Књижевне новине
ИНТЕРВЈУ
| ,
ИСТРАЈНОСТ НА СВАКОМ послу
Разговор са револуционаром и књижевником Вељком Ковачевићем
МИЛОШ ЈЕВТИЋ:
Ва сте, друже Ковачевићу, револуцији дали читав свој живот.
данашње Ваше године су ув. мерене — поред политичког, и књижевним радом — настојањи. ма да се унапређује југосло“ венска социјалистичка заједни. ца. Шта је за Вас револуција> Какво је њено значење — и као историјског збивања, али и као сада осивот континуитета — у данашњим временима, која. су У слободи пуне три деценије»
ВЕЉКО КОВАЧЕВИН:
Револуција је, како су то дав. но рекли класици марксизма, један велики историјски скок. Али — то није једночинка. За нас је она била догађај, сигурно, од нај веће историјске важности. Из. лаз из средњовековног мрака. О. на је тек положила темеље за постепено стварање бескаасног друштва. Метафорично речено, она је свјетлост и слобода. Али, револуција је и чин и процес у исто вријеме. Процес који дуто траје п који свјесне снаге непрестано допуњује новим квалните. тима. Док сам ратовао, мисано сам да је последњим метком 03. начен завршетак. Међутим, то је био само привид. Још боље ми прецизније речено — то је била само радост што се више неће морати да гине на бојишту. Она се, разумије се, наставила. Она и данас траје. У много сложенијим облицима него што је само ратовање. О сложености револуције, уколико се заиста жели видјети све што је креативно, друштву за његов развој пружено, ове три деценије, од рата овамо, очито јасно говоре.
Није, додуше, увијек и све би. ло за суперлативе, што је дава. ло простора и незадовољству, па. чак и малограђанској сентименталности, носталгији за нечим неухватљивим. Али ниједан раз. вој не тече праволинијски, Уви. јек има препрека и тешкоћа. Поставља се, међутим, питање ко. лико је човјек кадар да дође до краја. Колико је он спреман да се бори, па и против сопствених тренутних слабости и искушења. Дилема нема. Разумије се, слобо. да није апсолутна, нити онаква каквом је људи замишљају кад се боре за њу. Она нема за сваког исте вриједности. Ја бих то рекао и за социјализам, који ни. кад није у свакој својој тачки на свом развојном путу онакав каквим га видимо, желимо ми за. мишљамо у финалном виду. Ту настају пукотине. Јер, нити је свако прижељкивање идеал, нити је сваки тренутни догађај револуционарна пракса. То су по. јаве које се морају као такве примити и исправљати, јер ће иначе да се наметну као јаз измеЂу остварења и жеља.
Човјек све то доживљава по. некад малтене као смак свијета, а у ствари је то сплет противурјечности револупионарног пропе. "са који се неизбјежно појављује у сваком развоју. Наше друштво вуче снажно напријед. Мислим да смо тога свједоци.
МИЛОШ ЈЕВТИЋ:
Име Вељка Ковачевића, све више, везује се и за књижевни рад. Шта сте Ви заправо: тенерал, револуционар, политичар и. ли књижевник2р...Ако сте све заједно — чему, интимно, дајете предност»
ВЕЉКО КОВАЧЕВИЋ:
Нанизасте.... нанизасте... А ни је то баш тако сложено, Ја сам, прије свега, обичан човјек — комуниста, који се бори за своју идеологију. Кад не би било тако, и да није било тако, не бих ни ишао у рат. Затим сам помало од свега што сте навели. Кажем — помало. У рату сам морао бити у првом реду војник = борац, а то ће рећи, можда, новинарским језиком, политичар, Сад се
бавим претежно, не само сад, већ
подуже времена — књижевнош. ћу. И, разумије се, у овом тренутку дајем предност свом књижевном раду, и то не из неких пуких с" литерарних амбиција прихватио сам се пера веома касно — већ зато што сматрам да је то дио моје данашње обаве. зе. Коначно, па ја се овим путем донекле одужујем својим“ саборцима и идеји која их ја водила оживљујући их и покушавам да објасним кроз њих дио:те наше велике прошлости.
