Лист младих истраживача Србије

ФОРМА УНИШТАВА СУШТИНУ

Тахир Хасановић Председник УК ССО Београда, иначе студент четврте године физике на ПМФ у Београду

e Који су задаци ССО на БУ у иницирању и реализацији научно-истраживачког рада студената као фактора реформе научно наставног процеса? ССО у оквиру свог рада као један од битних фактора има на БУ и тај сегмент усмеравања свакодневних интереса студената. a то је пре свега њи«в стручни рад, Тај стручни о њиховог ангажовања се . оствару/е кроз МИ Ја нисам лично за ту концепцију да ССО треба да буде и носиоц научно-истраживачког рада ]#■ да он буде директнији иницијатор тога што ће се у оквиру слободног времена једног перспективног доброг студента дешавати. Зашто? Зато јер мислим да смо ми можда мало препотентно, али је то стварно чињеница ако се зна шта је реалност, да смо ми као политичка организација успели да упропастимо МИ бирократском формом организовања, разним конференцијама председништвима, значи, једном по мени формом- организовања која страховито добро уништава суштину. А суштина Је, имам жељу, имам знање, треба ми просторија требају ми финансије, треба ми добровољан од стране професора Шл могу да радим. Нису ми поникакве конференције, никакви материјали, папири, састанци итд. Ако то треба да завршимо зато што су просторије, финансије и услов рада битни, то ће ми завршити некс ко може да се зове секретар оганизатор... и он има за потребу да ми преко_те омладинске организације или преко неког другог фактора обезбеди услове, а ја у том политичком процесу ниса.м потребан, јер за то време могу да се бавим научноистраживачким радом. Друга мана је да смо и сувише спремни да оставимо те младе људе по страни, јер смо дозволили да идемо према просеку. Ми организујемо акције које ће просечни студенти прихватити и које ће они наставити. ССО на БУ.сад у овом периоду чини по мени пуно да се и из ових замки извуче и да се МИ пружи могућност да раде нормално. С друге стране ми имамо такав садржај рада. да можемо да се тиме поносимо, јер при УК ми имамо негде око 15-16 институција. А тим нашим потребама није адекеатно одговорено и финансијском конструкцијом и то је један од разлога зашто МИ на БУ који у-

пркос тој лошој ситуацији држе темеље и градске и републичке Конференције. Ми смо сада покренули заједно са овом нашом Конференцијом идеју да се опет оформи часопис „Млади истраживач" и покренули смо идеју да направимо специјалан плакат који ће популарисати рад МИ међу студентчма БУ, који морамо признати мало знају за њихово постојање. Реално са МИ на појединим факултетима постоје алтернативне групице млађих студената и добро расположених професора, који се у оквиру свог :

погледа на свет окупљају раде и пишу. По мени су врло битне те алтернатизне групице. Оне нису ни под каквим надзором, ово надзором ine у смислу надзирати, већ да знамо да се нешто дешава. Тих групица има доста и нико на БУ не може да ти каже где су и колико их има. To је право доказ како се ми обраћамо и колико ми пажње посвећујемо том стручном и научном раду студената БУ. ССО може да тим групицама помогне само по питању бољег третмана њиховог рада. Значи прво знзње, па пажња, па онда и нека помоћ тим групицама. * Какви су садашњи услови рада студената у научноистраживачком раду? Реч која би Могла да објасни читаву ту ситуацију је спорадичност. To је битно обележје садашњих услова. Зашто? Па сзе зависи пре свега од професора и да пи су спремни да се жртвују да заједно са студентима раде на питањима одређеног стручног и научног усавршазања. Ако су спремни онда се наилази на низ тешкоћа. Ми имамо средина у којима има нераспакованих опрема. Рударско-геолошки факуптет чека већ две године да распакује неки информатички терминал. На ПМФ имамо вежбе

које се држе у оквиру редовне наставе са инструментима из педесетих годича. И под три имамо низ опрема које су разасуте по целом граду и да би се један пројект остварио потребно је шетати се по целом граду. To је једна невероватна децентрализација снага. Та ситуација је иста и за биомедицинске науке и за разне институте који се баве биологијом, хемијом... У друштвеним наукама ситуација је по мени у појединим срединама доста добра, а у неким испод сваког нивоа очекивања. Филозофски факултет овакав какав је најбољи је пример за то да се покаже колико су студенти ушли у наки свој свет преживљавања стицања дипломе и жеља да се тај процес школовања што пре заврши. А кад добију

диплому поставе питање: а чему све то?.\Јер прилагођеност њиховог знања неким реалним потребама је по мени доста мала. To показује свакодневни наш рад тамо. Ми смо сада у УК почели озбиљније да се бавимо неким истраживањима, јер мислим да смо у таквом положају да УК не може да заборави да је представник једне интелектуалне структуре, а социологија, филозофија, политичке науке у тим истраживањима чине базис. Но, ми не можемо скупити студенте са тих одсека. Да ли је начин селекције створио од тих младих људи, људе који егзистирају у неком свом флуидном свету самопостојања, и мислим да не постоји ни један организовани субјект који би утицао да се тај млади човек формира тако да он касније може да буде адекватан носиоц одређеног пројекта и особу која ће знати шта да каже и како да помогне овом друштву својим знањем, a да то не буде један пуки апопогета или с друге стране један суви критизер као што у екстремима имамо. Дакпе ситуација је спорадична и све зависи од низа случајних околности. Е то је поражавајуће. Да не постоји организованост I>Гда се млади кадар не уводи постепено и да

не преузима ту срункциЈу ко)у мора да преузме у образовном процесу. • Како регулисати финансирање? Прво морам да кажем да ова средства која се дају, можда и не би била толико мала када би постојало рационапније пословање. Постоје ипак и неки примери не рада, лоше организованости, на крају крајева не мотивације да раде. Значи постоје неке резерве које треба средити на нивоу Универзитета по питању неке унутрашње организованости. Када би се то пребродило, онда би могли са више. што каже народ образа, да тражимо nape. Значи финансирање би се могло решити већим издвајањем од стране републичке заједнице ,и свих осталих фактора који одлучују о финансирању, a то је тешко због смањеног прилива средстава у све фондове буџета републике Југославије. Зато је потребно издвајати нека интервентна средства која ће се наменски користити. По мени су два питања горућа. Прво питање у оквиру тог пошег финансијског стања наставе и професора, треба посебно издвојити асистенте јер су они ти који ће кроз десет година давати најбоље могуће што могу. Друго питање је научно-истраживачки рад на Универзитету и укључивање студената у тај рад са што бољим просеком студирања. • Да ли су се та до сада користила како треба? Ми смо пре једно месец дана, одмах по избору послали писмо другу Мацићу, морам да га поменем. Сада се по глави студената на БУ одваја 34-35 старих хиљада. Ево видиш чак ни дан данас не знамо колико се тачно одваја. He зна се шта је са тим парама које иду факултетима. Барата се неким подацима да је један део за друштвене потребе студената на-неком факултету. Ми.ни дан данас нисмо добили одговор колико се одваја, колико је то по сегментима и докле год не добијемо одговор нећемо моћи да се позабавимо проблемом који смо више него уочили. О чему се ради? На појединим факултетима те nape волшебно нестају. Преливају се у неке касе, фондове можда плате... За: што је ситуација таква? Годинама нико од представника студентске омладинске организације није тражио nape па се једноставно то стопило са неким фондовима, и под два, и када се траже nape тешко је стечено право искористити, макар се формално имао и документ. Љиљана Стојчић

Зоран Михаиловић