Књижевне новине
ПУБЛИКА
· произлазе из
, |
КУЛТУРА И ДРУШТВО
ЧИТАЛАЧКА |
НАРОДНИХ
та само, конституисана 04 два битна дела: од купаца књита и од чланова народних бибАмотека.' Између ова два дела,
наравно, не постоји, дисконтинуи- ·
тет. Код изразите читалачке пубЛике, напротив, постоји јасан континуитет. Многа истраживања и код нас и у свету показала су да постоји позитивна корелација између купаца књига и чла-
"нова народних библиотека.
Читалачка публика је у сва ком случају доста хетерогена културна скупина. У оквиру те скупине јављају се јасне диференцијације између појединих делова с обзиром на различите професионалне, образовне, културне и друге претпоставке конституисања. С друге стране, врло је велика улога и самих библио-
· тека у формирању читалачке тгуб
лике. Као посебне културне установе, које „подстичу ширење опш тег образовања, унапређивање сталног и стручног образовања као и научног рада и задовољавање културних потреба. становништва", народне библиотеке ства рају. своју читалачку публику, па самим тим утичу и на формирање оног другог дела читалачке публике, у зависности од богатства и разноврсности својих фондова, од нивоа стручних услуга ко-
. је пружају и од развијености и
распрострањености своје мреже.
· Тако се најзначајније диференцијације, које нас у овом напису највише интересују, јављају као последица диференцијација у оквиру социјално-демографске струк туре, у првом реду с обзиром на. писменост и школску спрему становништва, као и последица неравномерног развоја самих јав-, них библиотека.
“
Узимајући у обзир утврђене стандарде за делатност народних библиотека, диференцијације о којима је реч још јасније долазе до изражаја.
Према стандардима ОМЕЗСО-а, народне библиотеке треба да има-
ју по две књиге на становника, а .
у исто време да. обухвате ш' двадесет одсто становника као своје чланство. · Маи
'Ови нормативи, истина, полазе од релативно уједначеног развоја појединих друштвених целина. Они, осим тога, указују на оптимално стање од кога увек има извесног одступања.
Савез друштава библиотекара Јутославије је на својој послед; њој годишњој скупштини и струч ном састанку дао предлог минимума југословенских стандарда за народне библиотеке. Према овом предлогу, који води рачуна о. сте пену развијености нашег конкретног друштва, али и о правцима и степену оптималног развоја, утврђују се: једна књига по стаПе, најмање 10.000 свезака у општинској народној библиотеци и десет одсто ОД
Ако погледамо само шест европских земаља, укључујући и СССР, међу којима су Белгија, Енглеска, Француска, Немачка и Шпанија, уочавамо прилично велике разлике, које, очигледно, различитог третмана народних библиотека, из раз Аичитог. односа између формирања основних делова читалачке публике, као ми из различитог
тмана саме књиге, у чимајући пре свега у обзир: број књига у народним библиотекама и број становника, видимо да је, према наводима Огистена. Жирара, статистичког стручњака ОМЕ5СО-а, СССР са 1,84 књиге по становнику на првом месту, да је Енглеска са 1,50 књиге на другом и Белгија, са 1,36 књиге по ста новнику на трећем месту. '
Остале наведене земље имају мање од једне књиге по у
што не значи да у њим: Пе еоји и читалачка публика.
Ако посматрамо проценат уписаних чланова, редослед је исти: СССР — 31 одсто од: укупног броја становника, Енглеска — 30. од: сто, Белгија — 14,2 одсто...
По броју годишњих _ позајмица на једног становника Енглеска са 940 позајмица књига избија. ме Бутим, на прво место, док је ССР са 4,50 позајмица на прилдичном
растојању на другом месту, а Бел-
гија са 2,40 позајмица на трећем месту. | |
Ако на крају узмемо У обзир годишње позајмице по једном уписаном члану, редослед се опет не
Наставак на 2: страни
Милош: Немањић | А
ЈАЊ
БИБАНОТЕКА
- ЧИТАЛАЧКА“ ПУБЛИКА је, при чему мислимо 'на · читаоце КњЊи
укупног "бро: '' ја становника као чланство.
"армију.
