Књижевне новине
„ТРАГАЊЕ за пореклом града своди се сувише често само на претресање материјалних остатака“, упозорава Мамфора. „Град је меЂутим, наговестио своје суштине још пре него што су сазидани зидови које данас претражујемо. Колиба, жртвеник, пећина, старије су појаве но што је село, а много пре тога постојао је нагон за заједничким животом, п тај није само човекова привилегија. Номадизам и седентеризација, два основна облика бивствовања наших далеких предака, наћи ће се, бар у основним тежњама, и код протозоа, које су слободне, крећу се, премсштају се, неке су врсте номада у биолошком свету. Док је шкољка „седентеризована“, устаљена је, везана за подлогу. Осцилације између луталачког, авантуристичког ин жеље за устаљењем, за сигурношћу, прате се целом дужином виталног ланца којим смо окружени“.
„Ни технолошки комплекс града није ван оваквих могућих упоређивања. Неке животиње осетно мењају околину у којој се нађу, обарају дрвета, траде пасипе и преграђују речне токове, даброви па пример“. _Мамфорд каже да „директне филијације" нису могуће, у шта, уосталом, нико ко је завршио основну школу неће посумњати, Али речено је ипак што је речено. Човек је пре свега натонски традитељ, он у себи, као и Аруге пеке врсте, носи ову успавану вешти ну, она се у једном тренутку буди, проговара низ њега, рађа се човек-традитељ“,
[ ЧИЊЕНИЦЕ
А. „ЧИСТИ“ ОБЛИЦИ БЕСПРАВНЕ ИЗГРАДЊЕ
Уводна напомена
Овде ће бити речи о човеку — градитељу нашет доба, наших. дана. Тачније: нашет Друштва, Биће речи о човеку коме је други човек законом забранио да гради, Говориће се дакле о човеку-рушитељу.
Бесправна изградња као појава, већ дуго тодина је предмет пажње многих стручњака, Аруштвених радника и политичара. Она је била предмет честих разматрања на различитим скуповима, на којима су обично доношене и усвајане мере за борбу против ове појаве и слично.
За потребе оваквих скупова припремани
"су "материјали чија је Заједничка карактерни-
стика: једностраност у посматрању појаве и површност. Највећи део тих: материјала третира ову појаву као градски проблем, тако да се подаци наведени у њима врло тешко могу везати за неко шире подручје. Матери јали појединих општинских скупштина су такође врло мало употребљиви, пре света зато, што у њима има више података о организационим п материјалним проблемима служби које се боре против ове појаве, него о њој · самој.
Дефиниција појаве
Бесправна изградња као појам, обухвата оне објекте чија је изградња (ман доградња, односно адаптација) делимично или потпуно противна важећим законским прописима којима се регулише материја грађења. Из оваквог схватања проистиче могућност да се бесправном изградњом обухвате и индивидуалне п колективне зграде које су често само привидно легалне, а у суштини крију итекако значајне елементе противзаконитости, Исто тако, овим појмом обухватају се и помоћне, привредне и · друге врсте објеката које могу да служе инвеститору — појединцу или привредној организацији. У ужем смислу појам обухвата изградњу породичне стамбене зграде, обично у сопственој режији, мимо урбанистичког плана и противно хигијенскогтехничким и другим важећим норма ма. Овај облик бесправне, или како га многи зову, дивље изградње је и једини који је више-мање (и на жалост) проучен, пошто је по некој општој оцени друштвено најзначајнији и најраспрострањенији.
Претпоставке
Основне радне претпоставке са којима се пошло у истраживање — анкету биле су следеће: ;
а. Обим бесправне стамбене изградње је недозвољено велики им сталном је порасту.
6. Тако велики обим бесправне изградње, морао је бити мотивисан врло снажним разлозима градитеља, јер се они упуштају У изградњу која је противправна, што значи да граде објекте који се могу порушити.
в. Упорност градитеља бесправних стамбених зграда вероватно проистиче из њихове сопио-економске структуре која их чини друштвено снажним фактором и "која им омогућује да декларишу извесна своја друштвена права за толерисање такве изградње.
т. Обимна опредељеност грађана за из традњу бесправне стамбене зграде може, поред осталог, да значи и задовољење неких других потреба градитеља и њихове породице: приближавање месту рада, школовање деце, побољшање стамбених услова, а тиме и пдбољмшање здравственог стања породице.
