Мале новине

шен да одржи мир са сваким, љубав ка војсци неће га никад довести у искушење да земљи благослове мира доведе у питање. Цару ни мало не нежи на срцу рат, сем кад би услед напада на државу или њене савез нике био приморан да употреби снагу војске. Цар потврђује вер ност Немачке савезу с Аустријом јер он у овоме одбранбеном савезу види основицу за јевропску равнотежу као и предање историје и међународном праву. Исти пријатељски односи исте националнупотребе везујунассИта лијом — Наши уговори с Аустријом и Италијом дозвољавају нам гајење личног нријатељства за руског цара и за постојеће ми рољубиве односе с руском царевином. Цар ће се радовати ако се његове мирољубиве тежње утврде традиционим мирољубивим односима с инсотраним силама. БЕ01ТАДСКЕ НОВОСТИ тћевска здравица). Јавили смо је ирвог дана Духова у Дио>учак у част чланова пладе. Челичанотва Краљ у иола *) је и наздравило ову здрађе и Господо, Ову чашу ст Мога садашњег каби11 одличног многоуваже- Радо се користим 5авно кажем, колико шсти и оданости Отаџбини, колико овој готовости да ав.^х послова у уас26 и натриотски и частан задатак о. / ■ на навршило се сам стунио ном позван био као I Обреновића на ^ка, ослободилаца ; српске државе. е брзо живи. На дине тече толика 1М пословима, ко«кају човек целога да стече. адалац који већ равља судбином ВМдалац који је о не само уставгарност и ако је «е Његовог млаи младолетства зност, кад један адесстој години да је потребне који је имао одној Скупштида је земља у стању, које је лагиња. То боскора, оно је 10следње време е новом држаI 70 година та шчна тазавица пна преврата, м, извршеним дадаоцем који Србије. 1848, 1862, зише унутарш мањег знаица није дени појединих а је резултат ака учињених ^зултанта муаја*и извесних шега народа. историја стач Царства, у

којима је оваква иста полигичка трза вица изазвана истим Факторима подгризала наш државни живот, крхала) душе осећам, могу само уверити Ванаше највеће Владаоце, стерилисала најпатриотичније наноре докле није успела равно пре 499 година, да свим уништи тадашњу српску државу, Изгледада су наши стари погрешили када су, кренувши из некадашње постојбине, населили се баш на овоме вечноме бојишту између истока и запада. У средњем веку нашао се наш народ и његова држава најпре између Византије и Папства, који су се преко њега борили за превлает, а доцније морала је српска двжава да стане на браник хришћанства противу елементарне најезде Фанатичкога мусломанства, и морала је да се жртвује за хришћанство. Данас налази се српска држава у тако исго критичном положају стојећи на путу, којим јури цивилизација и култура западнеЕвропе на Исток. Та је навала још силпија и моћнија, и Србија мора, ако неће да буде прегажена као у средњем веку, да поднесе страховите жртве и напоре, да за године прејупи стуиње развитка за које су другим срећнијим народима стојали векови на расположењу, мора, хтела не хтела, да и сама постане носиља културе на Исток. За тако огроман задатак потребна је огромна маса кулгурнога рада, а такав је рад могућан само у држави, у којој је осигуран ред и законитоет. Такав културан огроман рад не може се ни замислити у земљи поцепаној и подривеној заслепљеном партизанском борбом, којој је често ма какав партијски интерешчић важнији и од саме државне мрсли Србије. У таком положају најмање је за оне народе који још нису на чисто са собом. За то сам Ја, као одговорни чувар те мисли државне, који више љуби своју 0таџбину него самога себе, у дванаестом часу, у часу када је у питању б и л а и будућност саме војске, оне исте војске којаје свакада стојала ч врсто нгПГр аТи1 к у 1 гр-естола и Отаџбине, морао, силом своје Краљевске власти да прекинем ту

изразе, којима би могао иуније ис^."Зати захвалност . какову у дубини

ше Взличанство, да ми ; Ја и моји лругови, сматрамо за понос, што смо у близини Вашег Велича-!ства, што служимч узоритог Господара КраЉа, кога је Јлеменита тежња, да унапре ди благостање земље, да подигне Отечество иа угледну висину. Прагилно стање у земљи, сигурност и законитост, то су плодови неуморног труда, мудрости и брижљивог насто)а вања Вашсга Величанства и ми подареним нам пов^рењем Вашега Величанства оснажени смо и укрепљени, да стално и смело идрмо путем, да верно "ршимо рашу службу на ползу и срећу Отечества, на ползу Престола и Династије. Ја понављам моју захвалност са пуно преданости, и придружујем се ;хељама: да би Ваше Взличанство дуговечно живело.

