Мале новине

послати у даиашњем броју ми доносимо тај позив. (Лек од нијанства.) Често се у последње време преиоручују разни лекови од пијанства. 0 лечењу те страсти чак се бави и медецина. Један руски лекар, Португалов, који је ваздух истом снагом као стуб нсиве 1 мознат у руском лекарском свету коме је основа !.□ см а висина 0'76. као одличан кРБижевник и изврсан м. Према томе притисак целе атмос-

ко редак да се не би могао ни испитати. Из овога следује логичан закључак, да кад се налази ваздуха у тако великој гисини, онда он мора имати и извесну тежину или прити сак. Такав је рачун врло прост, али његов резултат задивљује човека . Зна се да на 1. □ см. притискује

Фере био би раван оној тежини, кад би израчунали колико би тежак био један слој живе, који би покривао целу повргнину земље а у висини од 0'76. см. По томе рачуну излази да сва маса ваздуха износи 5,000.000 билијона, а колико је тај број велики може ее појмити тек онда кад се зна колико само треба времена да се тај број изброји. Пелуз, Француски хемичар, израчунао је то и вели : претиосгављајући да човек може да изброји за 1. секунду пет јединица, дакле да може да рече: 1, 2, 3, 4, 5, или 20, 21, 22, 23, 24, 25, — могуће је избројати за Ј. Сих., 18.000, а за годину дана само 160. милиона и то бројећи и дан и ноћ. Према томе, за

ирактичи лекар, нигпе у Једном руском листу о лечењу пијанства стрихнином Овај страховити отров, по речима Португаловљевим, веома је изврсно срество против гшјанства. „Употребљује се овај лек пише он •— веома дако. Треба узети гран стрихнина, растворити га у 200 капаља воде. и сваки дан уштрцавати болеснику под кожу по 5 каиаља тога раствора. То треба чивити сваког дана за 7 или 10 дана. Ништа више. Од тога уштрцавања болесник не прекида свој обични рад, нити пак свој обичан начин живота. — Често пута дође вам болесник, жали се да нема апетита, и ако „ни канлЈв" није пио. После два три уштрцавања стрихнииа, које чините знајући да је боле-

број који показује колико килограма ј сник пиЈаница, он добије и изврсан износи тежина раздуха, требало би апетит и добро снава, ведрији је. Је-

неколико милиона година. Из овога изгледа чудновато како нас тако ве-

дном речи човек се са свим измени. Дешава се, исгина, да неки после но

лика тежина не смрви, а то није ни- године дана, или два-три месеца пошта друго до обична Физична појава, ј чну да пију. Али тај им покушај дојер ми нисмо само с поља нритисну- 1 носи такве тешкоће (лупање срца, ча ти ваздухом, но и изнутра, па се те му, стуживање, бљување главободве силе потиру и држе наше тело у ! љу), да болесник сам оставља пиће и равнотежи. трчи доктору с молбом да га излечи и да га излечи и да га душевно умири. — Пајбоље је уштрцавати стриРАЗНЕ ВЕСТИ хнин, кад је човек нијан и кад снава. Кад се пробуди, неће му бити потре

(Каква треба да је обућа). Као пгго у једном Хигијенском листу читамо најбоље је лети чоситиобојак од нлатна и лана а за зиму је тек згодна вуна. Што се тиче обућа преноручује се да је врло непрактично узимати меру од ноге седећи, већ стојећи, тако да на оној нози, коју меримо, лежи цео терот нашет тела. Јер облик ноге није увек један но се при ходу различит мења. * (Иесникова сиротиња). „Коло младих Срба" у Будимпешти издало је проглас, којим моли за добровољне прилоге, како би се исплатили уконни трошкови, помогла сирота удовица и платио лекар који је 17 месеци лечио па верееију сриског несника Миту Поповића. Редакција овог листа, драговољно ће упутити свакогакојим начином и на коју адресу вал.а новац

