Мале новине

зервним официрима, Ми видимо да је ово мали број, давле то није скопчано са великим новчаним жртвама, нарочито с тога, што су већина њих чвновници, па за то их је и лакше позвати на веџбаше, јер је маши новчани издатак. Имали смо прилике да чујемо, да и активни ОФицири ретко кад добију прилику да учествују у вежбашима са здруженим родовима војске, а резервни никад, јер их се готово и не сећају. Ова нрилика заиста је подесна, да се и резервни оФицири вежбају у ономе што се ретко нонавља (бар до сада). За то г 'и г. министар војаи једну највећу празнину потпунио код наших резервних оФицира, кад би их позвао на ова вежбања, тим пре, што је сада доста мали број ОФНцира у кадру, који ће учеетвовати кад се од садашег броја одбије за виши курс академије и остале службе. 0 овоме смо имали прилике да и с неколицином резервних оФицира говоримо и видеди смо да они не само за то имају воље, но шта више да им је ово и једна врло велика потреба, како би користили у несретним данима. Надамо се да ће се г. министар војни одазвати овој нотреби резервних ОФицира, бар у колико му то буде могуће, јер је он свагда био за то, да срнска. војска има добро извежбане старешине. — П. * (Допуна). Јавили смо у прошлом броју, да је као изасланак Велике Шлоле, за Давидовићеву еветковину, изабран г. Милован Мил »вановић проФесор. У" допуну јављамо, да ру изабрани г.г. П &ока ТВ фђевић и Милован Миловановић.

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК.

Министарски савет, по највигпим овлашћењу Његовог В_'личанетва Кра ља, од 22-ог јула ове год., на нред лог министра Финанцијд, а у договпру са државним саветом, под 25 августом исте године, решио је: Одобрава се онштини ћићеваћкој, у ер. и окр. алекеиначком, да може од својих грађава покупити, по сразмери плећања непосредног пореза, нрирез од 4.800 диа. уз оба полгођа ове 1887(8 рач. године, и тим новцем нодмирити расходе по буџету свом, састављеном за исту рач. годину. Одобрава се општини туријској, у срезу моравском, окр. алексиначком, да може од својих грађана нокупити, оо сразмери плаћања неносредног по реза, нрирез од 2064 75 дин. уз оба полгођа ове 1887Ј8 рач. године, и тим новцем подмирити расходе по буџету свом, састављеном за исту рач. годину. Одобрава се општини кожељекој, у ср. заглавском, окр. књажевачком, да може од својих грађана покупити, по сразмери плаћања непосредног пореза прирез од 2935 33 дин. уз оба полгођа ове 1887Ј8 рач. год , и тим новцем нодмирити расходе но буџету свом, састављеном за исту рач. год.ну. Одобрава се општини малошишкој у ср. и окр. нишком, да може од својих грађана нокупити, но сразмери плаћања непосредное пореза, прирез од 3220 40 дин. уз оба полгођа ове 1887|8 рач. године, и тим новце^ нодмирити расходе по буџету свом, састављеиом за шту рач. годипу. Одобрава се оиштини варошчце Бање, у срезу бањском, окр. алекеи начком, да може од својих 497 пореских глава покунити прирезом уз 11-о нолгође т. г , а по сразмери плаћања непосредног пореза, 2542 дин. и тај новац употребити на регулацију и инвелацију варошице њене и за израду планова ско тога поела. Одобрава се општини цркве сибничке, у срезу космајском, окр. београдском, да она може од свију пореских личности села Сабниле и Миросаваца, ко]а састављају нуовју

