Књижевне новине
ДАТУМИ
ЈОШ ЈЕДНОМ _
6 лењину и УМЕТНОСТИ,
Поводом педесетогодишњице: смрги великог револуционара“
ПОЗНАТИ ПЕСНИК Пол Фор причао је под старост о томе како је једном улето 1910. . године у познату париску кафану „Клозери. де Лила" ушао Гијом Аполинер и распитивао се да ли су ту цариник ·-Русо, Пикасо, тарани уметници. Нико од њих није био присутан и Аполинер је, ширећи руке, рекао: „Овде нема ниједног значајног човека“. Није претпостављао да баш у'то време за једним столом крај прозора, да би имао поглед на улицу и видео да. лн та. неко прати, с новинама део Лењин. Песник који · је предвидео "многе будуће. вредности, није ни сањао "да "ту, крај њега, седи човек који ће, мако није уметник, својом мишљу и акмијом, учинити веома много за измену ситуације уметности у савременом свету. „Кад би сеп данас од разних људи тражило да кажу које су личности највише. утицале на уметност нашега времена, они би сигурпо навели имена Кафже, Џојса, Пикаса, Стравинског, Пирандеда, Корбизјеа. итд. Било би, међутим, шеоправдано пе поменути и Лењина, јер је: он, на специфичан начин, више него многи познати уметници, утицао на уметност не само у Совјетском Савезу и неким социјалистичким ' земљама, већ, преко марксиста и чланова и симпатизера Комунистичке партије, широм целог све-
“та. Ударајући темеље једном новом дру-
_је могуће да се варам'.
штвеном систему, он је био и покретач културног преображаја у њему, на осноВу, којег су настала многа решења, тешкоће ин проблеми уметности, с којима се суочава, било да их прихвата или одбацује, цео савремени свет.
„Није, међутим, курнозум само то што
је: Лењин постао ауторитет у области уметности упркос томе што је то мало ко могао предвидети, већ што је то постао тако рећи против своје воље. Његов блиски сарадник, човек којем је поверио да се у совјетској влади бави питањима културе и уметности, Анатолиј Луначарски, у својој студији. „Лењин и
„наука о књижевности" каже: „Свако сво-
је суђење он је обично пропраћао речима: Ја за то никако нисам специјалиста' или: ЛТо је моје лично мишљење: лако
%" То никако не значи да је Лењин био човек којем је уметност била страна, мало позната и мало драга. Многе. чињенице говоре супротно, као што, уосталом, каже ми сам Луначарски, али мема сумње да су, захваљујући његовом положају и улози у
Еспреображају савременог друштва, њего-
"ва мишљења о уметности схватана онако како их оп није схватао: као директиве.
а не' као лична мишљења.
Лењин је, нема сумње, волео уметмост им није посвећивао пажњу уметницима који су, било својим књижевним делом било у грађанском животу, заступали прогресивне идеје. Често се, међутим, тај лични однос Лењина занемарује мли поједностављује. Занемарујући оно што је у његовим ставовима лично, настоји се да се свему што је Лењин мислио и говорио да снага принципа заснованих на необоривим, научним, дијалектичко-материјалистичким | основама. А поједностављивањем настоји се да се: Лењинови лични погледи доведу У склад с његовим тобоже систематским естетичким погледима, И једно и друго је неоправдано. Прво, зато што се, утолико пре што је то и сам Лењин истицао, мора разликовати оно што је лично, субу јективно, од онога:'што је теоријско, о6јективно' мишљење. Друго, стога што се тиме донекле искривљује и скрива већа зтимрина ·Лењиновог поимања уметности год, оне која се-тиме,сугерише.
