Мале новине

хоћете ви?". Г. Уредник је осуђен на 500 дивара казне. * (Ванредиа седиица). Синоћ је била ванредна седница општинског одбора, на којој су свршавави послови, који су заостали са прошле седвице.

ДОМАЋИ ГЛАСОВИ (Сумпорна вода). Као што пам јављају, г. Кужељ доктор, из Лознице, који је у једно лекар на Смрдан бањи, пронашао је не далеко од ове бање, једно ново врело сумпорне воде. Г. Кужељ је већ давно испитивао ову околину а сад је 17. прошлог месеца ево и учинио леп и корисан проналазак. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИЕ Прекјучерањи број званичних нови на доноси. да се иешадијски мајор, Коста Радаковић, на основу члана 37-ог. закона о устројству војске, стави у стање покоја с пензијом, која му прина да по годинама службе, и која ће му се издавати из партије његове плате до одобрења новог буџета. да се нешадијски норучик, Милевтиј е Михаиловић, стави у стање недејства, по тач. 2. чл. 36-ог закона о устројству војске, на једну годкну дана — у име дисципливске казне, за вршиоца дужности романданта шумадијског пешадијског пука, — пе шадијског потиЈКовника, Љубомира Бај аловића, досадашњег деј ствителног ађутанта. 1ог војног министра, а на о "Војнелароад^о устројству да се међу иредмете за предавање на пишој школи ухрсте и „Ђенералштабни послови," Министарски савет, по највишем овлашћењу Његовог Величанства Краља, од 22-ог јула ове године, на пре длог заступника министра народне привреде, министра просвете и црквених послова, поставља: Тодора Митровића, телегра®исту брзо-паланачке штације, за телеграФисту београд-министарске штације, по молби; Владимира Милосављевића, телегра Фисту радујевачке штациЈе, за телеграфисту неготинске штације, по потреби сЈјужбе; Илију Милосављевића, телеграФисту

ћупријске штације, за телегра®ису радујевачке хптације, по молби; 1 Јелисија Антоновића, телеграфисту ииротске штације, ио молби; Панту Павишића, телегра® сту пишке штације, за телеграФисту петровачке штације,по молби; Тому Милошевића, телеграФисту нипше штације, за телеграФисту петровачке штације, по молби; Михаила Лазаревића. телеграФиету нишке штације за телеграФисту крушевачке штације, по молби; Василија Павловића, телегра®исту сурдуључке штације, за телеграч-исту пиротске штације, по молби; Михаила Д. Језоића, телеграФисту београд-министарске штације, за телеграФисту обреновачке штације, но молби; Мвхаила Стаменковића, телеграфис ту жабарске штације, за телегра®исту нишке штације, но молби; Лазара Брачинца, телеграФисту ра шчанске штације, за телегра®исту нишке штације, по молби; Саву Стојановића, телеграФисту орашке штације, за телеграФисту жабарске штапије, по молби; Милана Недељковића, телегра®исту обреновачке штације, за телеграФ^сту главне београдске штације, по потреби службе; Аранђела Вахрама телеграФисту главне београдске штације за телегра Фисту нишке штације по молби; Милутина Пантелића, телеграФИСту шабачке штације, за телеграФисту крупањске штације, по молби;

НАРОДПО ДОВОРШТВ 4. Септембра о. г. дават је у нашем народном позоришту Трикош и Мелака и ХалевијГа," с"немач88Р 0, 1?р<^ вео Александар Радуловић. 0 овом комаду, који је и одвећ познат нашој нублици, до сада је много говорено; многи су изрекли свој суд о њему, и ма не би ни узели перо у руке да још што о њему кажемо, да нас на то није побудила нека промена у комаду — нова подела улога. Тако главне јунаке Трикоша и Каколета, играли су тог вечера г. Станојевић и г. Динуловић. Г. Стаиојевић нам ]е до сада заиста у више прилика показао, да, је вал,ан глумац. То је осведочио и овог вечера. 0 његовој игри л ожемо се само похвално изразити. Са свим другојаче стоји са г. Ди-

нуловићем. Његовој игри имало 'и се много што шта замерити. Он вам је као какво размажено дете; он држи сигурно да у нозоришту нема друге публикедо трсће галерије, њој игра за љубав, она је за њега меродавна, али се љуто в-ара г. Динуловић; у цозоришту има и друге нублике, иублике, која неће, управо не може да глеиа ње гове оајацлуке„ Само ова једна сцена довољно је да нокаже, како је њему по што по то стало до тога, да натера своје гледаоце на смех, на ма сцена не била ни мало смешна: он у трећем чину долаза у салон госпођице Бонбансонове као Брендамур, инвалад. Храмљз у десну ногу, после једног минута храмље у леву, а после два у обадве, те екаче нрекобине, као и кловни у каквом цирку су. Дозволиће и г. Динуловић, да има „неке" разлике између циркуса и нозоришта; и да он као комичар у позоришту, не сме постати кловн у позоришту. Све ово гато смо рекли о игри г. Динуловићевој, рекла смо једино у доброј намери, да у будуће буде мало обазривији према позоришту и црема публицн.

