Књижевне новине

АКТУЕЛНЕ ТЕМЕ

да квалитативну селекцију листова и часописа

Наставак са 1. стране

смишљеном политиком, подстица= ти Аиференцирање између њих,

Често се чују мишљења да годишњи планови по програмске оријентације — углавном су они иниџирани захтевима за финансијеким средствима — морају о стати оквирни и отворени. Треба, међутим, инсистирати на до кра ја изведеним и што јасније иска' заним концептима, који се ка сније, ако то стварне околности буду изискивале, могу модификовати. У том смнелу потребно је и даље, још прецизније, стимулнсати извршење мланова, као и укупног квалитета. Мора посто јати таранција да ће основни «" лементи плана бити | испуњени. Иначе, и најбољи, најлешше на» кићени планови не морају да зна че ама баш ништа.

Тиражи су значајан моменат у вредновању листова и часопи“ са за културу, али је овоме по" требно прићи са свом деликатно“ шћу проблема. То пре свега, зато што се обично публикације из области културе и уметности сврставају у неколико категорија, најчешће према томе да ли им укупан тираж и број продатих примерака прелази хиљаду кома“ да, или је, пак, неппто већи. Си: гурно је да се у вредновању листо за и часописа, због неминовности да они имају одређено деј ство н публику ~ како због до" тике ствари, тако и због начела на којима се, и због чета, се, КОД нас исказује друштвена им мате

јална подршка. = не може пре небрећи околност занемарљиво ма лог тиража у неким случајевима, нити околност да се по многим редакцијским просторијама. томи“ Аају пакети непродатих бројева. Сигурно је значи, да треба сти: мулисати повећање тиража = 40 брих публикација, разуме се.

Треба, међутим, имати у виду да простог механичког вреднова" ња и тумачења тиража не сме · бити. Зато показатеље 0 броју растурених примерака. треба ви: шестрано сагледати. При том та: коће треба имати у виду оно што су и неке озбиљне анализе пока зале: да су извесни дефекти У ранијем, па можда и у садаш“ њем, механизму стимулисања до“ вели дотле да се редакцијама. У тлавном не исплати повећавање тиража, јер је то истовремено и повећање _ нерентабилности, Но; најважније је да јасно рећи како и ограничени тиражи — свакако да при том не мисли“ мо на занемарљиво мале = МО ту имати велику културну Ми сију. То уосталом потврђују и познати и утицајни часописи У неким другим земљама, „са великом културном традицијом,

Посебно је потребно, прили“ ком одлучивања о друштвеној и материјалној лодршим, имати У виду онс публикације које по дејству по утиџају прелазе, репуб“ дичке оквире, и имају Југословенски значај. При том треба на: гласити да, кад говоримо о овак' вом дејству листова м часописа, не мислимо на тав, београдске часописе, односно пе мислимо само на неке од њих, јер У по јединим конкретним случајевима и часописи из унутрашњости прешли су републичке границе. Такође се друштвеним стимули“ рањем мора подстицати пласман листова п часописа са културном проблематиком по вам граница на“ ше земље, у светске славистичке, „универзитетске и друге ментре, где неки од њих — то и досада" шње искуство показује — имају вишеструку фунпкиију.

И у вези са начином финансирања али мо У оквиру шире друштвене акције око листова п часописа из области културе и уметности треба се залагати за друштвени _утипај на састав и правногорганизациони статус ре дакција. Редакџије би саме тре бало — уз давање разумних ро: кова, тамо где је то неопходно ~- да дефинишу и регулишу сво" је статусе, да одреде своје обавезе према оснивачима и узајам“ не односе са издавачима, да уса' врше и јавно обзнане начине из" бора уредника и редакција као и трајање њихових мандата. Тиме ће се, разумљиво, одстрању“ вати монополизам, затвореност, пи беживотно отаљавање _ послова чак и онда кад више нема Ника“ квих правих побуда и подстицаја

то.

55 И на још нешто треба обратити пажњу. Често се ЧУЈУ жало“ појке уредника п редакција како су многа начела и декларисања појединаца и институција добра. и ЛОГИЧКИ компактна, али како

то у пракси изгледа друкчије и ! заичније; како се време и сна; те испрпљују У мољакању и трагању за средствима, 2 не у уобличавању профила и окупљању са

КЊИЖЕВНЕ ВОВИНЕ 11

радника; како се, на пример, ни У мају — кад је половина свеза; ка одређене публикације већ изи: шла, пи кад још увек нису испла: ћђени ауторски хонорари -- не зна хоће ли бити средстава за ту годину или не. Ове разлоге треба озбиљно уважавати и раз мислити о могућности друкчијег календара планирања и о благо временијој расподели средстава, макар кроз извесне гаранције. Но треба знати да несигурност средстава и указивање на њи хову неизвесност може да буде, м јесте то у неким случајевима, разлог и алиби да се ради зљка“ во и да се, уместо базирања на

