Мале новине

тоте још и свежном и Једрином хране, а то је са хијенскох < гледишта једна врло пробитачна околност.

Н АРЦИС. НАПИСАО ВРАХФОГЛ. Уторак, 13. Сентембра 1888. Човек често мора да застане пред појавама оваке врсте. Ево једног Немца који пигае једну драму из Париског дружтвенога живота! Шта је могло побудити писда да почне једаи тако траљав посао? За писање комада из друштвеног живота, и то париског друштвеног живота, треба премлого, а парочито треба, оно што један странац неможе никако да има/ Да је то нисао Француз, он би имао уза се многе помагаче, као традицију и друге остатке од друштва о коме хоће да нише, друштво се у многоме метамерФозирало но у главноме остало исто. Он види како он мисли у појединим питањима и зна да о таквим питањима је морао Француз и пре 200 год. мислити исто тако. Има сила анегдота, прича, скаски с којима је он одњихан а оне су све из тога друштва. Све му онепомажу да га боље разуме. Он дакле кад се баци на изучавање француског друштва ире 100—150 г. њему је то врло могуће. За једног странца то је врло тешко, ои мора све своје познавање да црпе из историје, (а оно је тако лабавои нејасно) отуд је оволико историских догађаја и уткано у ову драму. За то је овај комад тако рогобатан, поред све своје привидне углађености. За разумевање ове драме више је нужна ерудиција и добро познавање историје но какве психолошке моћи, а то је већ грешка. Треба да гледалац буде задовољан да гледа комад који ће бита задовољан с његовом знањем, те да он немора дгц прави нарочите студије пре но што доће у позориште. Од сваког се гледаоца тражи да је мислилац, да појми оно о чему се говори, али се неможе од сваког тражити да буде еруди—зналац. И сами историски комади треба да су обрађени тако, да оно мало архиварског знања што употреби за своју грађу, буду тако разрађени и објасњени у својој екпозипији, да се с њимагледалац више не бакће, нити да му то смета ра»умевању комада, но да сва пажна, буде привучена упутарњом радњом драме. У овом сте пак комаду могли

нриметити како нублика заузима доста глуп положчј, чујући да се говори о некој иренирци Русовљевој с Гримом и о неким Гримовим пам • Флетима, ма да половина гледалаца нвкад није чула за Грима а камо ли да му још познаје и радове. Зато што се комад нр^творио у чисто историски —бар служи тој тендеицији — отуд у њему неуа психолошког посматрања, нема анализе у карактерима. У једној драми се но ставља увек гштање зашто? и откуд? Писац одговара онако како може и уме, објашњава догаћаје и посматра их са свога гледишта. Његово гле лиште мора да је оригинално, и правично ма било мало и чудновато. Чудноватост долази од начиеа посматрања, који је индивидуалан и не може да општи с целим светом. Ми који не можемо да видимо све шта је драмско у једном догађају ослањамо се на дар песников, који то боље схвати и престави. Други посматрачи — не сници, кад нам износе тај исти догађај, полазе са свога гледишта, које је код сваког другчије. Ми који их читамо, тражимо између њих онога који нам најбоље конвенира и усвајамо Отуда сто мишлења о једној пијеси. Сто људи, сто ћуди. Но све то мора имати своју историју, сво]е разлоге. Није то као човек који пије с реке воду, те не разбира од куд долази, от куд потиче. Он сенапије и оде, —заборави. Док се овде тражи све од прве зам^сли, чак и оне која је руководила писца да пише комад. Све то не може да се види у овој драми. Свуда је опис непотнун, а место тога провејава једна банална Философија, неки парадокси, који су већ сто пута били пред иубликом Узмите оно одрицање племенитости, што говори Нарцис у 4. чину. Онако би сваки од нас умео ФилосоФирати! „Има ли доиста племенитости и то нраве?!" Он ако хоће апсолутан појам те речи, то онда може одрицати све што постоји. Све је релативно. Ма колико да човек има п ава на наше саучешће, измотавање је- ипак ствар, који се најмање трпи, па ма то било и код страдалника. Ји1е8 ГЈстаЉе вели: . . . „1а ребзптате п'е8^ рот! та1 §ге аез аггев, ипе рћПоворћГе, се п'ез1; ди ; ип аепИтеп!; (1ега1!зош1аћ1е пе (1 'иие уие тсотр1е!е <1ез сћокез." (Песмимизам уз пркос свом изгледу није никаква ФилосоФија, то је безраз ложно осећање које се иорађа из непотпуног погледа на ствари). Сам Нарцис је један приказ, који