цркве сибничке, покупити прирезом у И-ом нолгођу текуће 1888-е године, а но сраз ^сри плаћања непосредног нореза, 3901 динар и 35 пара динареких, и тај новац употребити на онравку своје цркве. Одобрава се министру војном, да на израду три павиљона болничка у Нишу, мож! 1 . утрошити суму од 65 506 динара и 59 чара, из партије нових грађевина оЈређене буџетом за 1887|8 рач\п. годину. Одобрава се мишстру војном, да на ленљење малтером и кречење дашчавог нлифона горњег боја старе касарн« у Нишу. може утрошитк суму од 2563 динмра и 74 наре, из иартије онравака војних гоађевина, одређене буџетом за 1887|8 рач. год. РАЗНЕ ВЕСТН (Фридритови списи). Наново се дигда хука и бука V немачкој штамгш због списа цара Фрмдриха, који су обнародовани. Сад јављају отуд да су оно ФалзиФиковави списи који су изашли на јавносг. Вар Бизмарк тако оповргава. - СА ВУКОВЕ СТОГОДИШЊИЦЕ II ДАН 9 Сентембар (наставак) У вече, била је у позоришту свечана нрсстава, само за позваае госте. Град је бмо осветљен, што никад дотле; само морамо, на жалост, признати, да нас је изн надила немарност неколиц^ае београдских становника; тим више, што су то л»уди од извссног отмаеног) ноложаја, којису ирви позвани, да укажу, бар на овај влдљиви начин, своје пошговање ономе човеку, коме се не можемо никад довољно одужити. Нарочитр су нам пале у очи извесне куће на теразијама, и неколико на врачару, а оеобито две три у ресавској и јелно две у крунској улици; а о јеврејским становима, од којих готово ни један није б ио освстљен те вечери, нећемо ни говориги, ма да, и њима грађанска дуж ност налаже, да попггују — макар учтивости рад!> и онако рго ^игта свакога и све што поштује замља у којој добијају насушни хлеб. Око девет часова, нрошла је, кроз главније улице градске, војна музика с „баклалом"^). И овде морамо забележити једну нехатност, која се не да ничим оправдати. Иекрено да ре чемо, та нас Је бакљада страшно изненадилч.. унраво уцрочастила. Што

је било потребно слати ону руљу београдске дечурлије с музиком, да прави ларму по улицама, и да наваачи стид на оеетљиве образе! Јер, господо. ако се и тиме хтела да укаже извесна почаст некоме, који ју је заслужио, ако је баш било неопходно потребно да си носи (?) баклада—онда су то требале да учини сами приређивачи илиопштински одбор, са отменијим грађанима, чиновницима и ђацима, а не с талогом б« а оградским. Ми ћемо вам укратко онисати вашу бакљаду, на судите сами, и по души, имамо ли право или не, да и ово изнесемо на јавност: напред су ишла шест до осам жандарских коњаника и „крчили" пролаз „бакљади"; за овима су — пред музиком —шест најстрашнијих адраповца, босоногих и издрпаних, какви се ретко виђају — носили шест буктиња; за овим адрановцима ишла је војна музика, која је цео дан дувала у оне тешке инструменте, а за њом је навалила недогледна руља свакојаке дечурлије и велике и мале која је производила дивљу дреку, палили и бацили ракетле на свет што је био искупљен на тротоарима и навлачили човека да и нехотично спусти руку на џеп или кесу, ради боље сигурности. У осталом — шале ради — и ово је донело неке користи, јер смо добили бар површног појма о весељу дивљака у средњој А фрицч или Америци! Само бисмо били много благодарнији, да нам је приређивачки одбор сачувао ово иријатно изненађење за КОЈу згоднију ирилику, а не баш приликом прославе Вукове стогодишњице! С бапљадом је завршена и свечаност овога даиа. Целе ноћи врвео је свет по улицама и каФааама; весеље је трајало до саме зоре и тек се око четири часа по ноћи утишало. III дан. 10. Сентембра. У суботу, 10. септембра, у 10 часова пре подне, одбор општински држао је свечану седницу, у општинској дворани. Председник београдске општине, г. Карабиберовић, пошто је отворио седницу, напоменуо је Вукове заслуге, као творца иове српске књижевности, и, у знак захвалности нрема Вуковим заслугама и у спомеи његове стогодишњице, предложио је одбору, прво: да се једна београдска улица назове, на вечна времена, Вуковим именом. Та улица имала би бити она, што води од Велике школе, иокрај делинске чесме и места, на коме ће се подићи Академија наука, па до бмвше Варош капије; друго: да

