Мале новине

ВРОЈ 83

Београд, ГГетак 24 Јуни 1888

НОДИНА I

И34АЗИ С8АКИ ДАН _ вш»л. ш м коа? - »рктплата се шаље М едеди /ану и К иипановићу тгпп 11 ц 1 г |ј ii о м ii г v неоград, ооил^^енац .р. » на годину ^. 8 дин. |Ш1 Ј 1 || В* 1>Ч Л Ш ЈР4К ' . ћ да®* Муже се нретплатити и код свију пошта у Србији на Г месец Г : . : :' * «11; 111 пЛ 1ш 1 1 4Ј IЈ 11 11 1 да ценГшаса месечно ...... . I дин. Мали огласи 60 п. д. или 1 нара од иетитног реда б'п ДРА БРоГ ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА " 5 ПАРА БРОЈ ИЗЈ1АЗИ и НОСЈ1Е ПГ.АННИКА за овако оглашење плаћа се држ. таксе 20. и. дин. М^ЈВЕЂИ ОГЛАСИ. .110 ПОГОДВИ*^ЗД

Крајем овога месеца истиче многимнашим читатељимп рок претплате. С тога их молимо да прет* илату обнове најдаље до краја овога меседа, јер ћемо иначе бити прину* ђени да лист обуставимо свакоме без разлике, који нретилату није обновио. Обраћамо пажњу наших читатеља на то, да поруџбине без новада не= ћемо узимати ни у ка* кав обзир. Од 1. јула доносићемо у иодлиску „Девојче", нриповетку нашег младог и даровитог приповедача, г. Јанка Веселинова&а, који је за кратко време постао омиљен ириповедач наше читалачке публике г. Јанко нам је обећао, да се почешћејавља својим радовима. У онште по* десили смо тако, да од сад што више доносимо ори* гиналних ствари у подли* стку, те ће тако читате* љи имати и слика из на* шег живота.

У ВАШТИ „ПСЗОРИШНЕ КАФАНЕ" Од данас сваки дан свираће позната капела нод управом капелника: Г.Г. Рајмунда а Јакуба.

СА ОДОБЊЕМ МИНИСТАРСИВА народие привреде од 22 јула 1887 год. П.Л21339 отпочињемо у Веограду иарн/ нловидбу са својим лађама између Веограда, Земуна, Нанчева и Вишњице, а под Фирмом: и Прво срмско локално паробродско предузеће Друштво састављеју потписати ортаци. Сви троје потписиваћено Фирму. Ј1уј Клопшток Мориц Кон Леонолд КуФлер.

0ЈУ АПОТЕКУ У ЛЕС I КОВЦУ продајем под повољним условима. Обратити се потнисаном. Петар ЂорђевиК апотекар. 381,4—4

Ирво срнско локално паробродско дру ч1Тво, отпочеће од данас свчке недеље и празн ка, при угодном времену, редовну плови:бу од Веограда до Тончидера н натраг. Пловидба почиње у 2 сата по подне, и у времену од 45 до 50 минута лађе ће се измењивати, а п^следња лађа из топчидера за Београд креће се у 7 сати у вече. Цене су вожњи. I класа за топчидер и натраг 1. динар II класа за Тончидер и натраг 60 пр. дии.

-<► -<ббббб^<«>"«бббк

< Е ► < \

Ж ▲

!хз

ПРЕКО ПУТА ЦЕНТРАЛНЕ НОШТЕ ТРГОВИНА КОД ЗЛАГНОГ КОФЕГА добила је велики избор коФера за Вање , а тако исто шешира Филцани и с-ламни у великом избору. Особито обраћам господи и госпођама, да имам једнусорту шешира сдамни, с врло великим ободима, за шетњу по бањи и пољу гди ансолутно нетреба иматп сунпобран; и комад кошта једни 2 50 а други 1 60 динарски. Такође препоручујем госпођама и госпојицама сунцобране свилене, и трико с перлама Шујташом и клот све Фарбе летње 04 које аравим расарод,ају; имам и велики избор рукавица мушки и женски, памучне филдсгос и свилене. У исто време преноручујем велики избор вошуља <ако н^мучни тако исто и кончани марама свипени вратни како за мушке тако исто и за женске. Сав овај јеспап нродајем с врло умејЈеном ценом. Молим поштовану публвку да ме изволи посетити и о цени уверити се. 2—5 (XX

1 ' ООО Л ИНАРА ИЗДЛЈУ СЕ цод ннтерес на јемство непокретног имања.Влижа објашњења код г. Новаковића адвоката. 1—3

КАЛЕНДАР Православни: 24. Иван дан Католички: 6. Пророк Исаија Сунце излази: у 4 сах. 8 аалази у 7 сати 52 мин. Нов месец 29. у 7 с. 6 ] Мутно, кишовито, па жега.