Апкета је обухватила 12 градова: Београл, Ниш, Смедерево, Пожаревац, Краљево, Нови
-
штити, ваасници су одговорили на
УРБАНИЗАМ МИРОСЛАВ СИМЕУНОВИЋ
Сад, Панчево, Приштину, Загреб, Ријеку, Осијек и Бања Луку. Градови су бирани према два основна критеријума: обим појаве бесправне изградње по присуство већих и средњих градова. Број анкетираних градитеља у односу на укупан број бесправно подигнутих стамбених зграда у периоду од 1960. — 1966. тодине (што, је и. временски период истраживања студије) је 3—59 у појединим градовима. У свим поглављима дает малагања оперисаће се са 1.018 власника бесправно подитнутих зграда.
Обим бесправне стамбене изградње
Обим бесправне стамбене изградње доста је нелознат и статистички недефинисан, Најобухватнији покушај утврђивања тог обима учинила је Стална_ конференција градова, кад је почетком 1967. тодине извршила анкету у 73 града. Тада је констатовано да 0ссправна стамбена изградња представља такав обим изградње који се у својој укупности може мерити са лсталпом стамбеном изград-
"њом у градовима, Такав одлос — на један
легално, један нелегално подитнут објект, карактеристичан је за градове преко сто хиљада становника, или нешто повољнији у ко рист легалних, кад су у пштање мањи градови. (У мањим градовима гле је степен интимности грађана много већи, могућност, корутшија, подмићивања, дакле добијања дозволе незаконитим путем такође је већа, па је и зато више „легално“ подигнутих зграда, али о томе ће бити речи касније). Тек, изра жено у бројевима, бесправно подигнутих породичних стамбених зграда у 73 анкетирана града било. је: '
1963. т. 1964, т, 8,404 8.098
1965, т, 10.794
1966, г. 9,334
Према истој статистици најчешће успева да се поруши између 20 и 30 од укупног броја овако подигнутих зграда, Градови са преко сто хиљада становника опет предњаче,
јер је констатовано да се тамо руши највише. Овакав обим је резултат свесне акције
традитеља. Велики број улази у ту изградњу унапред свестан чињенице да може доћи ло рушења, што потврђује анкетирање 1.018 власника у 12 градова. На питање, да ли су унапред знали да им се зграда може поруследећи начин; 675 са „да“ (663) а са „не“ 343 (33,7"). Ово сигурно не одговара тачном ста њу ствари,јер су они са одговором „не“ у још мањем броју, али су код анкетара хтели да створе представуо сопственом незнању пошто. се међу бесправним традитељима веру је да разне анкете могу бити одутицаја на одлагање рушења.
Мотиви, узроци, разлози
Некн од основних момената за разумевање појаве су следећи:
1. Основни узрок за покретање огромне масе сељака и њихов прелазак у градове је несумњиво наша послератна политика на селу. У жељи да се омогући брза индустријализација земље, селу је системом друштвених мера одузета акумулација, чиме су сељаци, нарочито млађи, натерани да пристојније услове живота потраже у граду. Према подацима за Војводину п Славонију, 31 домаћинстава више нема омладине, 47% школује младе п не задржава их на селу, а само 227 има наследнике.
2. Акумулација из пољопривреде преливана је систематски у разне друге области привреде, поглавито у индустрију. Међутим територијална дистрибуција капитала врше. на је по правилу у корист индустријски већ развијених подручја, што је довело до нових диспропорпија у нивоу индустријског развоја појединих подручја. _ .
3. Релативно неразвијена индустрија, мотла је само у условима екстензивног привреЂивања да запошљава велике масе радне снаге. Ступањем на снагу привредне реформе, услови практично не постоје. Лоша кваАмфикациона структура радне снаге условила је ниску акумулативност и ниске личне дохотке запослених.
4. ХМ условима постојања стамбених фондова, станове су добијали првенствено .кадрови; радници су бројно најслабије заступљена категорија лица која су Од фондова добијала станове. Они су то, разуме се, примили к знању; на занемаривање њиховог егзистенцијалног права одговорили су трађан ском недисциплином.
5. Сталан дефицит стамбеног простора и укидање контроле станарина заоштрили _су економски положај групе грађана без станарског права остављених на милост и немилост ситним рентијерима који врло инвентивно користе њихов, безизлазан положај. .
