Мале новине

НАРОДНИ НЕПРИЈАТЕЉ

ДРШ У 5 ЧИНСВА, ОД ШСРИКА ИБСЕНА

ПРЕВОД С НЕМАЧКОГ.

(НАСТАВАК) СшОКМпН (показујући на писмо) ЕвО Га, ту е! Са свим је доказано, да у тој води има рулих органских материја, — милнјуни бак тсрија! Помислите сад, како јо та вода опасна за купање, а особито за пиће. Јоваика. СреКа велика те си то за вре мена за онадио! Стокмам. Је ли? Хаустад. Па шта ћете сад, господине докторе? Стокман. Ваља се побринути да добијемо здраву воду. Хаусшад. Да ли ће се моћи? Стокман. мора се! Инете је пропала наша бања. Него не бојте се. Ја већ све заам шта ваља учинити. Јованка. Али, Отоне, како си могао да нама о томе баш ништа не кажеш? Стокман. Није него! Ваљда по делој варогпи пре но што сам и сам био уверен о томе? Тако будаласт нисам. Петра. Али, нама ■Стокман. Никоме на свету. Сутра можеш отићи ономе „староме јазавцу" Јованка. Али, Огоне Стокман. Но, но, старома деди. Боме ће се упропастити, кад чује. Он увек вели, да сам лакоуман; а мени се чини, још неки тако мисле; опазио сам. Али нека сад виде ти добр тт Људи, — нека видд !(иде по соОи тарући руке Но то ће узбунити целу варош, Јованка! Цео водовод мора се рушити. Хаусшад (устајуКи.) Цео водовод ? Стокман. Наравно. Проведен је ниско; мора се дићи мн >го више. Петра. И тако си ти ипак имао право Стокман Да, сећаш се, Петра — како сам писао против тога, кад се хтело зидати. Али тада нико није хтео ни да ме чује. Можете мислити, каку сам пилулу спремио општинском одбору. Написао сам нешто за управу бањску, и ту сам целу ствар разложио. Има већ недеља дана како ми је чланак готов; само сам чекао ово. (покавујук и на писмо.) Али сад ћу им послати, и то одмах.(о де у ра дионицу и одмаг се врати са свежњем хартија.) Погледајте! Пуна четири табака ситно писана! И ово писмо славнога Кемичара приложићу.. Дај какве новине, Јованка! . . Да завијем... добро.. . тако! . . . Сад подај ово слушкињи и кажи јој, нека одмах однесе кмету.

Јоваша (о,

е. )

де са свожњем кроз траиезарију на

Петра. Али, тата, шта ће рећи на то чика Ианс? Стокман. А шта би могао рећи? Он ће се обрадовати, што се иронашла тако ваиша истина. Хаустад. Хоћн ли вам бити право, господине доктдре, да о вашем проналаску донесемо малу белешку у ,,Народном Гласнику" ? Сшокман. Ја бих вам био врло захвалан. Хаустад. Потребно је да нублика то што пре дозна. Стокман. Дакако, дакако! Јованка (долазећи ) Послала сам. Вилинг. Сад сте ви, господине докторе,

па један мах постади први човек у нашоЈ вароши. Стоиман. (корача вадовољно по соби.) Ах. шта! Ја сам само чинио своју дужност. Био само сретан копач блага, и ништа више; међу тим — пркос томе Билинг. Госиодине колега, мислите ли и ви, да би варош требала да приредн бакљаду господину доктору? Хаустад. Врло добра мисао! Да се одмах побринемо за то! Билит. Још вечерас треба да саставимо одбор. Штампар Томсен можда — и ва — п ја — и други Стокман. Али> драгп пријатељи, маните се таке лудорије Хаустад. Та, господине докторе, ко своју варош учини таке слуге. . . Стокман. Не, не, о томе нећу иишта да знам. . . Кад би и бањска управа хтела, да ми одреди какву новчану награду — не бих примио! Јованка, истинт да кажем: не бих примио! Јованна. Имаш право, Огоне. Петра. (дижући чашу.) ЈКивео, тата/ Хаустад и Билинг. Живели, господине докторе, живели! (куцајући се са Стокманом.) Желим, да вам ваш проналазак стече многа пријатеља! Стокман. Хвала, хвала, драги иријатељи! Ја сам срећан! Нема већег задовољства, него кад човек осећа, ча је стекао великих заслуга за свој завичај и за своје суграђане! Весело, Јованка! (спопадне је око паса и стане се окретати с њоме ио соби Госпођа Стокмановица виче бранећи се: Смеј; шантање и усклици доктору: „живео" Фредрик и Валтер потолили главе на вратима своје собе. Завеса,)

Други чин.

