Македонија

ништво, ипак je y њој грчка култура била врло јака. У градовима су, врло често, Грци били y већини. У њиховим je рукама било хришћанство, црквена управа, литература, културне тековине,занат,трговина и администрација. Све je то доцније пренесено на српски народ y Македонији. За време српске владавине y Македонији, успомена на Грке била je врло свежа. Због тога ce Македонија y српским историским изворима зове и „грчком земљом“. Грке и грчку културу не оспоравају ни српски владаоци. Они ce називају владаоцима „Срба и Грка". Државни ред, чиновничке титуле, дворски живот, начин опхођења тадашње y многоме показују грчки утицај. У Македонији овога времена има, поред српских, још доста и грчких записа и натписа, по црквама, гробовима и црквеним књигама, који су потекли од Срба, који су господарили y Македонији. К. Јиречек иде толико далеко, да тврди да су срмски владајући кругови y Македонији „својим женидбама с Гркињама, везама са грчким свештенством, утицајем надмоћније културе Византињана и Полувизантињана и сјајем старог грчког царства и његових институција" били већ на путу —да ce погрче. 1 ) To je оно, што je тадашња Србија осетила освајањем Македоније, више и јаче, него и ако je одавно била под утицајем византијске културе. Од Бугара и бугарског утицаја, y Македонији, нити je што Србија осетила, нити je могла осетити јер их није ни било.

i) Byzantinische Zeitschrift XIII (1904) стр. 192.

57

РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ БУГАРСКЕ И СРПСКЕ ВЛАДАВИНЕ