(Забава). Одбор „Београдског певачког друштвва," у својој седеици од 12. ов. мее. решио је, да цруштво приреди 15. ид. мес једну забаву с игранком у корист своје касе. Као што смо и раније јавили, овоје арва забава од нове године, коју ово друштво приређује у своју корист, овде у Београду, иначе је неколико пута излазило пред нашу публику, суделујући овом или оном друштву, у ову или ову корист. Надамо се да ће се поштовани Београђани доетојно оцазвати овом вредном и честитом дру штву, те му тиме указати пажњу и поштовање које и заслужује нарочито сад, кад друштво врло мало располаже као што смо извештени, новчаним средствима. У своје време, постараћемо се, да донесемо и програм забаве и том ћемо приликом проговорити коју више. * (Стигао влак ). Јуче у јутру стигао је из Пеште нарочити влак, којим су нриспели многи одлични гости. Тај влак је узет нарочито да се њим учини ч пут на исток." Синоћ се исти крегуо за Цариград. „И ти си побегла са Галере?" упита Брабантино. „Хтели су да ме убију, Монсињоре! Крсташи су ме осудили на смрт! Баш кад су хтели да ме обесе о катарку, дође Краљица Ноћи, она женска са цраим покривалом, и избави ме!' „Дакле те је она пустила у слободу. „Она је мислила ди ћеш јој за то бити благодарна!" дода Инго са пакосним смешењем. СтеФана приповеди све шта се дого дило са њом, и како јој је ношло за руком да се ослободи. „Сад могу одвести Жбире и државне Галере тамо, где се налази крсташка Галера!" рече СтеФана, пошто је свршила причу о томе, шта се са њом радило. „Знам место где је , знам и најзгоднији час кад треба да буде Галера нападнута. Погледајте на поље, Монсињори, ноћ ће бити згодна. Само при оваквој ноћи, моћиће се изненадно нападнути проклети крсташи!" „Захвали Богу што ниси ноћас била на Галери!" одговори Инго. „Мислим да нам неће требатп твоја

понуда," рече Брабантино. „Кад се сунце сутра роди, неће више обасјати Галеру!" СтеФана гледагае чудним погледом час Брабантина а час Инга. „Јесу ли државне Галере отишле да нападну крсташе?" упита она. „Галери и крсташима куцнуо је последњи час!" изјави Инго. „Онда сте у сретни час одредили напад, Монсињори!" ]повиче СтеФана. „Сви су на Галери, па и Краљица Ноћи! Ви ћете их заробити све!" „Још мало на Галере неће бити више", одговори Брабантино. „Они ће сви отићи у ваздух!" У овом часу беше Брабантнно опет прави крвник, који решава о животу и смрти. Он се са Ингом удали из предсобија. СтеФана устаде, и приђе капетану, коју је чекао, да је изведе на поље. „Јесте ли и ви добро чули?" упита она. „Галера ће пропасти са свима који су на њој? Па онда ће је сигурно бацити у ваздух ?" Бембо не одговори ништа на ово питање но испрати СтеФану на поље.

Љут као рис изађе Лоренцо иза застора. Окреташе се на све стране, да, се увери је ли сам. Случај је дакле хтео, да он чује тако грозну тајну, која га је не само ражљутила, но и поплашила. Дакле још ове ноћи, која тек тато није наступила, треба да се распрсне у ваздух Галера са Краљицом Ноћи и крсташима ? Неколико тренутака стајаше Лоренцо замишљено. Шга да ради ? Како да стане томе на пут ? А гата ће бити ако се изврши тај грозни нлан ? ЈБега је нешто гонило, да томе ужасном плану пошто по то да стане на пут! Он је морао да спасе ону женску, чија је слика урезана у његовом срцу. Мора да је спасе па ма шта било са њам. Она и крсташи нису ни слутили каква се грозна опасност вије над њиховом главом! Сретан случај хтео је да Лоренцо дозна за ту опасност.

(наставиће се)