у
БЕОГРАД, 1. ОКТОБАР 1974. ТОДИНА ххут __БРОЈ 472 ЦЕНА 3 ДИНАРА
.
|
НОВИ
— ИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ СР СРБИЈЕ ОД 23. ДО'27. СЕПТЕМ БРА ОДРЖАНИ СУ „ДАНИ МАКЕДОНСКЕ КУЛТУРЕ". НА СВЕ-
ЧАНОМ ОТВАРАЊУ ГОВОРИЛИ СУ.ЖИВАН ВАСИЉЕВИЋ, ПРЕД СЕДНИК СКУПШТИНЕ СР СРБИЈЕ, И БЛАГОЈА ТАЛЕСКИ, ПРЕД-
СЕДНИК СОБРАЊА СР МАКЕДОНИЈЕ. СЛЕДЕЋИХ ДАНА ОДРЖАНО ЈЕ ВЕЧЕ МАКЕДОНСКЕ ПОЕЗИЈЕ, РАЗГОВОР НА ТЕМУ „НЕКЕ. ОСОБЕНОСТИ САВРЕМЕНЕ МАКЕДОНСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ“, ВЕЧЕ МАКЕДОНСКОГ КРАТКОМЕТРАЖНОГ ФИЛМА И РАЗГОВОР СКОПСКИХ И БЕОГРАДСКИХ ИЗДАВАЧА О МЕБУСОБНОЈ САРАДЊИ. У ОКВИРУ „ДАНА МАКЕДОНСКЕ КУЛТУРЕ“ У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ СР СРБИЈЕ ОДРЖАНА ЈЕ И ИЗЛОЖБА „ТРИДЕСЕТ ГОДИНА МАКЕДОНСКЕ ИЗДАВАЧКЕ ДЕЛАТНО сти“ И ЛИКОВНА ИЗЛОЖБА „АЕСЕТ ГРАФИЧАРА“. ОВА МАНИФЕСТАЦИЈА ЈЕ С ПРАВОМ ОЦЕЊЕНА КАО ВРАО УСПЕШНА АКЦИЈА У ЗБЛИЖАВАЊУ КУЛТУРА ДВАЈУ БРАТСКИХ НАРОДА. НА САИЦИ — СА СВЕЧАНОГ ОТВАРАЊА „ДАНА МАКЕДОН-
СКЕ КУЛТУРЕ“.
ТЕОРИЈА. КЊИЖЕВНОСТИ
(МИСАО И ФУНКЦИЈА КЊИЖЕВНОСТИ
КАО СУБЈЕКТИВНИ стваралац, У-.
„ мјетникгрекренра и-креира- на. -сле-
фичан изражајни начин вањску и унутрашњу стварност коју про живљава до нових „животних интензитета" (како. би рекао Крлежа), који обогаћују његов живот увијек новим и дубљим естетско“ -етичким емоцијама и спознајама.
Као друштвено биће умјетник, а особито књижевник због свог специфичног – осјећајно-разумског оруђа и оружја изражавања писане поетске ријечи, тражи свој позив, налази овоју функцију и до бива афирмативну потврду каоин дивидуални стваралац, управо у томе што субјективним. емотивно"рационалним умјетничким чином, иако првотно на прационалној подлози инвенциозне имагинације, судјелује на специфичан начин у мијењању и обогаћивању колекти вне свијести и самих друштвених односа — у стварању нових естетоких, етичких и моралних вријел; ности;
И тако ово двоврсно дијалекти |
чко јединство стваралачког порива и умјетничког позива — тај су бјективни креативни напон и објективни друштвени улог, постају један од битних фактора у,непре кидном револуционарном ослоба: Бању човјека од друштвених нужности, присила и'ограничења,, у сталном уздизању људске јединке као друштвеног бића, као члана „Људске заједнице, до нових, садржајнијих облика слободнијег, дару
штвеног и стваралачког. култур-.
ног живота. у .
Међутим, таква дијалектичка структура односа индивидуалног и колективног, субјективног. и 06-
јективнот, појединачног и опћег у умјетности посебно у. књижев ности, извор је сталних напетости, те је стога подложна различитим превирањима и контрадикторним схваћањима у току развитка дру: штва и људске стваралачке, а осо бито критичке мисли. То је дошло, п долази стално, својеврсно до изражаја и у нашој друштвеној стварности, особито у току преломних 'револуционарних процеса и изравних социјалистичких преображаја. ми 3
Зато је потребно. стално указивати на неке теоретске и принципијелне марксистичке премисе. Специфичан карактер књижевно. сти, заправо њезина бит и њезино биће, управо је у томе да транс-
· понира животне појаве и односе
вањске и унутрашње стварности
| путем сензибилитета. ммјетникове лично. ·
истанчаног стваралачког
сти. у нову умјетничку реалност
-— која тако сублимира, синтетизи
ра и трансцендира животну реал; ност у новој садржајној и из ражајној потенцији. Према томе је књижевно и ум“ јетничко, дјело објективација су бјективних осјећајно-мисаоних до
живљаја живота, Тај субјективни |
фактор је битан, због степена, своје креативности, за истинску ква-
Хитету умјетничког дјела. и он је. _ тлавни елемент, заправо стварала чки фермент, у процесу објектива _
ције личног доживљаја и тран„сформације: живота до новог ум јетничког- реадитета.
