Мале новине

бавезно за све труие и а се удеси тако, да га војници науче што је могуће брже. Пробе, чињене ове године са 5-ом иижињерском бригадмм, а тако исто и са маринскои пешадијом у Одеси, показале су сјајне резултате * (Атентат против „иилосрдпог"). Из Холича иишу: Нека госиођица, именом Марија Херц, из Пане, тражила је од пријора и надлекара ми лосрдне браће у Скалицу, др. Чакија нешто, што је овај као неонравдано одбио. Она на то у ирошли петак, чим је спазила лекара, испали на њега двапут и рани га, али срећом само лако. После извршеног дела опали бесна девојка себи у груди; но тане јој нродере само мидер, а она сама оста неповређена. Госпођицу Херц је полиција одмах иритворила а срески суд је повео истрагу нротив ње.

СМЕ С И ЦЕ (Ђорћс Гафаило I враљ — цигански). Неки Циганин, кији је у око дини јасберинској крнио казане, дође на мисао, да му нема груге помоћи, него да посгане — циганским краљем Док помисли, већ и скова цео илан како да то оствари. Написа краљу мисмо, у ком моли, да га краљ најмилостивије бла !'Оизволи поставити за кра ља Циганима, под именом Ђорђе Ра Фаило I. Обриче, да ће ариволети све Цигане, да се окану тумарања од места до места, те да се као верни подаиици Њег. Велич. настане и у раду угледају на осгале синове краљеве. „Краљ" Ђорђе обећава, да ће он, као „ирави и истински потомак од кољена Фараонова" у томе предњачити добрим примером својим суилеменицим . Пошто је цигански краљ уверио Њ. В. о својој поданичкој верноети, чека шта ће се решнти по његовој молби.

(Енглез и кромпири). Путујући једном неки Енглез, са својим слугом Џоном, прође норедједног кромпиришта, где кромпири беху скоро за копање. „Кромпири Џ >н? и зааита Еиглез — „Јее, сер!" одговори Џон. — „Волеш?" рече оиет Енглез. — „Јзс" одговори Џон на ово кратко питање. После три године прође Енглез онет с Џоном поред истог кромнирмшта, ла сетивши се некадашњег разговоракоји је остао не довршен, настави: „С маслом?^ — „Јес!" одговори Џон.

(Модел). Један постар човек по и-" мену Јсван Дебек, који је врло често по улицама просио, беше због своје пр чпње ухапшен. На питање судије^ „Шта сте ви? а одг<1вори оптужени М <>дел: Затим додаде: „Управо сад нисам више Модел а нећу вишс пи да будем. Од како сам последња пут једном сликару као модел седео ђаво нека га носи прави мазало за „слику некаквог лорда", добио сам ђаволске болове у леђа, тако да сам хтео све столице да му поломим од једа, што сам овом ниткову морао читави шест часова да седим, за његови тричави 4 динара. Окај дрски сликар предложио ми је, да у једној „жанр слици" предотављам слугу. И овде ме је јико нажутио, јер то је испод мог Д' стојанства, да на слици престављам слугу. — Судија: „Слуга је свакад часнији од нросјака. — Оптужсни: Ја нисам хтео, да мојс лице иредставља слугу. — Судија: „Ја незнам 1ита би ви друго и могли да радите сем да будете модел или да иросите? — Гос^один судијо, мора ћу да потражим друго занимање, ја не могу вишс да служим као модел„. Судија: „ Аји не смете вкше ни да просите; ви сге због прошње већ били осуђени и двадесет и четири сата затворени. — Судија осуди, оптуженога на четрдесет и осам сати најстро жијег затвора. — Четрдесит и осам сати? Толико дуго нисам ни једном сливару седо", рече „Модел".

иолицаска гласииб Веоград 18 Септембра. Пригворени. Ноћас су притворени : Љубица Милићевић из Аустрије и Ленка Николић из Шанца због бдудничења, Иван Јовановић радеиик памуклијашки, Васа Сганишић шустер Фридрих Тирхеимер момак обућарски сви због нереда, а Коста Терзић из Ландола, Коста Ругарски кал®а шлосерски, Анка Ћели, служавка, и Мирча Стевановић побегшин ђак, сви због скитње. Осуђени. Пресудама полицијским осуђени су : Јевта Савић надн., Таса Младеновић кувар, Јелица Максимовић куварка и Светозар Стајић сви због нереда, Живојин Николић Фијакерист за ноуљудно нонашање. Рамо Салевић. МариЈа Груичић из Аустрије и Коста Коргеш — Антоновић сви због скитње — а Таси Младеновићу и Јелици Мак симовићеаој. Алекси Петровићу фија-

керисту и Мариј Кекићевој забрањен је ванбрачни живот. Нађено. На теразијама нађене еу једме беле памучне чарапе, и налазе се при кварту теразиском. Нађена су два иара ћурака у новом селишту и налазе се у кварту врачарском.

ШАЛА И ЗАВАВА (Мајка боље зна) Једна старица уђе у католичку цркву и клекнувши нред кип матере божије мољаше гласпо: „Света богородице, дај ми сваки дан хлеба, меса, салате и по §два деци вина." Иза кипа скривени нопа одговори јој: „Мислим да ће ти један деци бити доста." Старици се учини да то мали Исус говори, па љутито викне: „Ти ћути, а пусти твоју мајку нека говори она боље зна шта треба старим женама." * (Није разумео). јУправник нозоришта запита једног богаташа: „Дакле задовољни сте са вечерахпнлм комадом? Има их још и много лепших. Знате лк Севиљског берберина?" Богаташ: „Незнам га. Ја се сам бријем."

