Мале новине

видовићу. У оаште зз ту крославу чине се велике ирииреме. Као што чујемо. „Српскз Новине", којих је он био ирви уредвик, изаћи ће свечано тога дана. Господин Ћурчић уредник уложио је бригу достојну похвале, да „Срнеке Новине" прославе свога првог уредника. Па како је то у једно прослава првога новинара у Сриству, то, како чујемо, готово ове наше новине раде да тај дан што свечапије прославе тако зећ су све, готово, редакције пријавиде своје изаоланике, који ће нриложити венце на гроб првом српском новинару. % (Растурају се .)Гости, којису ириликом Вукове прославе учествовали већ се растурају и разилазе. Синоћннм веаком, отишао је велики број гссти ју са стране, а оним на подне гоети из унутрашњости.

СЛУЖБЕИИ ГЛАСНИК. Мииистарска савет, по највишем овлашћељЈ Његовог Величансгва Кра ■ ља, од 22-ог јула ове године, на г.ре длог минисгра Финанције, а у договору са државним саветом, решиоје: Одобрава се општини рогљевској, у срезу крајинск м, округу крајинском, да може од својих грађана но куиити, по сразмери плаћања непосредног пореза, прирез од 2605' 71 дин уз оба иолгођа оае "!887ј8 рачун. године, и тим новцем подмирити расхо де ио буџету свом, састављеном за исту рач. годину. Одобрава се ошптини читлучкој, у срезу бањском, округу алексиначком, да може од својих грађана иокупити, по сразмери плаћања непосредног ао реза, прирез у суми од 2238'52 дин. уз оба нолгођа ове 1887|8 рачун. године, и тим новцем подмирити.расхо де по буџету евом, састављеном за исту рачун годину. Одобрава се општини грабовачкој, у срезу лесковачком. округу нишком да може од својих грађана покупити, по сразмери плаћања непоередног мо реза, прирез од 4216 11 дин. уз оба полгођа ове 1887Ј8 рачунске године, и тим новцем подмирити расходе по буђету свом, састављеном за исту рачунску годину. Одобрава се општини гредетинској, у ср. моравском, окр. алексиначком, да може од својих грађана покупити, по сразмери плаћања неиосредног по реза, прирез од 1926'10 дин. уз оба полгођа ове 1.887Ј8 рач. године, и тим

новцам подмирити расходе по буцету свом, састављеном за истурач. годину Одобрава се оашгини ја8ор",кој, у срезу моравичком, <»кр. ужлчком, да може од својих грађама покуиити по сразмери плаћања неиосредног поре за, ирирез од 2440 35 дин уз оба пол гођа ове 1878)8 рач. године, и тим но вцем подмирити раеходе но буђету свом, састављеном за исту рач. годииу. Одобрава са општини трнавачкој, у ср. козничком, окр. кр шевачком, при рез од 6273*82 динара, који је она од својих грађана иокупила по сразмери плаћања непсредног пореза а уз оба цолгођа претпрошле , 1885)6 рач. године, те тим новце^! подмирила рас ходе по буџету свом, саотављеном за исту рач. годииу. Одобрава се општиш лучкој, у ср. драгачевском, окр. чачанском, да може од својих грађана иокуииги, по ора змеои плаћања. непосредног иореза, нрирез од 4194 65 дин. уз об\ полгођа ове 1887(8 рач. годиие, и тим новцем аодмирити расходе по буџету свом, сасгављеном за исту рач, годину. жавно. Он је толик* веровао у спа- Јсгала независна Краљевина, као јцто соносну моћтога начела, да је одмахјје и посгала. .кртв >вао сва своја права и преро- ! Али тако исто нема сумње, да, без гативе, к »је је има > као Краљевић-; Вука и његове радње, дааашња КраСрпске државе, закалуђерио се, и љевиаа Србијане би била толико на-