Преглед непосредних разлога, због којих се градитељ одлучио за бесправну изградњу, садржи "следећа. поређења: у
Од 1.018 анкетираних, 828 наводи као разлог непоседовање стана, 46 — јер је становао као самац, 57 — да би задржао земљиште, 46 — због. високе цене станова на тржишту, 40 — због високе цене. грађе по пројекту, 1 — остало. Сигурно је, да разлог који доминира над осталима, јесте — да се дође. до стана, јер је у процентима таквих 81,49, Сви остали разлози су мање значајни, па, чак. би. се рекло, и недовољно вредњи пажње.
Подаци о. месту рођења градитеља демантују: мишљење да само имигранти имају за мотив изградње бесправне стамбене · зграде чињеницу, што раније нису поседовали стан. Код 44 анк-тирана градитеља, место рођења. је и садашње место боравка, њих 101 је променило место, али је остало у истој општини, 704 друто место и другу општину, а 169 друго место и другу републику.
БЕСПРАВНИ ГРАДИТЕЉИ
ЧОВЕК ГРАДИТЕЉ, ИЛИ ГДЕ ЈЕ ЈАЈЕ
Општи закључак у погледу мотива је НЕ-. РЕШЕЊЕ СТАМБЕНО ПИТАЊЕ. Друштво није било у стању да тим људима обезбеди станове из фонда таквих станова који се најчешће граде, нити да им понуди скромније станове који би се организовано градили и били ло својим скономским својствима по-
годни за извесне категорије грађана.
Соипо-скономска структура
Веома је значајно, детаљно проучити со пиоекономску структуру бесправних гради теља, јер се чују различита мишљења која, због тога што нису документована, дијаметрално истичу обележја структуре градитеља, било у скономском, било у социолошком смислу;
Као прво обележје, у много чему синте. тичко по свом карактеру, јесте занимање бесправних градитеља, Од 1.018 анкетираних, 692 су радници, 123 занатлије, 85 службенипи, 39 лица са личним приходима непознатих занимања, 38 пољопривредници, 20 изаржавана лппа, 3 остали. Очигледно је да доминнирају радници, јер сачињавају 687 градитеља и то радници махом запослени у индустрији (42,9), а затим. занатлије (12,19/0).
' По месечним примањима најбројнији су они чија. се примања крећу од 51 — 70.000 старих динара месечно (312), затим, они чија су примања ол 31 — 50.000 (263) ми од 7090.000 с. д. (176). Остали су скоро занемарљиви, Рту
Њихова школска спрема, степен образовања је: 110 без икакве школске спреме, 470 са непотпуном осмотодишњом школом, 133 са осмотодишњом, 241 са школом за квалификоване раднике. Са средњом и вишом стручном спремом има их веома. мало.
Веровање да су то људи који већ посе> дују земљиште на селу, уверљиво је демантовано, јер 70,3% анкетираних уопште нема пољопривредни посед, а 26,8%/, има посед од једног хектара. ·
Традитељи бесправних стамбених зграда посматрани су пи према укупном радном стажу, чиме се хтело утврдити, у којој
"мери се кроз то посматрање може закључи-
вати о градитељима као о нестабилним, или стабилним радницима, везаним за одређене
радне организације. Од истог броја анкети-
раних као и у претходним посматрањима, 347 има стаж до 10 година, од чега 63,9 у истој радној организацији, 498 има радног стажа од 1 — 20 година, 79 од 21 — 30 година. Очигледно, највише је оних који раде од 11 — 20 година. Што је најинтересантније, све су то људи који су се определили за свој позив јер 585 није мењало занимање, 332 мењало је само једном, а свега 101 два или више пута.
На крају овог поглавља није безвредно напоменути, да'су по годинама старости, бесправни градитељи људи од 26 — 45 година (817%/) а то су године најповољније за постизање радних успеха, оснивање породица, рађање и школовање деце.
Миграције становништва као фактор бесправне изградње
У истраживање проблематике бесправне стамбене изградње пошао се са претпоставком да миграције становништва, нарочито досељавање сеоског становништва у градове, врши одређен утицај на ову појаву. Претпоставка је у целини потврђена и оснажена низом занимљивих података. Број анкетираних је у овом случају нешто мањи због непотпуности упитника.
Од укупно 930 бесправних градитеља, 108 је досељено или рођено у месту градње пре 1945. године, а 822 после 1945. м то: 109 од 1946—52, 183 од 1953—61. и 245 од 1962—66.
