Књижевне новине
ЛИРИКА У ПРЕВОДУ
(а четири ст
Анри Мишо
ВЕЛИКА БОРБА
Дограби та и тресне леВима а земљу; Гребе га и дере све док та не стане. врисак; Буда га и пљуска. и удара му заушке; Млати за и. ребри,
И тумба. га тамо и овамо. Најзад га. измодри.
Онај други. оклева, упиње се, попушта,
- извија се и рум» Ускоро ће бити готово са њим;
Повраћа. св, измиче. али узалуд
Точак татд се толико окретао пада. Опа! Опа! Опа! , Нога се омаче! Рука се поломи! Крв потече Конај, копај, конај, У лонцу његовог стомака велика, је тајна Гује унаоколо што плачете у своје
5 „марамице;
Чудимо се, чудимо се, чудима се. И гледамо вас И тражимо пи ми Велику Тајну“
ПОКОЈ У МЕСРЕЋИ
Несрећо, велики мој ораму,
Несрећо, седи,
Одмори се,
Одморимо се ти и ја,
Почивај,
Налазиш. ме, осећаш. ме, доказујеш. ми: то. Ја сам твоја. рушевина.
Велико моје позориште, пристаниште. моје, м моје огњиште, Златно моје налазиште,
Будућности моја, моја права. мати, видику.
мој, Твојој светлости, твојој тишини, твоме ужасу Ја се препуштам““
% Из збирке „Ко бејех ја". објављене 1928. #% Ма збирке „Перо" којој претходи „„Далека трашњост", објављене 1938.
уму“
ТРревела „Арагослава РИСИМОВИЋ
Роберто Фернандез Ретамар
МАДРИГАЛ
И тако:
били су велепоседници, ситна
и крупна. буржоазија, пролетаријат, сељаштво,
остале класе
“ли = створена из тајне и трепета.
ЗА ТРЕНУТАК
Та светлост што кружи по нисбу је ли од наших рефлектора
или од њихове
артиљерије2
(За тренутак
сасвим сам заборавио де на свету ностоје
и месви
пи звездана прашина...)
ЗАХВАЛНОСТ ЗООЛОШКОМ ВРТУ ЗА ПОНОВЉЕНУ ЛЕКЦИЈУ
У складу са законом по коме слон заљубљено гледа на слоницу, на. блиставе наборе на њеним нотама, на тешку лемнезу њених ушију и, топећи се од усхићења, ослушкује њено добродушно хркање, или по коме мужјак жирафе сав дрхти од страсти при погледу на своју дуговрату лепотицу, у складу са законом на коме паун губи памет у присуству паунпше = ја сам очаран тобом,
И исто тако како лавича заштићује своју младунчад али како орлима над својим гнездом простире своје лева крило п мравља мајка узнемирено брине а својим , ларвама тако исте се џи ти узбубујеш кад наше ћерке прелазе улицу.
Превео Изет САРАЈЛИЋ
РОБЕРТО ФЕРНАНДЕЗ РЕТАМАР је, уз Фајада Хамиза, џајпознатији кубански песник новијег поколења. Ро. Бен је у Хавани 1930, године и досад је објавио више књита које су му донеле светску славу. Директор је најугледнијег хаванског књижевног чесописа „Саза де Тав Лтемсав".
ЈАНОШ ПИЛИНСКИ, мађарски песник средњег нараштаја (рођен у Будимпешти 1921. године) припада току савремене европске поезије, који обележава поезија
КУ РЖРВНЕ НОВИНЕ 10
за
ко
АНРИ МИШО
Ингтеборг Бахман
МИНУЛО ДОБА
„Лолазе ирни дани.
Минуло доба. се на позив
поново појављујг на. хоризонту. Ускоро ћеш морати да завежеи, г да вратиш псе на салаш.
Јер су се рибље утробе охладиле на. ветру.
Поља. под луцерком светлуцају једно. Твој поглед трага по магли: “ минуло доба се на. позив
понова појављује на хоризонту.
циптелу
Тамо преко, твоја драта потања у песак, он се нење уз њену лелујаву косу, упада јој у реч,
заповеда јој да ућути,
после сваког загрљаја.
изгледа му све смртнија
мо жељнија растенка.
Не осврћи се.
Завежи нципелу.
Врати псе.
Бацие рибе у море.
Угаси светлост поља под луцерком.
Долазе ирни дани.
ВЕЛИКИ ТЕРЕТ
Велики терет лета је истоварс, Сунчана. лава У луци спремна. лежи, кад иза тебе галеб с криком бежи. Велики товар лета је истоварен.