посветио )е цео с»0) жив >т организацији сриске народне цркве. Колику је >н услугу тиме учинио ернској држави у средњем веку, колико је он тима доиринео њеном консолидовању и даљем органском развитку, то је најбоље показао сам народ срнск , к>ји га је уврстао у своје светитеље. Сдичну велику усдугу учинао је српском народу и Вук Ст. Караџић у почвтку овога века. Очајнички покушаји нашег народа, да се ослободи роиства туђину, немађаху још у почетку овога века карактер борбе за нациопалну самосгалносг. То беше борба за го живот, за људски опстанак, борба за ослобођење хришћана од мухамеданског тиранст- а. У тој борби обзир на народност још не беше од пресудног утицаја. То доказују сачувани документи целокупне спољашње нолитике нрв г срнског устанка. Као што је тек Св. Сава, организацијом српске народне цркзе, нашао једину, за средњи век сувремену меру, којом се од НемаЊ1ног државног агломерата могла створити хомогена српска држава: тако је и Вук својом радњом успео, да даде пренорођају Србије у овоме веку оно начелр, које дааас ствара државе а то је начело народности. Она особина ђениј^лних људи, да у наиред виде догађаје који морају наступиги, одликовала је и нашега Вука. На читаво пола века пре него што је начело народности постало у Европи меродавно за груиовање и егварање држава, Вук је проникао огромну важност тога начела, и он му је аосвети-о цео свој живот. Н М1 сумње, да би храброст и самонрегорење Шумадинаца у почетку овога века, и без Вука и његове радње, створило зачетак нове срнске државе. Нема сумње, да би велики цолитички и организаторски ђеније Кнеза Милоша створио срнску кнежевину, као што ју ј и створио и осигурао. Нема сумње, да би у тој српској кнежевини закон постао највиша воља, јер је она имала свога витешкога Књаза Михајилл. Нема сумње, да би данашња врбија, цод управом нашега узвишенога литичку самосталност и јединство др-1 Господара, од вазалне кнежевине по-

РЕЧ којо.ч је госчодип Министар аросвете и црквемих аослува отворио 9 сеатвмбра 1888, светковину Стоголишњицр Вука СтевановиКа КараџиКа. (свршстак). Ја управо имам о томе да кажем неколико речи. Има више од двадесет година, како сам покушао да повучем паралелу између Гастка Немањића и Вука Караџића. Мило ми је гато и А анас, са овога места, могу да потврди I ту паралену. Немањина држава још не беше прави државни организам,. она беше још силом створена веза самосталних, центриФугалних жупа, веза коју је одрнсавала само гвоздена рука великога жупана, доцније првога Краља Срнског. Ту једржаву раздирао несамо политички сепаратизам,, него и религиозна поцепаност, која беше још опаснија за јединство државе, јер у оно доба беше вера онај елеменат који је стварао државе. Од првих Немањића једини је Гастко нојмио огромну важност религиозног јединс/гва за но-

родна држава у данашњем смислу народности, као што је постала помоћу Вукове радње. Шво за што држава српска слави Вукову стргодишњицу. Али Вуков рад није само то учинио. Гаском 1дани делови срнског народа пре, Вука имађаху тако мало веза међу собом, да се ни сами не рачуиаху у један народ, а цео остали свет је веровао да су Срби, Бошњаци, Црногорци, Славонци и т. д. све само заеебни народића. Што ее данае цео српеки народ, без разлике покрајинског имена и државе у којој живи, осећа као један народ; што мисди, говори и пише овим лепим српским језиком, коме је Вук пронашао и објавио законе; што данас има Српства, које саставља јед <у душевну народну целину — и то је заслуга Вукова. За то цело Срнство данас слави Вукову славу. Нетвековно ропство беше, између осталих несрећа за наш народ, узрок и томе, што осталн сло. енски народи беху скоро и заборавили на нас. Вук је јмсо својим радом, својим иичним везама с нрвим људима свих словенских народа, да васкрсне и наше братствл с осталим Словенима. За то се и Словенство радује овој нашој прослави. Што јуначки еаггори пашега народа за политичко ослобођење не беху, у сгању да сами собом учине, т. ј. да живље заинтресу)у цео образовани свет за нас, то је усиео Вук, учинивша да се све благо срнскога срна и српске душе, све његове творевике, нојаве иа свима јевроиским Језицима, да освоје за Србе све високе инте легенције и сва нежна срца свих културних . народа. За то зна за Вука и цела просвећена Еарона. за то га и она с хвалом иомиње. С тога сам и ја уверен да ћу ногодиТи осећања овога сјајнога збора, ако ово неколико речи завршим с усклвком: Слава једному од најбољих вођа у борби за српски аародии васкрс! Слава законодавцу српскога ^езика!: Слава творцу нове српске народне књижевносги, науке и уметностн! Слава Вуку СтеФановићу Караџићу!'

