Књижевне новине
Пеал песама
_ СУМЊА А гшиа
Сва ноћ ми у кости. Од ње преморем крај спруда твојег сумњичав бивам.
Проћи ћеш поред. мене
и не знајући да си са сјенком ма челу зла
брода ми непознатог; ено рже за тобом
од жећи нестрпљив, нестрпљив да те извед» ' из пакла до атола тлувих својих;
проћи ћеш, и нећеш знати
"како ти нечујни назирем лађу већ
уз Меконг
кроз џунглу тамну.
к
Варам ли сер Као да ништа није било» — | Ријечи се твоје закопавају у пијесах неке празнане ноћи.
Знам: опет ће дражити облак
„палме, ко и онда, опет ће
копљима по пиринчу.
Чудно: биће то смирај тијела,
сутон ли, растанак, крај.
Празнина. Кораци. Тутањ.
До ушију шапат блата.
Јаох, мени ли остављаш бријег
са тврђавом укопаном, да за освајам умјесто твоје косе,
умјесто твоје шуме)
МОЛИТВА ДОБРОЈ ПТИЦИ
Откуда ти, птицо, · кад свуд су јастребовги око тебе, изнад шуме '"откуда ти, птицор»
Какав те вјетар узноси
до врховја јадовне горе» Теби није крв на кљуну, теби није мржња у срцу.
Молим те, не стропоштај се, лебди, добра моја птицо љубави.
Смрт ће пољубити јастребове
за сву њихову гадост;
остани изнад тамне претамне шуме упркос злокобног крика.
Лебди и лебди и лебди добра птицо моје љубави!
СТАЗА БЕЗ ПОВРАТКА
_ Ова стаза повратка нема, " 5" ева вода, ово небо; 77. =: : '#" "ено пут облака, над пољима обезпиринчанија, скаче дрвеће без душе и без себе. Бјема повратка ни' мени ' као ни оном, истред, што ме у бусији чека.
Не. Не. Не.
Мој је повратак у другом,
у оном што шапуће испод земље па макар и не истно онај дам
б којем одавно сањам
у гњилом мраку катакомбе.
- НЕКА МИ ДОБЕ БРАТ
Нека нико више не довће, нека не дође да ми ријеке отрује,
· да ме са звијезда скине у тмину отавног блата.
Нека ми дове брат
пред здјелу пиринча
у подножју наново изћикалог бамбуса. "у хладовини палме Е да се испричамо својски
у спокоју, у тишини
која ми већ лиже кров.
· СЛАСТ ГОРКА
" Залази сива лађа; тако моја тпрезрела жудња нестајг иза борова, кроз шуму | -увита се између коријења м стабала; ја пратим брод ; _ која гмиже сада невидљив — сигурно броди иза острва оних срмених, острва рићих; чекам њетову катарку под мутним оком неба, ·пратим талебове који ми казују докле се помакла она тамо, иза жбуња, иза плоча; горка је сласт тичекивања
"(тако моја жудња залудно грли борове, већ
6 · одвојена
· од мене, као итиналадница од гнијезда).
« ; Врело је подне у знаку зрикавана и пелена. Море глуво отиче мепрестано, као страст моја пред умитањем "а : потопа туге. Мини ми се: кад онај брод, сив од пљускања
"и од прашине неба, и од мени незнаних лука,
"изрони на видјело, опет, од. оних плоча —
и љубав ће мота, чини ми се,
' мспливати из катакомбе баналног, 'из
подивљалог грања мржње.
7 мир препорођен, у ведру пловићбу тодина. Стота изтледам
2длебове м катарку, дуго већ. Горка те сласт ~ 7. ичекивања.
" Принишинов ~ 6
сл а виа меље њим са тим пали ата
зе.
вала
Божидар Милидраговић
"
_АВЖАЛА ЈЕ НАГА, полуната, на бусену траве. Коса јој је
другачије изгледала кад је будна, помислио си. Та једна овлаш исплетена кика спуштала се низ уско раме, силазила виз груди и савијала се под њима. Гледао си њен трбух, мален као неларастао хлеб, као неплодна, јалова храна која се неће умножити ни разделити. Бестидно, бестрасно, бесполно, гледао си је. Колико њен изглед зависи од суншца> На светлости, ако није прејака, као да се бојажљива враћају знаци здравља на њу.