добрим, плодотворним по прецих

ним паановима, сналази од дана до дана, уз веровање у тренутно уредничко надахнуће, у пнспира. зију и поштареву торбу. р редакцијама и публикација ма може се размишљати и с об зиром на профил кадрова. које окупљају, било у ВИА уреднич“ ког тима, било ђ сталнијем сарал ничком статусу. Мочљиво је по нављање једног одређеног крута сарадника и у по некодико пуб. ликација у различитим средина» ма, па је чак могућно запазити и различити степен одговорности тих сарадника према појединим публикацијама. М ово може да буде један од показатеља КУдТУр" не климе и реалних потреба за бројем и профилом гласила, Листови м часописи су врло специфична гласила; они имају, нарочито ако су квалитетни, по неколико живота, Имају најпре оно непосредно дејство у трену ку излажења, кад, поред осталог, чтичу на стварање културне КЛИ" ме и подстичу непосредне уини' мијативе у културној политици. Имају, међутим, и своје накнад“ но важење, као књижевни им У метничко'историјски _ зборниџи, кроз које се, из временске пер“ спективе, оцењују поједина раздобља, ствараоци, преокупације и критеријуми. Но, кад је реч: о оном _ примарном дејству, ·непо“ средно по излажењу, треба бити врло обазрив- при вредновању, поређењу и рангирању појединих гласила, Наиме, треба разграничити опна У којима. се зачињу иницијативе пи у којима се непосредно зеагује на. појаве, од оних других, која, мада споља гледано делују готово истоветно као прва, у отвари само имитирају и лонав,

'љају нешто што је већ исказано.

Ма то, о још нечему треба води“ ти рачуна, што се, иначе, често запоставља: да је и уредност и“ лажења појединих листова и ма“ сописа један од доказа њихове присутности у културном живо“ ту, па и то треба на адекватне мачине подстицати и стимулиса/ ти. Листови и часописи, за раз лику од књига или алманаха, вр“ ло много губе чак и ако је њи хово закашњење минимално. Исказују се, сасвим оправда но, мишљења. да друштво не мо же фаворизовати само оно што сво јом традицијом, стеченим пози“ мијама или на неки други начин већ гарантује квалитет; потребно је инвестирати у нове иниџијативе и тражити нове просторе. Но, при том треба одредити реалне границе, јер се, с обзиром на ограниченост финансијских па

пи других могућности, не може У

тражењу нових иницијатива и обећања ићи врло широко. По требно је реалистичније се односити према њима: не оџењивати их априористички — ни блато наклоно ни одбојно — већ се од: ређивати уз уважавање читавог сплета околности,

Кад је реч о непосредним ак цијама око стимулисања и фи нансирања _ листова и часописа. из области културе и уметности, треба инсистирати — пре свега код Републичке заједнице за кул туру, а затим то помоћи п кроз саме ове публикације, као п кроз средства јавног информисања да се стално усавршава механи. зам вредновања м, посебно, дру штвеног и материјалног стимули“ сања, Међутим, то не значи да сваки посао треба радити са сум“ њом и у механизам, и у намере, и у институције. Околност да не: ки систем критеријума пије савршен — идеалан, разуме се, никад неће ни бити — не значи да се тог система, док важи, не треба што доследније придржавати. У том смислу треба пружити пуну подршку надлежним телима, п институцијама — и кроз друштве по поверење и путем средстана информисања — а од тих тела и институција, разумљиво, захтевати одговоран однос, и спремност да се јавно аргументује 9бављени посао.

Чедомир Мирковић

(Уводно издатање на саветовању 9 листови“ ма п часописима из области Кумуре и уметности, које је организовала Комисија за идејно деловања СК у образовању, ма: уши м култури при Председништву пик ск Србије)

АФОРИЗМИ

Лабиринт емоција

Посматрањем бистрог небескот свода или недогледно распрострте површине океана можемо добити доста правилну представу о неиз. мерности сублимних осећања У души, и схватити да та осећата могу бити недогледна и бездана, нако су, неизбежно, испресенама, облацима им бурама наших људе ких несавршености. |

'

Препоручљиво би било пред са мим собом свакодневно подвлачи“ ти важност одржавања мере при предавању осећањима. Препоруч“ љиво би била — кад би такво разлагање имало ма каквог изгледа на успех:

, ,

И грубе, очевидие чињенице тек са муком уносе исправке и ра светљења у осећања; разлози и до кази стоје пред њима сасвим не: моћни, онако исто као што, у за: носу на њих, не важе ни прописа“

з

ности што у свету владају.

