Мале новине

торима; органост по нољи може да ослаби или ојача звук таких електрич них. органа; сем тога, неки оргаки напрквљени су тако, да се неке груие труба органских могу наместити над олтаром , друге на хору, трећи на врху, у торњу итд., тиме се постижу већи музикални еФекти. Такви су органи намештени у храму св. Клотилде у Паризу и св. Низије у Лиоту. Што се тиче електричног освстљења, оно иде наиред брзим корацима. Честз несреће , везане с експлоатацијом електричног осветљења, које вајчешће Оивају од неиажљивости и нетачиости радника, који тако постану жртва своје непажљивости побудиле, су иариско физичко друштво да праве опите с електричним лампама и њиховим жицама , — опите с гледшпта безопасности од пожара. 0 жицама извештач друштвени Маскар није нашао много што шта новог; да се жица назначена за струју мање силе наоди при јачој струји, знало , се и раније, али о некој оиасности самих лашета, које су сматране за са свим безонасне и које су унотребљаване са свим слободно, нарочито у нозоришним светлосним еФектима Маскар је саопштио много интересантнога. Чињена је читава серија опита; лампе су завијали у артијама, свилена, вунена, малена ткана, нарзад старих декорација и најзад лампујачине тс1и ста свећа нрислањали су уз ста ру декорацију и све се то палило. Извешт&ј Маскаров веома је важан јер ономиње позоришне дирекције, које често злоупотребљују електрично осветљење. Електрична светлост у позоришту је заузела врло часно место; достала је специјална позоришна електро-техниха, која је носадила ново 7 оруђе; у носледњој свесци техничког журчала Колерова . између осталога, има врло занивљив чланак ФаЈнов но-свећен томе питању.

СИТНИДЕ

(Лек протнв нијанства) . Руски лекар и публициста пише на ту теМ У У „Јекатеринбургској Недјељи" ово: Ми смо сада више но икад уверени, да је иијанство болест. Ми то тврдимо на основу многих соиствених опажања и испитивања других лекара. Доведу на пример пијаницу лекару. чине му ушприцавања, и пијаница сутра дан неће никаквих спиритуоза. после неколико дана не може а да се не згади да номисли на ракију; Јуче Је човек био мртав пијан потпуно ван стана да се из сонстене воље одрекне те навике —данас је потпуно здрав, не познаје самог себе. Само је једно дечење било потребно и он је здрав. Зар то дакле није никаква болест, никакво чудо целителне снаге медицине? И средство је тако нросто, медецина се може њиме ионосити — оно дејствује исто тако сигурно као и кинин против грознице. Већ неколико година се практички унотребљује и све више и више уверава лекаре о његовој чудној сна аги, и опет се за то не интересују ни власти ни друштво. То средсгво је „стрихнин". Још 1873. лечио је др. Лутон пијанице супкутаним-ушпри цавањима стрихнина, али је тада прошло неонажено. Најзад 1884, изиђе чувени Француки лекар Димарен-Боамету као ватрени бранилац овога средства. Уиотреба овога средства је са свим проста. Један гран стрихнина раствори се у 200 кани воде и болеснику се свако? даеа пет кани супкутано ушприцава. То сечини сваког дана у току једне, до једне и по недеље. Средство дејсгвује изненађујуће; после два, три ушприцавања пијаница добија апетит и сан. Али ако пијаница после неколико месеца намисли онет пити, онда за њега настају муке (лупање срца, главобоља и т. д.), да ваше никад неће узети

ни кани каквог пића. Најб јље је и најлековитије да се нијаници ушприцавање чини за време сна—он се про буди иотпуно опорављен и молиће за дрго и треће шнрицање, За то је нужно да у свима полициским квартовима, где се недељом и понедењел>ником доводе пијанице ; има угек сталних лекара, који ће имати све што је потребноза шприцавање стрихнина. Чи ни нам се, да би се не само у престоницама, но и у свима губерниским варошима, таквом помоћи хиљаде мо гли сачувати од проиасги. * (НГекснирова кућа). Мала кућа у СтрепФорду-ла-Авону, у кијој се Ш^кспир родио, не престано је предиет носета из свију делова земље. Носледње године износио је број иосстилаца 16.417, од којих је сваки платио по један шилинг. Каса је на овај начин дошла већ до резервног Фонда од 73000 динара, а приход непр^стано расте сваке године. Сваки посетилац запише у књигу посетницу своје име и националност. На овај начин констатовало се, да је иосетника прошле године било од тридесет и девет разних народности, и то сами Американ ци дали су конгигенаг од пет хиљада особа. Управа „Шекспирове касе" у скоро ће донети решење о утрошку тог новца. Има два предлога: по једноме би се имало подићи једно училиште с називом Шекснировим: а други хоће да се рестоврира црква, у у којој су смртни остаци песникови, чије стање није бог зна какво.