бно да растерујв мамурлук. Ако му се и по други да пут, кад се већ нробуди, уштрца стрихнин, он ће и сам молити да му се уштрца и по трећи нут". — Португалов предлаже да полицијске власти држе код себе лекара с нотребним инструментима и да овим чеобичним начиаом лече од пијанства. Коме је он год уштрцао стрихнин тај се више није пропио. ПОЈ1ИЦИСКИ ГЈ1АСНИК Београд 8 Јуна (Крађа). Јуче у јутру око б 1 ^ часова ХристиФор Мићић, дечко од 12 година, увукао се у дућан Николе Ко стантиноиића, бакалина у „видинској" улици, и из чекмеџета украо 16 динара у сребру и 8 у нихлу; па по-

бегао. Сад је ухваћен и признао је крађу. * (Осуђени) . Пресудама полицијским осуђени су: Петар Формоз скитница због скитње; Мита Ханц, дротар због торбарања; Петар Лакић; Ђока Пајић и Михаило Куљар, наднићари, због прављена нереда; (Иритворени). Ннћас су нритворени; Алекса Боринић, шегрт, због скитње. Живко Јосић момак, што је покрадао свога газду; Жарко Кићевић, калФа, Вељко Таљевић слуга, због скитње. * (Нађено). Једна ОФицирска кана са кокардом нађена је на смедеревском друму. Налази се у кв. теразијском. — Један сребрн ремонтоар сахат нађен је у цетињској улици, налази се у Палилулском кварту.

СРПСКИМ РОДОЉУБИМА Песпик српски Мита ПоаовиК , коме већ нре две године дана за навеки ум помрачо, испустио је свој песнички дух у заводу дра Швајцера. Немили је случај тако хтео, да је потписано друштво тек други дан пред ноћ за његову смрт сазнало и то у часу, када се овдашње друштво за погреб пуких сиромаха понудило било, да га о своме трошку сахрани као што сахрањује и друге цросјаке. Потписано друштво је одмах, чим чуло, да је српски песник умро у крајњој сиротињи, сматрало за своју дужност, да му из поштовања њего вих књижевних заслуга а и рад образа нашега иарода приреди скромап али пристојан укоп. ^ То је учињено. Но приликом укопа исказало се, да је др. Швајцер ретким човекољубљем држао, неговао и лечио Миту Поповића нуних 17 месеца на вересију, јер је песникова жена на претходно лечење утрошила све што је имала. То је дуг, који српски варод неће — уверени смо неподмирен оставити. Да подмиримо трошкове на укоп, да исплатимо трошкове за лечење у заводу др. Швајцера, да обележимо песников граб каменимкрстом (да се не изгуби као што се изгубио Видаковићев), да помогнемо удовици му у теш кој нужди и нсвољи њезиној колико се може — у то име апелујемо ва све српске родол>убе и молимо их да притеку у номоћ дарежљивим нрилозима. Потписано друштво латило се ове тешке дужности драговољно из иијетета према омиљеном српском неснику уверено уједно, да је тиме одговорило и жељи васколиког српског народа, који ће прилозима и то посведочити. Сви ће се прилози изнети на јавност а шиљу се потписаном преседнику друштва. У Будимпешти, 11. (23.) јуиа 1888Друштво „Коло младих Срба": Душан Саерњак с. р. заменик тајника. Лазар Милошев с. р. нредседник. Афеса председпикова: ВшЗарев!;, IV. Мо1паги1;с2а 47. вгагт. (Шта би имали на овај позив да кажемо. Ми извесно нећемо никад српском песнику нодићи надгробни сноменик, па ајдете, добри људи, да му бар исплатимо сандук у коме је сарањен. Он је свим Србима нсвао, сви смо му дужни.)

