Мале новине

ћеее поједна колау противном правцу. У сваким колима моћа ће но 40 лица да стане. * (Употреба магне ијумове светло сти). Једна војна комисија по „Жур налу за осветлење гасом и снабде вање воде" чинила је пре кратког времена попушаје у окодини Поцдама о употреби магнезкјумове светлости. За ове покушаје уаотребљена је тако звана северна кула (НокИћп пп) Покушаји су чињеви да се сазна даљина коју осветљава магнезијумсва светлост и донели су потнуно задовољавајуће резултате. Сигпалске ракетле које се пењаху до 1,000 стопа високо, као н муње по

Белгија, Холандска и Луксенбург, Швајцарска, Даиска, Влашка, Турска, Вугарска и Румунија, Португалска, и нанослетку Грчка. % (Ново стакло). У Шведској у последње време израђује се ставло по иовом начину. НајјеФтиније и најирозрачније стакло израђивано је досад из шест саставних делова. Но по повом начину мешају се четрнајст саставиих делова а поглавито Ф1,сФор и бор. Ова се два саставна дела до скора никако нису мешала при ®абрикацији сгакла. Ово ново стакло потпуно је орчзрачно, врло тврдо и

равном земљишту и платформи торња. има изврсан сјај. Ио најважнија осоу облику полукружног пламена, виђене су јасно и разговетно, са свију штација за посматрање, које су за

бини овог стакла лежи у томе, што од њега нацрављена сочива не показују линије спектра па својимкра-

ову цељ биле подигнуте. Тако на да- јевима. што се код свавог другог ст љини од 50 км, виђене су у Белцигу, Кепенику и Ванденбургу, а на ведром времену и у Шиандави, Шарлотенбургу и Берлину. Пошто су принреме за ове опите подсдамској публици потнуно ненознате биле, то је тог вечера у опште цела варош мислила, да је то каква велика ута кмица која се држи због осветлења вароши. Цена овакве магнезјумове светлости, која се за лампе употребљује, кошта сад само 40 марака, а за веће потребе без сумње Је и много јеФтинија. По Хану, једна магнезијумова лампа Грецеловог система замењује светлост од 950 нормалних свећа, и ако се употребе н одговррајући реФлектори, увећава се светлост за двадесет пута, дакле увеличава се пламен за толико да може да замени 17.000 свсћа. Хајм је нрорачунао превда св јим оиитима, да пламен од 1,000 свећа кошта само 82 Фенига, према овоме магнезијумова светлост биће за јако осветлење најпростија и најјеФтинија светлост.

(И,елокупна дужииа европских жедезиип, л ), износила је премаФранцуским иаворима концем 1881. год. 172, 372км. Оаа се јје у току те гндине за 3953 км. продужила или за 2 35 процента иовећала. Највећи нрираштај новећања жељезничке мреже показала је Француска са 1411 км или 3845 ироцента. Нрема целокуаној дужини жељезничке мреже ранжиране су поједине Евролске државе, овако: Немачка 134,32 км, Енглеска са Ирском 29,232 км, Франауска 27,585,4. Русија 23,559км, АустроУгарска 19, 126км. Државе које слр-