у вече.

РЕД ПР2ЕШАБА у мипистарству нар. привреде 1. Министар прима приватне еуботом од 3—5 часова после подне. 2. Начелници одељења нримају сваки дан од 11—12 часова пре подне.

кил. п Г,) У) У) * п Т) Ћ Ћ Г) П Ћ Т) 9

ПИЈАЦА БЕОГРАДСКА

Београд, 21. јуни —бЗЖита. . . . 11.50 —.— Сувих шљива . —.— Браш. леб. нес. —.— Брашно фино . —Кукуруз ... —.— Кукуруз. браш. —.50 Јечам ... 8 — •— Овас —.— Раж . . . 1 . —.— Мекиња. ... —.— Криза .... —.— Иасуља. ... —• — Ораја .... —•— Катрана ... —-61 Вуне овче . . 110 —■— Шишарке ... -

В1СТ-М КРАЉИЦА Н 0 Ћ И

или

ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ РОЖАН ИЗ ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ

(ВАСТАВАК) (6) „Погатеди ме са твојом су:< њом, девојко! Кад би ти решавала да ли сам ја Виргилијо или не, онда бих можда и изгубио име и моје насљедство. За моју срећу ти си споредна личност. Боље би учинила да ме не једиш и дражига. Дајми кл/учеве од палате, јер ини нису вигае за тебе." „Не, никад! Ви сте странац! Мени се чини као да сам вас пређе негде видела — — — )5 Х а) ха? ха, — ти си будала,,, рече Инго смешећи се, да би само прикрио своје незадовољствс. „У осталом, теби је све једно ко сам ја, и гата хоћу да радим у налати МвраФијоровој."

~~^Све једно? Не!" одговори Едита, „Палата МираФијорова је за мене светигаа. Кад ступим у њу, мени се све чини као да ће њени стари, нрави обитаоци ући сваки час на врата, као да јога борави њихова сен у оним одајама, које су до сада биле недирнуте." „А због кога су остале не дирнуте ? Чије су, чудна девојко? упита Инго. „Онога. за кога су до сад чуване." „А како се именује тај? " „Виргилијо МираФИЈоре !" „Е па, будало једна угатеди узалудне речи и дај ми кључеве." „Кључеве вам недам! Ви сте странац!" „Онда ћега их предати Дуждевој нолицији , кад те стане гониги као лопова ," рече Инго претећи, гледајући са мржњом у ону, која се усуђује да му нркоси. „Кад би ви били Биргилијо, ја бих се од свег срца радовала, јер сам ја волела као свог рођеног брата, а он је самном поступао као са сестром." „То је било пређе , девојко ! Сад си одрасла и одногааји су се променули." „Палата где сам одрасла и где сам се играла поред ногу моје драге матере и

благог граФа, остаје за мене и даље онако исто мила и драга као и пређе." „Што ти нећега да ме познага има свога узрока, то је појмљиво. Ти би желела да се Виргилијо никад не врати , како би се могла обогатити без икакве сметње. С каквим нравом мислига ти на то? Зар твоја мати није награђена за њену службу?" „Да се обогатим? Видите, ви ме све већма уверавате да нисте Виргилијо ! И ви мислите да је моја мати награђена ? Је ли ова очекивала и захтевала какву награду ? Она је имала ову кућицу , пре но што се нреселила у палату граФа МираФијора — она није имала ништа више сем те кућице и овај худи намегатај, кад је граФ МираФијоре изненада умро — па у тако истом стању вратила се самном у ову кућицу. Одлазите и не трудите се вигае да ме уверите о оном гато знам да није. У вагае руке нећу да нредам кључеве." „Онда ћемо те, натерати јогунасто балавче: Ти тражига моје непријатељство? — Добро. Чувај се од мене. Шта имаш ти управо посла са тим кључевима ? Зашто гу оставл>ени код тебе. — Али сад