се често виђа на нозорници, као Гренгоар, Брут и. т. д. Од свију њих Гренгоар је најср^ћлје испао. Он анализира чисго душу Гренгоарову, и Гренгоар носи цео ком. д на себи. Јесте ли ви 1ели ви, да овде комад није Нарцис? Кад би ме запитати шта је Нарцис ја бих вам могао одгокорити ко Хлестаков, једући биФтек, К1Д га је гостионичар на његово одрицање, питао: „а да, шга је него „биФтек"? Хлестаксж: „Шта је, да је Ђаво би га његов зн!< шта ;е, тек бифтек за цело није." Нарцис само служи једној спдетви. Он се нровлачи кроз цео к мјД , највише говори и најмање ради, и од његовог рада не зависи ни мало, како ће се обрнути комад (осим како ће се свршити). Цела се интрига врзе око свадбе Поннаду, ине с криљем Лујем XV. (кад се в(ћ она њиме женила а не он њом). Нигде нема објшпњења о мучењу краљичином, нигде објаенења о разврнту Л ј јевом. Све је пренепрегнутз Публика симпатише краљици на иамет без разлога, а мрзи Помпа дуру опет без разлога, једино из сво га предходног знања из историје, јер но комаду публика би требала да се диви Помпадури, она је заиста велн чанствена: Паметна, енегрична, лепа, духовита, иа још љубила и у љубави страиали! То је све тако импозангно! Необјашњ 1ВО је и <1НО мотање око Нарциса. Један Длдеро, један Грим и т. д. трче да чују једну сокачку млатишуму, — бар тако он хоће да изгледа. Ако они трче око њега јер их он занима својим бубав-ем, као што Беогрвђани трче око Живка песника, онда је то друга ствар, али опда се Грим кесмо љутити ни Дидеро оду шевљавати његовим речима. Не, то је писац хтео да изнесе паметну буиалу, једнога који ревиује и завиди Русо-у. Је сте-ли чули да он чита ГриЈљове памФлете и Дидерову енцик 10педију, к<»ји је најмпнументалније књижевно дело 18 в» ка? Атео је да ваправк од њега ФилосоФа, правога ФилосоФа, кога са удивлењем слуша цвет Француског друштва. Е! али се онда не буба онако „кмјешта." После, он је у друштву с Дидаром и осталом интелигенцијом, они нигда не би дозоолили да један такав човек пропадне а камо ли још да скапава од глади Ко год зна како је Дидаро био добродушан, издашне руке и племенит, убеђен је да Нарцис не би про водио онако мизеран живот и да није био онако силна намет а камо ли к*д