дују имају мање од 20.000 .-ЈМ,: Ига-јведач) певао уз јусле „Сгарину Нолија, Шианија Шведска и Н >раен1ка, вака"; а савез певачких друштава довршио је Химну. Младе срикиње положиле су венце пред Вуковим ликом. Велика Школа била је тога дана дивно искићена цвећем, тробојкама и ћилимовима. Пред средином школе, стајала је на маломе подијуму Вукова биста, окружена венцима и зеленилом. Поред оних десет венчића, што су пх ириложале младе Српкињице, на самој бисти био је венац положен од стране бугарске депутације; више бисте стајали су венци, које су приложали: изасланици ошлтине чараћинске, в. градишке, краљевске; „Београд ско невачко друштво' 1 , академско певачко друштво „Обилић", „Даворје", „Корнелије" Раденичко и срнско-јеврејско певачко друштво; „Побратимство" и задруга зидарско тесачких раденика. Пошто је свршена ова свечаност пред Школом, музика је отпратила заставе „беогр. пев. друштва" и „Даворја" а свет се оазишао кућама. Молимо нриређивачки одбор, да нам дозволи, да му на овом месту учинимо једну скромну нримедбу,, а на име требало је на време отклонити, за тај дан, оне дашчаре с великога трла, те тако неби било оног гурања света и оне несноспе дреке изгажене дечурлије, а уједно дало бн се прилике и осталим београдским грађанима да могу ирисуствовати при овој свечаноети код Школе. У ова/квим приликама не треба стешњавати простор нарочито кад га има изобиља. Сем тота, требало је умолити г. министра војног да стави одбору на расположење бар један батаљон пешадије, која је мојла образовати, са жандармеријом, леп шпалир за параде, кад се је баш хтео парадирати, те би се и с се стране отклонио народ. Уједно, слободни смо криметити, да је сувише излишно било терати а тог дана војнике у иољску службу. Зар ерпска војска иије обавезна да светкује Вукову стогодишњицу? Зар се нису научили књизи Вуковом заслугом? — Но ово је сигурно нехотична омашка; волели бисмо бар даје тако. После подне свирала је војна музика пред спомеником кнеза Михаила, 1ме је био искунљен силан свет из града и околине. Ту је играло коло. У четири часа, био Је скун у сали велике школе, на коме је проФесор г. Јован Бошковић говорио о Вуковом раду и заслугама за српски језик и српску књижевност. После говора отпевало је академ. певачко друшгво „Обилић" смесу српских песама, од Св. Радовановића. Певање је текло

кла опажа. Увеличавање микроскоис.ког сочива које је наирављено од обичаог стакла највеће је 1 |400.000 део једног цола, кроз сочива од е< вог стакла можемо цриметити и 1,204,700.000 део једног цола. * (Насељепост Русије). Према иоеледњем извештају статистичке комисије, часељеност Русије године 1885 износила је 108, 787. 235 стаиовника. Варошко становништво 13,700.000 душа, станује у 1274 вароши. По селима станује више од 77,545.271 становника. Вароши у којима станује више од 200,000 становника: Петро граД, Москза, Варшааа и Одееа. Деет вароши имају изм еђу 100,000 и 200,000 душа; 23 вароши имају између 50 000 и 100.0 00. Број школа износи 41.492 које посећују 1,850,904 мушкараца и 638,9 70 женскиња.

СА ВУ110ВЕ СТОГОДИЖН>ИЦЕ II ДАН 9 Септембар (наставак) После прочитане депеше. отпевао је савез певачк х друштава прве две строФе Народпе Химне, а за тим је г. Миниетар просвете, држао о слави Вукову говор који смо донели у прошлом броју нашега листа. За време говора грували су топови са београдске тврђаве. После свршеног говора г. минисгаровог. певачко друшт. о „Даворје" отневало је „ Благословен јеси Христе ", а за тим је један гуслар (с, Јанко Веселиновић, учитељ и нрицо-

добро, и ако је комнозиција скраћена ; али имамо приметити друштвеној управи, што вечито излази на јавност са старим песмама. Мислимо, да би требало да се једном постара, те да и чланови овог друштва науче што више комада, бар народних, ако не тешких, вештачких умотвора. У осталом, не треба багателисати ни стране композиције, које би имале музикалне вредности, нарочито славенске; јер, мислиио, да је музика у данашње време готово интернационална ствар, с тога не треба да смо тесногруди! Вешгину морамо поштовати , па ма чаја да је, онако исто, као што морамо поштовати и науку: јер, презирати стране вештаке, значило би, ни више ни мање, него као кад бисмо почели презирати и стране научењаке — а то не сме бити! Лена је ствар радити све, што је могуће, у духу народном, чувати народне нроизводе умне и гајити народне осећаје; али за то опет не морамо одбацити туђе, што нам само може донети користи. У осталом, национални треба да смо само у вери, лепим оби чајима и т. д. чиме се унраво и разликујемо од других народа; што се «ак тиче науке и вештине, ту се националност губи; ту смо сви људи и ништа више! (Наставиће се)

