Књижевне новине
Х ИНОСТРАНЕ ТЕМЕ
РОБЕР АРОН ПРОТИВ ДЕКАРТА
Готово с да "нема — значајнијег француског интелектуалца који на известан начин није одредио свој однос према највећем мислиоцу свог народа — Ренеу Декарту ' Стота није нимало чудно што је недавно као тему за своју приступну беседу у Француску академију познати историчар и есејиста Робер Арон (рођен 1898. године) изабрао баш Декарта и његову расправу о методи. Необично је, међутим, што је Арон, за разлику од већине, у својој беседи „Рас. права против мете коју је " управо објави: ха издавачка кућа Плон, настојао да полемише с Декартом и да одбаци његову рационалистичку филозофију, која је дубоко "укорењена у мишљење француске нације.
ХМ разговору који је недавно водио са сарадником париског листа „Књижевне новости“ Жан-Лујом Езином, Арон је отворено при знао да не воли Декарта и да у њему види родоначелника савременог рационализма, технократизма и схватања живота као ефикасности или среће. Наравно, Де карт није једини мислилац који је довео до ове, како Арон каже, „тоталитарне концепције разума“. Један од њих је, по Арону, и Кара Маркс, који је, у неку руку, дао политички закључак картезијаниз ма. Оно што Арон нарочито замера Декарту јесу метафизички и морални грех. Први чини замењивање стварности идејама и веровање да се идеје поклапају са законима света. Наравно, ни Арон не може а да не призна да „картезијанизам. представља неопходни
РОБЕР АРОН
део људске активности“ , али ипак сматра да је картезијански човек биће лишено слободе, затвореник технике, пасивни елемент друптвене масе, уместо да буде слободани индивидуални стваралац. А ту околност Арон сматра моралним грехом картезијанизма.
Пошто га је Езин подсетио да су сличне замерке Декарту упућивали још сколастичари, Арон је истакао, да сматра да је Декартов бог само апстракција која се никад не отеловљује, односно ње гово веровање је, у ствари, усме рено против правог религиозног полета и представља интелектуаАни рачун, чиме је посредно признао да је знатно ближи сколастичарима него Декарту. Пошто је Езин цитирао једну реченицу из његове књиге, која пол сећа на ставове мистичара („Из весно је да између материје и. духа, између света и Бога, као и из међу разума и вере, најсигурније приближавање, најприроднији пре лаз чине екстаза и молитва“), рон је одбацио тумачење овог ста ва у мистичком _ АУХУ, истичући при том да он није против разума, као, уосталом, ни против ме тоде, већ само против ексцеса у њиховом _ коришћењу. Основни циљ његове беседе (и књиге), по Арону, јесте да „рестаурише реад ност, место реалности У разуму“.
М сваком случају, Аронова. беседа представља настојање да се оно што представља основе савремене цивилизације подвргне критици у корист извесних регресивних идеја и тенденција, у име којих су се против Декарта и његовог рационализма борили многи непријатељи напретка од сколас тичара до модерних ирационали“ ста, Овога пута тај напад не чини се сасвим отворено и фронтално, у корист права на екстазу и молитву, него заобилазно и нејасно, у име некакве „реалности у разуму“. Мењају се средства али циљ остаје исти: борба против јаснот, реалистичког, · рационалног погледа на стварност и настојања да човек помоћу таквог погледа битно мења стварност.
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 11
ХУМОР И САТИРА
„“
ПАРОДИЈЕ
Ерих Кош ИМЕНА БЕЗИМЕНИХ |
— Питам се, Шарићу, пардон, Јарићу: шта је, у суштини, почетак почеткова почетка2 Да ли киша почиње тех онда кад ти разапнеш кишобран или кад признаш .себи самом и осталима да си га заборавио у спором вагону брзог воза2 Слушај, Карићу, ти ме сматраш помало расејаним зато што тражим под столом изгубљене шлајфне, а налазим изгубљене илузије онога... како ли се зове... биће да је Стен Дал или Дал Зак, односно Бал Зак. Ипак, мени је углавном све јасно, пошто сам дао мозак на хемијско чишћење заједно с панталонама... Шта» Тврдиш да су ми враћене само панталоне, Тарићуг Вараш се, очистили су све, мада је на мозгу остала скоро неприметна флека, те нисам начисто с тим зашто се разводим. Штавише, понекад заборавим, Жарићу, како изгледа жена с којом бих се раз-
| вео. Ономад, у зорским часовима,
срео сам на прагу пекаре извесну Виду или Сиду, да и не поменем
њено име, Упитам наведену 0со-,
бу: прво, има ли још свежег полубелог хлеба; друго није ли она управо та... у бракоразводном смислу2 Одребеније речено, да се не разводим случајно, са упитаном2 Међутим, управо она је купила последњу векну свежег полубелог, Уместо уљудног одговора, ударила ме је по глави примамљивом векном, уз напомену да ћу на овај начин боље упамтити сва имена... чак имена безимених .
