Лист младих истраживача Србије

ВРЕДНИЈЕ, ЦИЛЕ...

Y послсдње време учесхале cv, усмене или писмене, критике упућене редакдији овог нашег лисха у којима се каже да уопшхе не пишемо о овом илн оном друштву Младих ист раживача, овој или оној акцији IПД. Све ове крнтике (ми их, V стварн, сд;атрамо сугестијама) прихвахамо и уважавамо, алн се, ни v ком случају, не сматрадкз искључивим кривцима (шгги vomirre кривима) за својеврстан вакуум који тренуг но nocTo.in када 1е у пнтању Iшфорлшса!Бе о активноствма поједнних органнзација истраживача. Да одмах разјасшшо схвар. Лист нема своје мсзимце, ciainaxuje, љубнмце мрђу оргашЈзацкјама МИ, о којнма се пшае афирА!ахнвно нз броја v број, којнма упорно и нештеднмице поклаил свој нонако скученн просхор. Напрохив, лист ie на всга начкн охворен за све организације истраживача, тшчев од оних најстаријнх па до новофориираних. Нккакве симпатије (ако ћемо искрено симпахнчашје су нам органнзације у повоју које кубуре са свим и свачим) не могу и не смеју бнтн услов да се пише о некој организацкји. Једнни критеријум за то је РАД. ПшпелЈо и писаћемо о орrаннза цп ј а м а које раде, бележе вредне резулхате. А она друга, можда важнија, схвар је: нико од појединаца нема монопол на оојављиваше текстова v „МИ”-у. Сваки сарадник ie добро дошао (хешко је и набројахи све оне, на жалосх углавном безуспешне апеле нашнм читаоцима да noстану сарадннци лисха). Дакле, ви који нам се жалите да се не ramie ништа о вашој организацији, престакихе са хим, верујемо добронамериим, критикама, и латите се иера и напишнте шха се збива v тој вашој организацији, како се реализују акције, шха је са нлховим резулхати.ма... и пошаљпхе хо ка нашу адресу (стоји у импресу листа). Посташгге добродошли сарадник овог нашег истраживачког „МИ”-а. Верујемо да ђе ои хада постахи много бољн него је сада. РЕДАКЦИ Ј A

С ПОВОДОМ ГЛУВИ ТЕЛЕФОНИ

На минулом семинару за акTueucTu оргшшзација и иницијатпвних одбора Младчх истра живача Србпје спроведена је, мећу полазницима семипара, анкста у којој се, измећу осталог, говорпло и о информисању у истраживачким организацијама. Апализом одговора полазпи ка долази се. до, слободпо сс може рећи, поразне чиљенице: велпка већипа испитника (а полазпчци семшшра су билн угла ном nepcuetcvuemi aicrueucni омладинске организације v сво. јим средипама) веома мало зна о оргаппзацијама Младих истраживача у својим градоспма (ne зна којим копкретиим акливпостима се баве, које су им најзначајније акције, где су им npocTopiije итд.), док аобир део ~први пут чује да у местима где живе постоји оргапизаtnija МИ”. Тешко da he ико шмеган го ре наведене полазнике семинара окарактеристаги незналииама и.ш томе слично, и разлоге за њихово лоше информисање

He жс.шмо овде филозофирати о ве.шком значају чнформчсања. Свн смо, верујемо, свссни тог значаја. Мећутчм, намеhe се ушсак ба гро natuux o'pгаиизација веома мало радп иа унознавању јавпости са својом активношЈгу. Подосга су нас, чзгледа, успокојиле ласкавс оцене ynyhene наи;ем раду и оргаччзацчјч нам. Оно није да се, као cneцифичиа организација младих, нисмо афчрмчсалч na овим меридијанима. Није да не ужчвамо подршку многих поједччаца и инстчтуцнја у друштву. A.nt, гледано дугорочно ro је до ста релатчвна ччњецчца, залог на коме ne можемо чскључчво градчтч своју будукпосг. Морамо се стално чзпова потврћчва ти иовим резултатчма, успесима. У супротном, осућечч смо на nponacr. He гчне чам rao уосгалом свчма ончма којч за-

