Лист младих истраживача Србије

ИСТРАЖИВАЧИ ЈУГОСЛАВИЈЕ, УЈЕДИНИТЕ CE!

На иницијативу Младих истраживача Србије, Координациони одбор за друштвено интересно организовање КССОЈ, формирао је 19. XII 1985. Иницијативни одбор Младих истраживача Југославије. На састанку Иницијативног одбора (коме нису присуствовали само представници Словеније и Косова), једнодушно је подржана иницијатива Младих истраживача Србије и истакнута оправданост постојања једног координирајућег тела за научно истраживачки рад младих. Разлога за то има много, поготову кад се зна да је започето неколико југословенских истраживачких пројеката „Копаоник“, „Инвентаризација простора са аспекта ОНО“, „Екологија", Истраживачка станица у Петници, Југословенски омладински центар на Светом Гргуру, Смотра научних радова студената југословенских универзитета, Смотра радова младих из области заштите човекове средине). Формирање Иницијативног одбора Младих истраживача Југославије је значајно, јер ће се у конгресној години максимално интензивирати активности у научноистраживачкој области, као спвцифичном сегменту деловања ССО. Агенција МИ

ГОДИНА ДЕСЕТА, ПРBИ ПУТ

Од хладнв деиЈембарске ноћи '76 на „небу“ омпадинско l акшивизма засјала je нова „звезда“ мпади исШраживачи, звезда (први ОуШ ОримеЋена још давне ’69) којој су добри Оознаваоцџ oaol неба прорицали сјајну будућносШ. Окупљајући око свбв младе вољнв да сзоја хШења, жеље, интервсовања и внтузијазам усмерв ка начвму шШо се зове научно-исШраживачки рад младих, ова зввзда ie сијала јачала свв више и више прошеклих loguna. Сјај овв зввзда нв мери се луксима, ввЋ орГанизоаатш омладинским исШраживачкчм акирјама, бројвм клубова младих истраживача и освојении и овладаним исШраживачким про!рамима. ГоСпово да нама научне дисциплине, ни кулШурно-исШоријскв, ни природне, ни друшСОвенв, а ни Спвхничкв која није нашла својв мвсШо у спвктру исСОраживачких боја. Надамо се да ћв они добри познавасци нвба омладинско f акШивизма још gyio, ду\о имапЈи за право.“ Овај текст из кашало/а изложбе Младих истраживача Србије, која /е недавно oplanuзована у оквиру јануарских дана ОросвеШних радника Србије, јасно Говори о значају десеШоГодишњице Орlанизациlе МИС u ОоШреби да се она обележи на Орави начин. Основно опредељење да читава 1986. Iодина буде у знаку десетоlодишњице реализоваће се кроз даљу oроlрамску и oplaнизациону еспанзију, кроз зала!ање за шШо веће друшШвене и научна резулШаШе акШивносШи младих исСпраживача.

У области издавачке и информаШивне акШивносШи у јубиларној loguHu Оланирана је израда брошуре „Основни подаци о ОИА 1976—1986.“, израда ОросОекта о ОМИС у фотоlрафијч, штампање књше „Тимок 77“, наставак издавања часописа „Истраживач“, број лисШа „ МИ“ посвећен geceCßoioдишњици ОМИС, снчмање фчпма ОИА „Копаончк“, Шематска емчсчја на PTB о ОМИС, ШемаШскч подлчстак у тиражнчм лчстовчма о МИС, хао u обнова чздања са УНЕСКО-ом о МИС. Недеља Младчх чсШражјјрача Србчје бчће орlанчзое*Ш*у деч,ембру, док ће рад (у формч прчче, есеја, oесме, научно-фантасШччне чрчче, хуморчстччке Орчче хумореске, еОч/рама ч афорчзама) на теме чз еколоШје, чнформаШчке ч о Копаончку трајатч током целе 1986. lo дчне. Поводом јубчпеја Опанчрана је чзрада стапне чосШавке чзпожбе Мпадчх чсШражчаача' Србчје, као ч установљавање редовнчх Орчзнања Мпадчх ucтражчвача Србчје за поједчнце, ор!анчзачрје МИ ч орlанчзаujjje са којчма је осШварена ду-Iоlодчшња сарадња. Наведене ч мноГобројне друle актчвностч Младчх чсшра-\ жчвача Србчје у 1986. loguhu када се навршава десеСп Iодчна\ од формчрања ОМИС Шребало ј бч да допрчнесу дагвој афчрма-1 чјјјч ОокреШа за научно-чсшрз- , жчвачко стваралашШво мпаЈ дчх ч још већчм резултаШи'вш времену go некоl наредно I ју& леја.

Милорад Кондић

Нобеловци 85

Нобелова награда за 1985. годину додељвна je у области физккв западно немачком физичару Клаусу фон КлииџнЈу „за експвримвнтална открнћа квантног Холовог ефекта“, а у области хвмијв Американцима ХврбврСОу А. ХауОШману и Џерому Карлу „за њихове изузвтнв доприносе у развоју директних метода за одрвђивањв • кристалних структура“. У области мвдицинв награда за 1985. годину припала је двојици америчких молвкулар- > них генетичара МАЈКЛУ БРАУНУ и ЏОЗЕФУ ГОЛДШТАЈНУ за разјашњавање тајни метаболизма холестерола у човечијем организму и указивање иа могућности лечвња обољења која он изазива. („Галаксија", јануар 1986. годинв)

INPRESSUMMI Лист Младих исграживача Србије. Наставља традицију листа п Истраживач“, гласила Друштва истраживача „Владимир Мандић Манда“ из Ваљева које je у периоду од 1976. до 1979. године излазило за потраба Младих истраживача Србнје. Први број листа „МИ“ изашао је 1. 8. 1981. године. •В. Д. главног и одговорног уредника: Милорад Кондић • Уређује редакцијски колегијум • Рвдакција: Мирослав Николић (ОИА и иницијатизе), Љубомир Јовановић (уредник ДЕСК-а), Срђан Јанев („Ко разуме схватиће“), Весна Марковић (репортажа), Јасмина Пршић (Скопље), Виолета Орловић (Београд), Александра Пејатовић (Београд), Миодраг Огњановић (Краљево), Александар Фурдек (ветерина), Александра Јовановић (Ниш), Драгана Илић (географија), Бранха Шиљеговић (биолошки програми), Братислав Ђорђевић (Ниш), Весна Милуновић (коректор) • Графичка опрвма: Зоран Михаиловић • Примерак листа је басплатан Прилози се не хонораришу и не враћају • Адрвса редакције: Републи"чка конференција Младих истраживача Србије, Хо Ши Минова 27, 11070 Нови Београд: телефони 011/146659, 138942 9 Штампа; ГРО „Глас“, Београд, Влајковићева 8 насловиа страна: Зоћа