Књижевне новине

ЛЕТОПИС

Оптужоа помоћу измишљотине

; ко „Политика" идуће године буде опет организовала анкету „К ји културни догађај у прош 58

Ае ~ | рошлој години сматрате најважнијим" најбројнији одговори ће бити —: судећј по многим страницама. 06. јављеним о томе — да је најважнији догађај ове сезоне било ис тупање 31 писца из Удружења књи жевника. Србије. Ко се све није сматрао позваним да мериторно суди о овом догађају и његовој поузданој позадини! На жалост из многих написа је избијала. оче. видна необавештеност чак и о не. ким основним чињеницама у вези с радом Удружења. Због те нео. бавештености извесна мрља остала. је на свим писцима — ц онима који су остали у Удружењу уверени да је оно неопходно као једина. организација у којој писин могу да иступају јединствено макар и само у погледу решења својих сталешких питања, и онима који су досад били њени. чланови а нису ништа. учинили, да та организација буде друкчија и боља, па су је, У ствари разочарани им сами, собом, напустили. '

У тој распри, која се још наставља, сведочећи о нашем паланачком менталитету, сада се, меЂутим, појављује и један нови момент. најновијем броју „Студента" (објављеном крајем автуста или почетком септембра) неки Боро Кривокапић, оптужује како „дисиденте“, за њихово доју'"черашње припадање Удружењу пи њихово случајно иступање из ње= га, тако и писце који су у њему остали, Оптужба се базира. на низу ранијих грешака у раду Удружења, од којих је, чини се, нај тежа једна = политичка грешка, Писац 0вот. чланка, који се служи многим револуционарним фраза» ма, тврди цм то да је Удружење књижевника Србије „ваљда једина институција у овој земљи. која. се није усудила ни да осуди „вар“ шавску“ окупацију Чехословачке". Испада да је Удружење писаца Србије и политички затајило, јер није подржало политичку линију своје земље, већ јој се, на известан начин, чак и противставило. Али Удружење се оптужује једном измишљотином. Једном је на Скупштини Удружења о томе већ било речи и показало се да је таква оптужба беспредметна. Писац чланка У „Студенту“, _ међутим, сматра"да оно што њему није познато и даље може да се употре“ би као оптужба. Али у име какве револуционарности је то учиниог Која се и каква. револуционарност може служити измишљотинама» Чак ни велика нетрпељивост пре. ма људима од пера и њиховој орзанизацији не може оправдати овакав чин.

Атилни хрватски књижевни повјесник

овотодишњим _ хрватским , Мару их награде за живо. тно дјело нашао сем агилни књижевни повјесник, редактор,

атурни и јавни радник проф. Паки плаћа

Јакша Равлић рођен је у Ма карској 1896, а прије рата про; вео је десетак година Сплит ту као професор на средњој ши аи. Био је оснивач, ректор =

ПНЕ ИЕ 7. аЕ едсједник о: ; ПА СРХ, даље виши НЕ учни сурадАник Института. ЈЕ књижевност ЈАЗУ и најзад #Е довити професор (а неко Ва ме и ректор) Академије 36 Хе лишну умјетност У. Загребу. писни је члан У. Бо

Емоционално сраштен о Ма ном Далмацијом, . 1: 5 је пЕ знанствену енергију по светио у првом сти свог завичаја, јој далматинскоду жевности па већ неуморно трага новим подацима # јих долази о писцима тову паж.

тледни хрва асск надопунио 8

и коригирао паша знања 9 Уа тим писцима с 78 регије.

с68 по је с нових аспеката и иу он посебно | ундулића «

много _ мање убравку“, а 16 жи: по на (е прбузезно. а %

| ПЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ 11

књижевни ски еријетко

ЈАКША РАВЛИЋ

ћа, Луцића, Хекторовића, Кана. ведића ни низ других старијих далматинских писаца н пјесни ка, Нећемо претјерати ако каже мо да без Равлића и његових радова, открића и закључака није више могућс успјешно прилази ти том дијелу наше књижевности или бар неким писцима те регије.