СМЕСИЦЕ (Регрут без зуба и царско решење). Један младић пријави се регрутској комисији у Бечу, са изјавом, да жели добровољно да етупи у војску и моли да га прегледају. 0'а комисија нађе да је несиособан за војску, пошто нема зубе, и за то му молбу не уважи. Но он, као одан војсци, обрати се с молбом цару, да га прими у војску, пошто њему „требају војници да туку иепријатеље, ане даих једу". * (Век первозности.) Ко озбиљно проматра наоредак нашега столећа, тај је морао опазити, да култура поред многа добра ствара у друштву и зла. С тога је наше столеће од неких добила име „гвоздено доба", а многи га оправдано зову и „добом нервозности". Некад се готово није ни знало за нервозне болести, а данас болују од њих чак и деца. Вели се, да је то нроизвод времена; већом просветом настала је конкуренција у знаности и уметносги, какве нико не памти. Душевне се силе одвише напрежу, те због тога многи умни ра-

„Ми пловимо право тамо, где је Галера," одговори Амадео. „Знам добро како ћу да је уирављам, Мисјшм да ћемо за пода часа бити близу ње!" „Добро! Ја идем да пазим!" Јеронимо прескочи преко бурета са барутом, и леже на врх гондоле. Сад је могао на све стране да пази. Само да севне муња, на би му лако било, да види где је Галера. Гондола је путовала умереном брзином. По кратком времену муње ночеше чешће да севају, а то Јерониму беше добро дошло, јер је могао да нази на целу околину. Али инак није могао ништа да види, не виде Галеру, не виде никакву гондолу, и то га узнемири. Да није Амадео узео погрешан правац? Већ су дуго пловили, још мало па ће ночети да сваљива. Кроз два до три сахата свануће. За ово кратко време они су морали да изврше своју намеру. За извршење њиховог плана беше све као што треба. Сад све страже спавају, али чим се сване, оживеће све на Галери. У један мах Јеронимо се тржс. Муња беше севнула и Јеромино виде иред собом неку велику црну масу. То беше Галера,

На њој не беше никакве светлости. Свуда у наоколо владаше тишина. „Пст/" шапне Јеронамо Амадеу. „Скини једрило. Ми смо код Галере!" Амадео није видео Галеру, али ипак нослуша Јеронима. Он скине једрило и узме весло. „Лагано, не ударај веслима по води, може нас ч , ти стража!" Врло пажљиво, и без шума приближаваху се Галери. Кад је поново муња сенула, они видеше Галиру врло близу. Они веслаху брзо и гледаше да се што нре дочепају страшних дела од Галере, Нису говорилн ни речице. Најмањи шушањ или запљусак воде, могао их је издати. Веслали су врло обазриво јер се бојаху да их не чују. Брзо се приближе стражњем делу од Галере. Дошли су тамо, где су хтели. Пред њима се укаже велика крма. Они привежу гондолу за крму. Овде ће да почну иосао за којим су дошли. Вода је запљускивала бокове Галерске, и љуљала њихову гондолу. Ово љуљање не беше за њих повољно, јер је гондола ударала у Гадеру. Јеронимо увеже једав

крај једрила и намести га тако да буде између гондоле и Галере. И ако је гондола ударала сад у Галеру, инак се није могао чути ударац. Рибари узму велику бургију. Међу собом споразумеваху се само давањем знакова. Пошто су изабрали згодно место, они одгшчеше бушење. Али и ово бушење произведе приличну ларму. Они застадоше са бушењем. Стра жа је могла тако да чује ларму од бушења. Рибари су сад јасно чули како се стража шеће по крову. Ону су по корацима знали кад се стража приближава стражњем делу, а кад се онет од њега удаљава. Према томе они су удешавали и бушење. Чим се стража удалила са стражњег дела, они почну бушити. Бокови и стражњи део Галере, били су од јаког дрвета. Они су имали при бушењу доста муке. Стражари се опет преближаваху стражњем делу. Они нрестану са бушењем. Они нису имали млого времена да сврше сав посао, Истина да је још била аоћ^