МИЛОШ ЈЕВТИЋ: У рату сте руководили ·- људи“
ма, И добијали битке. Данас, нај. већма, руководите реченицама.и бијете књижевне битке. Шта Вас више ангажује> Шта је теже, а шта одговорнијер..И да ли Вам, у књижевним, користи искуство ратничких борби>
ВЕЉКО КОВАЧЕВИЋ:
Свакако да је ратовати и би ти одговоран у рату за нешто више него што је свој лични жи» вот — веома тешко...Човјек је свакодневно у сусрету са смрћу. Ниједан човјек не жели тако ла. ко жртвовати живот. Нема људи који се не боје. Нема човјека ко. ји није проживљавао тешке тренутке страха. Мене је рат ангажовао у потпуности. Живио сам зато да бих се борио и често да бих надвладао смрт и из ње нис-
тргао своје суборце. На друго се:
тада није могло много ни мисли. ти. Одговорност је у рату — и емоција, и рацио и идеја, Она је стално присутна, јер ње вас нико не може ослободити, А то зна» чи одговарати за себе, за животе многих људи. Илустрације ради — и сад ми се дешава да се пробудим из снова у којима само гину и гину. Ратовање с реченицама, како кажете, нешто је сасвим друго. Сигурно не претје. рујем кад кажем да ми је теже ратовати са реченицама, иако се у њима не крије она претходно речена опасност, непосредна о. пасност за живот. Не знам како пишу други писци, не знам да ли и они пролазе кроз иста мучења кроз која пролазим ја, али знам да су она велика — свакако. Она вас стављају на искушење. Доводе до очајања у тренуцима када вам дође да своју „тводу муку", што за ратара каже Шантић, разбуцате, а с њом и своје снове. И учинио сам то доста пута. Али изазов не мирује. И опет ме лијепо навуче на рад. Свака написана страница је резултат трновитог рада. Има страница које по десет и више пута пишем и опет нисам задовољан. Онда страх од читаоца, о критичарима да и не говорим. Али, ето, постоје и лијепи тренуци. Они су финиш. Кад дође пезиод. глачања, кад кажем — крај. А онла кад се сјетим прве реченице рукопи-
са и посљедње = тога огромног
размака у књизи од неколико стотина страница који је треба. ло. савладати —- подузима ме је. за. Али то није крај — припремам се за сљедећу језу.
МИЛОШ ЈЕВТИЋ: „Друже – Ковачевићу, – рекосте,
Ваши основни тематски просто“ ри су — живи, истинити дотаћа.
ји револуције. Шта, као књижев- |
ник, мислите о савремености као теми уметностир Шта о ан. гажовању уметности и уметника2 Да ли сте задовољни стваралачким слободамаР> Има ли довољ. но револуције, мислимо на њен
целовит континуитет, у нашој данашњој ометности, посебно у књижевности>
ВЕЉКО КОВАЧЕВИЋ:
Много · компликовано питање. Али, покушаћу, Као што сам већ напоменуо, за мене су два рата била основна инспирација, Зал раво, желио сам да кроз своје
Аосадашње литерарно дјело нешто кажем на свој начин, како сам видио и доживио борца у
· рату. Величина народа који је
био главни његов носилац. Пош. то је то једно неисцрпно вредо које може непрекидно да надах. њује, остао сам вјеран тим прос торима. МИ дан дањи сам убијеЂен да сам само нешто рекао. Што се, пак, тиче наше савре. мене умјетности, иако не бих желио да дајем неке дефинитивне оцјене, јер то није област мог посебног интересовања, мислим да. она није ишла у корак, а нити је могла ићи темпом нашег општег материјалног развоја. Ми смо најавили из основа нове од. носе, а сад је тешко симболизи. рати оно што је у својој реалности, без обзира на извјесне сла. бости, више од симбола. Међу. тим, мислим да за савремену тематику наша умјетност нема до. вољно слуха, изузимајући неке Од писаца који су се окренули свом својом ширином. Неки књижев. нипи се баве „несигурном“ бу дућношћу и чини ми се да бора. ве у магми неког будућег страха. Ипак, узмите то само условно, Нисам сигуран да је то баш то, Питате о ангажованости и не. антажованости. Свакодневно питање. Чак и на ступњу свог вар. варства, човјечанство је имало борце који су саутили напредак, А многи га чак и додиривали. Стваралац, онај истински је у свим добима тежио да уљешна, и очовјечи све око себе — ОА обликовања материје, која му је стајала на дохват руке, па до сво, јих сопствених покрета и нарочито да очовјечи односе, макар, само обликовањем тврдог каме. на. Најчешће, његове су тежње откриване кад су их потоња зби.
