Књижевне новине

ХУМОР И САТИРА

ПЛЕДОАЈЕ ЗА ГЛАВОБОЉУ

Ономаод

човек уби човека из чиста мира.

После дође Питагора. да му леш премери,

Убијени

је био толико дуг и. широк,

метак је испаљен са толико метара даљине!

После дође Архимед, потопи убијеног у воду. Вода повећа запремину у кориту.

Иза тога дође до неког свог закључка,

који ми морамо напамет научити.

Едисон такође обави свој део посла.

Уз јако светло боље се обавља обдукција. Тесла је први јавио о покојниковој сахрани, Ајнштајн је размајчио време у космосу!

Толико мисли и толико правила. Мени. се просто памет разглавила!

Паучићу шта је рекао Архимед и Питагора, ал како научити шта је људска мора!

АМПЛИТУДА РОДИТЕЉСКИХ

ОСЕЋАЊА

Не примећујем никакву разлику између одојчади. Крмељива су. Мајушна. Па опет чудно мила, Родитељ их весело по косици глади.

Дете у наручју — најлепша је идила!

Шапуће му нежне речи: „Срце и злато моје". Бира. речи да боље именује срећу.

Тако је то: тата плус мама равно је — троје, па преко лица ведри осмеси прелећу!

Дивно је створењце, та мала лоптица од меса. И први кораци су драги кад учи да шета. Уживамо у радости ја и моја супруга Агнеса: из загрљаја настаде најлепши примерак цвета!

Тако је то док синчић не поодрасте.

Тада се инати. Прети. Па и псује... Тамани вињаке. С друштвом игра канасте, нас родитеље не шљиви и не зарезује!

Понекад нам у очи каже да смо маторе будале. Мени је више пута претио да ће ме избити.

Кад тражи лову за пиће или за мондиш-сандале, пређе овлаш. прстима по наоштреној бритви!

И право рећи: умукнем. Где са сином да се тучем. Ако ме одалами песницом, биће права брука.

Своју невољу по својој души размештам по вучем. Мекад невино одојче поста мајстор кулука!

А некад беше бебица и дивна п мила, ал се, ево сада. распрши та. идила!

СРЦЕ У ВРТЛОГУ СВЕТА

Исидору Папу

У мојим снима, некад топлим и здушним, настани се мрак им празнина — рра. У овом тврдом свету сви су тврди на уши, у овом тврдом свету кумују злогрћа!

Људи осташе без топлине. Заузети су собом. Једнима се обећава, другима. даје пи шаком и капом, Зар срце потхрањено пакошћу и. злобом

моле да изгвинтује другар сриа — Папо2

Свако је срце добро на операционом столу. Ту су итструменти хирурга искусног.

А ја се, браћо, питам да л' ће после реза срце опет бити ледено и гнусно!

Човек милостиво гледа у хирургове руке,

У скалпел, у киклопско око рефлектора. Па. кад прездрави и кад се учврсте сићуштне нервне куке, да л' ћемо опет добити злоћудника-створа2

У мојим снима,

настани се мрак и празнина.

некад топлим и здушпим, рћа.

У овом тврдом свету сви су тврди на уши, у овом тврдом свету кумују злогрђа!

Жарко Буровић

АЕВАРИЈУМ

СИТНА РИБА

У једном заливу Тихог океана живело јато ситних риба.

Као и све друге ситне рибе, и оне нису говориле. т

А даље, на пучини, живео је морски пас. Проводио је дане де но се љуљушкајући на таласима.

Кад год огладни, морски пас се сети да у заливу живе ситне рибе које га, вероватно, оговарају, па крене да их посети. | Из залива се враћа сит и на ставља да се љуљушка на тала

сима, има и АВОУЧЕНИЈЕ: Такви су Мана пси који живе у Тихом

океану.

ПОЛИП

боко, у једној подводној пе. на уаево подип. Био је добар и миран, никоме никада злу реч није рекао. се брзо прочуло, па су мно.