Уз споменуте далматинско-дубровачке пјеснике и писце, проф, Равлића посебно занима књижевна повијест његове родне Макарске и њеног приморја, 0собито А. Качић Миошић о којему је писао у више наврата,

Проф. Равлић, међутим, не за» немарује ни књижевности каснијих стољећа посебно ону 18, и 19, ст, и овдје претежно опет ону далматинске провенијенције, па би у том смислу требало иста» ћи особито његов интерес за Л. Ботића, о којему је такођер опетовано писао и доносио нових података и нових погледа.

Напоменути треба да Равлић не зазире ни од тзв, минорних или, боље, до сада запостављених писаца, код којих проналази че: сто такођер неких значајних или пак занимљивих црта, Тако је тај књижевни повјесник топло и

афирмативно писао нпр, о сплит-"

ском пјеснику 16. ст. Фрањи Бок» тулији,

Да би овај летимични приказ преокупација проф. Равлића био донекле потпун, не смијемо за немарити још једну маркантну прту знанственог рада проф. Равлића — наиме његов интерес према поморској инспирацији у нашој књижевности, егистри“ рајмо овдје његов синтетички приказ „Море у старијој хрват" ској књижевности“, у којему је систематски проучио присутност мора код низа значајних старијих хрватских писаца и пјесника, почевши с првим написима пре, ко Марулића и Хекторовића до споменутог А. Качића Миошића,

Тај је марљиви и агилни знан“ ствени радник објавио низ радо ва у издањима ЈАЗУ као и у не ким другим часописима и периодикама, а расправе које је сма" трао значајним скупио је недавно у књиту „Расправе из стари" је хрватске књижевности“ (МХ, 1970), при чему је ипак велики дио _ његових _ радова (и то не баш безначајних) остао зако.

„пан по периодикама.

Бавио се проф. Равлић и ре дакторским радом, а хрватску је културу задужио најзад и орга низирањем низа савјетовања и прослава (100. обљетница народ. ног препорода у Далмацији и Ис три, прослава И. Мажуранића, прослава хрватског народног пре“ порода итд.), а бавио се приго. димице и другим културним пос“ ловима.

Све у свему, ријеч је о упор' мом и неуморном а и успјешном књижевном _ прегаоцу који је обогатио хрватску културу новим открићима и спознајама, а који и данас, нако у поодмаклим то. динама, и даље агиано ради како изгледа, спрема књигу сту, дија. о књижевности родне Ма. карске и њеног приморја — и треба му пожељети им убудуће пун успјех у раду.

Здравко Мужинић

Одржано жЖлово Горчина«

У Стоцу, родном _ месту рано

преминулог пеоника Мака Диздара 2. и 3. септембра, одржана, је по много чему јединствена културна манифестација у Херцеговини, под називом „Слово Горчина“. Манифестација је почела реџиталом старих босанских текстова. и поезије Мака Диздара „Одар записах ја у тмачи“ у Радимљи, амбијенту древних стећака, који ј врло вешто и са поетском суптилношћу режирао сарајевски ре-

жисер Јан . Био је то истински доживљај поезије за све присутне, међу којима су били Тодо Куртовић, члан Извршног бироа Председништва СКЈ, Љубо Јандрић, помоћник републичког секретара за културу и образовање, професор др Мидхат Бегић и многи други културни посленици из целе земље:

После рецитала „Одар записах ја у тмачи“ извршена је подела награда младим лесницима који су награђени на конкурсу за необјављену песму. На конкурс је приспело преко 500 литерарних радова. Прву награду, што је доделила Републичка конференција Савеза омладине, и статуету _ „Горчина“ добила је гимназијалка из Љубушког, Дијана Буразер, Млади песник из Требиња Мехо Бараковић добитник је друге натраде коју додељује Општинска конференција Савеза омладине Стоца у износу од 500 динара, док је трећа награда припала песникињи из Бање Луке Фадили Арнаутовић у износу од 300 динара.

