Мале новине

Калимегдана к Дунаву ирошири: 4. Акт варошке управе по жалби врачараца, да им се на1 ради калдрма која је дигнута нриликом одкопавања у лица: 5 Питање о калдрмисању вароши — реч нредседвика: 6. Иавештај комисијео ислеђењу по интерпелацији одборника г. Мите Наумовића и нредлог да се касапска аренда даде нод закуп; 7. Уверења за окривљенике и ђаке о сиротном стању. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК Његово Величанство Краљ добио је иисмо од Његовог Величанств! Дара Немачког, којим Му јавља о порођају Његове супруге, Њеног Величанства Царице Немачге. * Министарски савет, по највишем овлашћењу Његовог Величанства Кра ља, од 22 ог јула ове године, решио је: да се Еоста Стојановић, писар друге класе суда округа ћупријског, на основу §-а 76-ог, ј акона о чиновницима грађанског реда, у интересу државне службе из ове отпусти, и поставља: за аисара друге класе министарства народне привреде, Светозара Димитријевића, писара треће класе истог министарства; и за писара четврте класе министарстна народне нривреде, Јевту Пандуровића, писара пете класе истог министарства. Г. Министар Флнансије разаслао је овај расиис свима царинарницама: На основу закона од 14-ог јуна 1884-е године (Збор. 40 стр. 335.) а нрема просечном курсу златне монете за 15 дана овога месеца, министар Финанције обзнањује; Царинске тражбине. а у колико се према горњем закону имају наплаћивати у злату, на се место у злату полажу у сребру, царинарнице ће примати само уз доплату ажије од двадесет три на сто.

КЊИЖЕВНОСТ, УМЕТНОСТ, НАУКА Народне наше приповедке у немаЧКОМ руву. — Народне ирииоветке „Три аетка и „ ,,Сарош поспао цар", и „Еако је нестало аравде на земљи' 1 , преведене су на немачки. Од њих је већ и штампана приповетка „Три Петка" а и остале ће сиоро изаћи из ш т а м п е. Преводилац је њи

хов г. Д Гајривгер који је већ поз нат као преводилап наших ствари а нарочито народних приповедака. те смо му благодарни што упозн је страни свет са нашим народним благом Желимо му и даље истрајан рад и сретан ичбор у то е посчу ■* „Хања" роман X. Шеикјевнча. — У „Стражилову 11 већ од неколико бројева ночео је излазитичувени роман „Хања и славнога нољског нриповедача Хенрп■ ,ка Шенкјеви\>.а. Роман је тако ваљан да обраћамо нажну читалачке публи1 ке на њ'. ,, Хања " је изашла била и у хрватском преводу нре неке године, у 2ађаупој 1лћНо !;ес1 МеЉ^ ћгуа1;8ке« Исто тако је изашао овај роман и у Славеначчом преводу а у листу „81оуапи," који је ланске године излазио у Љубљани. Руси га такође имају па своме језика а преведен је још и на чешки и неке друге језике. После свију тих превода добијамо га ето и на српском језику.

РАЗНЕ ВЕСТИ (Нови нзналасцн у НоинеЈи). Приликом чишћења једнога бунара пред градом Помпејом нашли су раденици на један нут, који лежи два метра дубоко испод површине. С обе стране пута налазе се надгробни споменици. Отворише неколико гробница. Ове беху колумоарије, таке, какве су биле у Помпеји уобичајене у гтоследњим данима њеним, т. ј. са четвороугалним основом и сводом. У гробовима нађоше у мртвачком праху само један једини мали новац. Ван тога нађошз и земљане кииове човечије величинеОчи, обрве и коса у ових кипова је црвено обојена, те са тога потсећају на недавно нађене кипове у Атини. Надписи на надгробним плочама односе се наодношаје суседне Нуцарије. Овај пут између гробова је почетак до сад још не пронађеног целог пута

