Македонија

државе Самуила и његових наследника. Кад је, л 1018 године, византијски цар Василије II покорио\ Самуилову државу, респектовао je аугоксфалЋу Ox- I ридску Патријаршију, одржао јој je дотадашња ауто-1 кефална права и утврдио јој je територију од Дунава | до Тесалијских планина и Епира и до Јадранске обале ;i код Валрне, 1 ) само ју je са степена патријаршлје ре- ; дуцирао на степен архиепископије, a дотадашњег њезиног патријарха Јована, СловенћДа из Дебра, свеој од патријарха на архиепископа. Све до Јованове смрти (1037) одржао ce словенски карактер ове самосталне Архиепископије. После његове смрти Охридска Архиепископија добија карактер грчке цркве. Византијски цар Михаило IV Пафлаголац одузе од народа и свештенства Охридске Архиепископије чак и право бирања архиепископа и пренесе га на византијске владаоце. Од тога времена, па до друге половине XVIП века, кад je укинута Охридска Архиегшскогија, били су, са изузетком неколико Срба, сви њезини архиепископи Грци. Ови ćy Грци понекад били иврло знаменити људи, као што су књижевници Теофилакт и Димитрије Хоматијан. 2 ) Службени језик њезиних архиепископа и епископа био je грчки. 3 ) Од 1018 до 1219 године, под Охридском су Архиепископијом биле и све српске земље, али je она, и поред тога, носила грчко' обележје. Кад je, 1219 године,у Србији проглашена црквена салосталпост, охпидскп je архиепископ уложио протест као грчки црквени поглавар. Грчки je карактер очувала_ Архиепископија и за врше сртгскЕТладавине y Македонији. И срлски цар Душан јој je реслектовао аутоноМИју и сва права. Охридски архие.-/

i) С. Jireček, Byz ntinische Zeitschrift XIII (1904) стр. 193.

2) C. J.reček, Byzantinische Zeitschrift XII! (1904) стр. 193.

3) Б. Прокић, Ппт охридски архпепископ Јован (Глас Српгке Краљевске Академијг, књчга LXXXVIII сгр. 268, 284, 296); Р- Fopović, Serbian Macedonia, London 1916, стр. 22.

67

МАКЕДОНИЈА ОД УКИДАЊА ДО ОБНОВЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