Књижевне новине
„пешни учесник
САВРЕМЕНЕ ТЕМЕ РАДНИЦИ КАО ЧИТАОЦИ
Увод у јавне разговоре о библиотекама и књигама за раднике
У НЕМЕРЉИВО
у Аутом _ животу књиге, сваке вредне књиге, чита. ње, акти страсно, зналачко
читање чини њено стваралачки смисао потпуним им једино опраћданим. У стеари, читање обнавља књиту, дајући јој све новија, ботатија и разноврснија трајања. Без сталног п утицајног пресеља. вања У свест читалаца, књига ма. колико била значајна и вред-
на — не Оп имала свој уметнич. ки, друштвени по хуманистички смисао.
Међутим, свуда пема могућности да се такав њен смисао и осигура. Услова, пре свега, нема код оних наших становника, свејед но којих занимања и свеједно којих година, који су неписмени или су узалудно писмени, Такви људи су ограничени на директне комуникације и само на своју средину. Свима њима остају недокучиве примамљиве пи узбудљиве истине свих оних књита које су (у тренуцима инспирације, сабирању искустава или наслућивању открића) најдаровитије и најмудрије личности свих вре мена. пи свих народа света исписаде за све људе п за сва доба.
Нечитање, као и недостатак непрекидног, сарадничког и анга. жованог друговања, с књигом, неписмени, а и сви они који су уза АУАНО писмени, пошто не читају, уошште или смишљено не читају, не могу да замене никаквим дру: тим посредовањима = ни живим контактима, ни приљежним при чањима, а ни систематским праћењем радио н телевизијских програма., То треба и јасно ми јавно рећи, И упозорити на непредвидљиво опасне последице мире ња и — личности и средина, у ко: јима оне живе, са неписменима н неписменошћу, што у данашњем времену и нашем друштву може слободно да се изједначи са нведозвољивим духовним сирс маштвом,
Права, потпуна, савремена. писменост јесте писменост личности која жели да буде м јесте акти: ван чинилац самоуправљања, усмодерне производње п актуелне. технологије и, на крају крајева, равноправни
"члан друштва и социјалистичког
живота... Писменост је право, али и обавеза сваке личности нашег самоуправног друштва,
Писменост данас има широке, ло јуче несаућено широке грани. це, Тако схваћена, она данас представља редовно, промишљено, функционално читање које није само заштита од пустих сло. бедних сати и бежања од сиромашног и немотивисаног живота“ рења. И као што писменост није основачко памћење слова, и као што, разуме се, ни читање није „убијање“ времена, ни књига не би требало, и не би смела да 6уАс, искључиво зборник поезије, роман, збирка прича или есејис тички алманах. У пределима. Ив" тересовања и у распонима потре ба данашњег човека, особито че века овог, самоуправног и соци“ јалистичког друштва, и доба У којем је културао ангажовано прихваћена, књита јесте — по редо са белетристиком, а Нека разумљиво, и пре ње — и књи Бо васпитању деце, и књига о 7Т хничким новинама, п књига о ко. смичким изненађењима, и књига о изградњи и уређењу Со 1“ књита о моторима и аутомоци Е ма, и књига о одбрани Од а, сти, и књига о суседним и Паја : љим државама, и књига о 5 ним предвиђањима, и књига а ву и риболову, и књига о с и шминкању, и књига о чопр 5 љању машина, и књига о ту и стаклу, ази све више, и и И чито, и књига о смислу и м и ма самоуправљања, и И радничким и ратничким те ди: цијама, пи књига о уставним 7 античким ставовима, и књига револупионарним и марксистич“ ким садржинама, и књига о про.
