Књижевне новине
ХУМОР М САТИРА ХУМОР И САТИРА ХУМОР И САТИРА ХУМОРИ САТИРА ХУМОР И САТИРА ХУМОР И САТИРА ХУМОР И САТИРА
НА ПЕШАЧКОМ ПРЕЛАЗУ
Пешак је тражио милостиву улицу преко које се безбедно пре• лази на другу страпу света, Такве улице није било у граду.
Тражио је шољу обичног. млека, без бактерија и отровних зачина: За такво млеко није било крава ни продавница
Тражио је свбу са светлим про“ зорима, кроз која не продире за“ гађен ваздух, Такви се прозори виже не граде за градске становнике. Тражио је сапутницу пријатне спољашности, која не троши више него што има. Такве не спа= дају У нормална и културна бића.
Тражио је време у коме не бесни насиље и не протичу потоци крви невиних им беспомоћних. Так“ во време није забележила историја. "
Тражио је правила моралног ва» спитања у свету. Рекоше да је мо“ рал растегљив појам и да је неја» сна разлика између порока и врлина. Тражио је у речнику понос и иоштење, али је наука о језику догурала до слова Ви застала на ништавилу и ништавности.
Тражио је одувек себе. Није га било под небеском капом, јер су се размахнули они који себе не траже и свуда нађу.
Пешак ја био принуђен да пре“ трчи на другу страну света, да гу“ та. озакоњена млечне отрове, ода удише ваздух из гасне коморг жи» вота;
да узме жену жоја троши оно што нема, да усклади часовник са средњовековним временом, да про тезна ћуди преко растегљивости морала;
да откаже претплату на понос и поштење, да нађе себе тамо где човека нема, да живи без смисла и трајг без разлога;
да на свршетку нађе свој про меажшени почетак и да затроване душе утонег у задовољства немило« стивог и културно загађеног света.
Миле Станковић
(Арика из магареће клупе |
Хтео сам поштопото, да ставим неки мото,
али да сам ставио оно што ми се глави мота,
питали би ме како ме није срамота,
1.
Засним и сањам како кроз дувар, у моју собу улази анђео чувар, улази да нада мном бдије, ,
а ја сањам да ће да ме бије.
2.
Рекоше да се још увек боре, да ми свићу пекв боље зоре,
а мени зоре освићу све горе. На кажем да су онц криви, што на могу себе да надживим, и што се са зорама новим
свв тежв на ноге осовић.
5
Људи, ја сам играч на копопцу у | без оммче"
Ми више уживамо у игри са : Ц омчом, момче!"
4. пале је обрнуто, али шта 28, ЈЕ ' п 4 знаш
да је требало тако они сад тврде да је тРр Њз
5
Ив падај, магла, тако нагло, залутаће у магловитим кланцима, човех окован планинским ланцима. О, магло, све ти по списку,
опет си пала ниско.
6.
Изненада, врати нам 68 нада. Можда неће дуго да нас прати» Чекаћемо опет да се врати.
7,
Очиташв девет оченаша, кад удари на њих девет паша, Осам паша бита и убише, деветог У РУК. пољубише, девети им одаде признање
што остадг осам паша мање,
8.
о и паши паше додијашв,
ка од паше један другог плаше, седан паша другог опонаша... 128 у руку пољубише пашу,
он им рече да сабље отпашу. Кад су они отпасали сабље,
он им даде луксузна корабље, с корабљима правили су шетње, а паша, је пашлово без сметње.
Алек Марјано
КАРИКАТУРА МИОДРАГА СТОЈАНОВИЋА
ПУСТИЊСКА БАЛАДА
ФАРАОН, МУРГОС ХХИТ по ди настијском реду, у бризи за свој величину и бесмртност, /3 помо својих строгошћу и аџторизетом факсараних снастојника, настоји да изазове најпоузаанији изданак пустиње = пустињски ветар, да. би покрио и заштитио своју бУАУВУ гробницу препуну блага.
Мајмун Шиба, по фаркону сум њив изданак пустињске ауне, без родослова и педигреа, вришти и упозорава пустињску, инаме, Не видљиву јавност да ће песак у витлан ветром затрпати и његову палму и да ће тако хендикепилран умрети од глади, Узгред преко там — там бубњева и друте локалне читампе, што у пустињским окол• мостима не представља штунд, упозорава фараона да блато није резултат његових креативних сто собиести и да треба, такође, да промпсли о ботаћењу на лак начин, сопијалним разликама и 26 товању на Палма де Мајорки.
Ни раван, међутим, није „МУ: тав". Он одмах путем пустињског телеотпремника, што је и на пустињској позорници корисна. и Ауто очекивана новост, саопштава мајмуву да овај не треба да корнсти свој висока положај на па ми и стратегијску предност ради неконструктивне критике, погото» ву што је он, фараон, целог "км вота испирао злало из златонос“ них река пустање и тако на частан и леталан начин дошао до свог иметка.