Иста соба. Врата од трапезарај« аатворена. Време нре нодне.

Појава Прва. Јованка,. За тим Стокман. Јованка (долази из траггезарије с.а запечаћеним писмом у руии, приступи стражњим вратима на дссно И куца ) Јеси ли ту, Отоне? Стокман ( у својој соби-) Баш сам сад до шао. (ступи у нутра.) Шта је? Јованка. Писмо од твог брата. (преда му писмо.) Стокман. Аха! да видим. (отвори нагло писмо и чита га, ) п Послани рукопис враћа се овде у ирилогу. . ." (чита даље за себо злов ољ но •) Хм Јованка. Шта ти пише? Стокман (турајући хартија у џеп.) Каже да ће доћи око подне сам к мени. Јованка. Немој заборавити, да будеш код куће. Стокман. Не брини се. Већ сам походио све болеснике које је требало обићи пре иодне. Јованка. Волела бих да знам шта он мисли о тој ствари. Стокман. Видећеш,њему ће за цело бити

криво што он то ниЈе пронашао. Јованка. И ја се бојим! С токман. Иначе морао би се радовати. . него — сад ће Ханс бар један пут признати, да и други људи могу учинити какво добро за варош. Јоеаока. 0, Огоне, .ја бих те саветова ла да иоделиш с њиме славу проналаска! Само да се извучеш из неприлике. . . Зар се не би могло рећи, да те је он постакао на то — ? С токман. Немам ништа против тога; само нек се несрећа отклони — а за остало ми је све једно.

Пејава друга. Лређатњи. Нилс Ворсе. НиЛС Ворсе (помоли главу на вратима од пресобља, пегледа наоколо иосматрајући, смеје ,се у себи и упита лукаво. ) Је ли то збиља истина? Јованка (идући му у сусрет.) Очв, ти? С токман. Гле, мој тасг. Добро јутро, добро јутро! Јованка. Па ходи унутра, оче! Вилс Ворсв. Само акоје истина; иначд идем даље. С токман. Истина? — 0 шта? Нилс Ворсо. Па та луда прича о ноди. Је ли истипа? С токмак. Истина, истина! Нилс Ворсе ( уш авши. ) Зар збиља? Хо, Х0! (тресе главом- ) С ШОКМан. Оедите. (примора га ла оедне на диван. ) Јел' те, да је то срећа по циу варош? Ниле Ворсе ( У стежући смеј ) Срећа по ва рош ? С токман. Да, што сам још за времена пронашао Пилс Ворсе( ка , 0 и пре ) Да, да, да! . . . Никад ие бих помислио, да ћете ви вашем рођером брату сиремити такав колач! С токмин. Колач! Јованка. Али, драги оче Нилс Ворсе. (саставивши руке а браду на врху од палице и посматрајућн доктора лукаво.) Но Па у чему је ствар? Да не буде каква мрцина зајазила водовод? С токтан. Бактерије. Пилс Волсе. Ба — Бактерије. . . . хм! . . . Како Иетра рече, мора да је читав чоиор тих — бактерија упао; милиони, или билиуни, или С токмам. Дакако! Нилс Ворсе. Па ипак не може нико да

их види

Ј0 ЛИ

9

Стокман. Не, не може их човек видети. Нилс Ворсе (нотмулим, грохотним смехом.) Нека ме ђаво носи, ако то није најлепша досетка, коју сам икад од вас чуо! Стокман. Како то мчслите? Нилс Ворсе. Али ви не ћете кмета никад увериги. Стокман. То ћете видети.

(Нродузкиће се)

Власввк М јдочншр » Ј мшвавоввш готдидд ЈЈ јлввв^в в Ј јвмвавовв «. Оввлвадда ввнап вр . 1 О дговорни уркдник Г В. К вмпванови-в,