Мале новине

за Михаила, а њихови иомоћници носиће тога дана око леве мишице бео новез. Да би управа могла рачунати на што већи одзив и да би се народ благовремено са овом утакмицом унознао, умољавају се све власти дожавне, опшгински судови, кметови, свештеници и учатељи да о томе даду обавештења народу о овој по наш народ корисној установи. Шабац 23 Јула 1888 г. Унрава кото јахача _ ј Књаз Микаило."

СМЕСИЦЕ ('Прекомерно читање у деце). 0 тој зарази, која је у последње време све већма почела отимати маха међу дедом, а на штету њихова телесна и душевна здравља, чему су много или боље рећи искључиво криви родитељи и вдасти школске, који би у силу Бога младу биљку да ».ретворе у илодно дрво — пише један педагог. „Махнитосг за читањем овладала је пе само међу старијима, него и међу самом школском децом. Поглавито су заражена деца по градовима, а овде онет она из бољих кућа, којима се врло ретко даје прилика, да се по пољу играју и иначе забаве. Ту ћете вазда наћи деце, где по мрачним собама згурено седе и читају, заборављајући при томе на све што се око њих догађа. Девојчице по кућама ма > е од тога страдају, ако их кућевним нослом забораве. Напротив дечаци знају само за једну жељу, а то је; да читају што више. Ту се не чини никакав избор него се чита што падне шака: лако и тешко разумљиви сииси, добро и зло. Колико квара то читање наноси поњаће ко зна, да ее ма. хом боља деца отимају за књигом и читањем. Ну махнитост у читању, на још без икаква избора убија телесну и духовну снагу у детста, уништава вољу к истрајном и озбиљном раду и тлачи вид очњи. Таква деца читају и у мраку и на сунчаној светлости, а шта то значи показује довољно прекомерни број лечника за очње болести. Махнитост ту помажу у деце много они књижарски излози, пуни свакојаких споља а богме често и по садржини шарених књига, од којих су многе прави отров за неискварен дух детињи, а које су обично је®тине, те

их многа деца кришом купују и чи аЈУ„Злу овоме може се тек тако доскочити, ако кућа и школа заједнички пораде против њега. Ну погрешили би љуто, који би деци забранили сасвим читање, а не би га заменили другом каквом забавом. Онда би деца постала пленом дангубе и њиних последица. Махнито читање је обично последица леновања. Деца хоће да се занимају чиме, па кад немају друго што а она се лаћају читања. Ухвати ли то зло једном корена у депе, онда га иије лако свладати. Лакше је и овде зло снречити. За то треба децу радом и забавном и н учном игром сачувати, да не Јпостану жртвом те заразе, а нека и чита али за њу прикладне списе, који ће дух образовати а осећај оплеменити, ну и то нитање нек буде с мером."

ПОЛИЦИСЕИ ГЛАСНИК Веоград 20 Августа. Притворени. Ноћас су нритворени Станкп Марковић, Петар Стевановић и Милош Радисављевић цигани из Рајковца због скитње Јован Арсић пиљар овд. због нереда, Тодор Живковић надничар из Аустр. Јован Ђорђевић надничар из Ниша, Ђорђе Савић надничар из Призрена, Чедомир Новаковић из Ваљева, Глигорије Шуга надничар из Аустрије ИлиЈа Кезић надничар из Далмације и Јован Ранђелонић надничар из Хрватске збгг скитње. * Осуђени. Пресудама иолицијеким осуђени су: Драгутин Јовонови слуга због скитње, Алекса Петровић ка<г>. на булевару и Мабир Албохари каФ. овд. што су држали отворене ка®ане Јован Игњатовић слуга из Бугарске због нијанчења, Павле Павловић овжнадничар због скитње, Петар Марковић из Турске збг скитње Милева Васић овд. п бог блуда Јулка Стојановић из В. Плане због блуда, Марија Марковић и Живана Стевановић циганке из Рајковца Милица Петровић овд. Симка Лазаревив из Студенице елужавка. Танасије Васиљевић из Раче, Јулка Јакшић из Ауструје. Сима Константиновић из Смедерева и Ђорђе Стевановић овд. сви због скитње, Адолф Лидлнер овд сарач за опорачавање власти; Браћа Фичо, Враћа Фарки и Тодор Јовановић трг. овд. што су држали отворене радње за време службе Коста Крстић, Ђорђе Димитријевић и Најдан Јанковић пе-

кари због ексичног хлеба, Шандор Мађош из Ауетрије због преваре и Васа Павловић тежак из Рожаца због скитње. Цветко Петровић рабаџија иодметуо је једно прасе те еиса под кучком. Са њим ће се поступити како треба. * (Заборавио ). У канцеларији управника вар. Београда заборавио је неко једиу скупоцену муштиклу, чија је може је у управи узети. * (КаЏно ). Нађена је једна велика корпа у дубровачкој улици, и налази се у кварту варошком.