ШАЈ1А И ЗАБАВА (Саио један <г>ењер), У Хини је обичај, да сваки лекар обеси пред својом кућом ОН 1Ј1ИКО Фзњ ;ра, колико је умрло његових пацијената. Разболе се један мандарин, на пошље свога момка у варош с налогом, да му доведе каквог лекара пред чијом кућом има најмање Фењера. Момак је дуго лутао, док најзад не нађе једног лекара пред чијом је кућом био обешен свега један Фењер. Слуга обрадован поведе га своме господару. Манданин га леио прими, почасти га сам и испрати. При расганку уиитаће он лекара: „Па од кад практикујејете?" — „Од јуче!" одговори му лекар. * Гост (Келнеру): Да платим! Две чаше пива и пар кобасица: Келнер. А за келнера? Гост Келнера! Па нисам ни једног нојео. ЈЕ1ДНА ГОСПОЂА, СТАРА 40 ГО дина, тражи места за „виртшаФерку" код неког староггосподина и са децом. Пристаје да иде и у унутрашњост Србије. Упитати у уредништву овог листа. 1—-1 1 5 ООО Д ИНАРА ИЗДАЈУ СЕ под интерес на јемство непокретног имања.Ближа објашњења код г. Новаковића адвоката, 1—3

сваки из народа могао отићи Прокуратору од св. Марка, да се жали или помоћи да тражи. Едита се приближи уласку брзим корацима. Без дугог размишљања уђе унутра и нађе се нред једним служитељем , која је ниташе шта жели. Прокуратор Дандоло не беше још заспао, он се налазио у великој сали до ходника. Беше то висок, озбил>ан човек са строгим цртама. Кад су се врата од сале отворила погледа он кроз њих. Служитељ пусти Едиту унутра. Које страх, а које жалост, неизвесност и очајање, беше јој одузело снагу. Али сад није требало губити времена. Едига, нриђе Прокуратору и клекне пред њега са уздигнутим молећим рукама. „Шга хоћеш девојко у ово доба ноћи ?" унита Дандоло, не мењајући црте ниги да подигне клечећу. Он стајаше пред њом као да је од камена био. И сама нојава ове лепе, боловима обрване девојке не могаше ироизвести код овог строгог човека сажалење. Онје морао сваког дана да слуша молбе и жалбе, па га је то већ тако очврстало, да ни за шта није марио. Народ је мислио да Прокура«

тор од Св. Марка има силу да доноси најважнија решења, а он беше тек само извршилац оних заповести, које је тајни, свемоћни трибунал, савет тројице, издавао. „Смилујте се Монсињоре! 0 помозите ми! Спасите Родрига Зени-а, кој сад труне у тамници Дуждеве палате, а можда му и ужасна смрт прети?" „Ко си ти, девојко?" упита Дандоло. „Едита АмалФијева — сироче Монсињоре. Родриго је мени све и сва, моја одбрана, он ми је обећао да ме узме. 0 не отимајге једину наду, последњег човека на овоме свету који ме љуби. Немојте га убиги, имајте сажалења, он је невин". Са нрекрштеним рукама на прсима стајаше Прокуратор од св. Марка пред клечећом Едитом. „Ти молиш за једног осуђеника?" ре че он хладно. „Твоје су речи узалудне. Закону се мора за доста учинити. Ко противу закона греши мора своје дело да искупи. Устани и иди. Чула си мој одговор". „За име милостивог Бога — спасите га. Не дајте да умре. Та он умире невино", мољаше Едита, а сузе јој липтише низ лице. „Небо ће вас за ово наградити,

ја ћу се за ваш високи дом Богу молити. Ја ћу вас иоштовати као најбољег родитеља. Ја ћу вас погледати са неописаном благодарношћу као на мога избавиоца. Пустите Родрига. Дајте ми натраг мог Родрига. Не отимајте ми носледње што имам на овоме свету". „Штеди твоје речи, девојко ! Одлази", новиче овај великодостојник хладно. ,,Ви имате синове, имате кћери, на и њих може погодити рука судбине, не заборавите на то". „Ако моји синови или кћери иогреше противу закона, онога часа престају бити моја деца, и они подлеже казпи '. „Будите милостиви 1 ', мољаше Едита, „спаснте Родрига". Прокуратор се гордо и хитро окрену једн м столу,. на коме стајаше звонце. Оп зазвони. Два послужитеља уђу. Неумољиви покаже руком на клечећу. ^ „Одвуците је на поље", заповеди он.

(Продужиће се)