Лист младих истраживача Србије

како даље

Ради свеукупног информисања чланства од овог броја почећемо да објављујемо најзажније делове предлога Средњорочног програма развоја организације Младих истраживача Сроије за период од 1986. до 1990.године. Пошто је ово једно од најважнмјих питања за развој организације сматрамо да је овс најбољи начин којим би чланови наше организацкје могпи да буду упознати са идејама и предлозима изнетим v овом документу. основне организације глладих истраживача

Одредељење Младих истраживаиа Србије је да се основне нрганизације Младих истраживача не развијају као чврсте ортаиизационе форме, крутаж критеријума чланства и прецизио и уско ограничених iiporpaaia, већ да се осиовне организације развија iy као. организовани простор за окупљање и ангажовање младик у разшоврсним областима и облнцима научноистраживачког раца. Ооновне оргаиизације мораiv омогућавати сваком заннтерзсованои омладинцу да се укључи и ортаиизовано индивиртуално ипи тимски (заједно са друшм омладинцима сличник интересовања) задовољи своје интересе кроз зсвалитетно осмшпљане и постављене прсвпраме, који су резултат колико ње: гових личних афинитета, толико и реалшгх подреба и ; мшгућности друшпва у целиI ни. Овако замишљени циљ се ие може и ие сме постизавати нормативним санкци; онисањем и „тврањем" било Kctr 'О.младанца, тј његозим обавезивањем на рад у осактивиошћу оаме осмовне »OBHoi организарији, већ таквом широЈсо поставл»еном сргашизације да сваки омладинац v њој види најбоље орпастизовап! простор где то , своје иитересовање може др|уштвено 'корионо vcivteipaвати и осгварпватн. Дакло.

осноша ррганизација треба да буде заједница младих удружених заЈедаичким опредељењам да мжмо редоввог наставнаг ирсшрама и образсвног процеса, городубљују своје зеање, стичу но ва практична искуства, својим коимретним радом доприносе бољем уиознаваил' одреВеног ироблема у науц-и и друштаеној ираисои. Татсво окупљање, удруживан>е и о.рганизс®аlње треба да је према томе, урруживање и-нтереса ,и спремиости за заједничгси рад, удруживаље објективнlo (различитмк конiqpexjHiHx иитересовања н склоносш, разл!ичдlтих личних знања и лтогућностл Окупљааи и удружени у ос новне органжадрије мтадн ће, страма тим >својим сличним или јразличитнм интересовањнма организоватш се V |реализадији конкретвих прошрама и истраживачЈшх aiKTHßnocTii, ирема овојим реадиим способностима. Тре ба избегавати јадинствене програме за целу артаиизацију и 'Окупљање дгладах на основу \'напред Iпружених npoirpaiua iep ће тиме увек Један број младих који иема интерес за такве програvie остати ваи организадије. Прсхрамска шгурина и e;iacтичност су дакле веома важ не Iкатегори]е укмше фуи[сшхје организације Младнх исхражјивача. Са разнодрс-

ним програмоким лкигућностима, унапред неодређеним једном за свадца), основиа аргатизација вреба да раз вије раановроне облике укупне активности, континуирано током целе године (облике стручног ос(ш>ообљаваlБа и усавршавања чланова, об лике „изборне необавезне наставе", облике додатнот оспособљавања цродубљивање и усавршавање знања, облике. оргаеизованог укључивања младих у редовне протраме научноистраживачких и радаик срганизација и институција, оргаиизовање самосталиих истраживачких пројаката и акливиости, ор гаиизовање тереиских актнвиосш, сложених и душтрајмих истраживања, цраћење и посташхање ивдивидуалмог и тимског рада младих). Разноврона и |Цшр<жа делатност основне кхрганизације захтеваће и одтова/рапућу и сложену уиутраицњу opiraнизованост, али она мо ра имати такву самоуправну и вјрограмоку унутрашњу организошност која lie омогућити ствараше, npevia пропрамима, тренутннм активносвима, ннтереоовашша и условима за рад, више секдшј-а, клубова, актмва, стручних група, тимпва и сл. у оквиру н>е саме. V нареднод! периоду вреба највећу пажнуу посвепгтн

Припрема: Љубомир Јовановић

формирању осиовних организација Младих истраживача v пжолама, rape свега оредњег усмвреног образовања. Чињеница је да у школдма постоје најразновроннје сегације у којима ради велики број ученика <на жалост, даиас се постшено race). Уз ман/у шт већу измену свси карактера ове секције би лако мтагле прераста у истра живачке трупе (секцвде) са низам предиости у односу на класичне сакције и то не само у стгоиправном организовању, већ, здре свега, у протрашша и оадржајима рада. Тако истраживачке секције могу се врло брзо развнти и дривући многе учешике, што ie од великог интереса и за cavty школу iep се ствара простор за похпунију и усиешнију реалнзацију неких наставних програма, гарштрама драктичне, фактултатише и допуноке иаставе и сл. Укугано посматра;|ући основете вредности организовања Младих истраживача v школама средњег усмереног образовања биле би следеће: ученик. се ставл>а у noзицију да као Iсубј®кт тдаажн практичне вредносхи и озрсисходност свага интересовања, да тај овој интерес ствдралачки повазуче са праксом у среднни у којој живи и учи. PasßHiaiyftii своје иетраживачко интересбвање он развија љубав према науци, упознаје њене гарактичне вредности, дlетоде н могућности. Кроз свој (сопствени) нстражавачки рад ои развија Кјреативиост, самосталност, потребу за самообразовањем и сталним усавршавал-вем. Први признати резултати његовог рада снажан оу подстицај дал>ем ангажовању. Наставиће се