. „Обично се истиче како се Лењин одудџевљавао. напредним „социјално ангажованим. руским писцима. Надежда Крупска. је, међутим, поводом .објављивања. студије , Александра Цејтлинга „Лењинови књижевни цитати" 1933, године открила; да Лењин није највише волео писце
које је најчешће цитирао, служећи се
њиховим мислима и. речима као оруђем борбе, с обзиром на своје политичке ци-љеве. и карактер својих, написа. Занемарује се да је Лењин, штавише, ценио и многе писце незаинтересоване за друшвена питања или обузете идејама које он; као револуционар и марксист није могао · одобравати ни прихватити. Није реч ' само, на пример, о Толстоју, него,
још" више, о Тургењеву, о којем је же-
део да напише студију м, за време 60о-
·равка у Женеви скупљао материјал за
"њу. На жалост, као и. Маркс. о Балзаку,
ћењин. није написао студију о Тургењеву. Волео је, међутим, не само либералног
Тургењева него и реакционарног Тјут-
чева, дивио се величини Толстоја упркос | његовом новом хришћанству и сељачкој
идеологији, сматрао Достојевског тенијем мако је апсолутно одбацивао његов потлед. на свет, а за његово схватање књи"жевности и уметности карактеристичан „је 'и однос према Горком, Са ортодокснот "гледишта, У односу на,Горког у почетку
_љени критичар Рафаил Григорјев него
Лењин, јер док је први налазио у делима "Горког извесне црте малограђанштине,
'""Дењин је био склон да писцу опрости и
уњетове политичке трешке, и боготражи-
#'"Овај чланак је маставак и допуна раније 0б-
% „ ј
„"јављеног текста „Лењин м уметност" штампаног у жењизи „Доба антиуметности“ од истога писца.
,
, Рм
Салмон и неки други аван-
у рукама, се-
само |
века више је имао права данас заборав-
тељство, и чак му је поручивао да. умет-
ник и са позиција идеалистичке филозо-
· фије може: створити, за пролетерску нар-
тију вредно дело, Чинио је све то јер је.
| веровао да је Горки, у основи, писац од · којег и' пролетерска класа и револупио-
нарни покрет могу имати велике користи. И љегово предвиђање се показало тачним. Често се чак занемарује чињеница ко-
· Лико. је Лењин. ценио и неке стране, пе-
руске писце. Врло је речит случај са
„Ткачима" Герхарда Хауптмана, које је,.
несумњиво по његовој препоруци, превела његова сестра Ана. Уљанова-Јелизарова, а 'редиговао сам Лењин. Владимир Бонч-Брујевич, који је овај превод предао Лаву Толетоју, каже да се велики писац. врло похвално изразио о преводу, "редакцији и штампи овог дела. Читао је Лењин „Деведесет трећу" Виктора. Ита, ценио, Барбисов „Огањ“ и волео Верхаренове- песме, док је Дикенсовом „Цврчку ма, огњишту" замерао малограђанску сентименталност, као ин неким текстовима Џека Лондона, којег је иначе ценио по Аругим његовим делима. По томе би се рекло да је умео да бира ангажована алп и значајна књижевна дела која ће читати, ценити и волети.
Лењин је, нема сумње, волео уметност и посвећивао јој је онолико пажње колико му је то дозвољавало руковођење једним великим | револуционарним | покретом, и. касније, новом, совјетском. државом. Могао је сатима да слуша музику, па је чак и лешко болестан желео да. је слуша. Испуњавајући му жељу, њетов блиски сарадник Пјатаков изводио је врло лепо, само за њега, сонате Баха,
Шопена п Брамса. Али као политичар ни-
ски _ партијске ствари пролетаријата“, а На_" дежда Крупска.је још у мају 1937. годи-
ве. У као трећа компонента, може се запазити
идентификован с другим деловима
не изјавила да се овај чланак (као и чланци о пролетерској култури и о задаци ма Комсомола) не односи на дела лепе књижевности. Један други податак, меЊутим, сведочи да се Лењин није могао уздржати да не хвали и истиче вредност уметничких дела која су, иако мање вредности, корисна пролетерском покрету и његовој акцији. Док су не само мењшевик Г. В. Плеханов него и бољшевик В. В. 'Боровски тврдили да је Горкијева „Мати" једно, у основи, мало успело дело, 'Лењип га је, из политичких разлога, про гласио за „неопходну“, књигу.
Лењин је на уметност гледао не само као. љубитељ уметности мн као политичар него пи као вођа једног масовног покрета и шеф једне пролетерско-сељачке“ држањеговим погледима на уметност,
и брига за деловање уметности на широке масе, на њену васпитну улоту. У сво-
јим успоменама њему врло блиски Бонч-
Брујевич каже: „Посећујући сликарске галерије, он није пропуштао ниједну сли-
"ку чија би садожина била значајна за ши-
роке масе". Пропагирао је колективно посећивање музеја и захтевао организовање путујућих изложби и излавање репродукција слика у бојама. У његовим погледима се често срета и идеја да би уметност требало да буде својина свих људи им по томе је близак просветитељима им револупионарним демокђатима, па чак и Толстоју, Али није заборављао ни то да масе треба п васпитавати, а не њихова садашња уверења и укусе узимати као апсолутно мерило уметничке врелносте. Неки његови следбеници нису схвотили ову ндеју о васпитању широке публике и улози уметника на подизању општег културног нивоа и естетске културе публике, већ су тоажилни да уметн"ци задовоље постојећи низак ниво публике. Демјан Бедни је тводано да су њетове агитаџионе песме настале под утимајем Лењинових савета. што је накоп Лењинове смрти тетко провертти, али 1е сигуоно да те. Лењин говорио Горком како Демјан Белни греши што иде. за читаоцем уместо да бар мало иде испред њега.