Сунчана лађа у луци спремна. лежи, на. галијама. фигуре већ лица тле у осмех шире ко' духови магле. Сунчана. лаћа у луци спремна. лежи.
Кад иза тебе талеб с криком бежи,
дође са. запада. заповест да се потоне;
ипак 6: твоје очи отворене у светлост да зароне,
Кад иза тебе талеб с криком бежи.
МАРТОВСКЕ ЗВЕЗДЕ
Жетва, је још далеко. Појављују се почеци поља и мартовске звезде. У облику јалових мисле
покорава. се васиона по узору
на светлост што не дотиче снег.
Под снегом прашина. лежи п“
оно што смрвљено није и: што
ће касније прашина ипак да прогута. О ветре који се дижеш!
Опет запарају плугови тмину.
Дани би хтели да постану дужи.
У дуге дане посеје нас неко без питања у свим правцима.
и звезде се изгубе са неба. На пољима растемо или трулимо без реда, покорни киши и најзад и светлу.
Превела Стојанка РАДЕНОВИЋ
Пјера Емануела. Својим малобројним књигама пое-
зије (Трапез им разбој 1946, Трећег дана 1959, Реквијем 1964) у послераткој мађарској поезији заузима особено место међу њеним најбољим представницима, Његова ' наследња књига, Велеградске иконе, доживела је 1970. и 1971, тодине два издања, у укупном тиражу од 24.500. примерака! Избор песама Јаноша Милинског ускоро ће да објави крушевачка „Батлала".
ИНГЕБОРГ БАХМАН (рођена 1926. тодине у Клагенфурту, Аустрија) једак је од најистакнутијих савре. мених писаца немачког језичког израза, Носилац је многобројнах књижевних паграза, Ампломирала је филозофију и много путовала по Европгт и Америци.
паљена ада лава нривиарнсн а
ране света
5
Абдул Вахаб Ал Бајати
ВАДАХ АЛ ЈАМАН, ЉУБАВ И СМРТ
Мајпознатији, а можда и највећи живи арапски пјесник из Ирака (трснугно проглан живи у Канру) Абдул Вахаб ал Бајати представљао је свакако најмаркантнију пјесничку појаву на проштлотодиштем фестивалу поезије Сарајевско пролеће. До сада је објавно четрнаест књига поезије п књигу есеја. Треедем је па двадесетак језика. Недавно су му у Беј руту штампана пјелокупна дјела.
За вријеме фестивала у Сарајеву попудио је ову своју нову, још нигде објављену пјесму за „Књижевне новине".
Пјесма је, тематски, везана за љубав и смрт старог арапског пјесника Вадаха из Јемена (умро вјероватно 709). Легенда каже да је пјесник био толико дате (отуд м име Вадах — „Свјетлан") да се морло крити од људи и жена и покривати. лице кад би издазио међу свијет. Приближно се халифиној жени Фратими по заволио је, И она њега. Сазнавши за ту везу као и за сандук у који се Вадах сакрије каА неко наиђе, халифа изненада уђе у госпобвине одаје добије њен пристанак да узме сандук у коме се мадазио пјеснак. А потом је наредио робовима да ископају дубоку јаму, ла сандук баце у њу но да је олтрпају. Од тада се Вадлху замео сваки трај. Фатимино Анце нијс показало ни најмањи знак узбућења. Жирјела је са халифом док их смрт није раздвојила.
(Из хњите пјесама од Мефаханија који је умро #67, том МТ, стр. 225—-226, Каиро, 19735)
Е Из зачараних градова и шпиља долази: Мадааћ, овјенчан мјесецом смрти т пламеном репатице што у пустињу пада, са караванима, као рудог славуја, носи. 74. Сала“
као црвено перје зато за чаробњак пухне у зрак, које тоспама вјетровитих градова исписује амајлије и товор камена што пада у бунар, и плесачицама ватре; пухне та у диват, пред халифу па постане: једном пјесма а други пут — бисер невини што пада. Жадааћи пред ноге. а он га понесе у постељу као жену са криком страсти што љубав води са ноћи п. лудом свјетлошћу мјесеца, што бупца, пјева, окончава тамо гдје не почне и поново, опет све то чини, поново је дјевица у својој постељи постићена од ноћи и луде свјетлости мјесеца, отвара очи и гледа — пепео изгорјеле репатице што пада у пустињу и црвено перје што та чаробњак пухну у зрак па једном постане газела, златних рогова, други пут пророчица. што чине прави, игра до краја у харему халифе и. његово; ноћи утвара и досаде.
Еј
Не нађох избављење у љубави, али бога
нађох.