ИЗ ОИСЕРВАТОРИЈЕ Београд 16 Јуна 1888 год. 6 с. нре п. 2 о. по п. Притисак ваз.(на0°) 747,53мм. 745,88мм. Температ. „ (С°) 19",7 30",1 Влажност ваздуха (релативна) 75 36 Ветар (правац и јачина) ј уго-југоисточни умерен северо-запазападни умерен. Максимална температура 31°,6 Минимална температура 1'. ,8 Бреме: лепо ПОМЕНИК ЗНАМЕНИТИХ ЉУДИ У СРПСКОГА НАРОДА НОВИЈЕГА ДОБА СВЕСКА IV НЛПМСАО М. Ђ. ШШЕтњ Писац је нанред био огласио да ће цела кн>ига изнети 4 свеске по 10 табака свака, а изишло је ево 5 свезака = 56 табака! Писац је мислио да сабере бар толико лица колико је д на у години (365),а сабрао их је 42о! Позивајући на поетнлату, нудио је 4 свеске (40 табака) за 5 динара. Али како је сада књига већа са читавих 16 табака, то је право да се и цена увећа. И за то се сада од оних који су новце нослали напред очекује да дотуре још 2 динара, а за купце који сад изновице све свеске купују цене су ове. Свака свеека сама за се даје се за 2 динара. Ко узме свих 5 свезака у један мах нлаћа за све 8 динара. Добити се може у писца и у књижари Валожпћа у Београду. Моле се уредништва срн. листова да овај оглас ирештампају.

РЕД 11Ј10ВИДБЕ путничких пароброда првог ц. кр. овлашћеног дунав. пароброд. друштва Савом

Од Сиска за брод, понедеоником и петком а у мешовитој служби, средом и суботом у 6 с.ати у јутру. Од Сиска ва Земун, понедеоником и петком у 6 сати у јутру.

Од Земуна за Сисак, уторником и петком у 6 сати у јутру. Од Брода за Сисак, средом и петком а у мешовит ;ј служби, понедеоииком и четвртком у 6 сати у јутру. Код Градуше, Свиљаре, Кобаша, Брзопоља Јамине, Босута, Јарка, Кленка, Куиинова и Бољеваца стају лађе ако је потребно. Дуж сраске обале у мешовишој служби. Од Шалца за Београд, понедеонпком и четвртком у 7 сати у јутру, а уторником и еуботом но доласку ноштанске ла1)е сисачке. Од Београда за Дубравицу, сваки дан у 6 еатн у јутру, односно по доласку местне лаЈ)в зему.<ске; а нристајуки уз панчевачку дунавску обалу, уторником, петком и недељом. Од Београда за Градиште, уторником, четвртком, субЉтом и недељом у 6 сати у јутру, односно по доласку прве местне лађе аемунске Од Београда ва Оршаву , уторником, у 6 сати у јутру (ако стање воде дозволи). Од Београда за Шабац, уторником, средом, петком и недељом у 6 сати 15 м. у јутру. Од Оршаве за Београд, средом у 9 сати у јутру. Од Градишта за Београд , понедеоником, четвртком, петком и недељом у 6 сати у јутру; пристајући уз дунавску панчевачку обалу, нонедеоникоч, четвртком и суботом. Од Дубравице ва Београд , сваки дан у 9 сати 30 мин. пре подне, а средом у 11 сати 30 м. пре подне. Ув станицу Гроцку нриетају лађе сведневно низ и уз воду пл веће. Г1. н. путници, који путују на лађама, што додирују обе обале, нека прпјаве при уласку у лађу ма код које српске станице свој пртљаг и друге ствари кр српској царинској власти и нека ваде обччајне билете и марке јер с путнпцима, који оваковнх легитимацпја немају, поступаће се по њиховом доласку у Београд као са путницима иа иноземства.

