Лист младих истраживача Србије

НАШИ ЛАУРЕАТИ

ШТРУМФОВИ ИЗ ПЛАНЕ

..КОЈЕ ОНАКО ВРЕДНЕ, МАШТОВИТЕ II ПУНЕ СВЕЖИХ И ОРИГИНАЛННХ ИДЕ.ТА (ПО ШТ CBOJIIX НАДИМЕЊАКА СА ТЕЛЕВНЗШЕ), ПРИЗНАЊЕ СМЕЛИ ЦВЕТ, КОЈЕ ИМ ПО ДАРИ РК ССО СРБИЈЕ, ПРОСТО ННЈЕ НИ МОГЛО ЗАОБННИ.

Изгледа да ни време нзмеђу две помало дефицичзрне ’шенице бјелице не може да проБе, а да Нам не допалне нежннх истраживачких руку неко друштвено признање, па је н ове годпне један бели (шпсани) Смели дветић убрал V РК ССО Србнје пренет у баштпцу младих истраживача. Велнкоплањани cv показалн овога пута да п они коња за брање цвећа имају, хим пре што је до Београда само стотинак кнлометара недовршеног ауто-иута Београд Ниш. Мада су МИ-штрумфовци из Штрумф Друштва младнх истражнвача „Дејан Стефановић" добили захваљујуђи предлогу Маме ОХ ССО, са којом су од роВења били у родбипским односима, злн дуси прнповедају да су за тај пергамент морали да транс штрумфују н штрумфувере Београђане са око 2 кг архнве, неколико кг фотографија II дијапозитгша, око 300 странида досададддих никад објав љених резултата са више десе тдна кархи, графикона и нешто објављених елабората. Онц кажу да није био занемарљив ни допринос костимо графа који је члаиове ОМИ наизменично облачио и разобпачио оделом енгузнјазма и крпама отрежљења, костимом ноћног рада и неспавања ади дас пахикама велихе јурњаае, обнгравања, фишшшрања на подручју cf цдтине Велика Пла на, Бељакице, Копаоника, Триглава, Пелдстера, Вршачких планина, чувепих Ваљевских планина, Великог Шдљеговца, Рудника... са младима који су долазили из Ријеке, Загреба, Сиска, Сарајева, Новог Са да, Кпкпнде, Приштине, Суботпце, Гостивара, Бечеја, Лознпце, Тнхове Митровиде... Драмске ефекте ове дружиие кушало је око 200 младих у току 140 дана теренских истра живања. ИмајуБи несрећу да буду лрва ОМИ у Подунавском надводиом решону граћанн Плаиа полиса нзвезли су n скромне дозе исхраживачког семена у Полнс Смедерево и Полис Смедеревску Палапку где наиђоше на плоцну земжу поморавску и главе мла далачке, док су од л.уди за интедесовапих за осииваи>е ОМИ пзграБивали праве проловеднике паше Идеје. Дружшш је успела да linage веже стручно, друштвено, па и емотивно са оваквдм na чином рада што се одржава, мсказује акцнјама социолога, мсторичара, хидролога, eujepre тичара, исхраничара у природп, турнзмолога и npocxopmix плаиера, подмлатка, са број>шм поиовшш учествовањем младдх вад територије Велике Плапе и чладовнма ДМИ ши-

ром земл>е (можда због лешгх чланских караха). ДМИ шнром земље (можда због лелих чланских карата). Све активности Друшхва и пре схабнлнзације спровоћене су схабнллзацдоно са ларолом „Мало средсхава за остало ће(мо) се МИ лобрхшутн”. Ефеках акција тако је превазишао, н по неколико дута, уложена Мотиви н

хеме истражнвања веома су значајни за оредину у којој су извоБени. Још 1980. годпне изведено је истраживање друш твено-политичке ангажованос хи младих општине с врло ко