Паклена жега а вербални у стињски двобоји се заоштравају и добијају у темпу. Инфлација не. корисних дијалота расте. Тада на сцену ступа пустињски координа тор — сфинга, која све ВИЛИ, све чује и све зна, па се очекује њено осмишљено посредство;
= Од давнина |е6 У књитама 3» писано — узвикује она — „Џару ца» рево, мајмуну мајмуново!" Мож» да бисмо на овом месту мало 4 прокоментарисали ову аксиому ка меног мудраца, 2/1..
Али време нам не дозвољава. Бура и ветар из џшаревог личног сервиса за производњу ветрова, песка и прашине, затрпавају фа. раонову гробницу са благом. Оду. век са осећајем за ритам и тре нутак, склања се фараон од погле+ да људи у своје подземне одаје. Изолован, не бринимо, неће бити, јер је оп већ пронашао начин ла дође им у дубини до прозора У свет.
ИХ мајмун Шиба За њега ствари,
разуме се, теку веома неповољно. Пошто му је ветар затрпао палму, мајмун Шиба је посредством нешто конкретнијет посредника | фатаморгане, гледао неколико да на шуму пуну палми и сочних плодова. Уживао је и за то време склпавао од глади.
Шакали, којих има свуда па и у пустињама, једва сачекаше ода
Ф
2
_ њихов маштовнти савезник
# > "5 4 ~
8 фале, моргана учини своје и да добу до дажог плена...
И ето тако, уместо песка и пре итине, време, 7 ствари, мајмунима. баца 7 очи пустињског суперме на — фатамортану. Али остаје тајна где се разноразне фатамоће тане чувају, како и ко им проду. жује век трајања. То још нико нлје успео да докучи, Не верује мо да ту има мистике, ствар је овоземаљског порекла... .
Неки истраживачи, много тодина-после догађаја са мајмуном Шибом, пронашли су у једној хладњачи 'ус! пустиње и ову песмицу, која изкоу замрзнутом стању, може да послужи као уте ха и путоказ мајмунском потом» ству:
У мајмунском свету наступила
џ криза крије се по страни права девиза, хеда ствари не иду по плану
будућност спада на најнижу " грану, . • Банена слатка, ако избегава чарке банана слатка, чувај се заслађене : варке банана слатка, прићи фараодновој . , страни банана слатка, ескивираћеш фетаморгани. Право решење — искуство рађа право решење — то је „пустињска . лева".
Плови лагано, али плови и ћути камиле пролазе — мајмуну затворени пути,
Пера Срећковић
ЕВОЛУЦИЈА ЈЕДНЕ ПЕСМЕ
„Ноћ.
Нема песника-почетника који овако вије започео бар једну своју песму. Песници, нарочито док су у том ПОосАЏ полстарци, Ол: лазе у својој наизвности толико далеко да уображавају да је ноћ лепша ФА Хана и да је ноћ јао створена за љубав, Касние, када их живот мало АуПИ по тлави, а нарочито после десетак година проведених у браку, схва» те да је та иста ноћ којој су они некада давали романтични ореол управо створена за спавање, на" рачито када је напољу свеже и ла се најмрачније „мућке“ нашега времена праве углавном дању и то — у току радног времена,
Песник Витомир Јовановић (какво прозанчно име и презиме за једног песника!) претурајући по својим младалачким списима нашшао је на песму под насловом „Ноћ“, Прочитао ју је и ос мехнуо се иронична на сопствени рачун. Уосталом, песма је толико кратка, типична мивијатура У ја панском стилу, да је, овде, може мо цитирати у целости: |
–
ноћ
· Ноћ полажо пада
на кровове града
Она толико страсно љуби да ми остају њени зуби,
Песник _ Витомир _ Јовановић хтеде да згужва и баци листић из ђачке свеске на коме је била исписана ова песма, али се у по следњем тренутку предомисли и, пореА ње, златним пером које је
ћ
од неке обожаватељке добио по водом двадесетотодишњице кКЊИ= жевног стварања, исписа сасвим нову песму.
НОБ
Чипкана кантилена ноћи. Не, драта Нећу доћи, Опрости, драта, журим. За пословима јурим,
И, да би им ова хумореска има ла свој ток и своју УЗбУАЉИВУ радњу, да кажемо да је поменути алострофирани) песник Витомир Јовановић „поново затурио лист са овом песмом и да је од тога дана па до дана када је тај исти лист међу својим рукописима по трећи пут пронашао прошао је још двадесет година. У међувремену песник Витомир Јовановић постао је још познатији: управо је про славио педесетогодишњицу књи жевног стварања, био је прису“ тан у свим лошим и добрим 2 толотијама, па чак и у читанка ма за основне школе. Другим ре" чима: налазио се на врхунцу своје стваралачке потенције.