· тодине, Свих 12 анкетираних градора ·сеу
послератном периоду снажно развило. По раст становништва износио је од 369/ (Загреб) до 96,6% (Приштина). Велики пораст осим Приштине имали су још Смеде-
рево 91,3 и Краљево 82,90, Највеће учешће досељеног становништва (према попису из 1961. г.) имали су Краљево 71,6/ им Београд 70,9/, Међу бесправним градитељима
великој мери преовлађују досељеници: у И ограљу од 242 градитеља, 237 су досељени (98%), Интересантно је било сазнати одакле људи долазе:
БЕОГРАД: доминира струја из југоисточне и јужне Србије (некадашњи срезови Ниш, Лесковац, Врање). Локалне струје су слабо изражене.
НИШ: битну карактеристику представља доминирајући значај досељеника из околине — локалне миграционе струје.
СМЕДЕРЕВО: поред локалних _ струја које су највише изражене, знатпо је учешке косовско-метохијске струје.
ПОЖАРЕВАЦ: локалне, струје, а затим и знатан утицај струја из јужне пи југоисточне Србије. .
КРАЉЕВО: чисто локалне струје.
НОВИ САД: овас доминира струја из западне Босне (Бања Лука и околина).
ПАНЧЕВО: _ превату има _ миграциона струја из јужне и југопсточне Србије.
ПРИШТИНА: изразито преовлађује досељавање из околине. ;
ЗАГРЕБ: испољене су две струје умерене јачине — из Хрватског Заторја и средње Славоније, Значај локалних струја је за нимљиво мали.
РИЈЕКА: доминира струја из средње и источне Славоније, затим из Далмације, Торског Котара и Лике.
ОСИЈЕК: локалне струје.
БАЊА ЛУКА: осим локалних струја из ражене су још струје из рејона Козаре и Бос. Крајине.
У основи највећег броја миграната бесправних градитеља, лсже чисто скономски мотиви: запошљавање мо тепуст ут'ови живота у ранијем месту становања. Мт ви сопијааног карактера имали су 27 мањи утицај.
Квалитет бесправне изградње у градовима
Једно од доста значајних обележја бе справно подигнутих стамбених зграда је
ВЛАДО ПОТОЧЊАК: НАУСТРАЦИЈА 13 КЊИГЕ ПЕСАМА С. КВАЗИМОДА
свакако њихов квалитет. Он је често усАОВљен мањим, укупно уложеним средствима у изградњу, неквалификованим радом на подизању и завршавању зграде мн коначно, брзином изградње (све овакве зграде се веома брзо стављају под кров).
Подаци говоре, да је од укупног броја анкетираних зграда, 52,19 изграђено са улатањем до милион старих динара. Ово је и разумљиво с обзиром на неплаћени рад традитеља им „сопствени материјал“. Посматрано међутим, по градовима, ова улагања знатно осцилирају (нпр. У Бањој Лупи, велики је проценат улагања преко два ми лиона с. Д.).
Што се тиче радне снате, већ је напомеиуто одакле је она ангажована: суседи, роЂаци, пријатељи, а два су основна мотива навела градитеље да тако граде: да се зграда брзо доведе под кров и да се све обави са што мањим новчаним улагањем,
Од материјала су најчешће коришћени опека и шљако-блокови. Гледано по градо-
вима, једино Приштина показује знатно учешће ћерпича — мепечене опеке. Све ово говори да су то релативно добри материјали. Снабдевеност сводом, инсталацијама и канализацијом указује на изузетно низак стандарда. Разлози за то су вишеструки:
Зграде се подижу на теренима где канализације нема, а градитељи сматрају да се на овим материјалима може прилично уштедети, јер је у случају рушења те материјале тешко више употребити. Електричне инсталације често је немогуће прикључити на градску нисконапонску мрежу, а у појединим градовима често се, баш као мера против бесправне изградње, примењује забрана прикључивања. '
Квалитет соба (одаја) зависи у великој мери од врста подова, а они садрже доста висок проценат топлог, дашчаног .– пода, мада је и земља (набијена) заступљена у приличној мери, а затим бетон и опека.
Оно што је овде посебно интересантно, то је квалитет становања гледан кроз стандара површина. Просечан број насељених лица по згради је 4 (с тим што је рецимо У Београду 4,2, а у Ријеци 3,8). Ако уведемо претпоставку да савремено опремљен, ком форан стан за 4 особе треба да има површину од 13 — 15 м= по пастањеном лицу, бесправно подигнути објекти у разним традовима показују знатне осцилације, како у негативном, тако и у позитивном смислу, Наставак на 5. страли