Књижевне новине

дат има ма ладан

доњи пеартатљанитањ рт пада иљв дата придао асашв-маћаднч ~ Е | а Ла == миљи ПА ит нету Вам ада а Дај ићи бити ни ид пива ==

ОЖИВЉЕНА ПРОШЛОСТ

ФЕДЕРИК ГРИСОГОНО | ПОЛИХИСТОР РАНЕ РЕНЕСАНСЕ

1. НА ПРЕЛОМУ ХУ и ХУГ столећа, у епоси ране ренесансе, у доба пробуђеног интересовања за науку и филозофију античког света, истакао се у Задру, Падови и „Венецији, као лекар, астролог, астромом, математичар и филозоф, задарски полихистор Федерик Грисогоно. Поводом петстогодишњице његова рођења, октобра, месеца 1972. године, Институт за повијест природних, математичких и медицинских наука Југословенске академије знаности и умјетности, њен Институт за филозофију и мир и Завод за повијест и филозофију знаности природословно-математичкот фа_ култета у Загребу приредили су у Задру Симпозијум посвећен Грисогоновом живо. ту и раду. Симпозијум је показао да Грисогоно заузима истакнуто место у историји медицинских, природних и математичких наука и филозофије у нас и да су меки његови радови од значаја за историју науке уопште.

Ф. Грисогоно, назван Бартолачић, по претку Барти, према словенском, односно хрватском, облику имена Бартолац, рођен је у Задру 1472. године, као син Антуна Грисогона Бартолачића и Катарине БурЊевић. Припадао је задарском племству. Основно и средње образовање добио је у Задру, а.почетком ХУГ столећа студирао је у Падови, у исто време кад и Коперник, математичке науке, медицину и филозофију. Многа знања из медицине, астрологије, астрономије, математике и филозофије стекао је на путу по Италији и Европи, Негде 1506. или 1507. године стекао је у Падови титулу доктора филозофије и медицине, па је одмах затим, на падованском архилицеју, предавао математичке науке и филозофију.

"Био је градски већник Задра и у његовим се нотарским списима спомиње као „изврстан доктор наука и медицине“. Бавио се комуналним и социјалним проблемима родног Задра; лечио је своје суграђане, обављајући интензивно лекарску праксу у Задру; често је путовао у Венецију да би учествовао у политичким и књижевно-научним дискусијама и да би обављао трговачке послове. Посебно је занимљиво да се бавио проблемом изградње поморске луке италијанског града Риминија, којим ће се проблемом, два столећа касније, бавити Руђер Бошковић. Истовремено се непрекидно занимао астрологијом и астрономијом, посебно проблемом шлиме и осеке мора, математиком, као и проблемима космологије и филозофије. Умро је у Задру 1538. године, где је и сахрањен, у цркви св. Марије.

_. 2. Одлика споменутог Симпозијума би"даје у саопштавању резултата критичких

истраживања, која се тичу: Грисогонове

"научне и опште биографије (М. Грмек и С.

Антољак); његова рада у астролошкој медицини (М. Грмек, Б. Белицза, В. Дугачки и Х. Тартаља); његове филозофије (М. Брида, В. Бајсић и И. Супичић); његова рада у астрономији односно небеској механини (Ж. Дадић) и његова рада у ма

тематици (Е. Стипанић).

Детаљан и критичан преглед, главног Грисогоновог дела (Ееделс: | СКалзовот Мођи Јадеги Атбшт е: Мефстае достог виђиш5зјим, е! Азгојог ехсеПеп 5вит де тодо СоПетапаф, Ргопозисапш е! Ситапа! Беђге5..., Венеција, 1528), које је медицинско-астролошког карактера, дао Је М. Грмек. По том делу, Грисогоно је ис такнути астролог-лекар свога времена, ко“ ме је астрологија саставни и неопходни део медицинске праксе и теорије. Са ме. дицинског становишта, подвлачи Грмек, Грисогоново дело има културно-историј“ ски значај и његова је научна вредност знатно умањена прихватањем астрологије као основе медицинске теорије и праксе, мада у делу има извесних ставова о лече њу неких болести који Грисогона приближују медицини модерног дода. _

