Мале новине

она. Ову је награду, као што чујемо, поелало „Ср ско пољопривредво дру

штво.

ВЕОГРАДСКЕ НОВОСТИ СНа!>од-<и И6110 ^јатељ). Обрлћамо пажњу нашим читаоцлма, да већ у данашљем броју доносимо на четвр Т"ј страни познат ком ад Ибсенов „На родии ненријатељ," који је иа нашој, иозорници 5ио ЗЈ>е- судбмне. Ми смо се иостарали ла тај комад ма како набавимо, знајући ла ћемо тиме задовољи ги оно љубинитство и интересов *ње, којеје настало код нашс,иублике услед забране комада на позорниди. * (Уидање опсе ватор»је). Како чује мо г. Министар нросвете поднео је београдској општини акт, у коме тражи да му ова уступи једно згодно земљиште, за зилање опсерваторије и метеоролошке станице. Уз акт ј* при ложен и план ове зграде, који је већ изр;ђен. * (Апотеоза Бука Караџића) Каошто ће бити познато нашим читаоцима из програма који смо ми већ раније донели,приликом нросчаве стогодишњице Вука Караџића, 8. и 9. играће се у народном позоришту посмрче Ђорђа Малетића: „Апотеоза Вуку Караџмћу" намењен баш овој нрослави. Коликосмо разабрали, за ову преставу чинп унрава нашег нар. иозоришта вео ма велике припреме, и то не само са нробама, већ и са костимима и декорацијама. Тако, чујемо, да су већ из рађена нова, војводска одела и то пот пуно онаква, каква су у нас ношена Декорацијама, чујемо, да је још већма пажња обраћена; тако, има једна сцена, која се збива у мачасгиру Вра ћевшници и унрава је нарочито, чак у тај манастир нослала човека да узме истинит снимак за декорацију; на онда друга једна сцена збива се код Ј1у нијана Мушицког у III чиатовцу и декорација ће верно преетављати Мушипкову собу, заједео са оним ста рим сликама и другим ситннцама, које су украс ћелије митроношчеве. Ми захваљујемо управи на толиком труду, да и са те стране светковина исиад не што сјајнија. * (От.-ло), Вечерас је у народном по зоришту „Отело". Сам комад по себи значајан је али у толико значајнији, што је сам „Отело" једна од, најте жих улога на нозорници. У тој се улози тешко окушавају и већп глум-

ци, на ипак ми ћемо ввчерас имати прилике, да видимо једчог од најмлађих наших снага да се окушава у „Отелу." Нас живо иптересује иојава г. Љубе Станојевића, но инак не очекујемо преставу са великом зебњом, јер је г. Станојевић глумац у нас који није пао са еокака на иозор ницу, већ је претходно свршио све нужне студ^је, које су му свакојако да ле и потребна знања и вештине. Ми задржавамо право суда за носле прес таве. * (Нолазак за Шабац). Многи се од наших Веограђана спремају да походе трку, која ће бити. 4. ов. мес. у Шапцу.Свакојако сви који ћеићи мисле да иду у суботу, међу тим лађа која иде у суботу носи и терет и вуче шлеп, те ће врло споро путовати, нарочито при малој води, каква је сада, те за то је много боље да сви гости нођу у петак. У петак иду о давде и 26 музиканата војне музике па онда управа трке, .иочекгће лађу од петка с музиком п нуцњавом из прангија и најглавније што је, то је шго Је у суботу у Шапцу у општин ском парку, велика нрродна забава са игранком, која почиње у 3 час. по подне, те св лађом до суботе не би за ту забаву стигло

СЛУЖБЕНИ ГЛАОНИК — Указом Њ. Вел. Краља Србије од 26 ов. мес., погато ће министар Финанције, г. М. Ракић, за неко време одсуствовати од дужности министра Финанције, за време његовога одсуства, заступа ће га министар иностраних дела, г. Чед Мијатовић. Министарски савет но највишем овлашћењу Његовог Величанствг Краља, од 22-ог јула ове године, на нредлог министра Финанције, иоставља: порезникаШ-екласе среза хомољског округа п.,жаревачког, Лазара Стевановића, за порезника исте класе за варош Алексинац; норезника 1У-е класе за срез алексиначки, истог округа, Петра Бакића, за порезника исте класе при нореској унрави ; порезника 17-е класе за варош Алексинац, Љубомира Ноновића, за порезника исте класе среза бањског, округа алексиначког; норезника Л/"-е класе среза звишког, окр. пожаревачког, Светозара Ристића, са поре^ника иете клаее среза и округа