ВЛАДИМИР ИЉИЧ ЛЕЊИН 1922. ГОДИНЕ У ТОРКОМ
је хтео да се исувише предаје уживању у музици. Слушајући једном Бетовенове сонате у извођењу пијанисте Исаја До бровејна, рекао је Горком да. с поносом помишља каква чудеса могу људи да стварају, али је при том невесело додао: „Али не могу често да слушам музику, она дејствује на живце, обузме ме жеља да товорим нежне глупости и да милујем по глави. људе, који, живећи у прљавом паклу, могу да стварају такву лепоту. А: данас никог не смеш да милујеш по глави" — одтришће ти руку; треба ударати "по глави, немилосрдно ударати, мада смо ми, у начелу, против сваког насиља над Људима. Хм-хм — Баволски тешка дужност!". Био је, дакле, свестан разлике између онога што нам уметност пружа и онога што политичар, ма колико. у начелу био против насиља, мора да ради. Схватајући да је политика једно а уметност друго и да су њихове' природе, жао и природе свих људских делатности, мако вишеструко преплетене, ипак разАичите, Лењин је то истакао у многим својим чланцима, а посебно у најзначајнијем прилогу о Толстоју, у чланку „Лав Толстој као огледало руске револуције". У њему је показао „упадљиве противречности" између Толстоја великог уметника и Толстоја лошег идеолога — јуроди-. вог, слабашног интелигента, теоретичара непротивљења злу. Као: политичар није могао да се диви уметницима који су се супротстављали његовој идеологији, али је стога настојао да зрно уметности одвоји од плеве идеологије. Чинио је, дакле, супротно од неких његових следбеника, који, сматрајући да погрешна идеологија нужно мора да загади и упропасти уметничко дело, са погрешном и неприхва!Љуивом идеологијом одбацују и. саму уметност. Као политичар сматрао је, пак, да уметницима за њихов труд и успех треба одати заслужено признање, Карактеристичан је случај када је љутито напустио Шаљапинов концерт зато што је публика, уместо уметнику, пљескала њему.
· Мпак, понекад је у Лењину преовлаЊивао политичар над љубитељом уметности и онда је настојао „да п уметност укључи у друштвено-политичку борбу. Као пример за ово тврђење не може да послужи његов чувени, много помињани м често погрешно' интерпретирани чланак · „Партијска _ организација и партијска књижевност“. Мосталом, У 'њему: Лењин истиче „да књижевни део партијске ствари пролетаријата не може бити шаблон-
| КБИНТВИТНОВИНЕ
Лењин, дакле, није упао у популизам, као што није хтео ни да усвоји Пролеткулт.
То је било и природно за мислиоца који је у својим „Филозофским свескама" истицао како дијалектика значи свестраност. И ништа није Лењину било. толико
"страно као секташтво, Није се устезао
да истакне вредност људи који се нису слагали с његовим погледима, па чак и својих противника. Како је. на пример, жалио што је Мартов отишао у мењшевике! Његови погледи на уметност нису били прожети непробојном искључивошћу. У време његовог управљања СОвјетском државом несметано. су: стварали и симболисти, и футуристи, и имажисти, и акмеисти, мада он, модернистичку уметност. није волео и претпостављао јој класичну. А поред ових. група стварали су и критички реалисти, и ·натуралисти, и формалисти, и импресионисти, да п не говоримо о многим другим књижевпим. и уметничким групама. Никада ваљда ни у једној земљи није било такве стваралачке разноврсности као у СССР-у у доба Лењина.