ПОЈШЦИСКИ ГЛАСНИК Београд 14. Јуна 1888 год. (.Ера г а ). Пре 3-4 дана неко је разбио окно на прозору од собе Дим. Костића, механџије у „Параносоаом хану", ушао ун.утра и украо : један револвер Са белим корицама ; један пар црног одела ; једиа нар панталона , 2 кошуље, 2 чаршава, 2 славине од жутог туча, 1 нов црни тврди шешир, 1 мали урни револвер и у готовом новцу до 12 динара, — па побегао. Нићас ]е неко ушао у отворени ходник СоФије ТриФуновићеве и украо јој 30 мушких и женских кошуља и неколико убруса, па побегао. (Осуђени ). Пресудама нолицијским осуђени су : Јован Ковач надничар, Марија Шулу служавка ; Урош Жи вковић иа Кићевца, због скитње, Танасије Тодоровић водоДоша ; Михајло Јовановић носач; Слава Радовановићева служавка сви због прављеног не-

госаних мера,

страшну крвнички вођену паратизанску борбу, која је до скора раздирала Србију, не водећи рачуна о великим светским историским догађајима. За то сам морао да одложим несразмерно огорчену борбу око уставних суптилности до времена када Србија бу де могла себи допустити тај политички луксуз. За то сам нозвао на владу људе од неуморног рада, реда и законитости, људе који су кадри приволети, — а ако затреба и приморати све синове ове земље, без разлике партијских боја, да служе једино светим интересима Отаџбине н њене дрзжавне мисли. Ја сам срећан што сам у таквом судбг-носном тренутку могао да апелирам на многоуваженога саветника Нашег неумрлог Књаза Михаила, на оног одличног државника, који је у свима мучним тренутцима кроз које је СрЗија пролазила за последњих 30 година, увек верно стајао уз Престо, готов у сваком тренутку да живи, да се бори, и да живот положи само за Престо и за Огаџбину. Он ми се и у овој прилпци одазвао са пожртвовањем, својственим само његовом безграничном радољубљу, он се окружио друговима, који су кадри номоћи му да оствари своју велику патриотску мисију. У ваше Здравље Господине Никола Христићу, у ваше здравље Господо Министри!" Господин Министар Председник одговорио је на ову здравицу са овом захвалношћу, Његовом Величанству Краљу: Дјзволите Ваше Величанство, да у име своје и својих другова захвалим Вашем Величанству на милостивој пажњи, на превеликом благовољењу, које нам указујете. Узбуђен здравицом, пуном владалачке милости, ја жалим, што немам вештине изабрати и унотребити

ОЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК (Достављ°ња). Указима Његовог Величанства Краљ постављени су: за начелникадрећекласесреза пожешког, округа ужичког Михајло Ковачевић, начелник друге класе среза лепеничког, округа крагујевачког, но молш; за начелчика треће к 1асе среза поречкоречког, округа крајинског, Димитрије Павловић, начелник треће класе среза моравског округа пожаревачког, но потреба службе; за начелпика треће класе среза моравског, округа пожаревачког, Дани ло Стевановић, рачуноисаитач четврте класе Главне Контроле, по иотреби службе; за иривременог начелника тре ће класе среза леиеничкт, округа крагујевачког, Вељко Милетић, писар прве класе среза гружанског, истог округа за нривременог начелника треће класе среза мачванског, округа шаТачког, Илија Петровић, писар прве класе среза пожаревачког, округа ужичког за привременог начелника треће класе среза јадранског, округа подринеког, Алекса Јевтић, писар прве класе истог среза и округа; за писара прве класе министарства унутрашњих де га Михаило Д. Павловић, нисар друге класе истог министарства; за секретара ирве класе начелства округа чачанског, Драгутин Крстић, ванредни писар ирве класе среза мачванског, округа шабачког, и вршиоц дужности начелника истог среза; за ванредног писара прве класе среза ариљског, округа ужичког, а да прима плату из плате начелника истог среза и врши дужност овог, Сава Јанковић. писар прве класе среза ирногорског, истог округа, по потребе с-лужбе; за ванредног писара први класе среза сврљичког, округакњажевачког, а да нрима плату начелника истог среза и врши дужност овог, Стеван Кандић, писар друге класе среза