„ вања тек потврђивала. Ангажова-
ност се, према томе, не може да цијени само према ономе што се експлицитно у свом умјетничком дјелу каже, већ по ствараочевој моћи да облик, композицију, са. држај — предскаже, открије, од. тонетне, Стварадац се не може да поводи за потребом и налогом тренутка. Чим се поведе за тренутком — негативним „или пози. тивним =— не игра улогу, наступа, манипулисање слободом ствара. лаштва. Нисам прагматиста нити практициста, “ аћи штекулисање на утилитарној основи како културе уопште, тако и свих њених испољавања или манипулисање крајњим слободама, указује на стваралачку бескрвност и ту не. ма креативности нити истинских вриједности. Шта то, на крају, значи бити или не бити ангажо. ван2 Умјетник је ангажован оног тренутка кад је кренуо да обликује своје виђење и своје осје. ћање свијета. Што се тиче лично мене, ја и не могу и нећу никуд од себе. Сувише сам давно анга. ЖОРЋАН.
Поменули сте у Вашем питању однос револуције и књижев. ности. Ту би се много моОгАО го. ворити. О нашој револуцији писало се много и данас се пише. Њој се прилазило из свих могу. ћих углова како би се ушло у њену суштину. Међутим, свједо. ци смо, а и били присутни извјесним појавама у нашој књижев. ности које су захватале и нашу револуцију у кривом свијетлу. Там појавама давали смо нека имена. Истина, то се појављива.
мере феене ин пен нвининингри ирарии аниме ннеерв јиитаннараине иемииинрнетви
Вељко Коћачећић
Револуционар и херој, тенерал и књижевник Вељко Коваче. вић је рођен 1912. године у Грахову. Учитељску школу је завршио у Цетињу. Затим се, 1937. године, уписао на Филозофски факултет
у Загребу. Убрзо, студентски
индекс
замењује – легитимацијом
шпанског ратника. 1938. године је рањен на шпанском бојишту... По завршетку шпанског рата, 1939. године, био је у француским логорима, у којима остаје до јула 1941. године. Бежи у окупирану земљу — многим француским, немачким и аустријским путевима.
По доласку у домовину, по налогу Партије, одлази у Горски Котар и Приморјг са задужењем. да организује устанак. Био је
командант – првог.
Приморско-горанског.
партизанског одреда. У
другој години рата је рањен. Те године постаје први командант Приморско-оранске дивизије. Последње године рата је прекомандован у Славонију, где је био, најпре, командант Четрдесете дивизије, а затим командант Шестог ударног корпуса. Тада је произведен за генерал-мајора. У пролеће 1943. године Ковачевић је
поново био рањен,
Године слободе дочекује као генерал-пуковник и командант Прве тенковске армије... Отада је био, до демобилисања, које је дошло на лични захтев, на положајима команданта армије и по-
моћника: савезног секретара за народну одбрану, Вељко Ковачевић је био више пута савезни
посланик. На
УП! конгресу Савеза комуниста Југославије биран је за члана Џентралног комитета. Сада је члан Савета федерације.