се јпш Дчдаро може чему од њега и иоучити. Но ! Не допуштам да се јодан човек може правити само за то луд, да му се дозволи свуд пристун, особито кад он то може учинити на млого достојнији начин, радећи као Дидаро чи.и је отац био обућар, па је овај ииак био омиљена личност на двору, и то на двору у оно време! Био гост Катарине руске царице, која га је обасула поклонима и поставила га за библиотекара, а она је међутим била једна од најдуховитијих жена 18 века. Н фцис је дакле имао пут трасиран и иреко свега тога силну потпору од мчогих Француских књижевника. Овако би изглодало најбоље тумачење Нарциса. Нарцис је здрав разум ондашње париске масе. Сиромах, несретан, поштен а преко свега тога досетљив и даровит као преставник калдрме париске. Има вазеан таквих слика у историји П риза. Он се смеје својој несрећи, вицлује над њом први и тиме узима право да то и с другима чини. Нема ту никакве дубоке ФилосоФије, нвкакве „конкууенције" Русо-у и Дидеро-у во једна лакоћа, сарказам и парадоксирање о свачем и св^где. То му је забава, то му је живот, — „он сам себе једе," по његовкм сопственим речима о свету. Такав Нарцис јо обожаван од уличне светине, а може да причини тренугно задовољство н озбиљним људима. Осим још неких малих омашака (као ннр. Дидеро чрч ча како нема у Паризу ко не познаје Нарциса, а Шоазел први министар Ф| анцески и чувени интригант дворски, још ништа о Нарцису незна Ко год иоле има појма о чолицији париској тај то неће веровати), комад је доста добро технички израђен врло је еФектан и доста занимљив. То је довољно препорука да се очува у репертоару, а ја сам говорио зато да се неби прегеривало о његовој вредности,а нарочито о философији која је овде врло оскудна.

* * *

Пошто се сваки комад пише за приказ, ред је да проговорим што и приказивачима овог комада. Да и није дама. те као такова има права да њу прво поменемо, г-ђа Гргурова је овог вечера још то и својом игром заслужила. Ретко се кад деси да она овако засија. Каква импозантност! Каква отменост! Улазак и кретања су просто „торжанствени." Сасганас с Нарцис-ем и ропац је изведен вештачки. Ал' шта да говорим. Ко хоће да види г ђу Гргурову у једној од њених нај-

„Да, али само кад је време било лепо." Ми морамо даље, Матија! Морам да учиним једну свету дужност/" нз.јави Лоренцо озбиљно. „Онда да се помолимо Богу за наш живот! Ноћ је сувише мрачна а у дубљини севају муње!" Гондола се све већма нриблмжаввше светлој кути и изласку на море. На мору не беше тако мирно. Стари Матлија унрављаше гондолом тако вешто и сигурно да јој није нретила никаква онасиост. „На коју ћемо страну Монсињоре" упита старац. „Десно, близу острва нма једно мелто где стоји велика Галера. Тамо терај!" Стари Матија уплаши се. „Та ваљада нећете на крсташку Галеру?" упита старац. „На том је месту крсташка Галера! Ако одемо близу ње, бићемо у опасности! Ерсташи имају сигурну и догру стражу!" „0 каквој опасности говориш ти?" „Они ће нас опазити, задржаће нашу гондоли — — —" „Па ја хоћу тамо да идем! Ја имам посла код њих!" „Али Монсињоре они ће нас заробити

крсташи су у неприЈатељству са високим Саветом!" „Не брини се/ Они нам неће учинити никакво зло." Стари Матија чудио « е овоме говору. Он ннје могао никако да нојми како Лоренцо да тако слободн> и без страха иде на еусрет извесној ииасности. „Знам да ћеш ћутати," настави Лоренцо, „Нико несме дознати да смо ми били овде! Ја морам да идем на галеру!" „Света Богородице!" рече стари Матеја уплашено. „Биће несреће!" „Не брини се ништа Матија, нама не прети никаква опасност," продужи Лоренцо. ,,Ох милостиви Боже!" повиче Матија. „Крстачкој Галери снремл>ена је ноћас пропаст, и ви ћете Монсињоре ,.Ја морам тамо, Матија! Треба да избавим нечији живот, који ми је дражији од свега на свету! Па не само један, него млого, врло млого живота ,,И крсташе?" упита старац. ,,Та они су проглашени за разбојнике! Сваки онај

нропао је ко се дружи са њима! Ако вас издаду, Монснњоре, да сте билн на њиховој Галери?" ,,Онда сам свршио са мојим животом ! Али и то неће ноколебати моју намеру/" „Смилујте се, монсињоре!"

(наставиће се)