Књижевне новине
Велимир Лукић
(Грас отвара врата, улази Естела)
ЕСТЕЛА
Добро вече или добар дан. Свеједно. Овде је баш пријатно. Никада не бих могла да претпоставим да ћу у једној овако хладној и меланхоличној. згради, у једном старомодном чуду наћи овакву просторију удобну и топлу, настањену благим мирисима чаја и украшену са два тако пријатна лица. Ја сам Естела. Можете ми рећи ваша имена, ако ми је, уопште, стало да их упамтим.
ГРАС
Добро вече. Ја сам Грас.
ЈОВАН
Ја сам Јован.
ЕСТЕЛА
Сада ми дајте шољу чаја. Никада ми се овако нешто није десило. Да залутам! Замислите, ја Естела Грен да залутам! Пошли смо на излет, и онда је одједном почело невреме, он је управио свој јагу. ар ка једној шуми, ту смо се заглибили у једну мочвару, затим смо пошли пешке,
· онда је он посустао, а киша толико па-
дала да ја нисам могла да га чекам. Рекла сам му: идем право, а он је викао: чекај. Ја сам му одговорила: идем право, и тако, ја. сам ишла право а он изгледа још није дошао.
ГРАС
Није госпођо.
ЕСТЕЛА
Не мари. Оп ће доћи. Он је прецизан и неодољив. Увек ме стиже и налази. Ни. сам вам причала о њему.
ЈОВАН
Не, госиођо. Заправо ја и не знам о
коме је реч.
ЕСТЕЛА
О Викију. Он је мој љубавник, и ја сам његова љубавница. То су нам основне животне амбиције. Да останемо баш у тој формацији. Знате, он је запоставио своје послове, запоставио своје пријатеље, своје рођаке, мислим чак и жену. А све је почело тако поетично и прозрачно. Била сам па коњским тркама. Кладила сам се на коња Фергуса, уложила сам велику суму, а Фергус уопште није дошао до циља. Нисам имала више новаца ни за такси. Почела сам гласно да псујем. Дан је био шта да вам кажем, октобарско поподне у пуном сјају — тада.је најстрашније бити без новаца. Викала сам: тај Фергус је рага! Идиот. Маскирана рага. Кљусина. Ах тај неспособни, блесави Фергус! Онда ме пекакав шиштави, шаптави глас запитао: извините зашто ме вређате2г Шта сам вам учинио2 Погледала сам, преда мном је била људска прилика, али је страшно личила на Фергуса. У бесу нисам размишљала, ни: сам схватала да је то немогуће) и начас ми се учинило да је тај одвратни Фергус дошао да ме вређа и да ми се подсмева Разумете, тај. октобарски дан, то опало тек додирнуто смрћу лишће, и то мелан-
холично сунце, све то и још тај лопов Фер |
тус, и мој празни новчаник. Крикнула сам: лопужо, зашто ниси боље трчао, да си боље трчао, сада бих могла да те повелем на сладолед, имала бих новаца. Могли бисмо после да идемо и у бар. Извините, рекао је он, ја уопште нисам трчао. Ја се само зовем Фергус, и ништа више. Размислила сам, Ипак чаролије не постоје, се. тила сам се речи своје наставнице енгле. ског језика, и извинила сам се. Он је при. мио извињење, И тако, кренули смо. Он је имао диван јагуар и отишли смо далеко од тркалишта. Провели смо се сјајно у једном ресторану, звао се код „Ловчеве капе“, а онда смо отишли у бар, Он је био толико деликатан, тако да сам се ја осе.
| ЗБИВАЊА У
ћала просто обавезном да га позовем у своју постељу. Он је пристао. И када добро размислим ту смо се у ствари и најбоље провели. Затим сам га ја прозвала Вики, и тако га зовем већ три године. Ух, што ми прија овај чај. А сада ми ви испричајте нешто о себи. |
ГРАС
Господин је слуга једног краља.
ЕСТЕДА
Краља! То је изванредно. Ја тако волим да слушам о љубавним авантурама краљева и принцеза.
ЈОВАН
Али господин Грас је врло дискретан.
ЕСТЕЛА |
Али ми ћемо га натерати.
ГРАС
Не знам ништа о томе да вам кажем. Мој господар је врло строг и повучен човек. ЈОВАН
1 А ја сам, ако вас то занима грађанин са академским степеном, путујем једним
неопходним послом који ће увећати моје
приходе, тако да ћу се коначно домоћи једног новог опела рекорда и нових сомот ских драперија за прозоре своје радне собе. Ожењен сам, пи извините за израз, повремено неверан својој жени. Варам је, као што рекох, ретко али систематски, углав-
Бранислав Л. Лазаревић
|
ВЕЛИМИР ЛУКИЋ
. « ном са студенткињама, јер ми оне више пријају него остале жене.
ЕСТЕЛА
Не слажем се. Мислим да су најинтересантније оне жене које сваки делић свога бића посвећују хучној љубавној игри.