После Лењинове смрти, односно већ од његове тешке болести, од ХЕ конгреса РКП(б6) и од избора Стаљина за генералног секретара, ствари се постепено али битно мењају. Књижевпошћу и 'уметношћу се све више управља снатом партијског и државног ауторитета, одлукама Централног комитета и пресијом државног апарата, а касније и нормативном „естетиком" ' социјалистичког _ реализма. Чак и у чланку „Партијска организација и партијска књижевност“ Лењин је истицао: „Ми смо далеко од помисли да проповедамо · некакав једнообразни систем или решење задатка путем неколиких од-' „уука. Не, о схематизму У тој области најмање може бити говора". Тим мишљењем
. Лењин је, у ствари, заступао схватање да „уметност треба да се развија без прити-
сака, који врло често могу бити погибељни за њу, Касније су се, међутим, по-
_зивали на њега и они који су га врло
често изневеравали, мислећи потпуно „су= протно и заборављајући да је он говорио "не само против утицаја „европске буржоазије" на 'уметност, већ' и против „азиј-
у ИЗА у
Розе 6 вураг РБ
[ «
Јеврем Брковић
Остар јели
Када се са њих Назледају звијезда, дјевојака и ратова
Изведу их на дивљу ливаду И оставе звијерима.
Ко испражњени облаци Тумарају од травке до травке. Још су све кости на окупу,
А ватре ни у копилу.
Некадашњи, јахачи,
У својим убубалим постељама Догторијевају као храстови пањеви Сјећајући се, можда, и својих коња.
У ноћи младог мјесеца Коњима се учини
Да галопцрају у небо Заједно са јахачима.
ВРАТА ЗАКЉУЧАВАМ. КАО СВИ У ГРАДУ
Из дана у дан неког очекујем Није то ни пријатељ,
Ни добар глас из свијета,
Ни писмо из рата заостало.
Врата закључавам као сви у траду. Она коју очекујем не рукује се,
Не улази на врата, не звони Она је одавно у мојој кожи.
Одлаже ли долазак или вреба Да ме неспремног. наве,
Можда се плаши моје нарави Па пушта. године да се гомилају.
ОСТАТИ ТО ШТО ЈЕСАМ
Не бих радио ово што радим Ал нигдје рата блиског мени. Морам остати то што јесам Човјек рођен у брдима.
„Да будем змијар или ловац, Можда најбољи у свом рају, Задесиће ме срамна. старост Ко никог мога прије мене.
Овим путом се мора ићи
И показати бар ближњима Како је њихов род ш даље Опак и кратковјек.
ПИЈЕСАК КАПЉЕ У СЈЕЋАЊЕ.
Бјежиш ли то од подивљалог мора Или од ништавила које усни,
Кад схвати да ни вода
Није оно што си тражио.
Ти си „мислио да су маслине Библијски свјеже и љековите, Да само треба лећи и ћутати
С тророгим каменом под главом.
Шта ти се деси на обали
У коју си много вјеровао, Ка којој сте и ти и пас твој Пливали као према спасењу2
Покупио си своју душу и прње, Само ти стопе осташе у пијеску. То је довољно да ти посвуноћ Пијесак капље у очи и сјећање.
· Можда ти ништа. и не усни, Можда су то твоји прије тебе Туда узалудно пролазили
а те прогони њихов Пијесак.
ске цензуре". На жалост, нико не може да спречи погрешке својих следбеника; зато је дошло до тога да се и ждановизам оправдавао Лењиновим погледима на уметност. Ничим, па ни својим погледима на умет. | ност, Лењин, међутим, није желео да из | основа измени уметност. Штавише, бојао | се да новотарије Мајаковског не потамне песме Пушкина и да се због нових, монументалних зграда не занемари рестаурација уметничких споменика Самарканда, Желео је да уметност настави свој ранији живот и донесе значајније плодове захваЉујући слободи стваралаштва усмереног ка свим људима а не само ка изабраним, богатим, повлашћеним. За Лењина, као. што се види из његових речи Клари Цеткин, једно је с другим тесно повезано; »У друштву које се заснива на приватној својини уметник производи робу за тржиште, њему су потребни купци. Наша револуција је ослободила. уметнике угњетавања тих веома прозаичних услова. Она је претворила совјетску државу. у њихо-.,
звог заштитника и поручиоца. Сваки умет-
ник, свако ко себе сматра уметником, има. права да ствара слободно, у сагласности, са својим идеалом, независно ни од чега". Комунисти, пак, по Лењиновом мишљењу, не треба да допусте да се слобода стваралаштва претвори у хаос, али њихов утицај на усмеравање уметности не. сме. да буде резултат било какве принуде, Нова уметност се мора рађати из усклађе-
) ности маште и разума, снова и стварно-
сти, осећања и прорачуна, али не на ос-. нову прописа који се намећу као незао-. билазне норме. То је основна порука Лењинових погледа на уметност, која и данас има пуну актуелност.
5 | ДратанМ. Јеремић