Македонија

да су Бугари напуштали своју земљу и насељавали ce y њу. Богатство краља Милутина осетило ce и далеко ван Србије, y Цариграду, Солуну и Јерусалиму, где je подизао цркве и болнице за сиротињу. У Душанова доба, Србија je била најбогатија земља Балканског Полуострва. Док je Византија, yто доба, била далеко од свога старог сјаја и богатства, дотле je Душан „мерицама злата“ обдаривао манастире и чинио поклоне на све стране. 1 ) Улазећи y Македонију, Срби су Македонце учинили учасницима своје слободе, свога благостања и свога богатства. Док je бугарска владавина y Македонији била y пуном јеку бугарског варварства, дотле je српска била y пуном напону српске културе. Улазећи y Македонију, Срби y њој нису ништа порушили и упропастили, већ на против. Краљ Урош je, за кратко време, док je држао Скопље, потврдио стара црквена права, која je био дао бугарски цар Асен 11. Цар Душан je манастир Светог Јована Претече, код Сереза, творевину грчког цара Андроника, обасуо својим поштовањем и обдарио га правима и поклонима, нарочитим хрисовуљама на грчком језику. 2 ) И све друге манастире и светиње Срби су, y Македонији, респектовали. Грчки градови y Македонији, који су имали повластица за време грчке владавине утврђени су y истим повластицама нарочитим хрисовуљама. 3 ) Улазећи y Македонију, Срби су y њој проширили терен за развијање своје културе. Док од Бугара није y Македонији остала ниједна значајна црква, ниједна слика, ниједан важан књижевни споменик, дотле су остали од Срба y Македонији богати докази њихове присутности. 4 ) Дугачка je листа цркава и манастира које су Срби y Македонији, било подигли, било обновили и богато

1) К. Јиречек, Иапорија Срба I, 287, 289.

2) В. Григоровичг, Очеркг nymeiuecmein, стр. 145.

3) К. Јиречек, Историја Срба I, 285,

4) Влад. Р. Петковић, Стари српски споменици y Јужној Србији, Београд 1924, стр. 111.

53

РАЗЛИКА ИЗМЕЗУ БУГАРСКЕ И СРПСКЕ ВЛАДАВИНЕ