У Дому културе је одржан разтовор на тему: „Епитафи као инспиративна основа поезије Мака Диздара“. Уводну реч на разговору је дао др Мидхат Бегић из Сарајева. И други дан манифестације „Слово Горчина“ био је такође свечан, Почео је отварањем изложбе графика Џевада Хозе у Музеју „Бранко Шотра". Графике представљају ликовно обогаћење књиге „Камени спавач“ Мака Диздара, која ће ускоро изаћи у издању прве књижевне комуне у Мостару. Истог дана навече на Инат-ћуприји одржано је вече поезије југословенских песника: Анђелка Вулетића, Велимира Милошевића, Миодрага Жалице, Бакома Скотија, Злате Артуковић и других, (М. Б)

Фћил Ромен

На дан 14. августа у Паризу је у 86. години умро Жил Ромен, један од најпознатијих савремених француских „писаца. Био је Ом зак књижевној групи „Опатија“; Полу Фору и Аполинеру, а ство рио је н нов књижевни правај познат под именом „унанимизам", који, почивајући на извесним запажањима социјалне психологије, заузима посебно место међу разним „измима“ новијег времена. На „унанимизму", односно приказивању једнодушности разних дру, штвених трупа од љубавног пара до нације, почиваће велики део Роменовог стваралаштва и љегсве оригиналности. њен = 125 Написао је много књита песама и есеја, али је био много познатији као романописац и драуски писац. Као песник. предност је давао једноставним, свакодневним темама и готово прозаичном изражавању. У поезији, као, уссталом, и у другим врстама књижевног стварања, изражавао — је тотово сва људска осећања, Од чулне љубави до једне нове, пантеистичке, унанимистичке религије, У свом делу, које је огромно по обиму, он је, почев од сво: је прве књиге, збирке песама „Душа људи" (1904), до последње „Марко Аурелије или цар добре воље" (1968), показивао _ велику љубав за човека и, посебно, за оно "што људе спаја и удружује,

испуњен вером да ће, акцијом „људи добре воље, у лруштву пајзад тријумфовати разумност,

Због његове свестраности, Марсел Дрион је рекао да је Ромен био „моћан пи тоталан писац". Као драмски писац сарађи вао је с највећим именима мо

и | МЕДИНЕ ЖИЛ РОМЕН

дерног француског театра: Антоаном, Копоом, Диленом и Жувеом. Академик Жан-Жак Готије с правом“ сматра да су његова – позоришна дела ДОВОл» на да. оправдају један стваралачки живот. Написао је неколико вредних драмских дела, од којих су трилогија о господину Труадеку и, посебно, „Кнок или три јумф медицине" (1923) донеле истинско освежење модерне француске драме, нарочито комедије, и постигле велике позоришне успехе. Најзамашнији _ Роменов књижевни потхват је свакако роман „Људи добре воље" у 27 томова, чија је прва књига изашла из штампе 1932, а последња 1946, године, У њему је, поред непознатих и измишљених, описао многе славне историјске личности, као и европска збивања од 6. октобра 1908. до 7. октобра 1933, године, односно од анексије Босне до по беде нацизма у Немачкој и догађаја непосредно пред њен изла> зак из Друштва народа. Пун же вих. слика, снажних описа и из ванредних запажања, овај роман је занимљив пи узбудљив опис многобројних животних манифе стација и разних друштвених САојева француског друштва у току читавих четврт века. Џрва књига романа „Људи добре воље" зове се „Шести октобар", а последња „Седми октобар", чиме је њихов писац хтео да покаже како се један циклус збивања, између јел не и друге ратне олује, у исто ријском току чини да је један једини дан, а, указујући на извес“ на понављања у првом и другом датуму, сугерисао је да је то у вечности још ми мање. Такав ро: ман, досад _невиђених размера, вије ни „сага ни „роман-река", па. је стога академик Жан де Лакретел предложио да се сматра „панорамским романом".

Право име Жила Ромена било је Луј Фаригул. Пошто је бриљантно завршио студије хуманистичких и природних наука и сте.

као агрегапију филозофије, неко.

средње

је време био пр реној аризу и

школе у Бресту, Лану, Ници, да би се касније потпуно посветио књижевном послу. Не тујући публицистичку _ традицију многих великих Француских писаца, Ромен је једно време писао уводнике у дневном листу „Зора", а био је и врло истакнути друпљ твени радник и ватрени пацифис> та. Од 1936. до 1941. тодине био је међународни _ председник ПЕН. клуба, 1946. године изабран је за члана Француске академије, а био је и велики официр Легије части. Па ипак, сахрањен је на познатом париском гробљу Пер Лашез без икаквих почасти, врло скромно, испраћен само од сво јих најближих рођака и пријатеља. Маклуан и Французи