Посебну расправу Грисогоно је посветио проблему плиме и осеке мора (Тгастаиз де оссина саџза Нихив ег теНихиз такв, Венеција, 1528). Ову расправу је про“ учио Ж. Дадић и утврдио да рисогоно спада међу најистакнутије ауторе који су у: времену пре Њутна дали вредне прилоге решавању проблема. плиме и осеке мора, као астрономско-механичке појаве, јер је увођењем привлачности надира,

што је било најприхватљивије за његово

отумачио другу дневну плиму и пао А АЕИб промене елевације мора слагањем деловања Сунца и Месеца. Критичка анализа Грисогоновог одређивања елевације мора уз појединачно деловање Сунца и Месеца, коју Је прецизно извео Дадић, показује изванредну вредност Грисотонових разматрања плиме и осеке мо ра, која су настала „више од 150 година пре Њутнове теорије, нарочито ако се узме у обзир да су та разматрања настала у оквиру геоцентричног система и без познавања закона гравитације, Тим разматрањима Грисогоно је трајно ушао у историју астрономије, односно небеске меха 5 Своје математичке погледе Грисогоно је изложио У посебном _ делу (Зресшшт азфтопописшт [егпипапз тееПесили ћита пша ји отп зејепџа, Еедетст Ст5овоп. Венеција, 1507). Проучавали смо те погле де и резултате проучавања саопштили на споменутом Симпозијуму у свом рефера ту, где се, пначе, по први пут третира Грисогонов рад у математици.

Грисотонови математички погледи фор мулисани су У његовим коментарима који се односе на Буклидове ставове и појмове општег карактера, изложене, углавном у уводу прве књиге Елемената. Наро шим је занимљиво Грисогоново третирање шра блема паралела, као и појма апстракциј

пи њене улоге У математици.

У његовим расуђивањима о паралелама занимљива је мисао, крајње херетичка за његово време, о претпоставци могућности егзистенције н таквих непаралелних правих у истој равни, које се „продужене у бесконачност не састају“, што би имплиците, у неку руку, значило постојање начина да се кроз тачку ван дате праве може повући више правих, које се „про. дужене у бесконачност не састају са датом правом“, а то подсећа на знаменити постулат Лобачевског. У томе би била историјска и методолошка вредност те Грисогонове замисли, упркос погрешног пута њене реализације.

Третирајући постулате и ставове општег карактера, Грисогоно се дотиче, у Аристотеловом смислу, актуалног и потенцијалног бесконачнот, подвлачећи улогу апстракције у математици. Стога математичар, вели Грисогоно, замишљајући бесконачност праве, проматра величину апстрахујући је од материје, јер се интелектом, којем се то не противи, може замислити већа линија од било које друге задане линије и тако у бесконачност. Овде је, са савременог становишта, занимљиво истаћи конкретан вид такозване апстракције потенцијалне остварљивости, која се састоји у апстрахирању практичних граница наших могућности у простору и времену. Наиме, ми не можемо, практично говорећи, повући дуж било које дужине, али ми апстрахујемо ту практичну немотућност и расуђујемо као да је то могуће урадити, користимо се апстракцијом потенцијалне остварљивости, која је, као што је добро познато, од посебног значаја у савременој конструктивној математици, мр

Можемо истаћи да-су Грисогонови математички погледи занимљиви за историју и методологију математике, као и за гносеологију и филозофију математике уопште, па у извесном смислу и за математику, али, с обзиром на изворе које је користио у формирању својих математичких погледа, неопходно је критички испитати колико је у тим погледима стварно оригиналан, да би им се нашло право место у развитку математике и њене филозофије, јер је, на пример, очигледан утицај Аристотела и Платона на Грисогонову филозофију математике.

ХМ својим исцрпним и врло критичким рефератима осветлили су Грисогонову филозофску мисао на наведеном Симпозијуму М. Брида и В. Бајсић, док је И. Супичић у свом реферату осветлио Грисогонову кратку расправу о музици, подвукавши да је Грисогоно први познати аутор теорије И. филозофије „музике у. нас...: - :

Трисогонове филозофске. преокупације биле су добрим делом посвећене проблему људског савршенства и среће, о чему расправља у посебној расправи (ре зштта теПенаје еБ зиргета регћесПопе штала, Венеција, 1528). Јединство савршенства и среће. по Грисогону, треба тражити у де латности усавршавања ума, односно у ласти спознаје и, стојећи на. платонистичким позицијама, тврди да се суштинска спознаја мора заснивати на спознаји а ром. Најуспешније нас води према срећи, вели Грисогоно, астрономија, у коју укључује и астрологију. Може се рећи да је Грисогонова филозофска мисао, у поменутој расправи, усмерена од перипатетички формулисаних ставова према платонистичком разрешавању истих, тако да је у целини претежно платонистичка, и да представља занимљив случај „кривудања и станпутица“, којима се креће човекова спознаја у свом напредовању (М. Брида).