Више од две деценије Вељко Ковачевић се оглашава и у књиожсевности. Прву књигу је објавио 1953. године. Читаоци знају ове његове књиге: романсирану хронику „У рововима Шпаније“, романе: „Капелски кресови" и „Млада шума", приповедачку збирку „Вртлоз“ и'последњи роман „Гавријада“. Књиге Вељка Ковачеви. ћа преведене су на руски, маћарски, македонски и словеначки. Сарађује. у. многим часописима. Члан је Удружења књижевника
Србије,
ковања. Проглашен је:иш народним херојем,
у
Ковачевић је носилац већег броја на
јвиших · рахничких - одли»
ВЕЉКО КОВАЧЕВИЋ
до у таласима. Али је одударало од општих хтјења овог друштва, или против његових хтјења. Било је свакаквих шпекулисања, мани пулација, начина додворавања не. ком ко нема много везе са на. шом идеологијом, нити са соци» јализмом, нити са напретком. Та. мо гдје се шпекулише, на утили. тарној основи културе, као што рекох, и свих њених видова манипулшце до крајњих слобода, у име слобода, у ствари, анахроних тражења — не може се гово. рити о неком стваралаштву. Ме. Бутим, то никад није преовладавало. То остаје у дубокој сјенци великих достигнућа на културном и књижевном плану, у сјенци ве. ликих имена нашег стваралаштва.
Јасно је да се у сваком за. хукталом тражењу, у општем укрштавању појава — појављују компликације, тешкоће на које се може одговорити само ствара» лаштвом, стварним вриједно. стима.
МИЛОШ ЈЕВТИЋ:
Књижевни разговори, претпо. стављамо да сте њихов, бар, палг љив пратилац, често се баве положајем писаца“и, уметника. Да ли писца, према Вашем сазнању "осенању, данас довољно | цене,
признају и'да ли му се омогућу-
ју услови за стварање2 ВЕЉКО КОВАЧЕВИЋ:
Услови за стварање постоје, мислим, за сваког ко то жели. Моје је осјећање да стваралаштво има своју цијену код нас, поготову кад је ријеч о провјере. ним умјетницима. А колико. је књига присутна и колике су мо. гућности за њено читање — питање је за анализу. Читао сам неке податке о приступачности књизи, о тржишту књиге, Чини ми се да су подаци помало алармантни, можда чак и забрињавајући,. Са. мо, ја нисам квалификован да, процјењујем узроке. Можда .ци. јене, можда неадекватна.обавијештеност. Не знам Треба вје. ровати да ће механизми наши, са зацртаним новим иницијативама самоуправног, или боље, друш. твеног договарања, донијети побољшање у том правцу.
МИЛОШ ЈЕВТИЋ:
Желимо да управо Вама — чо. веку из једне републике, који је ратовао у другој, а данас живи и ствара.у трећој републици поставимо и .ово питање: да ли се успешно, свестрано и очекивано, уз поштовање равноправног раз. воја националних култура, остварује југословенски социјалистички културни прастор: Шта Вам у постизању тих циљева, о који ма сте као млади ратник и Ви маштали, причињава задовољство, а шта Вам смета>
ВЕЉКО КОВАЧЕВИЋ:
На Ваше питање нећу погри.јешити ако одговорим потврдно, Без развоја националних култура, и то пуног развоја, као и култу. ра наших народности, не би могао бити остварен нити испуњен, да тако кажем, југословенски културни простор. Ми никад не бисмо извојевали револуцију, не бисмо побијед ли, да наша Пар. тија и друг Тито, нису — не само прокламовали већ и.изборили пу. ну равноправност свих наших народа и народности,:То једино и мора бити темељ нове социјали. стичке Јутославије. Он је то за. иста. И сам на'том темељу може доћи до размаха националних култура. Ту ништа не може бити 7-противрјечности са тим општејугословенским културним про. стором. Напротив, култура не по. „заје- међе 'ни границе, Зато мени
| "ВИОЛИНУ, .
дично понајвише и смета кад по.
неко'покутпа да. је омеби.
МИЛОШ ЈЕВТИЋ:
' " Објавили сте. шест књига. Криг ташса је све повољно оценила. Ко. ја Вам је књига, да условно ка. жемо, најмилија2... Шта сада радите» |
"ВЕЉКО КОВАЧЕВИЋ:
| Највише волим, право да Вам кажем, свој роман „Младу шу му“. Мислим да он, ипак, није најбољи, али је — по некима тако и оцјењен. Чак као најбољи,
Сада сам при завршетку новог романа. Његов наслов је — бар према мом садашњем мишљењу, а мислим да ће тако и остати —, „Сунце је зашло пред зору“.
