Македонија

лога српскога народа. У њој су држани српски државни сабори (Сабор, Збор, Сабор Српски, Сабор Земље Српске, Сабор Отачаствија, како ce y старим историјским изворима називају), на којима су доношене најкрупније одлуке. Два таква сабора, y Скопљу и Серезу, на којима je постао Душанов Законик, већ смо поменули. На сабору y Скопљу, 1346 године, проглашена je Србија за царевину и краљ Душан венчан за првог српског цара. На истоле je сабору српска архиепископија проглашена за патријаршију. На сабору y Скопљу, 1347 године, установљена je епископија y Леснову. На сабору y Серезу, 1354 године, постављен je нови патријарх. 1355 године, био je сабор y Крупишту, јужно од Костура. 1357 годнне био je сабор, опет y Скопљу, и тако даље. У Македонијн je Србија добила не само пуну снагу и пуни значај, већ и пуни спољни облик. Ту ce она, на Ускрс, 16 априла 1346_године,.на државном сабору y Скопљу, прогласила'царевином. Тај најзначајнији дан српске прошлости, кад je Србија постала царство, a српски краљ и краљица цар и царнца, y Македонији је.Ту je нови српски царски двор постао нсто што и византијски y Цариграду и по сјају, и по реду, и по дворским титулама. Из Македоније ce осећао царски гест српске царевине, о чије су сепрнјатељство и наклоност отимали и исток и запад. Такве су успомене остале од српске владавине y Македонији. Док од бугарске владавине y Македонији није остала y народној традидији никаква, ни најтамнија успомена, дотле македонска народна традиција не зна ништа друго, до салш догађаје из српске прошлости и јунаке само српске историје. To je српска владавина y Македонији. * И Македонија je, неоспорно, утнцала на Србију. Али y томе нема ни трага бугарскога. To je грчки утицај. Македонија je некада била y саставу старе византијске државе. И ако je после досељења Слоsена, y Македонији, y већини, било словенско станов-

56

МАКЕДОНИЈА