т и књига о и и расподели и о и и : 1 могућностима
· социјалистичких
перспективама. Данашњем човеку Је ХИНА ] ајправеднији У
најбољи и 4 јпр Пи сВРА
сапутник за 5 5 дриче њеног утицаја,
ди то чини намерно о, лишава се могућно сти да буде потпуна, права, Пота јалистичка личност, којој 4 Ре мени живот Не, може да буд
соја уз помоћ књиге
ник и Овај ко се о свеједно да или случајн
1е тајна и КОЈЕ Рита збор најбољег животчо 6 матрања била
Ова уводна раз е би недбвоћна и подобна акоое
у оквиру ове данас посебно ак
Наставак на 13. страни
Милош Јевтић
БЕОГРАД, 1. АВГУСТ 1973. ТОДИНА ХХУ БРОЈ 444—445 _ ЦЕНА 1,50 ДИНАР | У бром БРОЈУ; -—-=
у
лист ЗА кН
—
сет“
11 Ку. | ВО
путтуттте-
4 20=1 А
%
ОВОГОДИШЊЕ ДУБРОВАЧКЕ ЛЕТЊЕ ИГРЕ, АВАДЕСЕТ ЧЕТВРТЕ ПО РЕДУ, РЕЗУЛТАТ СУ ПЕРМАНЕНТНОГ РАЗВОЈА
ЈЕДНЕ СЦЕНСКЕ ИДЕЈЕ НЕГОВАНЕ ОД САМОГ ПОЧЕТКА:
УТКАТИ У СПЕЦИФИЧНЕ
УСЛОВЕ ДУБРОВАЧКОГ АМБИ.
ЈЕНТА ДЕЛА КОЈА ПО СВОЈОЈ СТРУКТУРИ ОДТОВАРАЈУ ЊЕГОВИМ ОТВОРЕНИМ СЦЕНСКИМ ПРОСТОРИМА. ТИ ПРОСТО. РИ АОНЕКЛЕ СПУТАВАЈУ КРЕАТИВНИ ДУХ ИГАРА, ЈЕР ПРИЛИЧНО УСЛОВЉАВАЈУ ИЗБОР РЕПЕРТОАРА И СТИЛА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА. СТОГА СЕ ЧИНИ ДА БИ, ДА НИЈЕ ИСУВИШЕ ВЕЛИКОГ ПОШТОВАЊА ИСТОРИЈСКОГ И АРХИТЕКТОНСКОГ ОКВИРА АУБРОВНИКА, НЕКА ДЕЛА РЕЧИТИЈЕ ПРОГОВОРИЛА ПОД ОВИМ ДРЕВНИМ ЗИДИНАМА. С ТИМ У ВЕЗИ, ПИ. ТАЊЕ ОАНОСА ОДРЕБЕНОГ, УНАПРЕД, СТВОРЕНОГ ПРОСТОРА И СЦЕНСКОГ ПРИКАЗИВАЊА ДРАМСКОГ И ОПЕРСКОГ РЕПЕРТОАРА ОСТАЈЕ ОТВОРЕНО И ОНО СЕ СВАКОМ НОВОМ ПРЕДСТАВОМ ИЗНОВА ПОСТАВЉА, ДОБИЈАЈУЋИ НОВЕ ПРИСТАЛИЦЕ И НОВЕ ПРОТИВНИКЕ. НА ОВОЈ, ВЕЋ ТРАДИЦИО НАЛНОЈ СМОТРИ СЦЕНСКИХ И МУЗИЧКИХ ДЕЛА, ОВЕ ГОАИНЕ УЧЕСТВУЈУ НАШИ ЕМИНЕНТНИ УМЕТНИЦИ И ПОЗОРИШНИ И МУЗИЧКИ АНСАМБЛИ ИЗ АРГЕНТИНЕ, АУСТРИЈЕ, ЧССР, ФРАНЦУСКЕ, ИТАЛИЈЕ, МЕКСИКА, РУМУНИ ЈЕ, САД, СССР, ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ И ВЕНЕЦУЕЛЕ, А БИЋЕ ДАТО СТО ДЕВЕТ РАЗНИХ ПРИРЕДАБА СА ОКО 2100 СУДЕОНИКА У ЊИМА) (СНИМАК СА ОТВАРАЊА ИГАРА)
КЊИЖЕВНЕ, ТЕМЕ.
~
ИСТОРИЈА СРПСКЕ
КЊИЖЕВНЕ ПЕРИОДИКЕ
У Београду је 26. јуна. 1973. године одржан скуп посве. ен писању „Историје срп: ске _ књижевне — периодике“ на којем је узео учешћа већи број научника и књипсевних критичара из Београда, Загреба, Сарајева и Новог Сада. У овом броју „Књи. жевне новине“ објављују изводе из уводног и завршног. излагања дра Александра Петрова.