Живи као слободан уметник, а једно време је пре! давала постику ни универзитету Франкфурту на Мајни. Највише пише мисаону лирику У слободном ритму, која тежи апстрактном и, углавном, нзражава безнађе модерпог човека. Бапска је филозофским схва“ тањима Аудвига Витенштајпа, о коме је написала н једап есеј Након прве збирке песама. „Одтођено преме" (1953), објавила је збирку „Призиваво рели
ких медведа" (1956), необичне „приче“ под насловом,
„Тридесета. тодина" (1961) и монолошке исповести " „Младост у једном аустријском траду“ ( 1961), Пише и текстове за молерно музичко позориште, па је, из међу осталога, написала Апбрето за, комичну оперу „Млади лорд“ (1965) Ханса Вернера Хенцеа, који 19 написао музику и за њене песме „Зрикавпи" (1958).
о лиитиљвњмвираатнаивоти = таста
одана пси
аи чу вожена ви»
„> ; · госиџ своју на тепиху вјетра и |
=“ пење пјевах јој попијевку,
. газ сунце Бухаре, пшенична поља.
слах јој суни Иран. са и прољећна поља. Арвада,
трон им ноћну ватру
у пустињи,
ј Атла руљ Е јој Соломонов
морских таласа, | ених уста. утиснух љубав за све чаробне љепотице свијета. 3 јољених пи пољупце заљу И . 'у Медо) утроби посијах дијгте од пука и ' пламена фепикса.
сребро преко њ
4.
Одакле долазе ове утваре |
до ти на њеној постељи спаваш» |
Мажда су окма дворца, можда страже на зидинама
затварају капије
5;
уснух: на твојим грудима ријека смрти.
Њен ток се пробија кроз месо тишине
а ловачке нас гризе дојке
и птицу препелицу
што почиње својс кружење по путањи
човјекове
изгубљености У свијету и стварима,
и лице роба из дворца
гледа. ми кроз око пи кроз огледало ове 3022,
љубећи твоје дојке у мом сну.
Видјех роба, испружена и гола, на постељи руже, ,
осмјехује се сутрашњем дану.
6:
Одакле долазе ове утваре,
док те не њеној постељи спаваш, Маадааћ> Можда. је то драгуљ што мирује « умирује, можда је то халифа.
што за тобом пусти роба, ловачког пса и ; кошмарг
Прије но што је рођен у књигама,
у причама. ц пјесмама,
Отело је био, постојао, назризале су га исте шкорпија, Маадаћ, прије но што је рођен у књигама, Отело је. био крвник, убица. , Али Дездемона овог пута не: ти ћеш, дакле, умријети,
ти ћеш умријети.
8.
Отело у одори халифе дочекује свјетину са сломљеним мачем.
те умријети;
9
Не нађох избављење у љубави, али бога навох.
10.
Умријех на тепиху љубави, не од мача,
умријех У сандуку, бачен у јаму тавну,
удављен, и са мном умрије тајна.
А моја госпа. на. својој постељи игра се мачком
и мевино, безазлено извезује мјесеце:
у огртачу од таме
прича халифи
причу ес зачараним градозима и скризеном
блат. Њ 71
Н Дездемона дочека. јутро.
8 Сада — ирапскаи ноганска богиња
Превео Сулејман ГРОЗДАНИЋ
Јанош Пилински
КАО ЗЕМЉА
Као земља, гда ћу нетремице да се винем и зњијем;
као вода, тако је близу свечанаст плача.
ИЗ ДНЕВНИКА ЈЕДНОГ ЏЕЛАТА
Зби се једном, да мосрнух, и изгубивши тло
у безданом пи царском миру И ЗЕН СЕ, да посрнух.
Иначе само су часовници откуцавали све тачније, све тласније.
Не могу већ да умрем, откако вратих буљуре у круну
КУДА, КАКО | Шта, ја знам.
Куда. равници. Као море.
Куда ратници у поразу. Као мора у разбијено дарохранилници.
СВЕТИ РАЗВБОЈНИК
Тад су та већ обрвале мухе ропац му земро
у »рчу злом,
прекусжив давно клипове, раме ни предмет, ни тело
јавно
међу
„ни зазјавање
(улубљена. дарохранилница), нили лет
пријатељ, . пријатељство џавск. ЧЕТВОРОСТИХ
Уенули клинови у леденом ивску. Прокисле ноћи у осами плаката. Не тасни! светиљке у пролазу. Данас ми. кра проливају.
ВЕТРОМЕТИНА
самотан кам, наузнах, 2: прост себе, успомена. у замрлом пепелу времена.
Ветрометина,
Превео Стојан ВУЈИЧИЋ