стану у трцч.с временом вео.иа брзи заборав. Стална борба за углед незамислива је без садржајног информисања. И to не чнформчсања као некаквв nparehe, споредне делатности, некаквог прирепка. Beli као са. ставног дела целокуппе актчвности организацчје. Акцчја је, у нашој делатности, лек за све. Акрија, односпо њени резултати најуспешнија су пропаганда ii најсадржајнија информација о ствара.гшштву МИ. Акцчја је, даље, незамењив , г мама.ц” за нове, младе кадрове. ¥ коптексту практичие ишрормативке говорепо, успешно реализована акција је најсигурџији na чин ди се Младим истраживачима посвети део npociopa и.ш времеиа у локалшш, и оним већим средствима инфорлшсања. Тешко је разговарати о информисању у организацијама МИ, a не npuceriiTLi се минулих времеиа када су млади истраживачи jom увск бчли у потрозц за својим местом под су'нцем. - НемогуНе је заобићи искадашње „Недеље Младих истраживача” у оквиру који су, у целонедељном контакту истражива. ча са јавношћу . приказичани филмови и слајдови са истраиси вачких atcifLija, д-ржане трибчне (донас тако популарних као нанип комуникаиије) о игграживачком раду, оргаинзоааЉа nps давања пстакнушх n дил,ем све та познатнх научника n истраживача, оргапизовали квизови, иостављане изложбе фотографије. Крајње неправедно би Оило занемарити улогу који су зп афирмацију олсгадинског чаучночстражчвачког рада одигра. ле такозване Смотре радова Младих нстраживача, које су су донедавно установљпва-ле ми шшаљно једном годишње, а ко. је су , тешко је наћи npaeti разлог за to, готово изумрле. He 3na.uo да ли су ове данашње генерације истраживачка, иако материјално много богатпје, сиромашније ентузијазмом н.ш талентом за писање од пних већ средовечннх истражи. вача . али је ччњеница да се, за разлчку од негдањих времена, не прсте могу избројатч данашње органчзације кдје у току го. дине чздају некч бчлтен о својчм актибностчма, којч је, то се изгледа заборавља, веома ва. жно средство информисања јавностч. О некаквим лчстовнма члч подлисцима у локалнчм но вчнама, или сталној рубрчци у омладинском чли неком другом програму радчо-станице да ч не гоаоримо. Информчсање је процес, а не ччн. Стога захтева сталнч pad. Оно о чему се стално не говори као да и не посто-

ји. Тога морамо бити свесни. Информисању о нашој организацији и унутар ње морамо при давати значај који оно и заслр, жује. He дозволимо да нас људи, услед недостатка шстуелних, правих инфррмација о нашем раду, памте no некакеим често конструисаним ексцесчма (у стилу: А ви сте, оно, те и те године демолира.ги онај хотел.). Ми то, сшурно, не заслужујемо. Јадранко Божановић

У тешкој саобраћајно: не.срећи код Осечине, 25. cbeбруара, живот је изгубио Милован МилосавЉевић, ди пломирани инжењер пољопривреде, учесник и руководилад многнх истраживачких а кција и један од најактавнк јих чланова спелеолошке групе Друштва мла дих истраживача „Владимлр Мандкћ Манда” из Ваљева. На састанку Председништва РК ?.Iладих истраживача Србије, одржаном - 2о. фебруара, мкнутом ћутања одата ie последња пошта Шнади. једном од плонпра покрета Младих истраживача у Србији.

,Дlилован ie бдо Јелан од дво јице спелеолога којн су први продолн v новооткривену пећп hv. Ми, осталн zceo групе седе ли смо петдиест кплометара да леко' о.д те пећине п ручали. Тада смо угледалн Милована којп' је s онако гарљав и ознојен претрчао xv гдад.еност да би нам одушевљено саопштпо да су продрли у пећлну, да је ди вна н дуга око двеста метара. Прекинулн с.мо са ручком и крекули ка пеВиж. Заисха је нзгледала дивно и установплн смо, после детаљног премеравања, да је дуга читавих чета ри слхутне метара. Касније с.мо ту пећину назвалп Маддина пе ћина, по нмепу нашег настрадалог друга Владимира Манди ћа Маиде". Никада нећу заборавпти Мпло ванов однос према раду, његов самоггрегор. Када смо прошле год.lше копали у Чађавој пећи mi у Граховском пољу, он се онесвешћнвао од гасова крјн су осгајали после лпширања, алп није престајао са копањем. Такав је.ехо, бно наш Шваца." ■— Сећања проф. др Радеика Лазаревића, дугогодишњег сара дника ваљевских спелеолога.

о активности МИ тражнти у шша самими. Разлози за то су на сасвим другој страни.

Г ■ Л ШШ IP Ea |||f Лнст Младнх »стражпвача Србнје @ Издаје Информативно-аналмтичкн цеетар РК МНС 0 Одговоргш уредннк: Мнрослав НвгЖ. дјШз колнћ 0 Главпи уреднвк; Јадранко Божаиовнћ 0 Тезшвчкв урвдннк: Зораи Михапловвћ 0 Редакцнја; Томнслав Јевтнћ, Сулсјдаман МеденчевнБ, Владвмвр МијшН, Горан Митић, Бшмша Сханковвћ, Јасмнна Тодороввћ 0 Пршчерак лвста }е бесплатан 0 Прнлозн се н« хонорарпшу н н< ipahajv 0 Лдр«са р-сдакрнј-с: Репубанчка ховфсревција Младнх встраживача Србвје, Хо Шн Минова 37; 11*70 Boait Веоград; д+мфов 011/I+6-65* 0 Шт»ши»;ГРО „Гаас", Јкоград. Влајаоднћен 1; телвфон 011 '340-551. V - -j