ПОЛИДИСКИ ГДАСНИК

Београд 5 Сеитембра. (.Притвсрени ). Ноћчс су притворени: Обрад Варадинац надничар из Аустрије збО(Г крађе, Лазар Марковић овд. Никола Алексић из Аустрије, Коста Николић слуга овд. сви због скитње, Алекса Петровић надничар, Димитрије Нвколић, Стеван Јовановић, Остоја Лукић надничар и Стеван Влаудер наднлчар сви због нереда, Томка Продановић — Оросламош из Бечеја због ^ Т гт тт тг ^ 1>Г)аун служавка опет за повратак из нрогонства, Никола Зечевић кал®а шустер, Никола Николић бив момак сапунџиски због пијанчења, и Лазар Васиљевић због пијанчења. * (ОсуЏни) Пресудама полацијским осуђени су: Јевта Најдановић касапин, што је продавао цубок, Мијаило Костић ка®. што није упалио Фењер и Марија Почкор елужавка због пијанчења и нереда. * (Нађено). На великој нијаци нађен је 1. кључ од касе вертхајмове и иалази се при квар. варошком,

(Побегао'. Ј озсф Аајнрих шегрг молерски с ■ I ј» 13 год. цлав, с деснестране на образу има једну рупу, побегао је незнано гди.

СМЕСИЦЕ (Кратко, јасно н разговетно). Познатн су врло добро ванредно кратки одговори краља Фридриха П., које даваше на нитања и молбе, и која су не само лаконски, већ и врло оригинална били. Једном му, барон Малер, његов дворјанин, посла молбу, тражећи одсуство да би могао ићи у кунатило. Краљ му написа на молби ово: „Шта ће тамо? Хпће да проФућка на картама и оно, што му је нреосгало, па да се после врати као про сјак." После неколико меседа, барон понови свој захгев и доби овај карактеристичан и кратак одговор: М>ж^ ићи до ђавола." Неком генералу, кеји је једном напустио враља у великој невољи, и доцаије нослао молбу за нешију, написа краљ: „Кокоши које се не легу, неће добити ни храну." — ић. —

БИБЛИ0ГРАФИЈ4 Уреднигнтву је стигао на приказ: Оиладипа, лист за науку, књижекност и друштвени живот. Број 1 год. I Излази еваке недеље. Издаје „Уједињеиа Омладина", уређује С. Кукић. Овог је првог броЈа ово садржина: Читатељима. — Постанак породице, од Фр. Енгелса. Превод с немачког (наставак). У месту рођења, одломци из усномена, од И. А. Ј'ончарова. Шта говоре о омладини поштански чивути. — Књажевни иреглед. — Научне болешке. — БиблиограФија.

ШАЛА И ЗАБАВА Неког чувеног природњака птичара, замоли једном нека млада госпа, коЈа се је радо плела у нау г чне ствари, да јој каже научну деФиницију о томе, „шта је у ствари славуј?" Научењак јој на то шаљиво одговори: „ Славуј је невачица, која није учила певање, али ипак пева с листа па још са великим успехом."

„Па на који начин мислите да заслу жиге добру награду?" уиита Инго. „Ми имамо један план, Монсињ оре," одговори Јеронимо, „врло добар нлан. Млетачка република, односно високи са вет, гоне крсгаше, на ииак не може да учини ништа!" „А ко то каже?" ухшта Данонт. „То кажемо ми. Монсињоре, јер знам врло добро! Крсташе и њихову Галеру не може да ухвати нико. Па нека високи савет пошље најбрже лађе инак неће моћи ништа да учине, јер они ва Галери снремили су све што им треба а имају и изврену стражу, Никаква лађа не може им се нриближити, јер они имају на Галери доста тонова. Толики досадањи покушаји остали су без успеха. „Је ли ма што учињено до сада? Није, то знате и сами!" „Са великим лађама ништа не можете учинити, Монсињори продужи Ам&део. „Ми знамо где је крсташка Галера. Рибари могу доћи близу ње. Ми знамо да на Галерама има 20 топова. Ми знамо да је на Галери и Краљица Ноћа!" „А знате ли и то , да је ухваћен и вођа крсташки?" упита Инго. „То нигата не мари, Монсињори!" до-

да Јеронимо. „И без вође оек су јаки. Ми смо дошли да вам понудимо једну услугу, и ако је примите пропашће и Га лера и крсташи и Кралдца Ноћи!" „Ми ћемо то тачно и сигурно извр шити Монсињори/" примети Амадео. Као што рече мој друг Јеронимо, ми ћемо све унропастити и Галеру и оно што је на њој/" „Ми ћемо да бацимо у ваздух Галеру Монсињори," одговори Амадео. „Са нашим малим баркама. ми ћемо доћи близу Галере. Пробушићемо је, ме тнућемо барут тамо где је нробушена и потпалићемо. Тада ће и лађе и сви на њој отићи у ваздух." „Овај нлан допада ми се," изјави Дапонт. „Ја мислим да треба учинити пробу ! " „Добро, ми примамо ваш предлог," рече Инго рибарима. „Хм — посао је врло опасан, Монсињори!" рече Јеронимо. „Ако нас крсташи ухвате, онда смо пропали за навек. Они се не шиле. Сем тога можемо и ми да одлетимо у ваздух заједео са Галером За то морамо бити врло обазриви!" „При том послу ми се играмо са на

шим животом, Моесињори!" изјави Амадео. „Стављамо га нд коцку. Али ми бапт не полажемо толико на наш живот. Ако нас добро наградите, ми ћемо се одважити и на тај вратоломан посао!" „Ако се одважите да извршите овај план, добиће сваки од вас но сто скуди а," обећа Инго. „То је мислим, довољно да вам улије храброст. Испадне ли вам за руком да план извршите и баците Галеру у ваздух, тада ће сваки од вас добити по сто скуди-а." „За ту суму извршићемо план, Монсињоре!" рече Амадео. „Извршићемо, извршићемо." увераваше Јеронимо. „И то . још сутра у ве-

че:

»«

„Ево ти капаре, рече Инго и баци рибарима кесу с новцима. „Т има више од двеста скуди а." „Благодаримо, племенити Монсињоре/ рекоше оба рибара, пошто Амадео подиже кесу и спусти у свој прљави џеп. „А барут? Можемо ли добити из Арсенала," упита Јеронимо. (наставиће се)