За вријеме лијепих дана, кад Вас то већ. интересује, играм упорно тенис, нако сам већ поодмакао у годинама. Међу тенисе. рима имам много цријатеља. За вријеме зиме идем на скијање. Међу скијашима имам много пријатеља. То скијање ми је остало из рата. Морао сам да ратујем неколико зима на скијама. Јасно да нисам мислио у то вријеме да ће ме скије заразити. Од скија ме не може да одврати, ето, ни сломљена нога коју сам на њима зарадио прољетос, у марту. Чи. там прилично, водим добру утак. мицу, шетње и разговоре са пријатељима. Волим и шах, иако ћу увјек остати пацер, што се тиче шаха.
МИЛОШ ЈЕВТИЋ:
Имате, мислимо, и честе сусрете са уметницима. Како Вас они примају Да ли сте за њих, више, револуционар, ратник — генерал или колега — књижевник»... Које су Вам уметности, уз литера. туру, блиске> Да ли имахе „сво. је“ сликаре, глумце, музичаре. и друге уметнике» . .
ВЕЉКО КОВАЧЕВИЋ:
"Па, могу да кажем да имам Аоста пријатеља и познаника ме. Ђу умјетницима. Највише међу таумцима и филмским радници. ма. Међу књижевницима мање. С малим бројем се и познајем. Књижевним _ састанцима — никад нисам присуствовао. Био сам по зиван. Моје књижевнике, моје познанике, много цијеним. Знам да и они мене цијене иако, ми. слим, више као генерала, а са резервом и испитивачки као књи. жевника., Волио бих да не будем међу: њима залутали књижевник као што нисам ни залуталди тене-
%
рал. 24 |
Некад сам“ предметно учио, 1 исам имао нарочитог спјеха. Црногорац. Ади, волим музику Ту сам романтичар. По. некад се са својим ћеркама над. мећем у оцењивању забавне мтзике приликом неких већих при. редби. Волим кад ме званичне оцјене подрже, али се то ипак ре. Бе дешава. Што се тиче сликарства, просто се ослањам на око. Волим оно што. ми се одмах
„открива. Много цијеним напоре
глумаца и уживам у добро оствареној улози. Уосталом, глума је била један од мојих великих снова. То се сигурно неће оства. рити.
МИЛОШ ЈЕВТИЋ:
Уобичајено је да, на крају раз. говора, сваки .2ост наше емисије каже неку врсту поруке, која садржи · његово, животом сазнато, искуство. Шта бисте Ви' рекли, друже Ковачевићу2
ВЕЉКО КОВАЧЕВИН:
5 У "животу једног човјека који је одабрао путеве пропреса, а поготово ближе одређених „реводу. цијом, ништа, нема важније ни значајније него остати вјеран до краја. Досљедан томе путу. Ис. трајати. Не подавати се тешкоћама и искакивати, како се. то популарно . каже, на окукама. Истрајност на сваком посАџ, ма колико (био тежак, мора бити основна · одлика комунисте, И још нешто: нема у револуцији, ни данас, у револуционарном разво. Ју, послова мање важних. Сви су они веома важни за нашу будућ. ност, за нашу садашњост.
алатима ОД. ПРОШЛОГ БРОЈА (ФКЊИЖЕВ. НЕ НОВИНЕ" СУ ПОЧЕЛЕ ДА ОБЈАВЉУЈУ | СНИМКЕ РАЗГОВО-. РА КОЈЕ УРЕДНИК АРРГОГ ПРО. ГРАМА РАДИО БЕОГ РАДА МИЛОШ. ЈЕВТИЋ ВОДИ НА ТАЛАСИМА ОВОГ ПРОГРАМА СА ИСТАКНУ. ТИМ ПРЕДСТАВНИЦИМА . НАШЕТ КУЛТУРНОГ И ЈАВНОГ живо. ТА. У ДОГОВОРУ С њим, ови РАЗГОВОРИ — КОЈЕ ЋЕМО, ЗБОГ ОГРАНИЧЕНОГ ПРОСТОРА, ,ШТАМ ПАТИ. У НЕШТО СКРАЋЕНОМ ОБЛИКУ — БИЋЕ ЈЕДНО. ВРЕМЕ "СТАЛНА: РУБРИКА ЧАШЕГ ЛИСТА, ,
КИНЕ ЗНРНОВИНЕ. 6