Али је управо зато тај субјекти |
вни фактор и онај камен смутње, који због своје преосјетљивости или покушаја за његовом предо“
Хичитих неспоразума код разма трања стваралачке улоте умјетни“ ка; те смисла и функније његова дјела у друштву. Пи)
Први. је неспоразум · када се' непрецизно 'истиче и стално упорно понавља. (као по неком у: нутратшњем протесту или отпору) — да је умјетност и књижевност већ као таква, подвлачим ово „као таква“, тотаано' изолирана су бјективна категорија и апсолутно аутономна квалитета, издвојена. из друштва.
Други . је неспоразум , када се стално тврди, и данас опет упорно понавља, да је књижевност у свакој својој манифестацији, већ самим тиме што је умјетност, односно умјетнички чин, уједно и — хуманизам, те да је сваки књижевник, већ самим тим | што је књижевник — и напредно ангажиран, и да је, дакле, свако истицање неке стваралачке друш твено-моралне ангажираности не потребно или бесмислено.
Трећи је неспоразум — који
· би био више. непрецизност де-
финиције — када се тврди да
стваралачки чин умјетности наста
је због отуђења човјека и отпора тоталитету сваког друштва, па и социјалистичког — нако то појединци мање директно а више индиректно или имплицитно исказу. ју. Овдје ваља добро разликовати појам тоталитаризма. у негатив. ном смислу од' принципа тотали-
Наставак на-- 11, страни... |,
"Владо- Мађаревић
ОБГАШЊЕЊЕ РЕДАКЦИЈЕ
У ПРОШЛОМ броју „Књижевних новина" објављена је приповетка „Смрт цимбалиста Пиште", која је у јавности изазвала негативне – коментаре и осуде _ као увредљива за неке наше народ. ностц 'и Југословенску народну
Редакција: са жаљењем кон-
статује да.у причи доиста има.
ставова који, узети за себе, могу изазвати незадовољство. Редаки» ција |је, међутим, на приповетку о којој је реч гледала првенстве-
„но као на резултат пишмеве имагинације, а не као на описивање стварних догараја. ' !
Приликом _ објављивања — ове приповетке, редакција се руководила и, неким чињеницама које
су широкој јавности биле непо- ·
знате. То је, пре свега, чињеница да. писац није наш. грађанин, Ре-
. =
„"
___У једном од објављених ко.
;
дакција. је, међутим, учинила тро- а пуст што у истом броју није до-
нела и белешку '0 аутору, из које би се видело да он није рођен у Југославији, нити: је осивео у њој; нити-пише о њој у овом тексту или другим својим делима;
Један од разлога што је редак. ција недовољно критички трих“
ватила ову. причу Пера МАУ као реводилац де-
што је њен писац ла наших књижевних стваралаца. на: језик своје средине им његов "допринос видан!
ментара ове приповетке. цитирано
· је нешто штр у њој не постоји.
По том коментару, сама . главна личност тврди да је официр ЈНА, а такве тврдње у тексту уопште! нема |. РЕМА
Х “
је у томе погледу за-
4
= | Наше схватање поменутог тек;
ста је да главна личност, на'лра“ ју, чак и · сама себе · осуђује за. свој груби, националистички. иступ, а своју осуду на смрт при-. " хвата као природну казну за свој злочин. Не сматрамо наше мише љење неприкосновеним, али Мми.«
слимо) да наше читаоце треба. да. |
обавестимо и о, овом аспекту ствари. МИН. Наши читаоци, који познају нашу досадашњу књижевну по. литику,; знају да смо увек настојала да допринесемо учвршћењу „братства и јединства југословенских народа и народности. __Поучена овим искуством, редакција „Књижевних новина“ ће : "настојати да убудуће свестраније
_ критички оцењује текстове које.