алексиначког — сву четрворицу по потреби службе. и да се Драгиша Ђурић, нисар треће класе министарства народне привре де, на основу §-а 76-ог, закона о чиновницима грађанског реда, у интересу државне службе из ове отнусти. Минист&рски савет, ио највишем овлашћењу Њзговог Величанства Краља, од 22 ог јула ове године, на предлог министра Финанције ау договору са државним саветом решио је: Одобрава се општини заблаћској у ср. трнарском, окр. чачанском, да може од својих грађана нокупити, но сразмери илаћања пепосредног пореза, прирез од 1.142 22 динара уз оба полгођа ове 1887)8 рач. године, и тим новцем подмирити расходе ио буџету свом, састављеном за исгу рач. годину. Одобрава се огпитини елатинској, у ср. трнавском, окр. чачанском, да може од својих грађана покунити, по сразмери нлаћања неносредног пореза ирирез од 3260 динара уз оба полгођа ове 1887|8 рач. године, и тим новцем измирити расходе по буџету свом, састављеном за исту рач. годину. Одобрава се министру војном, да на оправку зграда — касарни и војне болнице у Крагујевцу, може утрошити суму до 2898 динара и 40 пр. дин., из партије онравака војних грађевина одређене буџетом за 1887|8 рач. годину. Одобраза се министру војном, да на иреправку и доправку постојеће касарне у Неготину за смештај оружја и одела ХШ-ог пуковског округа, може утрошити суму до 3668 динара и 13 пр. дин., из партије оправака војних гпађевина, одређене буџетом за 1887Ј8 рач. год.

КЊИЖЕВНОСТ УМЕТНОСТ НАУКА Рогоносац. Роман Федора Досгојевског превео је на немачки Август Шолц, издање берлинеке књижаре С. Фимера. «Ма§ааш Шг 1л<;ћега1лг» јако препоручује овај роман достојевског и вели да је писцу врло добро испало за руком да изведе слику цреварног мужа; то вам је нрава психолошка студија, вели даље поменути лист, али је за нас тај роман потнуно етран и тешко да може да узбуди наше чисто човечанске интересе, јер је један Павле Павловић ћемогућ у Немачкој. * Гетеов Фауст је, као што јавља , Ехо" ових дана изагпао у врло фи-

ном издању у Атини на грчком народном језику.

РАЗНЕ ВЕСТИ. (Јубилеј). Чувени естетичар и филосов нроФесор Мориц Каријер у Мшхену, арослављао је ових дана своју педесетогодишњицу. Промовиран је за доктора фллософијс 28. Јула 183§. г. на берлинеком унирерзитегу нод деканом Лахманом. ПроФесор Каријер је шурак Ј. Либига. •* (Ј1еп поклоп). За нову зграду краљевске музичке конзерваторије у Лондону, иоклонио је богати индустријалац и велики љубитељ музике, господин Самсон Фокс 600.000 марака. * (50. — рођен дап.) Рихард ШмитКабанис, познати берлински хумориста прослављао је ових дана свој 50-ти дан рођења. % (Шекспиров споиеник у Наризу.) 2 октобра откриће ее у Француској престоници споменик Шекспиру, који је дао направити Енглез Уиљан Книтен о своме трошку. Книтен био је инглески судија у Аустралији живио је дуже времена у Паризу, и тамо радио на књижевноме пољу. На међународном литерарном конгресу у Мадриду упозна се са кипоресцем Пол. Фурнијером, који се одликовао својом „Дездемоном" и „ОФелијом". Њему он повери израду Шекспировог споменика, који је сада готов и који ће се номенутога дана открити на раскрсници улице месинске и булевара Хаусмановог. Споменик који је од бронзе, почива на простом, али оригинално изведеном пједесталу, којије израдио архитекта Дилан. Споменик представља Шекспира у костиму његовога доба, како задубљен у мислима корача, држећи у десној руци отворену књигу. На цоклу налази се натнис: „Уиљам Шекспир 1564—1616" Пједестал висок је 4 и ио, Фигура 3 10 метара- Свечаностима открића нрисуствоваће многи енглески нотабилитети иод предвођењем енглеског посланика лорда Литона. * (Где је Буланже), питају многи, но нико не зна сигурно да каже. Најновија вест вели, да је Буланже ово дана на путу у северне пределе европске нрошао кроз Хамбург. Отуд је и ностала вест, да Буланже путује у Руеију.

