
НАЈВИШЕ поражава чињеница да се цјелокупно цивилно _ становништво повлачи пред федералним трупама. У Аби је, зависно од различитих процјена живјело од 150.000 до 400.000 људи. Од тога је само њих 500 припадника мањинских племена дочекало војнике пуковника Адекунлеа. „ВјЈЕСНИК", 1. Х 1968.
жхх
МЕБУ РАЊЕНИЦИМА које допремају са фронта, а које смо обишли и снимили, има и дечака од 15 година. Има и деце од 7 и 8 година. То је данашња бијафранска стварност. "Све што је способно да носи оружје хоће у војску, а и дечица, следећи примере старијих, носе храну и до првих борбених линија. Кројачи добровољно шију униформе у густом шипражју прашуме. Жене перу крваву одећу и плачу крај потока. Дечаци марширају и певају: „Ми смо војници Бијафре".
„ПОЛИТИКА“, -25. ХТ -1968.
жххж
НЕ ЖЕЛЕЋИ да тражимо оправда ност мотива једне политичке перверзије у случају Нигерије и Бијафре, која је у приложеним изводима очиг ледна, морамо се упитати који суто разлози који оправдавају континуи“ тет овакве политике ц поред масовног. умирања недужног па и малолетног. цивилног становништва Бијафре. У жељи да што потпуније информише“ мо читаоце настојали смо да дамо једну бар приближно веродостојну слику развоја догађаја који су дове“ ли до једног флагрантног геноцида.
До 15. јануара 1966. године шеф нигеријске федерације био је Тафа“ ва Балева, припадник племена Хауса. У његовој влади ресор народне од. бране држао је генерал Иронси, ко. ји је уједно и био врховни командант оружаних снага. Мако су пуч извели официри и војници припад« ници племена Ибо, а и неки други,
Шеема која не желн наслов
ПЕТАР БЛАЖИЋ
у , Ван Тују, дечаку из Вијетнама, ЊЕ. који је 21. УП 1969. год. па погинуо од напалм-бомбе..;
Када "| Поноћ прве љубави _ Тада први корак-Нила.
· _ Постаје опсена лажи Јер нико боље не-види (таму сна) 1 Од заљубљеног срца.
ара А Ви
(Капљу бисерне сузе крви Из слепог вида човека...)
јули месечином отреје
тргујете умом снобова : Као да је злочин игра нова:
Систем убиства људи
И систем рађања. људи. Иста је грешка Сунца. Као и реч океј црнци
У мојој земљи данас све радио и тв станице Емитују ћутање са фронта у Вијетнаму А ја у ноћи белог. јула
Месечином љубим црну наду Да ће Американци искрцати слободу ј У пределу Да Нанза — и савести човечанства
у Вијетнаму умиру на месечини
Нико боље не види нити осећа Од глади и 'наналм-бомби · !
Од заљубљеног срца
Како су топле и торке
Бисерне сузе крви Из слепог вида човека
| : (Ван. Туј. је мртав на месечини слободе И у зосном болу младости)
генерал Иронси није био његов ин„спиратор. У хаосу, који је настао У том тренутку, био је позван од још увек легалне владе федералне Низерије да среди политичку ситуацију · и доведе земљу у нормално стање. Генерал Иронси је. дао изјаву о лојалности федералној влади, и убрзо долази до заседања федералне владе која доноси одлуку да сву власт преда генералу Иронсију. Ирднси успева. да консолидује федерацију, да похапси и казни све пучисте који су били носиоци једног нелеталног на“ чина решавања политичких сукоба унутар федерације. Такав њезов став добио је подршку свих федералних јединица Нигерије и тенерал Иронси почиње да води политику опште „ни. геризације" друштвено-политичког живота земље и привреде. За такву своју иницијативу добија пуну подршку нације, укључујући и Источну провинцију — Бијафру, на чијем се челу налазио Оџукву као њен гувер“ нер.
