Књижевне новине

ХУМОР И САТИРА ХУМОР И САТИРА ХУМОР

Потковице

Народи се забављају вешањем слика.

Погодио ме циљ.

Лако је одржати говор, тешко је одржати реч. Одумирите у пролеће, због цвећа!

Бојим се да неки не пређу са речи на кривична дела! Не правите од себе дворску будалу!

Не мењајте закон, ако вам је нужда идите у МС! Катастрофално је тражити од џелата да вам позајм!

главу!

МИЛОВАН ВИТЕЗОВИВ

"МИОДРАГ СТОЈАНОВИЋ: У ОЧЕКИВАЊУ ПОБЕДНИКА

(рећа

Ни срећа није оно што је некад била, променила се, као да се уда“ "ла за пијанца, и као да је децу рађала сваке године, и као да их је на пут илегла, и као да је сада старица у повијачи, нико је неће, несрећа је на већој цени, пред вратима. несреће увек је пуно про, саца, срећи су сви окренули леђа!

Сентименталан, какав умем да будем, размишљао сам дуго зашто је то тако и закључио сам, једно“ ставно, да се од среће не моде живети!) Са несрећом ствари дру“ гачије стоје, несрећа је напредовала, мењалл се, | прилагођавала савременом свету, срећа је остала. иста као.и пре, као и онда када. су се вина пила из златних кон“ дира и када су кише биле дарови богова!

Срећан човек је данас тужан. Сем среће, он више ничег нема, пријатељи а остављају, имати срећног пријатеља не значи ни“ шта, са несрећним пријатељем ти

те много боље, имаш кога да те“ ; имаш с ким да саосећаш!

Писац који није био прогањан и хапшен, писац који не живи у канти за смеће, писац који не 2ла“ дује, није вшше писац, он је само обични. мали бедни срећник, њему је срећа наклоњена и ништа 60"

ше, и нико више!

„Читаве армије паметних људи стоје пред затворима и моле да бар један дан проведу иза реше“ така!

Срећне љубави се прекидају само зато што су срећне, само зато што их не наткрива облак несреће, само зато што није уме. шан неко трећи!

| Убице одбијају да им се не гарантује откривене! _

бијају ако а ће бити

Укидањем смртне казне хиља“ де људи би изгубило своје право

на ју

на наду, на парче несреће, на бес• мртност!

Срећан може да буде свако, за несрећу је потребан разлог, у сре ћи нема ничег другог сем среће, спектар несреће је много шири!

Чак ц ако пођем од себе, јасно ми је да не волим срећу. Када сам срећан не остаје ми ништа друго него да будем срећан, када сам несрећан моту да патим, да се аеалим, да болујем, да се љу-“ тим, да се напијам... ;

Време је, замста, да св срећа укине. ,

напио слободе

ДРУШТВЕНА ХРОНИКА

Милост за Председника

Васко Ивановић

Велики људи су, у понечему, незаштићенији и беспомоћнији од осталих, Признавши их за своје великане, а њихово име и дело за симбол пи опште добро, људи их, и нехотице, лишавају неких права. којих се сами не би одрекли без велике невоље.

Дирљиве причице

Лишени тих права, велики су изложени невољама разних врста: чепрка се по њиховом приватном, интимном животу, описују се њихове павике, склопости, набраја се шта су јели (нема ваљда ниједпог јеловника на коме се пекакав комад меса -не зове именом какве историјске личности), препричавају се дирљиве приче из њиховог детињства, а сам бог зна да ли су „њихове“ навике и склопости одиста њихове, а о неком догађају из „свог“ живота, недужни велики човек чује, вероватно, из ових прича, први пут. Али, ту се ништа не мо же, та радозналост је људска, људи, ваљда, желе да се, на неки начин, идентификују са својим великаном и на то имају право: у величини историјских личности је и део моћи, ума, пожртвовања, храбрости и патње такозваног обичног човека,

Но, та радозналост се, понекад, сурово злоупотребљава, крчми, распродаје у омотима од цело“ фана, са шареним тракама, у кутијама за бомбо“ не... Тако се врши један чин подједнако увред> љив за оног који се тобоже слави и народ' коме он припада.

Јавне увреде

Пред Дан победе, у београдским посластичајницама, појавиле су се торте с ликом Јосипа Броза Тита. У излозима робних кућа, дрогерија и козметичких салона, уоквирен грбовима свих република, смешкао се намолован лик највећег човека наше историје. Све; грбови република, председ» ник, слова и здравице („Живео нам вечито друже Тито“) офарбани разнеженим бојама, плавкастим и розе, беживотне а увредљиве подједнако за ње. га и његове праве поштоваоце. Сумњам да би ико паметан желео да види неког члана своје породице на јавном месту тако насликаног и окићеног.

Но, рецимо да је то била замисао неког аранжера, или пропагандисте, који је имао нередовно школовање, или немирну савест па су му оне ше рене бојице биле много потребне. Њихова работа се може спречити простом забраном,

Али, ако се такве ствари догађају у школама, ако по неки школовани медатог на сличан начин, сличним бојама и стилом „дочарава“ лик једног великог човека, деци која су му поверена, онда је то много озбиљније. А и то се догађа. Примери које ћемо навести с много устручавања, потичу из свезака ученика београдских школа,

„Ако желиш паметан одговор питај паметно“ (Гете) 3

У првом полугоћђу ове године, у огледним школама у Београду ученици су добили 32 питања о

животу Председника Републике. Претпостављам да је то била припрема за некакво такмичење и бодове, јер су уз свако питање ученици добили и 04“ говор који је требало да науче напамет.