олазили да вници мора до: ЛИ У ИНО ВН е, да им каже

их полип посаветује, лепу реч, да их утеши,

Полип је свакога лепо дочекпвао и у знак поздрава свакога тоста је грлио својим пипцима,

НАРАВОУЧЕНИЈЕ: Полипи пе воле да се крсте, али воле да загрле пре јела.

СЛЕПА РИБА

Мала, тек рођена слена риба, чула од мајке да горе, на повр шини воде, сија велико светло Сунце.

Кад је мала, слепа риба пора. сла, зажелела је да осети топло ту тог великог лепог Сунца,

Из својих мрачних дубина, запливала _ право увис. Пливала, пливала, пливала и испливала,

А мајка чекала, чекала, че кала...

НАРАВОУЧЕНИЈЕ: „Сунце п храна су извор живота“ — рече једна ајкула, секући површину воде.

Тома Славковић -

КЛРИКАТУРА МИОАДРАТА СТОЈАНОВИЋА

РРА 5

| ~ ос а

· Чешири пародије

Данило Киш

АВЕ ГОСПЕ, ПРВА КЛАСА

Шта је помислио путник са ак таташном ушавши у купе прве класе пи угледавши две госпе, такође првокласне2 3

Путник је помислио да мора испитати изгледе за једваслутљиву и утолико привлачнију авантуру било са црном било са зеленом госпом.

Да ли је путник при томе узео у обзир сметње које би могле искренути на путу од такве замисли до њеног потпуног или бар де“ лимичног. остварења 2

Као извесне али не и пресудне сметње он је сагледао: а) чињеницу да је, и поред доброг очног вида, обични слепи путник, тј. уместо возне карте има неку прошлотодишњу срећку, са чиме се кондуктер, вероватно, не би сложио; 6) факат да госпе разтоварају између себе немачки, којим језиком он влада у границама реченица — „Их либе дих“, „Ви фил ур мст ес“2 и „Тринкен зп сливовиц2; в) околност да су госпе показивале једна другој фотографије неких младића изразите спортско донжуанске спољашности, наводећи да су преко ушију заљубљене у те младиће и да их пеће изневерити бар још две-три седмице,

Како је путник могао да разуме пџитиране изјаве упркос свом веома слабом сналажењу у не мачком језикуг

Претпостављам да се он донекле послужио удварачком интунцијом, а и већ поменутом упућеношћу у значење реченице „Их лчбе дих“, којом је овладао још као масди продавац дугмади, паприке, сулундара и сличних артикала житељима женског пола, а међу њима је свакако било и неколико Немица,

Сматрате ли путникове удварачке намере у купеу неком врстом наставка љубавничког става који је он заузимао и, штавише, испољавао у младости»

Будући да је он волео наставке, односно романе у наставцима, није сасвим искључено да се ток његових мисли и побуда кретао управо тим смером. Али верујем да су га највише усхитиле црне, односно зелене свилене чарапе његових сапутница на друслим белим ногама.

Јесте ди потпуно убеђени да су чарапе и њима припадајуће поге одтоварале вашем опису, тј. да прве нису биле полусвилене, а друте полудрусле или чак мањевише танке2

Нисам _ стопроцентно _ убеђен, јер сам путовао другим возом, што се десило, уосталом, пет ме сеци пре догађаја о којем је реч.

Ако је тако, откуд вам толика обавештеност о читавом догађају који се завршио тајанственим нестанком путника чија је актаташ на остала у купеу а садржи: три бивша сендвича; 2) туце јаја, при чему пиједно од њих није идентификовано као мућак; 3) приручник „Удварачу, не оклевај!'; 4) прамен офарбане жен ске косе завијен у љубавно писмо са рекордним бројем правописних грешака2 Дакле, на вама је да откријете извор ваших открића о. + Е

Молим најфиније! Онај слепи путник испричао ми је ономад да се задржао у купеу прве класе само петашест минута, па је наишао кондуктер и избацио га муњевитом брзином.