нпема

НПТТРПИ П И итјгтгјт

ОДБОР ЗА ПАРИСКУ ИЗЛОЖБУ I Н 03 ИВ НА ПАРИСКУ СВЕТСК7 ИЗЛ0ЖБ7. (Наставак) II Из занатске, индустријске и пиротехничке производње 1 Обичш и фини дрвепи намешта/ј. Једно канабе, 4 столице, 2 Фотеље, ностављено сељачком тканином (кецељама). 2 Тааетарски и декоратерски иредмети. Потпун намешта; за Једну собу постављен са сељачк ш тканином (кецел.ом). Креветске ствари: јоргани, чаршави, јастуци и т. д. Јастуци чупавци и ниротски; ирами; шаренице и т д 3 Грнчарство Крчази, бардаци, тањири, ћасе, ћунови, чираци лонци разни, пљоске, цреауље и т. д. Цигље за прављење Фуруна. (Од свака сорге но 5 комада). 4 Иилими, теаиси и дру\е сгвари за намештај. Разни ћилими пиротски и други. Чупазци. Разне нростирке за целу со-ј бу и испред канабета. Разне ствари за намештај вунене, памучне, свиле- ј не и мешане. Разне везеае свари за намештај. 5. Ножарство Ножеви разни са канијом и без каније, са сарачлуком,а нарочито о дугачком кајишу. Бритве. (Од сваке врсте по 5 комада). 6. Кујунђилук Златни и сребрни накити, кандила, путири и друге црквене ств-ри. Рамови, послужавници и друга посуђа. 7 Сарачлук и четкарство Обичие сарачке ствари: јанџици чантре, силави и т. д. Четке (Од сваке мустре по 5 комада,) 8 Тканине. од аамука Памучне тканине чисге или меша не: платно, пешкири, чаршави, јаглуци,мараме и т. д. (Од сваке Сорте платна најмање по 25 метара.) 9 Пређа и тканине од лана и кудеље, Пређа од кудеље и лана. Платна од лана и кудеље, чиста или мешана. (најмаље по 25 метара од пиакр. п.ООТР ) 10 Пређа и тканине од чешљане вун§ Чешљана вуна у кудељкама (најмање по 3 кгр.) Обојадисана чешљана вуна. Обојена и необојена вунена пређа (Од сваке сорте и Фарбе по 3 кгр). Шајак (по 10 метара најмање). Козина чешљана (по 3 кгрј. Чоје и други штофови (најмање по комад од сваке сорте). (НАСТАВИћЕ се) —

С М Е С И Ц Е (Грдосија од куле на париској изложби). АјФелова гвоздена кула биће једна од првих знаменитости на париск ,ј изложби. Кула ће бити висока 300 метара. Да је сравнимо са неким грдним грађевинама. Нотр-дамска црква висока је 66 метара, нантеон 79 метара, инвалидска црква 105, црква св. Петра у Риму 132, штразбуршка црквч 143, вели а пирамида у Гизеху 146, цркза у Келну 159, Вапшнгтонов ономеник у ФиладелФији 169 метара. Кула ће бити заштићена од грома особитом системом громобрана. Ај®ел је удесио за раднике на куди справу, која их носи горе, где сад и једу и спавају. Кула ће бити 6 мил. Фрапака. Држава је дала АјФеду 1 мил. фор. иотпоре и право, да се молсе за 20 година користити том кулом, а онда ће прећи у својину вароши Париза. Год. 1909. обориће се кула. Неки инжињери мисле, да ће бити теже оборити кулу, него је саградити. АјФел тврди да ће то бити лак посао, а стаће само 190.000 Франака. Гвожђе ће и онда вредити по милијуна фр. До год. 1909. нужно ће бити 20.000 ®р. годишње, да се кула одржава у добром стању, нарочито за мазање гвожђа, да неби зарђавило. Пре 20 година. неби се могло ни иомишл^ати на такву градњу, због техничких тешкоћа. Слике од те куле распросграњене су по свету у три милијуна примерака. Као шго јављају Франпуским .чис,тови 'ма си развих сграна, за ту грдосију кулу живахно се интересује свет не само у Јевропи, већ и у Азији, АФрици и Ауетралији . * (Ночеци). — Године 1234 спавао је енглески Краљ први пут на сламњачи; пре тога су се подметале голе даске. 1245 године биле су куће у Лондону још скоро све сламом нокривене. Још и г. 1300 нису знали становници Лондона, за пећи и камине него су се грејали при тавици са жеравицом; винг, се онда куновало као данас медицина; куће су се градиле од дрвета; отмени људи јахали с.у на коњима кад су где год путовали, а госе су ишле за њима; кола са два точка беху онда велики раскош порез се плаћао еспапом; за годину 1340 изнео је тај еснап 30.000 врећа; адвокате и судије нлаћали су циметом и бибером; прво је злато ковано у Енглеској г. 1344. Тек године 1399 почели су тамо да праве ватрењаче и мостове, а нрве чијоде г. 1343 пре тога су жене употребљава ле место чијода дрвене игле. Прве