ЈОВАН Можда, можда... али ја нисам имао прилике. ЕСТЕЛА
Ја сам свим својим нервима и облицима окренута љубави. Ево погледајте ме.
ЈОВАН
Чиним то. Али никакво ново искуство и сазнање не доносе погледи ма колико били дубоки и упорни. у
РАЂАЊЕ СИНА И КЋЕРИ
Дрво све у црном, од година | , снажно
спушта гране на ме —
лик мој обљубљује.
Ја сам дете: лежим под њом у колевци
без мајке (јер отац рађа. само сина, ·
а мајка кћер своју) шапће грана док ме
љуља
у колевци.
„
СКРИВЕНА У ГРАЊУ
Ослонио сам се наг на стабло сунца.
да преда мном
реку,
модру змију дојим.
Мисли л змија да ме отрује, њу . моја
сунчевица
мајка
(скривена у грању
сунца) упалиће одмах клетвом модром!
СРОДСТВО ПО ЦРНИНИ
Голем тајтан дуге веза две планине
црне од црнине
давних гавранова,
ко сестру и брата.
„И сада су оне од дна памтивека у пуном спокотству · захвалне црнини“
" давних гавранова,
јер по црнилу се ородише оне!
,
ЗАЈМЉЕЊЕ КОШУЉЕ
У чизмама својим зелено пролеће са мном не говори, љуто је: на столу
проигране карте варљиво шарене, расуте су, нисам · спасао ни улог.
Покушавам да ми позајми још „једном
кошуљу па да је
уремим и играм
али оно само ћути; ја не схватам: из пролећа мог су отишли играчи!
ПРОЗОРИ У БОЈИ
Отвара се бели прозор, цигарету син мој припаљује, а тек расањивљен;
отвара се плави прозор, а кћер ' моја
у плавој хаљини
насмејана стоји;
отвара: се жути прозор, моја жена. гледа: жуто цвеће заливам пи звиждим —
само ирни прозор ћути , неотворен: — .
мој отац одавно
више се не јавља!
ПРЕЛАЗАК ПРЕКО МОСТА
Преко моста гозбе спремају се, вазда младићи | одлазе
на весеље. родно!
Преко моста беле венчане хаљине
спремају,
девојке
јуре да их узму!
Преко моста раке копају, а старац,
застао:
још мало
хоће да причека!
БЕЗ ПИСМА СУДБИНЕ
Усред шуме лежи један гвозден
г ковчег без аласника. (нема ла ни мене у шуми)! У ковчегу леже писма са судбином
људи (ал за мене . писмо не постоји): —
неосудбињен сам, па, ме зато нема!
рана на на аниааиани
ЕСТЕЛА
Слажем се. И, ако Вики не стигне на време, .. Ох донесите ми још чаја.
ЈОВАН
Грас, додајте још чаја.
ГРАС
Не смем. Неће остати ништа за краља, принцезу и за њихову пратњу.
ЕСТЕЛА
Зар су они овде са целом својом сви том2
ЈОВАН Којешта. То су случајно залутали па. мерници, један путујући глумац, Клод, и неки ражаловани мајор, Том. Да би ло
били мало чаја они изигравају свиту кра ља и принцезе. »
ЕСТЕЛА
Једва чекам да их видим. Лепо ћемо се забављати када будемо сви на окупу. Представићете ме краљуг2
ЈОВАН
Хоћу, иако га не познајем.
ЕСТЕЛА
Зар се нисте упознали2
ЈОВАН
Не. носан.
Он је надмен, а ја исувише по ЕСТЕЛА Ох, погазите свој понос. Упознајте ме.
ГРАС
Ја ћу вас представити и краљу и припо
цези.
ЕСТЕЛА
Хвала вам Грас. Ви сте златан дечко ДХаћу вам један пољубац пре спавања.
ГРАС
Немојте да то види краљ. Он је веомг строг према физичким додирима мушкар ца и жене. Он је, како да кажем, пу
ританац, заправо он је прави спортиста,
ЕСТЕЛА
Ох, значи најдосаднији спој.
ГРАС
Не говорите тако. Ја то не могу да слу. шам.
ЈОВАН
Запушите уши. Естела има право да
каже шта хоће, Ваш краљ је заиста доса-.
дан, и надмен, и одвратан.
ГРАС.
Замолићу краља за дозволу да вас изазовем на двобој.
ЈОВАН
Прихватам. Можемо да почнемо одмах,
ГРАС . ,
Ја припадам краљу и само са његовим одобрењем послаћу вас пут оних отромбољених облака.
ЕСТЕЛА Грас, ви сте смешни; Заиста сте смеш'
ни. Зар је то повод за свађуг Па то јео бична конверзација.
(Улазе краљ, Принцеза, Клод а Том.)
(Одломак из необјављене фарсе)
КВИЖРВНЕНОВИНЕ 8