Македонија

ТУРСКА ВЛАДАВИНА У МАКЕДОНИЈИ

59

Бугарска учинити ма шта, да, за време турске владавине, бугаризира српски народ y Македонији? Са Србима je био сасвим другојачи случај. Због тога српско осећање Македонаца никада није попустило. Српске државе, северно од Македоније, још су за дуго живеле после пада Македоније (Србија до 1459, Босна до 1463, Херцеговина до 1482, Зета до 1499). Докле год су трајале, Македонци су y њима гледали наду на ослобођење од Турака и на повратак стања, какво je било пре турског освајања. Начин на који су пропадале српске државе, пун je најлепших примера борбе и пожртвовања, који су испунили народну традицију Македонаца, исто толико, колико и традицију осталих српских земаља. Срби ни под Турцима не ишчезавају. Сва историја турскога царства на Балканском Полуостврву проткана je српским учешћем, y коме су Македонци потпуно y српској улози. Они су чувари свога српског народног осећања, српских цркава и манастира, српске културе и српских историјских традиција. Најзад, они су борци за ослобођење српског народа од Турака. Под турском владавином, онај хришћански народ, који je имао своју црквену аутономију, имао je и националности и значаја. Хришћани без црквене аутономије били су безбојна турска раја, без националности и без икаквога значаја. Бугари под Турцима нису имали црквене аутономије. У исто време, кад су Турци подчинили њихову државу, укинули су и њихову аутономну патријаршију y Трнову и присајединили je Грчкој Патријаршији y Цариграду. To je један од главних разлога, што Бугари, ни y својој домовини, „под Турцима нису више постојали као нација", већ само, као „гомила индивидуа“. Срби суиподТурцима имали црквену аутономију. Српска аутономна Патријаршија y Пећи, под којом je била и Македонија, била je y многоме погледу настављач улоге српске државе. To je разлог, што je српски народ, свуда, па и y Македонији, очувао пуну српску национална свест. Аутононе су цркве, под Турцима, имале огроман