Из бојазни да. нас не опхрвају масовна душевна, клонулост и зач“ мала апатија, грозничаво појури

СА ИЗЛОЖБЕ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА — ХАЗБО НУхАНОВИћ:

308 ИЗ АВЛИЈЕ

ма у сусрет неком осећању, излажући се опасности да нас оро са“ тре. Доиста; такво јурење је бе зумље коме нема разна. а

Неизводљиво је једно претва“ рање; да људско биће дуго одржава успеди привид како је неко ње гово осећање у цвету, онда кад је оно већ сасушено и угашено, =. )

Догађа се да људски индивидуум не доживљава ништа из спољ њег света, — а у њему ипак, не протумачљивим начином, почне да се ковитла један немир за. другим, Кад човек не би, спонтано или во но, распредао у бесконачност на слате своје колебљиве психе, био би и постојанији, и прибранији, и стишанији. А зацело би му дале“ ко боље ишло кад би његовом спо собношћу закључивања управљао искључиво његов разум, него кад се са њим сплету, дајући му праваш = његове емоције, афекти и, нарочито, непроходна џунгла ље» тове подсвести.

Сувише егзалтиране _ личности немају дуг век; оне се брзо истроше, јер неуморно распаљивана осе ћања најпре исирпе и подрију човеков организам.

Извесна осећања што обухватају човека снатом и брзином пла мена толико су му опречна, да та бацају изван његове средине, изван његовог нивоа, изван пелог еговог дотадашњег постојања.

С обзиром на јако испреплетану дннамику човекове психе, као м па чињеницу да су кристално јаспа. емоционална тибања велика. реткост, изгледа да никакве прег тедности у осећањима нема тим пре што у њих могу да се уплету и да их замраче пусте ћуди. Отуда се некад учини спасоносно подизати _апотеозу равнодушности. Али не треба смегнути са ума да и у усколебаним и хаотичним емоцијама може бити скривено неслућено богатство, као и да је из неке психичке уједначености моту ће понети самоубилачку пустош.

,

Зло је кад се једно осећање кре ће кружном линијом, јер, У том случају, пема излаза из њега.

Немогуће осећање, Џа шта онда2 Оно, ипак, постоји. Успон чо" векових тежња не може бити о слабљен чињеницом да су оне не измирљиве са стварношћу и њој недоступне, ;

Неминовност једног. осећања може бити његова коб. А зло је што неке неизгладиве емоције, осу Њене да остану зазидане у души

= пошто су, претходно, прошле кроз многе хаосе, потресе и гнархије — не губе због тога ништа од своје виталности.

Има емоција меких као додир

· најфиније свиле, а има их и дес

потских које тресу ломну мовеко“ ву душу као свирепа рука каквог окрутног властодржца своју жрт ву. А постоје и лабиринтске смо“ ције из којих никаквог излаза не. ма == сем у небиће.

Како, и поред свих човекових самоодрицања и самопоништава“ ња, понекад крикну његова осе“ ћања, која безобзирно теже да. се разобиме и разгранају. Јер јаке емоције нису омеђене; уз то, оне остају недовољно задовољене и кад добијају подстицаје и потхра“ њивања. А кад су их лишене, оне се, препуштене себи, лако и нео. сетно могу извитоперити у комплексе, пи посувратити у неурозе п психозе. А тада им предстоји само утапање у беспомоћност.

Кроз све препреке се некако провлачимо кад смо прво разум“

ни па. тек после емоционални. Али далеко заплетеније иде кад је слу“

"чај обрнут.

"Наше мисли упућене су углавном на напорна и спора пробија: ња; нашим осећањима лако су до ступна. лепршава узлетања.

У сукобу између сложеног и је дноставног осећања друто чешће има превласт, Тако бива због тота што ми сами наше просте и ја сне психичке формације инстинктивно подржавамо и снажимо, док изукрштане и мутне избегавамо, да бисмо заштитили себе од опте рећења што ове собом носе.

Они чије су основне особине подмуклост и вероломност лишени су способности да проживе неко осећање обојено моралношћу, Њи хова срећа је што су тако ментално саздани да тог свог поразног дефекта нису свесни.

Кад се човек потпуно истроши у једној емоцији чији неприличан крај дочека, — он дошније није више способан да се јако душевно заталаса ни ради чега. Али без обзира на то што је његово осећање било наопако усмерено, оно је могло бити чисто м светло. Јер значај емоције као такве остаје у меким случајевима независан Од вредности објекта на који се она односила. |

Као неком судбинском одред“ бом усаћено осећање, иу слуте ју кад је јако мучно изаћи са њим на крај, има неоспорно једно по вољно дејство; оно откида човека њим оптерећеног од сићушности и убогости сваглашњице. А пе може се порећи да је прекида“ ње веза са баналним збивањима исцелитељско ослобођење и добро дошло олакшање.