Сарић, упорно ословљаван као Шарић, Јарић, Карић, Тарић и Жарић, одвратио је да су прозори измишљени, углавном, ради проветравања · појединих _ глава. Сав натопљен мирисима преподневних, поподневних и ноћних кафана, Сарић се одједном такође суочио с оном некафанском, мргодном, али свежом векном. Да је она била бајата, сусрет на прагу завршио би се много болније по главу, добрано начету заборавнашћу, више полуцрну него полубелу. Густав Крклец
"ТЕЛЕФОНСКЕ БАСНЕ
" СУВИШНО ПИТАЊЕ
Сом се једном нашао на жару, а пјетлић се кухао у лонцу,
па питаше кухарицу сто):
"што ће бити са њима на концу2
МАЧКА НА КРИВОМ ПУТУ
Чешући се шапом задњом, мачка рече: „Дај баладе!" ' Заблуда се шири над њом она. тражи сафаладе.
О СРЕЋНОЈ АЈКУЛИ
Ајкули у оку видјех силну срећу, а чух и за узрок томе радовању: — Никад мања риба не прогута већу, ал' већа. та никад не пропусти мању.
Ристо Тошовић ШАШАВО БРОЈАЊЕ
Зањихани 72л0%.
Синовац зовинот цвета
Броји облаке
Увек насмешене због девојака Које се дрвећем развејаше
А глог је јак да поменс први облак и још два
Онда стане у замамној омаглици Њему се није одао Чудесни посед речи Четврти или четири
Врбовим прутом Дечаче не прети
атао зи8.
Што су виделе глотове очи Мердевине од паучине . Као облак трећи |
Божилар Ковачевић ТАЈНА И РОШТИЉ
Лутао сам тихо кроз ноћ с пола « ; – циља Или са. фртаљем, час само с осмином Скадарлија беше сва под ' · месечином. Саву су њоме мириси
ВОДА, -
Да причам роштиљу о мирису
ином,
Док сочни ћевапчић неко благосиља» Да речем: — То мени усред срца риља,
Те морам клин такав истерати КЛИНОМ и ' Погружен, задржах све речи У себи. Можда ме ћевапчић разумео не би, А од пљескавице исто бих дочеко, | Спокојнота лица, уз ћутњу ралсњића, Роштиљ не докучи тајну мог. открића, == И десет са луком тад затражи неко.
Иван В. Лалић САОПШТЕЊЕ О ЗИДУ
Наравно, можеш заобићи себе сама. Нека ти стасита свећа не устукне На том најкраћем гаобилазном путу. Али као сведок твог сребрног кретања Остаје зид, у прошлости усправан, Што чекао је да се наслониш Видљивим раменом и скривеном злошћу 3бог пепела, Он ћутке бесплатно припада Сумњивој ватри која није торела, Тако да. Је, признајем, __ 5: _ неосветљећ
Сматрао је увек Коначним себе и рекао то кречу. Једно је бити очувал од
пукотина, 4 друго је пући пред тврдом извесношћу Да се ненаслањање ипак догодило.
Мирјана Стефановић
САВСКО-АУБРОВАЧКИ МАДРИГАЛ Док. се пусти астал клима поред
пиве на четири ноге штавише на
седам у чанку још смију барене коприве а риба се пита зашто мрко гледам
Успомене рију од репа до главе и натраг по риби негде на Страдуну или је та риба у сенци крај Саве где се чуди овци и обчијем руну
Две канте већ спремне за кантате стоје музика ће страсна да хуји ко бура нек слушају мирно и мишеве броје мачори у БУХУ од црног велура
Биће међу њима један сиво зелен
но молсда то није мачор него јелен
ПАРОДИРАО ЛАВ ЗАХАРОВ
__|--Јо]
КАРИКАТУРА МИЛЕТЕ МИЛОРАДОВИЋА
СВЕ ЈЕ БИЛО ТАЧНО
ЈА САМ послован човек, педантан, тачан, од речи. Ја све радим систематски и плански, ја се не млатим или: ја немам времена за глупости, ја се не шалим, говорио је Цале
То је било тачно.
Ја имам свој поглед на свет у оном вишем смислу ни у оном нижем, .
Изградио сам „свој систем за живот, ја сваку ствар постављам на своје право место, ја имам шесто чуло, осећам где је успех, где је неуспех, говорио је Пале. и то је било тачно.
За мене нема проблема, говорио је Цале, у животу као у послу, у послу као у животу и то је, изгледа, било тачно.
Ја имам све што желим. Лук сузан стан, лепе жене, најбоља кола, говорио је Цале то је, очигледно, било тачно.