жсшс

0 Л Г А

Слика из сувремепог живота Невске ирестонице. (С немачког), Лепа бејаше гроФица Олга Небрашенска, веома нримамл,ивог стаса, на витком врату била је глава једне Венере, а из нешто бледог образа, са њежним цртама, светљаху два ватрена ока, пуна живота и неке загонетне кокетерије. Оиа беше и богата; имала је један од најдивнијих хотела на невском — цроспекту, — а приходи, које су јој доносила нека добра у јужноЈ Русији, и које је од свог покојног мужа наследила, дозвол.аваху јој да испуни сваку ма колико ексентричну жељу. Сав мушки свет је пред њоме очаран био, — а моћи њене де монско — дивље лепоти приклањали су се чак и кнежевске главе.

Али азмеђу свију, изгледада је лепа гроФица нретпостављала кнеза Ирмана СеркоФа, поноситог човека, средњег стаса, који је свгје порекло доводио од черкеских народа са далеког Кавказа. Он је важио за првог каваљира, најсмелијег јахача, најбољег борца и стрелца с пиштољима, за најсмелијег картароша, и највећег љубимца женског счета. То се допадаше грофици Олги Небрашенској, и она се примамљиво смешкчла, када би јој кнез Ирман њену малу ручицу пољубио, — доста, да би и њега у замке своје леноте увукла. Беше забава код гроФице. Кроз госпоске салоне раскошног хотела Небрашенског, кретала се једна шарепа гомила петроградскв аристокрације; свила шушташе на све стране, а брилијанти се светњаху као роса на сунчаној светлости, која се распростирала из богато украшених полијелеја са многобројним свећама. Као каква краљица изгледаше Олга Небрашенска у средини дивних госпођа и госпођица, — а њена заносна лепота се између њих само још више уздизаше. Изгледаше узбуђена, и гледаше тражећи око себе, кад јој се приближи стари кнез Вролценев, са слатким осмехом на лицу. ,Како сте данас опст лени, гроФице, звезда наше престонице ! Заиста никад нисам моје године толико сажаљево, као данас!" Олга Небрашенска се смешила; један неоиисан, ругајући се осмејак, који је морао човека занети. „Узмите се на ум, кнеже" удари га она лако лепезом по руци, „Недеша ВронценеФ има оштре очи, — а ја не бих радо постала непријатељ гроФичин." Један брз покрет, и ње нестаде из тог круга, изгубивши се у гомили својих гостију. (Наставиће се)

МАРОДНО П030РИШТЕ

Уторник 20: Досадан свет, комедија у три чина, од Е. Пајрона 1 (Први пут) Четвртак 22: Лаворика и иросјачки гитаи, нозоришна игра у три чина, с епилогом, од Холтаја.

вимо иловке, ми пазимо на једног човека, управо на једну гондоду." „Разуми добро", дода Амадео. „Ми смо

овде заеели да назимо

! Неко

|р отишао

,,Па она мора да прође овуда". Изгдеда ми као да је само један гон-

ша-

на крсгашку Галеру, иа сад ми хоћемо да видимо ио је!" „Неко, на Галери ? упита чувар куле. „Пусти нас само да црицазимо*, рече му Јеронимо. „Што се мене тиче, ви можете иазити еолико вам је воља, али само овде несмете да ловите рибе", одговори чувар куле и удали се. Рибари оетану седећи између трсака и шибља. После кратког времена Јеронимо примети нешто. Оп показа руком на море. ,,Погледај тамо!" рече он. ,Није ли оно гондола што долази амо ?" ,,Гондола? Овамо на море?" уцита Амадео. ,,То је чудво, да тако рано гондола долази овамо / Али гле, — ти имаш ираво! Гондола је !" ,,Она долази лагано овамо." ,,Она долази унраво од Галере !" тврђаше Амадео. ,,Мир! Сад да пазимо кој је у п.ндоли !"

долијер, зато и плови тако лагано!' путаше Јеронимо. „Она долази са мора, сигурно еа Гале.ре !'' дода амадео. ,,Ноћас је отишла тамо где је Галера!" ,Јм ти кажем у тој је гондоли онај, који је опоменуо крсташе !" ,.Да не буде ко из високог Савета..." ,,Ко зна ! Неко је морао бити кој је знао за нашу тајну намеру, јер од мене нико вије чуо ништа !' .,А од мене још мање !" После кратке паузе упита Јеронимо : „Можеш ли да познаш ко је ?" „Видим да неко седи испод балдахина иза гондолијера !" одговори Амадео. „До врага !" То мора да је какав из високог Савета! Ко зна што се догађа

ту

,,То ћу ти ја казати," рече Амадео. ,,Тај је сигурно запао у канџе краљице ноћи !" „Мир ! — Видиш ли сад ко је ?" унита Јеронимо. ,,Та то је гондола Дуж-

девог снновца

„Тако ми бога. то је Лоренцо Пријули, ти имаш право!" „То га може етати живота, рече Јеронимо намрштив се. „Њега смо ухватили дакле! Он је у нашим рукама! Хајде да ударимо са нашом гондолом преко, онда ћемо проћи поред њега, па ће он опазити да смо га приметили! и да идемо за њим!"

(наставиће се)