лесковачког, окр. нишког; за писаре прве класе среза мачванског, округа шабачког, Радојица Живковић, нисар нрве класе сррза студеничког, округа чачанског, по молби; за нисара друге класе среза нишког окр. нишког, Живојин Крстић, ванредни иисар прве класе начелства округа подринског и вршиоц дужности писара среза јадранског' исгог округа: за писара друге класе среза јадранског, окру подрин ског, Милосав Петровић, писар друге класе среза посаво-тамнавског, округа шабачког, по потреби службе; за писара нрве класе среза посаво тамнавског, округа шабачког, Никола С. Јовановић нисар друге класе среза посавског, округа ваљевског: за писара нрве класе среза посавског, окр. вал.евског. Андрија Цвијановић, писар прве класе суда истог округа; за писара прве класе срезаоколубарског, округа београд., Макси м Јовић бивши судски иисарза писара нрве класе ср. алек. окр. алеч. Јевр.ем Спасић, писар прве кл. ср. грочанског огр. београдског, по молби; за исара друге кл. ср грочанског, окр. београдског, Владимир Поповић, писар друге кл. суда истог окр. за нисара прв<Ј кл. ср. врачарског, окр. београдског, Милутин Д. Недељковић, писар ирве кл. ср. краинског дкр. краинског, по потреби службе; за иисара друге кл. ср- јасеничког, окр. крагујевачког, Марјан Павловић, писар друге кл. ср. темнићског окр. јагодинског по молби; за писара црве кл. ср. темпићског, окр. јагодинског. Љубомир Ноиовић. писар друге кт, ср. јасеничког, окр. крагујевачког; за нисара прве кл. начелства окр. крагујевачког, Сава Арсеновић, ванредни писар прве кл. начелства окр. рудничког, и вршиоц дужности иисара ср. љубићског, истог окр. по потреби службе; за писара друге кл. ср. љубићског окр. рудничког, Петар Марковић, писар друге кл. ср. козничког окркрушевачког, но молби; за писара друге кл. ср. т :озничког окр. крушевачког МихарГо Михајлтгвии Писар трсће *" суда истог окр. за писара друге к ср. гружанског окр. крагујевачко! Дмитрије Милић бив. срески иисар; за писара друге класе среза пожешког окр. ужичког, Никола Мллошевић бив. иорески надзорник. за иисара друге класе среза заглавског, окр. књажевачког, Јован Миловановић писар друге класе среза зајечареког, округа зајечарског, округа црноречког по потреби службе за нисара друге класе среза лесковачког, окр. нишког, Настас Ђ. Наетасијевић писар друге класе суда окр. нишког, првог одељења, за ванредног писара прве класе начелства окр. ужичког, а да прима плату из нлате нисара среза црногорског, истог округа, и врши дужност овог, Никола Гавриловић, писар друге класе начеиства округа крагујевачког за ванредног писара прве класе начелства окр. црноречког, а да прима плату из плате писара среза зајечарског, истог округа, и врши дужност овог, Љубомир Станишић, иисар дуге класе истог начелства, за ванредног нисара прве класе начелства окр. крајинског, а да нрима плату из плате писара среза крајинског, истог округа и врши дужност овога, Јован Живковић писар нрве класе истог начелства; за ванредног писара друге класе на челства окр. чачанског, а да прима; нлату писара среза студеничког, истог округа и врши дужност овога, Јован Леовац ваиредан нисар друге класе истог начелства, по потреби службе за плсарадругекласе начелства округа ваљевског, Светозар Грковић, писар друге класе начелства окр. смедерееског, по молби, за ванредног писара друге класе начелства окр. топличког а да прима плату из плате писара среза нрокупачког, истогокруга, и врши дужност овога, Коста М. Крстић, практикант начелства окр- београдског, и за нисара друге класе начелства округа црноречког, Петар С. Поповић, практинант начелства ок ' књажевачког.