Шта подразумевате означавајући кондуктерову брзину као му-

њевиту2 | Подразумевам | многошта: до тични је излетео из купеа не

стигавши да узме своју актаташну и да једној од госпођа, било којој, лдобаци уобичајено „Их либе дих“. А

Божидар Шујица

СЛУЧАЈ СЛУЧАЈА

Све своје случајеве

Саслушај по редним бројевима

Откључај макар виолинским

; кључем

Њихове исказе који накриво ходају

О нек прескачу са урликом и без

Затегнуту ужад било чијих сања

Или прагове невичне инцидентима

У сваком случају докажи

Да се такав случај није стварно збио

Утисни му право у случајно лице

Широко наборано од панике

Помисао на све окршаје

Између случајевог ја и не=ја.

Рајко Петров Ного

НА ПРИМЕР, ТО СУ ФРУЛЕ

Не, на спрату петом или ма сто трећем неће фруле модре јутрос да се сместе. Загушљивом сетом, на путу трчећем, звук им некуд продре: — Бу.велије, тде сте2

Нада Маринковић

ПРЕЛУДИЈУМ НА ТЕМУ МОКРИХ ЧАРАПА

Са погледом у коме се дивљење толико помешало са задовољством да би то било приметно и са велике удаљености, Спасенија је дочекала своју некадашњу школску а садашњу ваншколску другарицу Еву са њеним помало подсмешљивим изразом лица ис под косе са капима кише и са мокрим чарапама.

„Скокнула сам начас да осу. шим чарапе и да те истовремено питам, Спасенијо, уносиш ли још увек нове догађаје вишег ранга у своју биографију“ 2

Док је то говорила, Ева је већ сушила своје чарапе у купатилу и смејала се, као кад неко из чиста мира или немира запљусне лавором воде свачију биографију, чак и Спасенијину.

„Познајеш ли, Спасенијо, оног ћелавог правника кога зову Жења, мако је, у ствари, нежења2 Уколико ти он није непознат, верујеш ли да срећа треба да му се осмехне магичним брачним ос»

мехом и да обасја његову ћелу глатку као огледало“

Спасенија није стигла да потврдно одговори на Евино питање, јер се из купатила чуо наставак приче о Жењи-нежењи који, на водећи да нема довољно интересовања за токове и нијансе живота, све дубље пада у меланхолију. Уосталом, он тврди да ме ланхолија пала у њега, просто је невероватно како не може пронаћи за свој пад неког другог! Коначни стручни налази о томе ко у кога пада — он у меланхолију или обрнуто — треба да му стигну ових дана, А буду ли по вољнији од неповољних, он ће неопозиво склопити брак са њом, Евом.

„Замисли, Жења се чак нашалио, рекавши себи и мени да је налаз — понекад излаз и брачни улаз. У суштини, Спасенијо, 0о6дарена личност је увек талентованија од оне лишене сваког лара, што ја често понављам Жењи од јутра до вечери. Слутим да је он веома обларен за брак и да ће у њему далеко дотерати, мада располаже великим бплансом неожењености. Нас двоје, веруј, изменили бисмо наше биографије и претворили осеку старих доживљаја у плиму нових! Али тита је са твојом бпографијом коју сам увек сматрала сплстом лепих чињеница, трпељивости, нежности и фино сређене тај» деробе, укључујући и чарапе“2

Иако је скокнула само начас, Ева је два и по дана слушала Спасенијино _ биографско причање, из кога се могло закључити да је живот пумп изненађења. У сутон трећег дана Евина п Спасенијина заједничка познаница Невенка јавила је преко телефона да се Ћелави правник-нежења снабдео изврсном периком ми да сад има косу тушћу од прашуме. Као нешто узгредно,. Невенка је додала да ће се сутра регистровати са бившим ћелавком. И да ће кроз неколико дана — у зору, коју увек испуњава нешто помало прансконско, пили у поноћ сличну _ ЛЈопеновом _ „Ноктурну“ — кренути на свадбени пут њих троје: она, тј. Невенка, ожењени нежења и перика.

Пародирао Лав Захаров

Молимо све наше сарадпике чији су прилози у 1973. години били _ објављени у „Књижевним новина-

“ ма“ да хитно редак“ цији доставе своје

нове жиро-рачуне како бисмо уплатили заостале хонораре.

Редакција

АЊИЉЕВАР НОВИНЕ 11