Повл Ауст. угар. друштво лржав. жељезнице. РЕД ПЛОВИДБЕ између Базјаша и сриских сганица са лађама повл. аустро-угар. дру.птва државне жељезнице од 19. аирила (1 маја) 1888 па до даље иаредбе. _д_) -егз ВОД-У: Шлази из Градишта — четвртком и суботом из јутра, у 7 сати. Полази из Базјаши*) уторником у 5 сати из јутра, четнртком и суботом у9 сати и 30 минута пре подне. Полази из Дубравице уторником у 8 сати и 30 м нута пре подне чечетвртком и суботом у 11 сати иЗОминута пре нодне. Полази из Смедерева уторником у 10 нре подне, четвртом и суботом у 1 сат и 20 минута у иодне. Долазак у Београд уторником у 2 сата, четвртком и суботом у 4 еата и 30 цосле подне. Е) шз:з ВОД^: Полази из Бе01р *да средом петком и недељом у 6 сати и 30 минута из јутра. Полази из Смедерева средом, петком и недељом у 9 сати пре подне. Полази из Дубраиице средом, петком и недељом у 10 сати пре нодне. Полази из Базјаша**) средом, петком и суботом у 11 сати и 30 минута пре подне. Долази у Градиште средом, иетко^ у 2 сата после иодне. Из Градиште за Београд заведено тамо и иатраг карте са спуштеном ценом које важе више дана. Будимпешта , у Априлу ]888. ДИРЕКЦИЈА. *) Четвртком и суботом , долази нлак из Будапеште бр. 51. у Базјаш, и стоји са лађама за Београд у свези. **) Све лађе имају у Базјаш везу са мешовитим влаком бр. 1012.

ЖЕЛЕЗИИЧКА ТАРИФА

Кусадак

9.55

7-15

4-80

Паланка

1110

8-30

5-55

В. Плана

1275

9 60

6-40

Лапово

1540

11-55

7-70

Багрдан

16 95

12-75

8-50

Јагодина

19-05

14-30

9.55

Ћуприја

20-90

15.65

10-45

Параћин

21 85

16-40

10 95

Сикрица

23-70

17-75

11-85

Сталаћ

24-80

18 60

12-40

Ђунис

27-45

20 60

13 75

Корман

28-85

21-65

14-45

Алексинац

3010

22 60

15-05

Греач

31-50

23-65

15-75

Ниш

34-20

25-65

17-10

Л А С

Смедерево

II.

III.

Осипаоница

2-70

200

1-35

Сараорци

3-35

2-75

1-85

Крњево

4-65

3-50

2-35

Вел. Плана

6-30

4-57

3.15

Ланово Баточина Бадњевац Милатовац Јовановац Крагујевац

I. 1.15 1 85 2-70 3-25 4-20

II. 0-85 1-40 200 2-45 3-15

III. 060 0-95 1-35 1-65 2-10

II.

III.

Ниш

Бања

1.55

1.20

0.80

Ниш

Сићево

2.55

1.90

1.30

Ниш

Св. Петка

3.25

2.45

1.65

Ниш

Првена Река Бел. Паланка

5.20

3.90

2.06

Ниш

6.30

4.75

3.51

Ниш

Станичење

9.00

6.75

5.15

Ниш

Пирот

10.25

7.70

5.40

Београд Тончидер Ресник Ринањ Раља Блашка Међулужје

I. 0-60 210 3 10 4-90 675 7-60

К Л А С А II. 0-45 1-60 2-35 3-70 5 05 5-70

1. III о-зо 1 05 1.55 2-45 3 40 3-80

ЗВАНИЧНА ТАРИФА за ВОЖЊУ на ФИЈАКЕРУ. 1, Дању на т | 4 по вароши и до паробродске и железничке станице на колима с два коња 1 динар а с једним коњем 0.50 дин. За сваки четврт часа дуже вожње плаћа се по нола дин. с два коња, а 0'40 дин. ]едним коњем. 2,Један воз за Топчидер и натраг с два коња за два сата 6, а с једним коњем 4 дин. Дуже задржавање преко овога плаћа се но тачки 1. 3, За вожење на колима с два коња до новог гробља с пратњом и натраг, али да пратња не траје дуже од три сата, плаћа се 6 динара на колима с два коња а 4 дин. с једним коњем. Ако траје дуже од овог времена, плаћа се по тачки 1. Засебно вожење на гробље плаћа се но тачки 1. 4, За вожење на свадбу с два ко« ња 10 динара, а с једним 8 динара. Фијакер мора бити на расположењу 4 сата. За дуже бављење плаћа се по тачки 1. 5, За ноћно вожење по вароши и до паробродске и жељезничке станице плаћа се за сваки сат по 3 дин. Адва коња а 2 Х Ј 2 с је А ним коњем. с за ноћно вожење у виноград и топчидер по 4 дин. на сат с два, а по 3 с једним коњем Ноћ се рачуна од 1. маја до 1. октомбра од 8 сат в у вече на до 4 сата у јутру, а од 1. Октомбра до 1. марта од 7 сати .у вече до 6 сати у јутру. • ч а сваки пртљаг који је смештен уФијакеру, као: ручни ко®ери, ручна горба итд. не плаћа се ништа, али на сваки већи пртљаг, који би се понео на кочијашком седишту плаћа се по нола динара на 1 комад, а ако има више по 25 пара дин. по комаду.

На продају

један добар велики леандер са цветом продаје ее. Цена је врло умереиа ; за истог уцитати урсдништво ових новина.