ИНТЕРЕСОВАЊЕ за часописе јавило се у Институту за књижевност и уметност већ приликом оснивања Одељења за југословенске књижевности, у оквиру првог пројекта у том Одељењу — би: блиографског приручника за исто. рију _југословенских књижевно. сти, Рад на часописима и листо. вима нарочито се предано обављао током 1969. и 1970. године, када се припремала књига „Би блиографија српске и хрватске књижевне периодике 20. века“. Упоредо с ТИМ, 1969. године одржан је у Београду, у Дому омла дине, један циклус предавања по свећен књижевним часописима, под називом „Књижевни часописи као огледала књиж ни ма: 2 : времено, те е ј И овИији часописа „Књижевна историја“ настала је помисао да се у том правцу учини корак да: ље и приступи писању историје српске књижевне периодике, Подстицаји који су настали у
ји били су мотивисани"
двојаким намерама. С једне стра: не, ми смо били сасвим сигурни да се не може писати нити се да замислити једна целовита историја српске књижевности а да се не приступи систематски и осми. риодике и периодике уопште, да. кле док се не Пе свеколико
суство књижевни у свим Пн ема и часописима, без 06зира да ли су они превасходно и да ди су уопште књижевни ча. сописи и листови, Јер судбина је књижевности не само малих на. рода да ће већина књижевних дела никад не појави у облику књига, да једини вид њиховог 06: јављивања буде онај у књижев
ним часописима и листовима, у дневној штампи или у часописима који чак превасходно нису књижевни. Била је то намера да се приступи проучавању српске књи жевне историје, од њених ствар. них темеља.
Али још један подстицај био је од не мањег значаја и од не мање важности. То је био онај теоријске и методолошке приро. де. Испитивање књижевних дела објављених у дневним листовима или књижевним часописима став: мало је модерну мисао о књижевности пред неколико веома за нимљивих нових питања, а повла-
'чило је осветљавање низа посто.
јећих и тражило многе недоумице у вези с тивањем књижевности: Приступ књижевној периодици, дакле, актуализовао је широк низ кључних питања почев од онога. 0. самој суштини науке о књижевности, па до питања. шта је књи жевно дело, шта је књижевна чињеница, како ти п како испитивати књижевно дело. И то,. у овом случају, не кад се оно посматра само по себи, већ кад је оно обрасло, да тако кажем, и то очигледно обрасло вантекстовним везама. Јер, једно је посматрати књижевно дело када се оно појављује, да тако кажем, само по себи, као посебна књига, када је оправдано посматрати га изван оквира, и веза из којих је поникао, а друго је проучавати свеску једног часописа чијим се корицама, равни и истовремено, могу наћи Пиндарова ода, Шекспирова драма, Бодлеров сонет, запис из наше средњовековне књижевности, поезија Васка Попе, да и не говоримо о томе да су У једној таквој свесци при-. сутни као део његове структуре, и рубрике као што су: политичка,
економска, философска, упоредо
одговоре _ на исли-
а, филмска, телевизијска ИТА.
То нас је, значи, упутило Ба односе |: је је модерна наука књижеввости у једном тренутку стацића у АРШИ ПЛАН, о правом посвећујући највећу пажњу оно ме што представља главни. предмет њеног испитивања, = књижев-
и рет нр
ном делу. На том терену ми смо се суочили и с проблемима као што су: проблеми описивања часописа и типологије часописа (ако часопис није сума прилога, који би се могли испитивати независно од места објављивања, који су то елементи који имају улогу стварања целовите структуре); стилистичка, лексиколошка и семантичка испитивања (значење поједи: них кључних речи, који представљају носиоце ширих значења, у
смислу: речи као идеологеме); испитивања _ такозване _ масовне књижевности, пили „производње
текстова“, без којег је већ данас готово недопустиво писати псторију књижевности; испитивање понашања, укуса ми захтева публике, проблеми комуникације и јавног мнења; разнолика социјално-психолошка испитивања 'у вези с проблемима комуникације и понашања одређених група које покрећу ми одржавају часописе (часопис као вид деловања одређених група).