Кад би људи знали колико распомамљене емоције нарушавају и спокојство душе, и здравље, и скла дност физиономије, — они би им, већ из таште себичности, мање слепо хрлили у сусрет него што то обично чине,

Зацело је природније и нормал није пустити да нас наше самони кло осећање води и заводи, нето да то чине сумњиве речи и веро ломне намере разних бездушника. Кад је реч о емоцијама, тада од свих избора што нам стоје па рас полагању најприхватљивији је за нас онај који нам налаже да по: ћемо за својим аутентичним осе“ нањем. И кад нам већ ништа АРруто не преостаје сем да се предамо каквом деспоту, спољњем или уБу трашњем, изаберимо оног који нам је ближи — предајмо се емо

Милован Јовановић

Чаробна свитања

Раздањује св у души Сијају сунца бела Гримизна. птица. зора. Велика видела.

Велика реч је дошла. Свесних жеља и хтења Да се оживотвори

У моћна отеловљења.

Унутрашња светлост. Нерешена питања. | Магијска откровења. = Чаробна свитања.

СУНЧАНИ ПРЕДЕО

Сунчани предео се искрио Јасноћом јасном кристалном Постојаном и сталном —.

У смислу се смисао крио.

Мутне речи, празна слова, Светло: сјаја, слутње млечне Покажу се испод жрова Загонетке недоречне.

РЕЧ

Покопане, погребене

Под најдубљим слојем таме Где енигме вечно чаме Под мепелом запретане.

Реч магична кад се стекне Код њезиног онде гпоба, Без имена и без доба Смрт ће саму да порекне

МЕМЕНТО МОРИ

Све од моћи до немоћи Језиво се врти јава

Час слабости сад ће доћи Било ко сат откуџава!

И сени се узнемире

У спокају где ум дрема Загонетке језом пире

= Ничег иза смрти нема.

цији. Јер онај којег су сломиле емоције има бар ту жалосну сатис факцију да је пао као жртва са: мог себе.

У мноштву човекових смркнутих, оловних или махнитих емопија истакне се једна горостасна, светла, доброносна. Та емоција би та могла одвести унутрашњем 'обо таћењу и складу, кад би он имао могућност да у њу зарони, и кад руштилачки стицајеви и зли посту пци његове убиствене околине не би успели да јој осујете успон и пониште слободу експресије.

Права осећања изражавају се спонтано, онаква каква јесу, без стилизовања, без патоса, без деко: рација. Отуда су лажни и пер. Фидни људи психолошки онеспосбљени да о њима говоре, јер им она потпуно недостају. Кад истин, ски осећа, човек не прави литературу ни реторику, него говори мокрено, непосредно и несрачунато на ефект.

Међутим, доклетод је у људе ком бићу жива његова најприснија емоција, оп сматра за сакриле. тију свако саопштавање о њој тлу. вима и равнодушнима, каква је ве ћина људи за осећања других, Исто тако, осећања засићене, безисходне несреће која је пустила чврст корен на дно душе, остаје немо и неизрециво. МИ најузвишенија и најнегативнија осећања, она што скривена у души притајено живе, немају израза; она су осућена да остану неманифестована. Кад би њихово испољавање би до изводљиво, Добили бисмо врховно лепо и крајње рутобно.

И кад би се разбеснела олуја слична оној што из корена чупа стара дрвета и котрља их по шу ми, = она би била немоћна да једно прекаљено и трајности намење но, а достојно прихваћено осећа ње поколеба у илуминарној душти. М човековој унутрашњости испу њеној постојаним емоционалним садржајима не може се створити она злослаута празнина што остаје у земљи, после истрзања каквог столетног дрвета. Зато би непогода пре самог човека завитлала и гурнула у провалију да се у њој раздроби, него што би емоциона/ пи пламен могла угасити у њему.

Јер, кад треба да одбрани она своја осећања, за која као ла не важи закон пролазности, психа постаје непробојна као стамена средњовековна тврђава, о чије су се зидине узалуд тупила и крхала копља непријатеља, а њихове стре“ ле бивале лако одбијане. Таква осећања неће сломити никакве сти

_ кије имтритантства ни злобе, = као

што не може бити освојена ни твр Ђава опасана дубоким црним 90 вовима, у којој је одана посада заклета да нетремице бди.

Ксенија Атанасијевић