Ево неколико питања и одговора из те својеврсне анкете; .

_ Питање: „Ко је у кући Брозових био Полак и

шта знаш у вези са њим

Одговор: Полак је био овчарски пас кога су сви укућани веома волели, а парочито деца, Једне зиме та је отац друга Тита морао продати за дрва, дли пас никако није хтео да остапе код свог повог

· тосподара и враћао се кући онолико пута колико

га је стари Броз одводио новом газди.“

Пас Полак (велико почетно слово пишемо по правопису педагога који је измислио ова питања и одговоре), није одиста могао да учини ништа више, али то је, ипак, педовољно да пас Полак заједно с великим словом, постане обавезно традиво и уђе у уџбенике за основне и средње школе, школске 1969/70. године.

Питање: „Да ли знаш шта је то заветина2

Одтовор: То је црквени празник и верници Одлазе да се причесте и исповеде. Том приликом на олтар се ставља новац.“

М инструкцијама не пише колико нових динара треба да оставе верници,

Задатак: „Испричај какав је био Јожин план којим је хтео да казни Пепековог мачка, великог штеточину.“

Из овог задатка да се наслутити да су, чак и у оно време, били непожељни мачори штеточине.

Питање: „Кад је завршио основну школу шта је друг Тито хтео да постане и зашто баш тог

Одговор: Хтео је да постане кројач јер је мното волео да се лепо обуче.“

Задатак: „Испричај логађај са ципелом.“

Други задатак: „Испричај све што знаш о псу Полаку.“

Питање: „Наведи бар два имена писаца који су писали о детињству друга Тита.

Одговор: Франц Бевк и Мирољуб Јевтовић",

М задацима, међутим, не стоји да ученици треба и да прочитају неку од тих књига,

Биографије великих људи пружају прилику да се дозна много тога о историји, о судбини земље, о животу уопште. Али, ако се, и с најбољом намером, ти људи посвећују, позлаћују, ако се све, што су као недужна деца, рекли цитира и учи на памет, ако се њихова крпењача проглашава за глобус, а њихов верни пас преображава у методску јединицу, ако се прво купање с децом у некој сеоској реци означава као датум од кад почиње историја, и најзад, ако се они сами обоготворују, вређа се, умањује њихова људска суштина.

На тај начин великог човека издвајају од људи, без којих његове величине и нема, смештају га тамо где су била лажна божанства и идоли које је он срушио, заједно с људима из чије га средине отржу, =

Тако се, можда, људи могу учинити побожним могу се и застрашити, али не и научити љубави мн поштовању према великима, А они то заслужују, зар нег

4 |

НЕ ПОБОЖНОСТ ВЕЋ ПОШТОВАЊЕ ВЕЛИКАНА — МИОДРАГ ЖИВКОВИЋ; ПРОЈЕКАТ СПОМЕНИКА НА ТЈЕНТИШТУ

ПЕСМА РЕЧЕ

Песма рече: Остај збогом рукопису има ствари које за певање нису

БЕШЕ ДАЊУ

Сећам га се беше дању

такмичење у лазању Лазгала смо натенане само лажи одабране И тог пута душо мила истина је победила

У ТИШИНИ

Лажови се у тишини. надметали у истинџ Знојева их проби триста а истина оста иста.

МИЉЕНКО ЖУБОРСКИ

6 Ф Ионако је, у ствари, више

нема!

МИЛЕНКО ВУЧЕТИЋ ;

Џесец :

Два јаблана месец

испод руке ваде

јербо се је ноћас | Ф • Ф Ф 2

ЛЕТОПИС _

Скулптуре Велизара Михића у Америци

У организацији Универзитета Јужне Калифорније приређена је од 2. до 30. априла ове године изложба најновијих радова Велизара

" Михића — Васе. У организовању

ове изложбе Дона је и Репх апдаи баЏегу. Најновије Михићеве скулптуре из периода 1968 — 1970, или да их прецизније назовемо: објекти од пластичних маса, побудиле су у Лос Анђелосу ведико интересовање. Ово је други пут да овај наш земљак

својим новим остварењима улази.

у први ред најзанимљивијих кретања експерименталне уметности

у Америци. Однедавно, Михића је преузела Капдаџ-АЈап галерија која се са својим изложбеним про сторима на Медисон авенији у Њујорку и Га Зјепеша булевару у Лос Анђелосу сматра једном од најутицајпијих галерија у Америци, (ДА, 5.)

Театар поезије у Титограду

Крајем марта, у малој сали Џрноторског народног позоришта, отворен је Театар поезије, на коме је већ изведен рецитал поезије Фре-

га, у овом јединственом театру у Црној Гори, биће сценски пре“ зентирана дјела Рабиндраната Таторе, Сертеја Јесењина, Бориса Пастернака, Жака Превера и по знатих пјесника Југославије. (Ј. Д.)

дерика Гарсије Лорке. Поред ње- |

(едмо Дисово пролеће

Овогодишња, традиционална пе

ничка манифестација „Дисово про“

леће" одржана је, као и обично, у Чачку, Дисовом родном месту, 15, маја, Том приликом, о песнику чије име носи ова манифестација говорио је књижевни критичар Зоран Гавриловић. Ово Седмо „Дисово пролеће" било је 'посвећено поезији Александра Вуча и Вите Марковића, Своје стихове читао је, том приликом, Марковић, а Дисове и Вучове стихове читали су глумци беотрадских позоришта, Босиљка Боци и Јован Милићевић,

КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 11