Ја сам момак. То није случајно, ни произвољно. Ја сам у свопрвој младости. прецизно | тврдио да су жене, уопште узев, предусретљиве, нежне, љупке, тачно годину дана. После долази период ћефова, извољевања, прохтева, једном речју извитопере се. Ја сам за двадесет две године водио љубав са тачно двадесети. две жене, говорио је Цале то је, вероватџо, било тачно.
Али ја имам свој систем за раскид. Утврдио сам да све у свему постоје три врсте жена: страсне, частољубиве и. болећине.
Када дође време раскида ја сам за прве (страсне) срчани 60десних, за друге (частољубиве) одговоран за привредни криминал, за треће (болећиве) је најпростије, оне одлазе чим кажем 'доста је било' тако је говорио Цале то је, према свему,. тачно.
Ја имам свој специфичан систем за избор жене, говорио је Цале. Сваку, без разлике, рекру: тујем из пропзводње, на лицу ме ста узмем податке о приходу ми о стамбеној ситуацији. Ако ми подаци принципијелно одговарају, то ја, пре него што дође до сентименталнбг односа, такву жену позовем у свој стан, подвргнем је тестирању рекао бих, по свему, да тачно.
Ако жена донесе теглице, флашице, шлафроке, прелуке, ја одмах проникнем њене намере, Таква хоће у мом стану да се купа! чешља! пропира! то је атак на мој систематски и педантно орга низован ред, на моје апарате који перфектно функционишу, жене су уопште узев, неуредне, неорганизоване, неспретне жене све кваре, говорио је Цале и то је могло бити тачно.
могло бити
је то
"СТРИП СЛОБОДАНА МИЛИБА р
ари бана а Ди
а и
За такву, горепоменуту жену тест је — негативан, ја се извлачим као да ништа није било. Ако, супротно томе, жена дође празних руку, ако се не служи мојим инсталацијама и апаратима, то је позитиван тест, за мене нема проблема, све тече као што сам предвидео у животу као у послу, у послу као у животу, говорио је Цале то је, судећи према свему, било тачно.
Али то се, зачудо, наједном, изменило. Искрсао је проблем, испречио
се проблем, нерешљиви проблем, говорио је Цале.
То је било тачно. Пале је изгледао као да није онај позити“ ван, успешан, ..
Упознао сам Лелу, на први по“ глед сам утврдио да ми та жена у целини принципијелно одговара, говорио је Цале. Након тестића-, ња узлврдио сам да ми одговара! и у детаљу. Ту није Сило'пробле| ма, тег када сам видео Лелин стан мискрсао је проблем. Био сам више него изненађен. Све, ама све, организовано на оази најмодерније електронике, фијоке се отварају, асталчићи излазе из зида, кревет се помера на при тисак прекидача, суперусисивач непрекидно усисава сваку трунку прашине, сви апарати се ОТОН ски искључују, укључују. Био сам
очаран, понесен — тако је сада говорио Шале! И — то је било тачно.
Ипак нисам изгубио присуство духа, снашао сам се, за треп ска
сам донео одлуку, ја, окорели стари момак, изнео сам Лели у сваком погледу повољну понуду, изузетну прилику, предложио сам јој — брак, тако је говорио Цале!
То је, неоспорно било тачно.
Био сам стопосто уверен да је проблем решен. И — ја сам Лели изнео свој поглед на живог, свој систем, своје идеале! да ' идеале! Цале је говорћо понесено! Идеале у погледу жене, у погледу ста на, у погледу живота у целини и у детаљу и то је, нема сумње, било тачно.
И Лела је изнела свој поглед на живот, свој систем, своје идеале у погледу мушкараца, стана, живота, у целини и у детаљу. Она је, исто као ја, тестирала мушкарце, говорио је Цале измењеним, испрекиданим гласом, све је било идентично, све се поклапало са мојим погледима, системом, идеалом им са мојим позицијама, све је било тачво онако као што сам ја говорио, Зар нисам ја био тај који је увек искључио брак»
То је било тачно.
У свему смо се сложили, само је Лела искључила — брак! Ја сам Лели поново и поново предочио „велику добит која би произишла из наше интеграције, изнео саћ. поново своје, односно наше погледе на живот... Али Дела, Лела је непсколебљиво остала на својим позицијама! Ја! ја нисам положио тест! Ја, који сам увек све предвидео, који све радим систематски и плански, говорио је Цале, то је било тачно.
Ја, који сам све проблеме решавао као од шале, који имам шесто чуло, ја који сам предосећао где је успех, где је неуспех и то је било тачно.
Ја сада стојим пред нерешљивим проблемом, ја! — говорио је Цале очигледно, и то је било тачно.
'
Јулија Најман