Наше интересовање према књи-
'"жевној периодици на један нов
начин је осветлило и на један Нов начин актуализоваћло и питање упоредне књижевности, односно још једном је довело под сумњу ону теорију утицаја, која је била доминантна | у позитивистичкој науци о књижевности, Јер тек чи. тањем периодике, часописа, постаје очигледно да се тај цео про блем може видети из једне, да та ко кажем, обрнуте перспективе, Јер нису, рецимо, француски пи: сци ти који преводе своја дела на српскохрватски језик и штам пају их у нашим часописима 8 листовима. Наши књижевници, наши песници и преводиоци су они који су потегли за страним делима, што значи да је чину пре вођења или чину „утицаја“, да тако кажем, претходио чин избо-
"ра, чин опредељења за одређена
дела књижевности, а тај је бити — и јесте — мотивисан целом оном књи. жевном ацијом властите књианости КВА већ једном бива
Наставак на 14. страни
Александар Петров ·
АЕ
Ар Александар П в: О ИСТОРИЈИ СРПСКЕ КЊИ | ЖЕВНЕ ПЕРИОДИКЕ
Ар Хуго Клајн: „ГОСПОДА А нИУ НЕКАД И АД
Ристо Трифковић: ПРИПО. ВЈЕДНОСТ __ БОСАНСКОХЕРЦЕГОВАЧКЕ – ПРОЗЕ
Миливоје "Марковић: ПОЕЗИЈА ОТА ШОЛЦА поводом песникове шездесетотодипњице ПОРТРЕТ БОЖИДАРА ТИ:. МОТИЈЕВИЋА — есеј Чедомира Мирконвића пи нови стихови Божидара Тимо тијетића ,
Рајко Џетров Ного: ЕСЕЈ О ПРОЗИ МИЛИСАВА СА-
ВИЋА
ТРАГЕДИЈА _ „ВЛАДИМИР МАЛКОВСКИ“ — пише Лав Захаров
Ар _ Миливоје Јовановић:
СТО ГОДИНА ОД СМРТИ ФЈОДОРА ТЈУЧЕВА
ПОЕЗИЈА: Есад Мекули, Лаза Лазић, Тодор Тошић, Светозар Пилетић и Миро. љуб Тодоровић
ПРОЗА: Јован Павловски
САВРЕМЕНА КЊИЖЕВНОСТ
Приповједноет босанскохерцеговачке прозе
ПРИЈАТНА, узбудљива вијест. да. хва сарајсвека издавача „Свје таост“ и „Веселин Маслеша“, има“ ју У програмима неколико збијки новела савремених босанскохерцеговачких аутора (ћамил Сијарић: „Ајевојка спава“, Витомир Лукић: „Животиње, људи“, Ненад Радановић: „Времена“, Стеван Бу: лајић: „Траг у ноћи“, Мирко Мар“ јановић: „Резултати сумње“, Јован Лубардић: „Јупитре, ти се љу: тиш“, Ранко Рисојевић: „Умјет: ност Марије Теофилове“, те нова збирка новела писца ових забиље; жака) понукала нас је ево да се поново „осврнемо на феномен бо санскохерцеговачке изворне-и из дашне приповједности. Наиме, · циклички, смјењујући се, посљедњих година су наилазила раздобља кад је прича јењавала давши примат роману, па је чак изгледало да је роман коначно причу потиснуо супериорно ОдНИјевши превагу како бројем одбјав- | љених дјела такође и квалитетом. Мебутим, то је, као што свједочи и горња чињеница, био само привид. Приповједачка Босна да ко се не предаје.
Приповједачка линија у босанскохерцеговачкој прози има сво ју узлазну линију од Кочића и Коровића, преко међуратне приповједачке плејаде, на чијем челу суверено стоји Андрић, до најмлаЊих приповједача који се тек. стидљиво оглашују. Но речена приповједност није само формал. на, не исказује се само причом, формом приче, Она је далеко дубља, изворнија, корјенитија. Прича има своју историју, залеће, своју генезу. Наиме, причљивост, усменост, еглен, души одушак, то је особина, прта менталитета народа Босне п Херцеговине, О слаткоћи те приче, о њеној сладости и крепкоћи, говорила је у. своје вријеме врло надахнуто но Исидора Секулић. Из старине, из оних давних земана кад се није Арутачије могло испољити то што се осјећа него причом, разгово ром, сијелом, маштом, пјесмом, до нас је допрла и развила се та особина и особеност босанског човјека. Прича је била разгаљење, могућност и прилика да се човјек ријеши тјескобе, глувоће, · оскудице живота, да живот, који је био тврд и нелијеп, причом прољетпа, испуни, омекне, окрилати. Стога се, из те нужде, н ро. дила прича као чар причања и предложак _ свеукупне — усмене књижевности. Добри причаопи, козери, били су на гласу а изре
Наставак на 2. страни
Ристо Трифковић