Таква настојања генерала Иронсија вероватно нису одговарала 0 ним „великим силама", које нису навикле да младе афричке државе воде заиста. своју, независну унутрашњу и
"спољну политику. Убрзо, исте године,
долази до другог пуча. :
Геперал Говон, који је извео пуч од 29. јула 1966. године, показао се самим тим актом као носилац нелеталних метода решавања унутрашње политичке проблематике, оног мето“ да који су својевремено и генерал Иронси и цела нација осудили. Ни када нису изражене сумње у то да је темерал Говон извео пуч против леталног шефа државе џ легалне владе, уз благонаклоно гледање заинтересованих сила. Први потези политике тенерала Говона моту се сматра. ти политиком „денигеризације" ин дустрије, привреде и, уопште, друштвеног живота у земљи. Многе ниге» ријске провинције су показале отпор према таквој политици генерала Говона, тако да се 4..и 5. јануара 1967. тодине одржава састанак војних ту“ вернера у Абурију, Гана. Носилац отнора Говоновој политици „дените» ризације“ и потпадања под утицај страних сила била је Источна про. винција — Бијафра, коју су насеља“ вали припадници племена Ибо, најеманципованијет, најцивилизованијез. и најсвеснијег афричког. племена. У Абурију долази до споразума о бу. дућем државном уређењу Нигерије, којим је била задовољна и Бијафра. По повратку у Лагос, генерал Говон се одриче овог споразума. 27. маја 1967. године генерал Говон издаје де“ крет о подели земље на 12 провинција, декрет чија је намера била не двосмислена.
Консултативна скупштина Источ. не провинције није могла да се сло. жи са тако очитледним намерама „денизеризације" тенерала Говона и очитледним потпадањем под утицај страних сила. 30. маја 1967. консултативна скупштина. источне Нигерије доноси одлуку о проглашењу незан Ени“ и стварању државе Бија“
ре. '
Бијафра је остала верна. принци пима записаним у Повељи ОАЈ и ле» галној политици легалног шефа Ор жаве генерала Иронсија, показујући тиме очигледно достојанство.
Шта, је Бијафра добила за узврат Наметнут јој је један рат. Рат изаз, ван мржњом и завишћу. Рат који су повеле Хаусе и Јорубе са нпучистом Говоном на челу, нелеталним шефом отцепљених нигеријских провинција, уз свесрдну и активну подршку „не ких великих сила" европске цивили“ зације. Уз подршку оних држава и влада које умеју тако поносно да истичу своје светле тренутке на стра“ ницама модерне историје, ове, но. мало крваве цивилизације. Једна сво јом Великом повељом _— слободе из 1215, друга најчовечнијом револуци“ јом из 1917. Ми немамо нимало раз“ лога да сумњамо у вештину аргумен-
товања њихових званичних, агенциј“
ских коментатора када су у питању догађаји у Нигерији. Али, такоће не можемо да превидимо чињеницу да ти „објективни извештаји" не садр. же ни речи о најтемељитијем гено, циду после масакра Јевреја који је не тако давно свету приредила Хит“ лерова „аријевска солдатеска". Шта је то што је „неке велике силе" при“ волело у табор Адекунлеових децоу. бица2 Погром2 Геноцид Онемогућа“ вање малим народима да имају. сонствену земљу, сопствену политику, сопствени живот»
Данас, после највеличанственијег отпора који је Африка икада видела, рећи за народ Ибо да не зна шта хо. ће, шта може и шта му је потребно — је Најтрулија политичка лаж. Оп-« ште је познато да Бијафра ни педаљ своје земље није уступила некој стра ној сили, нити је дала концесије стра ној фирми (што са генералом Гово“ ном није случај). Рећи за Бијафру да је сепаратистичка, да је потпала под туђ утицај, да није остала верна принципима Повеље ОАЈ и да се лишила достојанства — је најобичнији вербални леш.
Бијафра заузврат добија бедну по“ моћ добротворних организација и светских цркава. Помоћ која, захваљујући политици геноцида тенера» ла Говона и, „неких великих сила", постаје из дана у дан све ефикаснија, “а.
Гладних је у Бијафри све мање.
Душан Јагликин %