блазу њега, таЈ ниЈе сигуран са животом/ Ја још осећам болове од шеговог ударца/" ,,Окујте му и руке и еоге", заповеди ОФицир. ,,Са таквим бегунцима ми ћемо бити брзо готови/" Блед од љутине преда се РаФајело својој судбипи. 0 а допусти да се са њиме чини све шта хоће. Војници га одвуку у кућу где су биле апсе. У ходнику горела је лампа. Перголо узме лампу и осветли свој простор, где су стајали разни окови, осуђеничке хаљине и свакојаке друге справе. Војници нађу нужае окове и окују РаФаела. За време рада исмејавали су га и грдили, најгорим речима. Оптерећен тешким оковима, који звекетаху, оде РаФаело у своју апсу. Перголо га је пратио до апсаае. „Тек ћеш ме сад познати, проклето псето/ "рече му још у ходнику.-' Сада си у мојој власти и тешко теби! Онај ударац, што сам данас од тебе добио, скупо ће те стати/ Ти мислиш да се са тобом не може изићи на крај? Чувај се чувај од мене! Прво што си добио, то су ланци а друго ће доћи доцније/"

Пошто је затворио врата од РаФаело ве собе Перголо се удали. РаФаело клону на тврду ностељу. Ланци су звечали и са јаком треском падоше на под. Сад није било могуће ни да помисли на бегство. РаФаело беше изгубљен на свагда. Он се помоли Богу. Не за себе, јер се за то није бринуо—он се молио за извр шење онште цељи, оне цељи, која га је везивала за братство св. Грала, за коју су се борили, сградали и ко зна шта ће им нрећи иреко главе. Он је патио за оншту цељ, страдао невино, и то га је храбрило и челичило да поднесе. све могуће муке и натње.

ХП СтвФана

„Сињорина!" зачу се глас пред вратима кајите где је обитавала Краљица Ноћи. Краљица ноћи отвори врата. Пред њом се укаже поцрнело и гадно лице шнијунке. И ако је СтеФана своју просе

ду косу повезала, в ако је одело дотерала у ред, ипак је изгледала етрапша и гадна. „Зашто лупате?' 1 упита је Краљица Ноћи. „Чујте ме Сињора! Ја еам дошла да вам предложим нешто!" рече СтеФана. „Ја се кајем за оно, што сам учинила са крсташким вођом. „Раду.јем се што то чујем од вас, разуме се, ја нретпостављам да говорите истину! Ако нак не буде тако, опда при пишите себн све рђаве посљедице, ако вас постигну због тога/" „Ви сте ми спасли живот, Сињора, зато хоћу да вам благодарим!" настави СтеФана. Али кад је погледала у Краљицу Ноћи оборила је очи. Није могла да издржи њен поглед. „Ви сте заслужили смрт, то не треба да заборавите! Ви сте нас у два маха издали, па ипак је све оно, што ми желимо и радимо да постигнемо, племенито и благородно, и што се клони само на добро овог паћеничког народа/" рече Краљица Ноћи. „Ви сте били противу нас с тога, што вас је зао дух тајног савета навео на то! Ви мислите да сге учиннли