И поново песник Витомир Јо- |
Бановић хтеде да згужва и баци пожутели Аист хартије на коме су већ биле исписане две песме с истим насловом, али, уместо да то учини, он, уз њих, додаде хитрим потезима пера и трећу:
ноћ
Није више питање; оћи ил' не доћи» итање је сад;
Моћи на не моћи.
Ад
нема више хамлетовске дилеме; претазило ме време.
Историчари књижевности! Не будите збуњени гко једног дана у посмртним рукописима Витоми. ра Јовановића пронађете.три пе сме с истим насловом, тачније: три варијанте исте песме. Унесите у своје антологије ону која се вама највише буде допала; мрт вом песнику ће то нонако бити...
· свеједно,
Миодраг Тодоровић |
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 1!
| ИГРАЧ НА ТРАПЕЗУ
БИО ЈЕДНОМ у градском ЧИРкусу чувени артист, играч на тра пезу. Е
Оно што је он могао да изведе каје више нико био у стању да учини, бар нико од нас гледала ца.
Сви смо то одлично схватали.
И можда смо му управо зато толико и пљескали, дивили се артистовим вратоломијама, њетовој победи над Земљином тежом, свему ономе што сами не може' мо, свему ономе што се нећемо никада ва усудити да покушамо'
Често сам седео у пиркусу И
пљескао овом ненадмашном уме. тичку, . Пљескао сам и дивио му се мното пута, све док ме једне ве" чери није згромила помисао. Ми» је се односала на оно што је зртист радио у ваздуху, док је свима застајао дах — ту је све, запста, било без грешке и замер" ке, али је оно што сам сада схва» тио било поразно за читав његов наступ.
И док је он довршавао тачку, ја сам запањено ширио уста, љу“ тећи се на себе што ми је кликер тако касно прорадио.
Чим се артист. победоносно заџставио, пре него што је ико сти“ тао да запљеска, ја сам узвикнуо:
— Људи! Па, шта је овог! Љу» ди! На шта ово личи!
— У чему је ствар: — изнена' диди су се тАСАВОЦИ.
— Како2 Зар нисте приметнанч како он почиње своју тачкуг! Не клања се левој и десној страни гледалишта, него. само средини! И то није случајно! Он такоувек ради! Добро.сам уочло!
_ = Их, много важна ствар! рекат су гледаоци из средине и почели да. пљескају.
— Уа! Доле! — побунили су се гледаоци са леве и са десне стра» не. Како је њих бидо мното више него средњака, ускоро је изгледа“ Ао да читав пиркус негодује,
— Разумем свој пропуст, = ре као је артист кал се галама мало сташала. — Потрудићу се ла та исправим, Одсад ћу се сваке вечери клањати на све четири стра' не.
— МУ реду, — спремно сам у» викнуо, — али то није све. Ре" шите; да ли је ваш деда знао да вози бицикла»
= Мој деда> Молим; — збуње но је промуцао артаст, — __ Али какве. то везе имаг за
Имало је — још какве!“
Наставили смо да долазимо Н његову тачку, али нам је свима било некако много лепо у души (нарочпто онима чији су дедови били бициклисти, Јесте да ни сал нисмо знала и могли да се винемо кроз ваздух од једног 10 Арутог трапеза, али смо сви доб ро знали где је пи колико артист игопаљ,
Он је, међутим, вежбао – све лмеситорније, а аплауз гледалаца постајао је све хладнији.
Најзад смо у циркус долазили само због његове тачке. Чекали смо кад ће артист да падне са трапеза. Тако нешто још никад нисмо видели,
Ипак, није се све завршило као тито смо пражељкивали и предви' Бали,
Једнога дана, по завршеној тачки, није се зачуо ни један једини аплауз.
Артист је онда мало сагао главу као да се клања а затим — неоче“ ктвано за све — скочио са трапе за који се још њихао, у арену, право на чело,
— Шта је друто и могло да се очекује ол артисте чији деда ни. је возио бицикл — говорпо сам песетиоилма поред себе док смо (се разилазили кућама,
Они су са одобравањем клима" ли главама И, КоаМКО сам могао ла приметим, мећу њима није било ни једног јединог који је мисаро друкчије,
Ттосле ми је само пало на УМ: „Па, зар је заиста могуће _ да смо у опој земљи некада имали толико бипиклиста!"
Али то већ нема никакве везе
са играчем на трапезу из нашег . | трааскот циркуса, него са мама.
Вој ислав Станојчић
САОРОДАН МАШИ: ЗБИВАЊА, ОМОТНИЦА