Клечао си пред њом. Велике патње, од болести, оголеле су њено апце и оставиле само танку светлу сенку на ње му. Погледао си шуму. Сунце је тонуло за врхове дрвећа; било је време да је пробудиш... Осећао си само нешто Од оне нетрпељивости која има узрок у немоћи. Она те, неочекивано, упита волиш ан змије. Како те збунила тим питањем! Можда волим да их гледам, више док иду, мање док мирују, ОАГОБОрио си и погледао је као неког ко ти је тог часа изнудио нешто. Она те удари благо руком по лицу. Жене обожавају да те шамарају, зар нег Зар свака није искористила то право, јер је знала за њега чим би те утледала2 Питала сам те, јер сам била задремала и истог часа уснила змију, рекла је док се облачила, У последње зреме чим застим усним змију. Чини ми се увек једну ис. ту: дуга је, танка, сва у зеленим и пиргавим бојама, и увире у свиралу. МИ кроз рупице на тој бескрајној свирали дуто је још назирем; тражи од мене да кренем некуд за њом. Шта то треба да значи2
Пртијатеља, рекао си, имаш пријатеља. Затим сте у ходу чтричали о њеном саставу на једну тему коју си јој ти за
МУ.
..
паљена у Фе
МАУСТРАЦИЈА МОМЕ МАРКОВИЋА
дао. Можда и о некој песмици коју је била нспевала та болесна мала птица без гласа.
Затекао си је како лежи у постељи девице, али ти си се већ био постарао да око ње не остане ништа чисто; ти жоји увек чиниш само полуоскрвнуће, нити узимаш нити остављаш. Устала је само да ти отвори и одмах поново ле тла. Била је пре два дана примила последњу трансфузију жрви. Патила је од хладноће, навлачила чаршав све До пол. братка мада је напољу било лето. Стидела се ОД тебе. Али јача од стида била је њена мржња. Из сваке њене речи чзбијала је горчина коју ти ниси умео да протумачиш. Ос мехивала се, покушавајући да буде и љубазна и заједљива, Најзад јој се уста искривише од гађења и бола.
Не могу себи да опростим, почела је. Шта2 упитао си потуљено као кукавица, што си увек и био. Нећу умрети жао девица, а сад видим колико би то било не само Хепо већ и природно. Смрт ми је подвалила. Не, подвалио ми је живот удружен с тобом. Као да ми се сад цери у лице: Мала, шта још хоћеш, имала си свег! као да каже. Сад бих се мање плашила смрти, а мој отпор био је праведан и чист. Овако, може ми се рећи да сам све доживела. А материнство..., заустио си да кажеш неку своју јадну сувислост, ћути! викнула је. Ти си ипак само себичан и ништа више. Хосталом, такви су сви живи. Можда и ниси, можда сам и сама желела све то, али испаде да си себичан и једва те могу гледати очима. Зар само зато што су моја уста неко дико тренутака почивала на твојим устима2 Сад је довољно још много мање па да све буде прљаво, рекла је. Зар си ме само зато позвала2 упитао си прекорно.
Преко постеље повлачила се линија залазећег сунца, молла као и ти. као и све што ће за који дан бити ускраЋено тој јадници
Да ли се љутиш што сам те позвала упитала је благо. Одахнуо си: њен бес је ишчезао. Знаш, додала је, ништа ме не боли, само што је у мени све уморно., Понекад ми се чтини да ни очне капке нећу моћи склопити, а ако их скло им више их никад нећу отворити. Ето, сада бих плакала, што би бељ сумње био знак какве-такве снаге, каквогтак вог отпора, али ни то не могу. Могу само да гледам суво н тразно, и помало збуњено, као да ме предмети око мене бе» очно обмањују. Чудим се како успевам да говорим. Можла само зато што се не обраћам другима. За друте више немам
· ви једне једине речи.