У духу свога времена, Грисогоно је прихватио птоломејско-перипатетичку слику света и стајао је под утицајем филозофије старог Платона, више оријентисаног према Питагори, коме су број и идеја били једно. Обухвативши квантитет мерама, дужином, ширином, дубином, са“ држајем и тежином, Грисогоно је, за своје време, био оригиналан. На таквом схватању квантитета заснована је најзанимљивија компонента у Грисогоновој филозофији природе, а наиме, њена усмереност према почецима модерних природних наука. У његовим филозофским концепцијама већ се осећа како човек престаје да буде парадигма, према којој се тумачи све што постоји, тако да број све више постаје начело тумачења целокупне стварности, начело које је водило ка Галилејевој механици, као једном од темеља модерне науке (В. Бајсић).

3. Задарски полихистор Ф. Грисогоно појавио се и делао у доба постепеног и мучног, али сигурног, стварања атмосфере опште обнове, изражене: у економском прогресу читавог друштва, што је било од битног утицаја на развитак уметности, филозофије и науке; у сталном захтеву за порастом човекове моћи над природом и у тежњама да се да превага истраживањима _ конкретних _ феномена природе над општим теоријама, које би само тумачиле свет у целини; у пробуђеном интересовању за технику и практичну интервенцију науке; у наслућеним потребама да се математика схвати као неопходан инструмент за проучавање података посматрања и искуства уопште; једном речи, У човековим настојањима да овлада силама природе. То је доба креирања и интензивирања делатно-техничког духа човека, доба маштовито разигране делатности- У астрологији, алхемији и магији, које су, мако ненаучне, када се џосматрају са модерног становишта, биле ипак под: стипајне и карактеристичне у Грисогоново време за креирање климе у којој се рађао менталитет технички-делатног човека, жељног да утиче на. феномене природе, а не само менталитет контемплативног човека задовољног да пасивно тумачи те

ПРИКАЗ УТИЦАЈА ПОЈЕДИНИХ САЗВЕЖБА ЗОДИ-

ЈАКА НА (ПРТЕЖ ГРИСОГОНОВОГ АСТРОЛОШКОГ У ГАЛУЦИЈЕВОМ „ПОЗОРИШТУ СВЕТА")

ТЕКСТА

феномене. То је, најзад, доба пробуђеног интересовања за филозофију природе, која је, на себи својствен начин, утирала стазе примени математичких метода у модерним природним наукама.

Све ове карактеристике епохе, у којој је Грисогоно живео им делао, одразиле су се, јаче или слабије, у његовој делатности већника Задра, лекара, астролога, астронома, математичара и филозофа. Он је активан у решавању комуналних и социјалних проблема Задра; као медицинарастролог, медицинску и астролошку теорију посматра под углом лекарске праксе у сталној тежњи да их примењује у болестима које је лечио и да тако утиче на човеково здравље, па кад се одбаци, као ненаучно, његово заснивање медицинске теорије и праксе на астролошким претпоставкама, неки његови ставови о каузалној терапији и биолошкој посебности сваког болесника, коју треба узети у обзир при лечењу, имају становиту вредност са тледишта модерне медицинске теорије и праксе; као астроном, у оквиру геоцентричног система, на спекулативан начил, конструише теорију, нумерички и графички илустровазу, која је, за његово време, на задовољавајући начин тумачила конкретни феномен плиме и осеке мора, и која се за потребе праксе могла добро употребити; као математичар-филозоф ин спирише се у својим погледима на изворима античке математике и њене филозофије, стојећи истовремено (вероватно, јер то још није испитано), с једне стране, под утицајем неоплатонистичке школе у Фиренци, и, с друге, под утицајем авероестичко-аристотеловске школе у. Падови, које су за његово време- биле особито активне и са. којима је Грисогоно могао имати додира, када је боравио у Италији; формулише теоријске ставове о појединим начелним питањима математике, који су од интереса са гледишта модерних токова математике, њене методологије и њене филозофије и наглашава да у примени лежи разлог спознаје у свакој науци, мислећи при томе пм на математику; Аристотелову логику схвата делатно, сматрајући је инструментом у одбрани против „зла У практичним и лажи у спекулативним стварима“, а својим схватањем да је овоземаљски свет у основи квантитативан стајао је на стази која је већ тада била усмерена ка модерним природним наукама, у чијим ће се темељима уградити математичке методе истраживања природе.