ИНДИЈСК1 КОЛИБЛ приповетка Вернардена де Сен-Пијера Таман енглески научењак хтеде да отпочне врло леиу беседу на индијском језику, кад му његов вођа брзо каза., да мора чекати докле га преосвештенетво не заиита, рече му дакле да седпе на пете са скрштеним ногама, као какав кројач следујући земаљсадм обичају. Доктор гунђаше у себи на оволику Формалност; али шта човек не би учинио само да нађе истину, пошто је потегао чак у Индију да је тражи ? И ако је жагрнатски првосвештеник говорио ипдијским језиком доста разговетно да х л а је могао један део скупа лепо разумети, ипак његову реч прихвати један тахир који је даде другоме, а овај други трећем, који је саопшти доктору. Овај одгокори на истом језику; „Да једошао у Жагрнат ради саветовања са браманским ноглавицом, чије 1е име тако далеко чувено, да би дознао од њега каквим би се начином могла дознати истина." Докторов одговор би саопштен ста,решини индијских научењака помоћу истих саговорника. И тако је текао и остали разговор. Стари брамански научењак, пошто се је мало промислио, одговори : „Истина се молсе нознати само помоћу брама." Тада се цео скуп дубоко ноклони, дивећи се своме поглавици. „Где треба тражити истину ? рече доста брзо енглески доктор. — У књигама ш^о су браме напи-

сале, одговори стари индијски научењак. На те речи, сва сала одјекну пљескањем. Чим се бејаху сви умирили, Еаглез предложи и треће питање: „Треба ли истину саопштавати људима ? — Често је врло паметно, одговори стари првосвећеник, нрикрити је од целога света; али је дужност казати је брамама." На, ове речи, енглески доктор хтеде да узвикне; али жагрнатсаи првосвештеник пљесну рукама, и рече врло јасним гласом: Браме се никако не прениру са европским научењацима." Пошто је тада устао, повуче се уз усклицан,е целога скупа, који јавно гунђаше против доктора, а можда би му учинили и какво з?о да се случајно нису бојалн Енглеза, чији је уплив свемоћан на Ганговим обалама Кад доктор изађе из собе, његов му вођа рече : „ Наш пречасни отац даривао би вас шербетом, воћем и мирисима, као што је то у обичају; али сте га наљутили. — Ја би требало да се љутим, одговори доктор, што сам уложио тојхико труда ни зашта. Али на шта има ваш старешина да се жали? — Шта, настави вођа, ви хоћете с њим ^а се препирете! Зар не знате да је он индијски пророк, и дајесвака његова реч зрак разума? — Не бих никад посумњао у то", рече доктор, узевши свој капут обућу и шешир. Време беше бурно, а ноћ се приблвжаваше; он запита може ли преноћити у пагоди; али га одбише у след тога што је био неверник. Како му је ова церемонија нанела велику жеђ, заиска да није. Донеше му воде у једном крчагу; али чим се напи, разбише га, пошто га је, као неверник, опоганио пијући из њега. Тада докт^р, врло дарнут овим ноступком зовну своје људе, који свршаваху сво је молитве на стененицама нагоде, и пошто се попе у своју носионицу, крену се на пут кроз бамбусов пролаз, поред мора, пред саму ноћ, а под небом нокривеним облацима. Уопут, говораше сам себи: Право вели индијска пословица:" сваки Европејац, која дође у Индију, добија стрпљење, ако га нема." Што се мене тиче, ја сам своје изгубио. Мсђер треба доста мука да се доће у Индију ради саветовања с брамама! (Наставиће сеј.

раздражена, јер је добро знала да је Е дита у опасности. Она је безгранично љубила Едиту, као сестру и као своју заштитницу, па је хтела пошто по то да је спасе. Са свог скривеног места пазила је она врло добро на сву околину. Жбири је нису видили. Она је чула кад је ка нетан заповедио да одмах иуцају ако би ко из колибе изашао или хтео да спасе Едиту. Видила је кад је капетан Бембо са знатним бројем Жбира отишао према обали. Она се брзо реши на одважно дело. Није ее бојала капетанове претње . није се бојала ничега, и ако је заповеђено Жбирима да свакога убију, који у колибу уђе или из ње изађе- Пошто по то хтела је да избави Едиту. Али како да оде до ње, кад су Жбири свуда око колибе прикривени? Ноћ била врло мрачна и повољна за извршење њеног плана. Ако пузећки домили до колибе, можда је неће Жбири оназити. Ни је имала кад да дуго промишља. Требала је да ради. Пузећки и врло обазриво приближи се Нела колиби. Жбири је не опазише. Она ее смејаше и беше задовољна са

својим планом. Кад је допузила до колибе, уђе лагано унутра и зовне Едиту шапћући. „Јеси ли ти, Нела? уиита Едита. „Ја сам Сињорина! Хајдете, ја ћу да вас избавим," одговЈри Нела. „Али свуда у наоколо нрикривени су Жбири," рече Едита. „Ми ћемо проћи поред њих, ми морамо нузећки проћи. Хајдете само! Ако останете овде до јутра, онда је све овде изгубљено." „Жбири ће нас видити чим отворимо врата." „Отворите их само толико, да би се могли кроз отвор провући." Морала је пошто по то да се избави из руку Жбира. Едита пристаде уз позив незин, јер је овакав план једини био да се ослободи. Она пузећки изађе из колибе и пође за Нелом, Она опет знала је врло добро где су Жбири нрикривени, Само једно место беше непоседнуто, и сад је ваљало да се неприметно провуку. Пажљиво и без шуштања пузиле су оне и напослетку испаде им за руком да се провуку кроз стражу. Нико их није опазио. Жбири су пазили на женску са по-

кривалом, јер су се надали да ће се она натраг повратити. Њима је главна цел> била Краљица Ноћи. Кад су прикривену стражу оставили за собом, Нела се уставила лагано и са осмехом. Али пошто су свуда у наоколо биле баре, а пут којим је требало ићи поседнут је од Жбпра, то су морале овде у шипрагу сакривене да причекају шта ће бити даље.

(Продужиће се)