Мале новине

НАРОДНИ НЕПРИЈАТЕЉ ДВДМА У 5 ЧИНСБ1, ОД ШРИКА ИБСЕНА ЦРЕВОД С НЕМАЧ(СОГ.

(нАСТАВАК) Нилс. Варсе. Мислите, да ће он збиља бити тако луд? С тонмаи. Надам се да ће цела варош бити тако луда. Нилс Ворсе. Цела варош/ Но ако то буде/ Тако треба општинским одборницима!. Хоће ови да буду паметнији од нас стараца. Били су тако дрски, да мене избаце из одбора. Али сад ће добити што су заслужили. Само им онако добро подвалите; Стокмане/ Стдкмаи. Али тасте Нилс Ворсе. Само их добро нкгаравите, знате.! (у С тане. ) Ако то учините, да вам кмет са својим пријатељима на лецак налетс, онда ћу одмах далтг сто дуката за сиротињу. Стокман. А, то би било врло лепо од вас. Нилс Ворсе. Истина, ја немам баш много, као што знате; ако ви то учините, онда ће за цело сиротиња за божић добити педесет дуката од мене.

Појава трећа. Пређатњи. Хаустад. Хаустад (долазећи из предсобљз. ) ДобрО јутро! (застане. ) 0, ПрОСТИТв С токман. Ништа, изволте само напред! НиЛС Ворсе (опет грохотним смехом. ) Тај! Је ли и он у то умегаан. Хаустад. Шта мислите с тиме? Стокмт. Дакако, да је и ои умешан . Нилс Ворсе. Могу мислити! Ствар мора изићи у новинама. Но, Стокмане, ти си онај прави. .. Али насануните само добро, те премудре одборнике. Што више, то боље. . Неће ИМ ШКОДИТИ . (оде. ) Јованка (пратећи га оде с љиме. ) С тркман. (емејући се. ) Помислите само: мој таст се верује ни речи о целој ствари. Хаустад. Дакле то је он мислио — ? С токман. Да. А сигурно и ви долазите ради исте ствари? Хаустад. Дакако. С токман. Но? Хаустад, Ви као лекар и научењак, видите само отровану воду у нашој бањи, а више ништа. Вама, можда, и не пада на ум, да је та ствар само један део од велике поворке погрешака. С токман. Како то..? Мотим господине уредииче, да седнемо. . . не, овде на диван (Хаустад еедне на диван, а доктор на столицу на другој ртрани сто.та. ) ДаКЛв, ВИ МИСЛИТв ? Хаустад. Јуче сте ви казали, да је вода покварена од разних материја, што су у земљи иструнуле. Стокман. Тако је, то долази за цело од оне отроване баре тамо горе у воденич кој дољи. Хаустад. Оцростите, господине докторе, али ја држим, да то долази од неке са свим друге баре. Власник Мвдкшшн ж Квмшвови®

С токман. Од које друге баре? Хаустад. Од оне баре, у којој се сав наш друштвени живот заглибао. С токман. Али, господине Хаустаде, какве су то речи? Хаустад. Јесу ли наши одборници чиме доказали своју способност и вештину, кад су водовод спровели онуда где је сад ? С токман. До душе, оаи су учинили велику глупост. Али, то ће све опет добро бити. Хаустад. Мислите ви, да ће ствар тако лако ићи? С токман. Лако или тешко — али мора бити. Хаустад. Да ако се штампа својски заузме. С токман. То није ни најмање потребно, драги мој; ја сам уверен, да ће мој братХаустад. Молим, опростите, господине доктере, али морам вам рећи: ја хоћу да изнесем на јавнист. С токмаи. У „Народном гласнику"? Шаустад. Да. Новинар, који пише у народном духу несме пропусгити таку прилику. Сад је згода да се пољуља вера у непогрешивости општинске власти. Ја добро знас да ће се то у вишим круговима сматрати као буна или друго што на то налик. Али то ме не може засграшити. Само кад ми је савест чиста. С токман. Врло добро, врло добро, драги господине Хаустаде: само кад је наша савест чиста! . . Али . . . ииак ствар је доста тугаљива. (неко нокуца. ) Слободно!

Појава четврта Стокман Хаустад. Томсен улази на врата, скромно али ипак пристојно обучен, у црном оделу, са белом марамицом око врата, са рукавицама и шеширом у руци. Томсен (клањајући се. ) ОнрОСТИТе, ГОСПОдине докторе, што сам тако слободан Стокман. т 1име могу слуншти? Томсен. Је ли истина што ми је причао господин Билинг, да ви хоћете бољи водовод да нам направите?. Стокман. Да, за нагау бању. Томсен. Тако. Ја сам вам хтео саме казати, да сам готов потпомугати ствар колико год могу. С токман. Од срца хвала; вам међу тим Томсен. Јер можда неће шкодити, ако ви нас обичне грађане будете имали уза се. Ми смо у великој већини овде у месту. И било би добро кад би ми онако мало демонстровали. Хаустад. То и Ја мислим! Стокман. Али како ви то хоћете да демонструјете? Томсен. Наравно, само пристојно, господине докторе; јер пристојанбити — то је нрва грађапска врлина. Стокман Ви сте бар познати са своје пристојности, господине Томсене.

Томсен. То сам за цело и заслужио. . . А што се тиче те ствари о води: она је за нас обичне грађане врло важна. Бања ће бити, мали златни мајдан за варош; ми се сви надамо да ћемо од те бање живети, а особито ми, који имамо куће. За то хоћемо сви да иотпомажемо завод, колико је могуће. А по чем сам ја председник друштва оних што куће имају Стокман. Но, па шта? Томзен. — А осим тога члан друштва умерности — да, ви знате, господине докторе, да ја и на томе пољу радим? Стокман. Знам, знам. Том хн. — То ми се даје прилика, да са свакојаким људима долазим у додир. Па почем сам познат, као разборит и мирољубив грађанин, то имам извесног утицаја у вароши, неку малу власт С тоЈсман. Знам ја то све врло добро, господине Томсене. Томсен. Ево видите. — Тако бих ја могао врло лако израдити, да се направи адреса, кад ствар дозре. Стокман. Адреса? То-мсен. Да адреса, као захвалница од грађанетва — за то што сте тако важну ствар пронашли. Разуме се, да би адресу ваљало врло пажљиво написати, како не би вређала општинске одборнике. Хаустад. Па зар и онда, кад их са неповерењем гледамо Томсен. Не не не, само ништа против општине! Јер се ни једном грађанину не може уписати у зло, елободнији израз мишлења, само ако се изрази пристојно. Стокмам. (стиснувши му руку. ) Не могу вам исказати, господине Томсене, како ми је мило, што се моји суграђани тако купе око мене! . . Томсен. Сад морам у варош, да радим међу грађанима на томе. С токман. То је од вас врло племенито, господине Томсене! Али ја не мислим, да би то све било потребно; ја држим, да ће ствар сама по себи ићи —

(наставиће се)

штампа Мвдвгашн ј« кмш ј шоввђ отлићев вевгап бр. 1 Одговорви уркдвик Ђ. Кимннановии