рисним резултатима, преко ви шеднсриплинарпо корисних хи дролошкпх истраживања, у току две године, водних објеката и површинских вода да озбиљним открићем непогодности, неконтроле на ово.м сек хору, до акдије исхрана у пра роди изведене на подручју Рудника са резултатима презен тиранкм ВМА и Територпјалnoi одбрани СО Топола. Y оквиру издавачкохгафсгоматнвне делатностп Друштво је издало 1 број часописа ~Иза зов” и 13 информахивних билтена са ■ бројлам тексговима у средствима јавног инфепмцсааа, а у оквиру прспаганде на учноистраживачког стваралаштва органнзоваиа бројна предавања, пројекције схајдова, фплмова, пропагандие ак цнје, стручне грибине, излож бе, караване... Након признања Друцггво ]е постало још популарно народније и СИЗовскије чак се СИЗ становања заинтересовао н Друштву понудио програм истраживања! (Мождабн зато РЈС МИС трсбало да раз мисли о додели свим табоодма којима би након тог публицихета и хвале мкого лакше било да почну да раде.ф Тако су Плагваш! подигпи главу... да боље виде будућност која нашхази. Њихов поглед mpx је према небу. А пз не'ба падају компјутери, другови! Плакету „16 новембар”, која се „додељује поједннцима, органвзацијама и институцијама за пожртвовани рад, изузетно залагање н постигнуте резултате у остваривању задатака на свим подручјдма радног и друшт веног ждвоха и активностн младих”, РК ССО Србије доделила је, нзмеђу осталих, и ИВИЦИ ПАНОВУ из Велнке Плане, студенту II године Фармацеутског факулхеха (аутору овог шхрумпфхасхичног текста). ЧЕСТИТАМО!

Ивица Панов

ДОЉЕВАЧКИ ЕТНОЛОЗИ

ПЛЕМЕНИТ ПОСАО

... КО.ТИ МЛАДИ ДОЉЕВЧАНИ ОБАВЉАЈУ СА ПУНО ЉУБАВИ И СБОЈСТВЕНОГ EHTY3IIJA3МА Полазећи од сазнања да су народне умотворпне благо од непроцењиве вредности, као једно аутентнчно наслеђе, које су овом нашемЈзеку индуст ријализације све више губи и несгаје, да је можда последњи час и прплнка да се све што је народ створио прикупи и сачува, ученицп основне школе „Јосип Броз Tiito" v Дољевцу одлучили cv да оснују етнолош ку секцију. Тако, већ две го дгше, v овој школп веома успешно радн етнолошка секцпја са снмболичним називом „КЛА ДЕНЧЕ", Кладенац је извор, a чланови ове секдије желе баш то: да сакупс и сачувају од за борава изворно народнб стваралаштво. До сада је њихов рад на овом пољу био изузехно пло дан, што се може видети и на основу постигнушх рсзултата однбсно прпкупљеног материја ла, Наиме, до сада су сакупили око 500 народннх лпрских песама, око 100 пословица и из река, а ту је наравио н небро јено прича, обичаја н вероваЧ ња. Интересантно је да cv научили да играју н многа стаpa народна кола, као што је на црпмер „чехворка". Оонм тога, ни једна манифес тациј а културно-забавног садр жаја, која се органдзује у шко ли или Дољевцу, не прође а да у №oj не учествују н млади етнолозн са својим тачкама, Хвале се да баш тај њпхов програм увек побуди највеће интересовање r побере највшпе аплауза. Редохно пздају зиднс новнне и до сада су у холу школе припремпли око десетак. Посебно су поноснн на изузетно значајно признање „Златно слово", које су 14. cenтембра прошле годиие примили у Народнрј библиотецн Србије. Етнолошка секција окупља око 50 сталиих чланова, углав ном ученика шкопе, а покуша вају да успоставе сарадњу И са ученицнма других школа у дољевачкој огадпшп. Поред сталиих нмају и повремене чдг£ нове, којп кад-кад навратеЈ увиде лепоту бављења овим поспом п углавиом остану, то јест насхаве да се баве н онп етнологајом. To је поред осповног цшва, још Један допунскн, да се ширн љубав према народним умотворинама. Сарадшгци у пбслу cv им угла-виом стари људи пз свих 16 села дољевачке ошлпше, од ко јшс су некп, како кажу, праве еицнклопед-ије, са пуно народних бпсера.

Братислав Борђевић