Схватања чувеног канадског со циолога Маршала Маклуана добро су позната код нас, Нека његова дела објављена су на српскохрватском језику, а, пре извесног времена чак се појавила и једна књита у којој се налазе огледи ентлеских ми америчких аутора о Маклуановој соцлолошкој теорији. Стога верујемо да ће наше чи таоце интересовати одјеци и ко ментари које у различитим ере. динама изазивају Маклуанове тврдње. Његова основна идеја са» стоји се у томе да су модерна средства _ комуникација (радис, телевизија, филм) од одлучујућег значаја за развој друштва, Ера штампане и писане речи, ера тек ста је завршена по његовом миш љењу; наступа доба електронике којим ће доминирати слика ин звук .

Овакве, без сумње, оригинал не и смеле идеје нису могле проћи а да не изазову и супротстај љање, Тако, на пример, у Фран цуској је ових дана изашла из штампе обимна студија Жана Казнева „Свуд присутност телевизије" у којој овај истакнути професор социологије на Сорбони анализира утицај телевизије на друштвени развој, У низу ра» говора које је овај социолог водво у штампи поводом објављивања својих истраживачких ралова, Казнев је даље развио своје схватање, добрим делом полемички усмерено против Маклуапа, Казнев, пре свега, сматра да су Маклуанова схватања претера. на им једнострана зоог чега га, уосталом, француска социологија и пије прихватила оберучке. Радало и телевизија (коју Маклуан има првенствено у виду када гово риоодаучујућем дејству масовних медија) могу донекле да облику. ју садашњу културу, али нису у стању да је из основа мењају, да изазову раскид са прошлошћу, са традицијом писане, штампане ре им, симболично означене појмом Гутенбертове талаксије. Исто та ко, Казнев побија мишљење по коме телевизија, задовољавајући духовне потребе већине људи, брише социјалне разлике и ствара масовно, безличчо Аруштво,

Драгутин Огњановић

СТРМЕ РЕЧИ

Низ стрме речи На море силазим

У глави цветају муње

О каква ће само Пловидба да буде

ВЕТРУ У ЧЕЛО

Челом Ветру У чело

Крик хуку На. струне пада

Иза. облака Ватра лице умива

НИЗ КРВОТОК

Звук се Низ крвоток Точи

Руке забодене у неба

Покисле нтице ти У глави

Као у тнезду се Настане

А. звук се Низ крвоток Точи

ЦВЕТ ТРАГОВА

Вратолом У непотоди. Урликом низ урвине Сатире век

Ни, облака, ни звезде Ни беле поларне ноћи А у зајезереним очима Снег

Под велом измаглице Процветава вучји траг

Путници неки, тихи

Беспућем избеглица Конак и ватру траже

У ПЕСМИ РЕКА

„

Џ У песми река Лабуд на води

Доћи, да видиш Како се сјај умива

Иза светлости понор Изнад њега око

Ако ти Сунце досади У себе та сахрани

Испод звука сенка Испод сенке ток

Мегде тоне брод : Ту

Речи увору Као брзаци хрле

На истоку песме Буђење и крик

У песми река На небу перје

Баво на стени плаче Не може сунце да нађе

састављено од јединки неспособ. вих за самостално размишљање и одлучивање, Уместо да успав љује, она може и те како снажно да пробуди духове; у том смислу, веома је карактеристична, истиче Казнев, оптужба неких високих америчких функционера да је телевизија крива за ширење левичарских покрета.

Француски социолог закључула да ће у будућности, у будућ пости која је већ почела, масовни медији све ваше играти позитивну улогу. Публика, засићена забавом и једностраним информисањем, све више ће тражити праву истину о свету. Захваљујући технолошком напретку, видеокасетама, многобројним _ телевизијским каналима — она ће губити обележје безличне масе пасивпух посматрача, раслојаваће се по својим дубљим интересовањима, У Америци већ постоји систем који омогућује да ско седам миљисна претплатника бпра пре ко специјалних каблова један од двадесетак различитих програма. Према претпоставци овог социолога, 1985. године човек ће живети у просеку око 80 година, а нелељио ће радити свега 30 часова. Преостало време моћи ће да искористи 3а маграђивање своје личности, Има много изгледа, завршава француски социолог, да ће му масовни медији у томе мното помоћи. (П. 3)