Стари Дужд гледагае брижљиво свога синовца. Са жалошћу је приметио да се код неискусног младића укоренила ватрена љубав. Али, какву грозну опасност скриваше у себи ова промена? „Да то бенте Краљица Ноћи. Она ми је јавила за какву се нлемениту цељ бори са оним храбрим људима. Она ме је упознала са свима њиховим плановима. Она ми је поверила велику тајну! А онај, ко.ји зна за злочинце , на се нротив њих не бори, тај је њихов сакривац. И ја сам се решио ! Никаква земаљска сила не може ме одвратити од решења. 0, па и ти, драги стриче, признаћеш оним нлеменитим људима, крсташима, да желе добро и да се за племениту цељ боре. Ја познајем твоје срце, твоју племенитост и твој очински осећај. Ти мислипг да Инквизитори раде право и савесно, а они крију све њихове тајне загшвести — — . Зато ти ипак кажем, не сумњај у истинитост мојих речи! Не сумњај у то, јер се ради на томе, да се једном стане на пут тајним злочинствима, да се невине жртве од зла заштите!" Дужд је ћутао. Озбиљно и брижно гледаше пред а-се.

„Белика је и тешка оптужба, коју си ти подигао," рече за тим. „Али послушај мој савет и не говори нигде ништа о томе пре, но што прибавиш доказе. Ти оптужујеш граФа МираФијора, оптужујеш моћног Брабантинија, али то чиниш само но причању оних лица, која се крију, која су прогоњена!" „А зашто морају да се крију тн лица, драги стриче? Зато, што бране потлачено право, што се боре противу силне неправде? 0, када бих те могао убедити, када бих те могао придобити за оне племените борце!" „Моја одбрана и мо.ја помоћ неће им бити од користи," рече Дужд, знајући добро у каквом је положају према оним силним Инквпзиторима. „Не говори тако, драги стриче . Ти знаш како стојиш код народа и велике Сињорије . Ти имаш много приврже ника." ,, Али то је све ништавно према сили Савета тројице." ,,Све то може другчије да буде, ако се ти бар у срцу придружаваш оним људима, који свима нама само добро желе.'' Стари Дужд ухвати Лоренца за руку

одведе га у споредну собу и покаже му једну велику слику. Она представљаше Дужда Марина Фалијерија, како се моли Богу пре извршења смртне пресуде. Лоренцо покри лице рукама, он се врло добро иомињаше тог ужасног дела. Дужд није ништа говорио. Ова слика говорила је место њега. Марино Фалијери био је онтужен за издајство. Ни само његово достојанство није га могло спасти од срамне смрти. „Гронно!" уздахну Лоренцо. , ; Али ти не треба да мислиш да се ја плашим смрти онда, кад се тиче каквог благородног дела, драги мој сине," рече сад ссди старац. „Само сам те хтео опоменути на силну моћ оних, нротив којих ти хоћеш да се бориш!" Лоренцо се усправи гордо и одважно. „Па нека је њихова моћ још једном толика, драги стриче, нека је опасност два нут већа," повиче он, „ја не могу другчије. Ја им морам пркосити, ја се морам борити нротиву неправде и злочинства." „Твоје је срце великодушно и племенито! Па добро, драги синовче, ради како знаш и како мораш да радиш," одговори Дужд.