Лист младих истраживача Србије

тиме једну целину и прикупивши податке који могу у свако доба послужити као основ за даља и дубља истраживања из било које области. Професор Степановић је припремао акције заједно. са нама. О свему смо се договарапи, почев од припреме и сређивања резултата до издавања зборника на крају године. За професора је акција почињала много раније од теренског дела. За сваку акцију (а ми смо углавном изводили једнодневне), он је проучавао сву литературу која му је стајала на располагању, а односила се на предео или село у које идемо. Али и док смо путовали аутобусом на терен, он је из разговора са путницима сакупљао информације. Питао их је за crape куће, водопаде, изворе, кајстарије људе итд. Затим, и на самом терену, распитивао се код мештана. Нас, његове младе сараднике, то је у почетку импресионирало; а затим смо почели да стичемо такве навике сами. Он нас је научио да акција да почне пре изласка на терен, да траје док се долази на терен, да се изводи на терену, а да се завршава онда када се презентирају резултати и учине доступним свима који су за њих заинтересовани. Зато смо и осећали потребу да све те резултате наших истраживања објавимо и учинимо доступним свим радним људима. Тако су и настајали наши зборници. Иза нас је 1977. остао Рудник, 1978. Црни Врх, 1979. Гледишке планине, 1980. Јешевац и Котленик, 1981. Јухор, 1982. Букуља и Венчац и 1983. Авала и Космај. У тим годинама подаци су прикупљени у преко 200 насеља, прикупљена је огромна грађа па је штампано 11 зборника. На тим акцијама професор Степановић је „ишколовао“ многе младе истраживаче за самосталан рад на терену. Увек нам је говорио, да на акцију понесемо папир и оловку, да би бележили оно што на терену нађемо, и фото-апарате да снимамо важније објекте. Из свега тога настаје богата фото документација, коју ретко ко има. Са професором смо се, такође, доста ангажовали и на формирању других организација. Незаборавна су његова предавања, која је држао младима у другим општинама и на разним семинарима. To су била популарна предавања, која су на најједноставнији начин говорила о младим истраживачима и шта они раде. Увек су била поткрепљена слајдовима, филмовима или изложбама. Она су подгрејавала жељу младих да се придруже покрету младих истраживача, зато су била једноставна и конкретна. Без њега као предавача готово се и није могао замислити ни један семинар, а он је, иако презаузет, увек налазио време-

на за нас истраживаче. Тако су настајале регионалне акције и семинари: у Багрдану, Трмбасу, вишедневне акције у Страгарима, Каленићу, Гружи За њега је било важно истраживачку идеју ширити даље. ★ Учвшће на републичким ОИА Како је организација расла и стицала искуства, тако се укључивала у организовање републичких ОИА. Почела је са „Тимоком 77“, где смо и ми и професор учили како се прави велика истраживачка акција. Ни пуну годину дана касније, ми смо у Багрдану направили већу акцију, од седам дана, регионалну по карактеру, велику по значају коју је имала у прикупљању података за наш зборник, али и по томе што је извршила обуку наших нових чланова и чланова нових и будућих

организација на региону. Већ на следећој ОИА „Јужна Морава 78“, туризмолошка група нашег друштва успешно, заједно са младима из целе земље, реализује програм истраживања на Власинском језеру. За тих двадесет дана прикупљени су подаци, уз професорову стручну помоћ, и тај предан рад бива награђен изласком туристичког водича Власинског језера. Млади људи, углавном неискусни у послу коме су пришли, добро су обавили посао прикупљања и сређивања резултата професоровом заслугом. Његова упутства и савети пре сваког изласка на терен и исто тако заједничко сређивање резултата дневног истраживања, помогли су тим људима у стицању знања, како треба радити на терену, тако да грешака није било. Професор Степановић је користећи резултате те истраживачке акције, направио текст за туристички водич Власинског језера. Следеће републичке ОИА професор се паралелно.ангажује на две туризмолошке ак-