"објављује, водећи рачуна и о мо. гућим одјецима тих текстова у
77 широт тавности.
МУ ЧРЕДАКЦИЈА „КЊИЖЕВНИ УВАЦ ТА БАВИВНАНИНУ са.
У
7
' | минацијом стално доводи до раз |
у овом БРОЈУ
САВРЕМЕНА МАКЕДОНСКА. ПОЕЗИЈА —' пише Александар Петров
СТИХОВИ Блажа Конеског
] ПОРТРЕТ ЈАРЕ РИБНИ:
КАР — пише Иван Шоп
- Владо · Мађаревић: СМИ· САО И ФУНКЦИЈА КЊИ· ЖЕВНОСТИ ·
Коста Милутиновић: ПРВЕ БРАЗДЕ БОЖИДАРА ПЕТРАНОВИЋА (ПОВОДОМ _ "стогодишњице рођења)
ПРОЗА Наде Мвељић
ПОЕЗИЈА Димитрија Миколајевића и Риста Василе. · ског
Миливоје Марковић: КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАР БО-
| ЖО МИЛАЧИЋ
Петар Волк О ПРВИМ ПРЕДСТАВАМА , ОВОГОАНШЊЕГ БИТЕФА
Миливоје Јовановићу САМПОЗИЈУМ | ПОСВЕБЕН ДЕЛУ ДОСТОЈЕВ- . ског
ПУТОПИС. — М. И. Бандић: МАЛТА, ИЗМЕЂУ ДВЕ ВОЖЊЕ АВИОНОМ
Слободан Новаковци: АЛЕКСАНДАР СЕКУЛОВИЋ —
. ЧОВЕК ЗА КАМЕРОМ
О новим књигама Божидара Тимотијевића и Рука Филитовића пишу Чело. мит Мтиџкевић и Радојипа Таутовић
–—
АКТУЕЛНЕ ТЕМЕ
ДЕЛАТНОСТ МЕЂУНАРОДНОГ СЛАВИСТИЧКОГ ЦЕНТРА. (РС
РАЗГОВОРИ о потреби и могућности сталнијег и систематског окупљања слависта и југослависта из светских и југословенских – научних центара имали су пре десетак тодина призвуке жеља и машта. ња, У многим земљама читаве спе цијализоване институције профе сионално прате и изучавају однос према своме језику, својој књижевности и култури у иностранству и плански подстичу и усме“ равају интересовање за њих и њи хово изучавање. То је постало саставни део националне политике, јер учење језика .и упознавање културе једнога народа или једне земље превазилази оквире филоло штких области и има далеки економски и друштвени значај. Земље великих светских језика су ово одавно схватиле и различитим путевима — од стручних до дипломатских — настоје да подрже учење и ширење свога језика у свету, било као факултативног или обавезног школског предмета, било стварањем језичких зналаца или, пак, да и) на њиховом језику. постоји могућност за комуникацију у ужим или већим стручним круговима. Боре се, у ствари, за своје свестрано, пре свега економ ско и политичко присуство на од ређеним подручјима.
М новије време и многе мање земље улажу огромне људске и ма теријалне напоре како би система тсеким радом нашле и оствариле место свога језика и своје култу“. ре у светској комуникацији и кула ' тури. Помажу формирање стручних и научних радника у универ,
. зитетским центрима како би ови
проучавали, непосредно или ком паративно, језичку, књижевну, ку“ атурну и друштвену проблематику дотичне земље. Ови зналци сна: гом свога деловања окупљају око себе младе људе, студенте и стварају. расположење за учење, отварају лекторате и школе у којима се формирајуњколико нови млади
" зналци толико и пријатељи и љу-
ди чије интересовање за различите стручне и животне области . доприноси „да се вежу за одреЂену земљу. | ИМ "ЧЕмбрионални зачетак таквога рада код нас је био у стварању „Семинара за стране слависте", који преко две деценије ради у Сарајеву, Задру, Загребу и Новом Саду (по две године у једном универзитетском центру) и који је до принео формирању многих младих јутослависта у свету. Међутим, овај Семинар није прешао оквире летње школе за учење језика и поред тога што је око себе окупљао најбоље стручњаке са свих југословенских универзитета. , У време наше пуније депентрализације (између 1960, и 1965) формирани су национални семинари у Љубљани за словеначки језик, литературу и културу и у Скопљу за македонски језик, Пера и културу а 1968. пи Загребачка сла
Наставак на 2. страни
: Слободан Ж. Марковић