менути, 1 ' рекао је тада Владика Задарски „да је икада у своме веку видео толико натакнутих разбојничких глава. Ова необична свечаноет беше пријатна за Млетачке Саветнике, а победиоцима донела је велику славу." „Овај поступак сличан је поступцима тајних Инквизитора," рече Антонијо. „Победиоци! 4 ' дода Леонардо. „називају онакве љ. де победиоцима, што нападају мале гомилице људи и секу им главе!" Овај крвави поступак раздражи још већма Ускоке," продужи Александро. „Кад су Млечићи хтели да подигну градиће, како би затворили канале који су спазалив Кварнерски са морем. Ускоци напа дну на суву Млетачку границу и све опустоше. Једва их могаите отерати царски комесари, који су њихове главне вође повешали. Што се нашло Ускока на Млетачком земљишту јњих разоружају а Млетачки поданици који су прешли Ускоцима предаду, се Млетачкој републици. У то исто доба Тоскански Херцег и Напуљски вице-краљ хтедоше примити неколико стотина Ускока да их служе на Галерама, неки пак од

њих понудише своје услуге и Млетачкој републици. Она није дозволила да ускоци служе друге државе и усљед тога насга де ново пљачкање и пустош. Млечићи пошљу своје лађе да им блокирају нристааишта, но чим лађе се поврате натраг, Ускоци нападну на Млетачко земљиштешесет миља у унутрашњост, све то униште еела попале а стоку одведу. На послетку се реши Адмирал МираФијоре да учини крај овим упадима и да уништи Ускоке. Шта је са том флотом било још се и данас не зна. Она је са свим пропала и нико живи није се вратио да каже шта се догодило. Тек пре неког времена при чаше нешто о томе један талијанац који је био заробљеник код Ускока и који је био заробљеник код ускока који је био нобегао па дошао у Римини у," „Па шта је причао?" упита Умбо. „Талијанац беше јако изнемогао и требало му је више дана, да се опорави! одговори Алесандро.,, Пошто се мало опоравио он ми причаше како је као роб Ускока морао да врши разноарсе тешке услове . Описивао није тешке муке и невоље које је у ропству код њих провео. Рече ми да се у башти иза Сења,

код неког старешиае Ускока налазе многи као робови. Сви ови робови подчињени су жени тога старешине. Дакле рече да се међу овим робовима, од којих су већина Турци налази и један Млечић са белом косом и брадом. Он је код њих роб всћ. више година." „Да ли је талијанац еазнао његово име?" унита Умбо. „Није јер , није имао нрилике да се разговара са њиме," настави Алекеандро. „Жена старешине је грозна и немилосрд на, права Амазонка. Она често излази са људима у пљачку и увек им предњачи Талијанац је видео тог Млечића где се клечећи моли Богу а руке беше пружио према Венецији. ,,Па зао Ускоци неће да га пусте у слободу?" упиташе више њих. „Код њих је обичај да потуку све оне, који им падну шака, и то су услед тога, што су и Млечић и све њихове главне заробљенике погубили и главе им послали у Венецију," нродужи Алесандро даље. „Они су, по уверавању талијана и других побеглих заробљеника грозни као

Турци

ретко се на кога смилу)у, о-

сим кад им устреба радне снаге. Ако нри