ције. У Сопоту заједно са групом истраживача из целе земље истражује могућности развоја туризма у овој општини, али помаже стручном сарадњом и акцију у Мионици иза које остаје још један туристички водич. Следеће 1980. године професор и група младих истраживача започињу припреме за извођење туризмолошке акције у Драгачеву у склопу ОИА „Титовим путем '80“. Професор је предложио извођење акције на овом терену, припремио програм акције, актиано учествовао у теренском делу и дао огроман допринос у сређивању и стручном обликовању резултата. Он је и писац текста за туристички водич. Подаци су на овој акцији прикупљани у педесетак насеља. Много тога што су и професор и млади истраживачи хтели рећи у овом туристичком водичу, остапо је

неречено, јер жеље младих истраживача су једно, а финансијска моћ општине друго. Док смо припремали акцију у Драгачеву, професор је већ дао предлог где бисмо могли да направимо следећу акцију у оквиру републичке. Мислио је на Деспотовац. To је једна неразвијена општина, али са великим туристичким могућностима. Општина му је понудила израду водича, али је он смаrpao да ће то најбоље урадити млади истраживачи. Када су истраживачи били у питању. за њега новац није имао већег значаја. И већ у августу 1981. године млади из целе земље и два учесника из иностранства, врше истраживања на Вељаници. Акцију програмски обликује професор Степановић. Истраживања се врше готово рутински, тако да су резултати сређени пре одређеног рока, елаборат и туристички водич готови. Резултате акције, који због свог карактера нису могли бити одштампани у водичу објавило је ДМИ „Полет“ у свом зборнику. Али, водич иије одштампан, јер је његово штам-

пање за општину скупо. На жалост и то се дешава. Две године касније на акцији „Дечани ’B3“ у Дечанима, професор заједно са туризмолошком групом нашег друштвз реализује програм туризмопошких истраживања у овој општини. ■* Издавачка делатност Професор је велику пажњу посвећивао издавачкој деланости нашег друштва. Он је био уредник свих наших 11 зборника. Они су представљали збир годишњег рада младих истраживача нашег друштва и обрађивали су само одређену територију. Професор је у зборницима углавном писао радове о географским карактеристикама једне области, или о љенич туристичким могућностима. Остале радове су писали најактивнији чланови наше организације и остали стручни сарадници. Он је вршио и техничко уређивање зборника, од њего- I ве припреме па све до коначног изласка из штампе, s*fKio преговоре са и бирао оне које најквалитетније могу да изврше штампу. Поред ових годишњих зборника којих је било 7, професор је исто уређивао и зборнике народних умотворина са Рудника и Црног врха. из Груже, Левча и Лепенице, као и зборник народних умотворина из Шумадије, | Професор је такође и уредник зборника народних хероја региона, који је управо изашас из т штампе и плод је вишегоди- шњих истраживања нашег друштва. На жалост професор није видео овај зборник коначно готов. Умро је док је овај био у штампи. Професор је raкође и писао публикације које • се односе на традиционагни Левачки сабор, на којем јз био ј стручни сарадник, ау исто вре- Ј ме и истраживач, који је са младим истраживачима саку- i пљао народне умотворине. s£'■ * Фото-изложба и фото-новине Од оснивања нашег друштва i до сада организован ie и велиКИ број фОТО-ИЗЛОЖбИ И фОТО- ;; -новина. Професор Степановић ; је врпо често учествбвао у њи- { ховом уређивању па и постављању. Изложбе је посетило преко 50.000 лица. Оне су биле углавном посвећене раду друштва или у част неког празника. Неке од њих су имале задатак ширења „истраживачке идеје", Оне су биле приређиване најчешће у холу „Прве крагујевачке гимназије”, у холу Дома самоуправљача, Дому ЈНА, ..Застави", „Филипу Кљајићу“, основним и средњим школама у граду. Постављали смо их и у Тополи, Светозареву, Рековцу, Деспотовцу и другим општинама региона.

4