Симпозијум одржан поводом петстогодишњице Грисогонова рођења био је прилика да се темељно и критички осветли Грисогонова _ полихисторска _ делатност. Симпозијум је у томе потпуно успео: критички, је утврдио несумњиву вредност неких резултата Грисогонове полихисторске делатности, које смо напред подвукли; отворио је низ проблема даљег истраживања те делатности, у циљу прецизног одређивања Грисогонова места у историји науке и филозофије, нарочито ако је реч о историји науке и филозофије у нас.

Ернст Стипанић

СЛОБОДАН МАШИ: ЕНЦИКЛОПЕДИЈА МОДЕРНА, ПЛАКАТ, 1966

ПОЈЕДИНЕ. ДЕЛОВЕ ЉУДСКОГ ТЕЛА

Светлана. Макарович Пешроби

крсшоби

Стали смо на присојном брегу,

кад су у шуми. морили. лисичји. род.

Видели смо. Знали смо.

Мој брат после смрти је отишао иза куће

и завукао руке у коприве.

Нису га опариле, шуштаве, оштромирисне:

казна. дође сама, када дође.

Жалост је тврда као гранит.

Жалост је сувишетврда за сузу.

Мој брат по зеленој шуми ходи, транитну сузу у грлу носи.

Нема бога, који би смео опростити, мој урат то зна. А мени рука усахне, кад хоћу да га помилујем.

Седамо. Мораћемо да молимо круницу петрових прстова.

Кад крст измолиш, поједеш 74. Једемо, Петре, те мртвачке крстове за све ваздушасте младиће у шуми. Биће нам тешко. Али ко испљуне, нека. му свињска њушка израсте! ·

ЗЕЛЕНИ БОРБЕ ; |

Отворите прозоре, отворите врата( Около јаше Зелени Борре

по зеленом пољу, ни зеленом коњу. Дајмо му оно, што још не зна: Дајмо му да није из врча суза,

па му ископајмо сјајне очи згрчен нека иде, ко што идемо ми.

Затим су се људи скупили у круг. Гледали су један преко другога

и лагано каменовали дечака.

Под камењем је дечак стасао у мужа одјездио је незнано куд

и годинама се није враћао.

Људи сускоро заборавали на %,

Затворите прозоре, затворитев рата! Около јаше Сиви Борбе

по сивој-глини, на костуру — кљусини. Сјајни бодеж носи у руци

Не задржа га ни најтежи засун.

Иде по кућама, вади очи.

Што је добио, то стоструко дели.

ЛОВ 1

Синоћ је дошло изнад нас, баш над нашу шуму. Сада сија јутро у јазбинама креживелих. Звери с којих лије зној стењући лижу бедра. Ипак неке је измучило далеко преко смрти. Такве се не померају више, далеко виде. Никад их више ничега неће бити страх. Тако ће још дуго немо да живе, биће им свеједно, лочу ли воду с извора или крв.

Миришеш на вруће семе, јелене.

На тебе мирише сва шума, и ја.

За об је већ наоштрен нож, јелене.

То слути шума, и то знам ја.

Прећи ћеш месечев пропланак, јелене,

мој јелене с оком од купине.

Дубоко Ре да: замирише на крв, јелене. Одједном ћеш знати, куда идеш и ко си.

Глуву чујемо, слепи видимо:

Мора да се врати звездано лето,

то није истина, не може бити истина, неко нас сања, јер је већи од нас.

У звезданом лету нек се пробуди,

нек се пробуди, нек нас ослободи.

Нек дође звездано лето, нека буде тако, као да нас никада није било.

СА СЛОВЕНАЧКОГ ПРЕВЕО ДРАГОСЛАВ МАРКОВИЋ

КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ 9