Време се мења, рекао си. М сам осећам колико сам малаксао. О, рекла је, како си суров! Како можеш, како се усуђујеш да нешто тако кажеш, и то мени2! Шта је твој
благи зачетак астме према мојој смрти која је већ уз мене2 |
Ближа ми је од тебе. И моја смрт је уз мене, рекао си. Свакоме је своја смрт најближа. Два надобудна афотуизма која су те олједном постидећла што се прептрет са њом. Алт, осећам, више нико не може стати између мене и ње, "рекла је. Извиви, рекао си. груб сам само зато што не мо гу поднети да се о смрти, мојој или туђој, свеједно, говори тако отворено и помало скаредно. Сви ми мислимо на смрт и треба да мислимо, али о њој морамо што мање говорити Арутима и са Аругима, јер је умањујемо, али је не одлаже. мо, а затим, смрт није само наша привилегија, чак ни само аовекова привилегија, чак ни само живих, органских бића већ и свих облика који ће се вратити у безобличје... и попела све кићености у говору, био си збуњен, уплатпен, из ненађен. Покушавао си да склонити, премести неки пред> мет са сточића до њене главе. Она линија сунпа, све рас шлинутија, верала се уз зид н Ана се напрезала Да је по
дедом прати. едном, њен живот учинио та се ужаскији од њене рам "кивот, такав живот, био је окрутан а НВО лето, пок си да наставиш причу, ово време спарно је притисак је пренизак да бисмо и ка је И само ми је до те мере лоше, једва сам се Поа ЕУ куће. Насмејала се. Ипак ће ти аса. | и А Пи зар нег Ји је подсмешљиво. Замубрн са пере рата пуне, маииваве оте ба рера. ЧЕ ПИ АЕ Му Тек. пред сам њихов наступ и одла
сто си долазио у АО Ра де њих Е . зио а ло си да ШрЗео про уреовес бранећи "себе и играчице из, г ;
РМ нише те. јој млео, мекетао попут јарца НОЛИТ по маже, а пуца од прчевитости. Јер, ИК се О За ВЕ бијен, кукајући на све и свашта, јадајући се ад ша проживећеш још четрдесетак година. Наджив ;
к еш да би остао сам. Најзад је дошао тренутак да се ПАН на чињенице, непобитне чињенице од којих се ни МЕ. устезао, њиховом истином побијајући тако Пао си нитост, претварајући их у алсура. Па добро, рекао с је ћемо умрети. Људи воде живот и рану с њим Кереш је он бескрајан и зато су 1 Мо а ЗА. пе
ме см у ; Бе пеное Мамн. ветов део. Но, оставимо сада то, ови и ј оже узети неки непрса: а си болесна, али твоја болест м г зићан ток: пред крај, извини што говорим као лекар при
нућен на искреност, мора доћи перНоВ о и десна и душевна 5 А АЕ нелек и још кад би човек имао снаге
1 недељама, може потрајати нед Достојевски вели... Да те До
а дужитри њетов крај. . ови] + вакнола је она. Први пут си чуо да је опсо“
сама вала гласно и рекла нешто ружно, неки. Пе смрт чинила још ружнијим, чудовиш , та зио си главу, а нпак ниси могао да је опту жиш тР и То време је прошло пролетос, рекла је блаже. И сам
се била постидела и то је било оно најстрашније, јер није имала права ни на стид. Толико су неке норме Уран Је у обманутом човеку, и оне се намећу чак и кад се он ус4 буни. Онда кад смо шетали по шумама и ливадама, А
дала је. Тада је то било лепо, али сада жалим и презирем себе што сам и то доживела. Требало је да у мом животу све буде ружно, чак ни то, јер и ружноћа је пп ит требало је да не буде ништа, само празнина, самоћа, па бојим се ни то. Јер, тај крик, на који више немам право, будући да сам ипак нешто доживела, као и већина муда, више не могу да обузлам. Изгледа да се бране и буне само онтп, бал они који су нешто доживели. Нисам те сме да никада видети. Умрла бих као дете што и јесам, а не као једна Од оних малолетних блудница у шта си ме ти претворио. Потледала те равнодушно. Питам се, рече, да ли је још ишта чисто, Нешто је морало бити чисто у на. штим односима, чим сам допустила да ДАО ЊИХ дође» Или се варам> Било је, рекао си. Глас ти је повратио мирвоћу, Али, наставио си мудро, нема тих односа који у датим колностима не само да изгледају прљави нето и јесу пр љави. Сваки додир је прљав. Ми нисмо криви за то, То је у природи наттих бића, у њиховом удесу. Зато је најбоље да се не мучимо с тим. Јер и сама смрт, зар не, ту је да обесмисли све, па и сваку нашу прљавштину, сву прљав штину. Погледао си је и ваши су се погледи срели. Била ти је захвална. У њеном погледу било је и нешто што ти је недвосмислено потврђивало да си за њу већ постао странац, неко ко остаје, а можда и не умире никада. Јер други никад не умиру, осим најближих, па и они као привремено. На тренутак те је спопао ужас, само за тре нутак. Већ ти је било непријатно да седттш при дну њене постеље, док она миче уснама и покушава још нешто да каже. Придитла се на лактове и прстима те шчепала за зглавкове на рукама. Пружао си потајни отпор, покуша вајући да се олбрантш ОА тот леденог стиска. Попустио
"си јој, предао јој се, али она је осетила твоје гађење и, сва „сломљена, исто тако згађена, пала назад у постељу: Ето,
рекла је, покушавала сам да се ухватим за тебе као за
. сламку, а открила сам да ми ни сламка ветше ноте потреб-
ва; просто не бих могла, и да ми се пружи, не бих имала воље ла посегнем за њом...
Плашила сам се да неће доћи, рекла је и устала. Зашто се напрежели, лезн, рекао си јој. А вечера2 упитала је ова. Позвала сам те им на вечеру, знаш ли2 Све смо радили и урадили, али ниједном, сети се, ниједном нисма вечерали заједно. Износила је посуђе на кухињски сто. Хлеб је био мален ш ненарастао као њене груди. Преломила га је. Знаш, рекла је, нож не могу ни да погледам, откако знам да је моја болест нешто у вези са крвљу, оштри предмета изазивају гађење и страх у мени. Ауто је поеметала залотај у устима без пљувачке. Исто се догоАмАО ин теби, али си знао и мрзео си себе, стекавши изне надно право да замрзиш ин њу, осећајсћи истовремено и „извесну надмоћност збот тога, да ћеш само после некоАшко часова бити гладан, док она више никада, никада неће осетити шта је то глад, а ако нешто и поједе све ће убозо повратити. Седела је за столом и тебе Ради поку шавала ла бар нешто сажваће...
Видео си прне папуче на њеним дугим, исутеним сто палима. Кутали сте, Никада се нећет: сетити шта сте обеАовали те ноћи. У дубоким, тешким чашама тамнело се вино и ти си та узимао у великим гутљајима, који су ти, попут таласа, попут буре, ударали у горко непце, затвараАм грло и, као да хоће да те удаве, нагло продирали кроз ждрело. Ништа, рекла је. Шта2, упитао си, Само се припила уза те, тражећи заштиту. Затим је нагло, схвативити ваљда да за њу нема ослонца, да је сама и беспомоћна, спустила руке низ бедра = стиснула своје мале шаке ко" је су одмах помодреле. Иди! Уморна сам као нико мој. Стајала је за столом, над тобом који си седео загледан у чашту вина; оно те било окрепило и просто ниси веровао да не уже и њој повратити снагу. Попиј чашу вина, рекао си. : титтини која је завладала изнад тебе осетио си сав свој преступ и грех. Видео см те мале, јадне шаке Како се стежу саме од себе, саме у себе ш на то стезање поре По снагу. Па ипак ниси зажелео итшта да Слео да | очео си да узмичеш према вратима. Ниси
је потледати, а видео си, знао си, да те гле знао си и осећао си да ни она виш | пне (рљутне, тета оса сток пе е нема жеља ни једне које -сано ето није ог, повижавајућег гледања, је пропао и чији крај обоје пожурује те, из два посве различтта разаота, КЕ то о
Ева устаје са мог крила. Одмиче се неколико корака.
Чучнула је поред зида. Опет Колико гађења због тебе! ћу повраћати! каже она.
В...
ћутим, чекам се окрене према мек мара, прибере, устане и поново
Ти си луд! каже Ева,
Стоји на ; штићавим ногама играчице, Т својим снажним, ме кажем, још нешто да та џ реба ли још нешто да ти
2 · сам не знаш какав си2., нем Зар, је "могућејда ни ва не ти. пекрива сна мој животр Ја сам га доже. њему, измишљаш и утеши га, без стида, премећеш све по то не причаш о себ ми Извини, али и лажеш. Заше 4. Ти знаш да волим твој живот, ма
какав био. И ноћас ма
се подс 1 „Апли". Заволео сам њихову за мехујеш због играчица у необјашњиво, за мене го у јер почиње изненадно.
тово безразложно. Знао сам ла само ја не желим да видим разлоге те Би. Играчтте 5: на својим, да, кратким, снажБу њих и њихова игра АН век. зурио НеКУА изме. сем. За време ње увер а Е ми је помагала да се зане. то је највтта ралост.., ивао радостан без разлога, а
Ева коти течност пене на а и ружна, јалова Ева. Зелена не покушава да је 06 Е- се кори око њених уста. И
(Одломак)
ним а витким ногама, а
А –